RAD U USLOVIMA VISOKE TEMPERATURE

DR Mirjana Ilić Specijalista medicine rada Dom Zdravlja Kikinda 12.05.2011.

Čovek u procesu rada može biti izložen manje ili više nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima radne sredine. U najvećem broju privrednih grana proizvodni proces se odvija u zatvorenim prostorijama. Za razliku od klimatskih uslova koji se menjaju zavisno od promena u prirodi, mikroklimatski uslovi su manje podložni promenama. Na faktore mikroklime uglavnom utiče kvalitet veštačke klimatizacije u prostorijama i sam tehnološki proces proizvodnje

        

Primeri izloženosti visokoj temperaturi mogu se naći u metalurgiji valjaonice, visoke peći , Mašinogradnji (livnice,kovačka i druga odelenja), u industriji glinenih proizvoda, keramičkoj, šamotnoj , visokovatrostalnoj industriji, industriji stakla, cementa, opeka, hartije, tekstilnoj industiji , u šećeranama , prehrambenoj industriji , pekarama , hemijskoj Građevinskoj, poljoprivrednoj....

15 16 17 18 5 6 7 8 9 10 11 12 13 broj 1 2 3 4 14 radno mesto Priprema peska Ručna izrada jezgara Doziranje peska Raspodela peska Mašinska izrada kalupa Ručna Izrada kalupa Istresač kalupa Održavanje podruma Mašinska izrada kalupa rukovaoc kupolne peći Hranioc kupolne peći Raznosač liva Komandna kabina Rukovaoc indukcione peći Šaržiranje indukcione peci ulivna staza st. za nodulaciju Vozač dizalice Temp 21,8 16,0 15,8 20.4

16,8 17,6 42,0 35,8 31,6 28,0 16,0 18,0 33,4 29,0 29,0 38,0 25,0 27,0

 

Najvažniji prirodni izvor toplote je Sunce , Veštački izvori su industrijska postrojenja , mašine i alatke na toplotni pogon , ložišta za zagrevanje prostorija...



Paralelno sa dejstvom toplote javlja se i infracrveno zračenje dejstvo UV zraka .

i

TERMOREGULACIJA



Termoregulacija

je fiziološki proces kojim organizam održava stabilnu unutrašnju toplotu u uskim granicama –

fiziološka telesna termozona ( termička homeostaza , izotermija )

.



Aksilarno

između 36,0-37,6 °C ( prosečno 36,5) 

Rektalno

36,9-37,5 °C ( prosečno 37,0) 

Oralno

36,4+0,4 °C ( 1)

Propisane norme za temperaturu vazduha u radnoj sredini

 

zavise od:

Vrste rada

(lak, srednje težak ili težak),



Postojanja

izvora toplote

u radnoj prostoriji,



Spoljne temperature

.

Temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama

Vrsta rada Temperatura spoljašnjeg vazduha Do + 5 ºC Od +5 ºC-+15 ºC Više od +15 ºC Laki rad (bez fizičkog naprezanja) Tempe ratura ( ºC) Rel.vlaž nost (%) 18-28 Max 75 Brzina Strujanja (m/s) Max 0,5 Tempe ratura ( ºC) 18-28 Rel.vlaž nost (%) Max 75 Brzina Strujanja (m/s) Max 0,5 Tempe ratura ( ºC) max 28 Rel.vlažnos t (%) 28 °C→55 26 °C→60 24 °C→65 <24 °C→73 Brzina Strujanj a (m/s) max 0,5 Srednje težak rad (laki) Teški Rad ( TFR) 15-28 15-28 max 75 Max 75 max 0,5 Max 0,5 15-28 15-28 max 75 Max 75 max 0,6 Max 0,6 Max 28 Max 28 28 °C→55 26 °C→60 24 °C→65 <24 °C→73 26 °C→60 26 °C→60 24 °C→65 <24 °C→73 Max 0,7 Max 1,0

Intenzitet i i karakter toplotne razmene čoveka i okolne sredine zavisi od

:

        

temperature, strujanja i vlažnosti vazduha zdravstvenog stanja uhranjenosti organizma pola starosti oblačenja aklimatizacije položaja pri radu ishrane i dr

Toplotna ravnoteža može se izraziti formulom:

-

proizvodnje toplote u organizmu ( termogeneze) -njenog gubitka ( termolize).

M = E ± R ± C ± K ± W ± S gde je:



M - Nivo toplotne produkcije

     

E - Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem) R - Odavanje toplote radijacijom (zračenjem) C - Odavanje toplote kondukcijom (provođenjem) K - Odavanje toplote konvekcijom W (strujanje) Toplota koja se oslobađa pri radu S - Toplota akumuirana u organizmu

Čovekovo telo može se šematski podeliti na jezgro i koru: JEZGRO čine unutrašnji organi sa stabilnom TTº (37,8-38°C) KORA (koža,mišići i sluzokože i ekstremiteti ) ima nestabilnu TTº (29,5-33,9 °C ) , a razlika obe je 3 4 °C.

MEHANIZAM TERMOREGULACIJE

   

Mehanizam termoregulacija zasniva se na reakcijama.

Neurorefleksnim Reflesksni luk počinje delovanje draži (toplote) na termoreceptore Draž se aferentnim mijelinskim vlaknima moždinu prenosi u kičmenu kao niži termoregulacioni centar i u više strukture CNS-a ( hipotalamus,preoptička area i retikularna formacija ).

Pored neurorefleksnih reakcija, u termoregulaciji značajnu ulogu imaju i štitna i nadbubrežna žlezda,pluća,bubrezi i jetra.

TERMO REGULACIONI MEHANIZMI



Termoreceptori kože registruju promenu temperature krvi



Receptori z a hladnoću su brojniji (250 000) nego za toplotu ( 30 000) i u koži su smešteni bliže površini (0,17mm) u odnosu na toplotne (0,30) pa je vreme reakcije na hladnoću kraće.

Aferentna draž

     se zatim šalje tankim mijelinskim vlaknima

spinotalamičkim traktom Edinger

do

hipotalamusa

( broj impulsa u sec zavisi od temperature spoljašnje sredine).

Temperaturni receptori CNSa u HipoTalamusu nalaze se u preoptičkoj regiji retikularnoj supstanci i kičmenoj moždini

  

U Hipotalamusu su otkrivena odvojena jezgra za produkciju toplote i odavanje toplote. Centar za fizičku termoregulaciju (sužavanje krvnih sudova i znojenje) nalazi se u prednjem delu a centar za hemijsku regulaciju u kaudalnom delu hipotalamusa.

Niži refleksni centri se nalaze u KM ali su malog značaja jer hipotalamička regulacija pored nervnorefleksnih reakcija uključuje i žljezde sa unutrašnjim lučenjem ( štitna i nadbubrežna ).

POTROŠNJA KISEONIKA Proizvodnja toplote je hemijska reakcija koja nastaje oksidacijom organskih materija u organizmu do krajnjih produkata CO2 i vode,a pri metabolizmu proteina i uree.

Na osnovu potrošnje kiseonika može se utvrditi odvijanje metaboličkih procesa sa krivom u prilogu.

FIZIČKA TERMOREGULACIJA

   

vezana je za život i rad ćelija , tkiva i organa i za spoljni fizički rad i uslove mikroklime.

Što je fizički rad teži to je proizvodnja toplote veća.

Pored imaju poprečno prugastih mišića u proizvodnji tolplote veliku ulogu jetra, štitna žljezda, hipofiza i nadbubrežne žljezde . Fizički rad je voljna proizvodnja toplote a grčenje poprečno prugastih mišića je nevoljna.

Oba mehanizma imaju ograničeno vremensko dejstvo i u funkciji su odbrane organizma u hladnom konforu.

Glavni organi efektori su koža i žljezde znojnice.

Mehanizam evaporacije je sledeći: a)dolazi do vazodilatacije periferije sa izlučivanjem vode; b)čime se povećava osmotska koncentracija krvi uz c)povećano lučenje ADH d)smanjeno lučenje urina

Table 2

: Sodium, Chloride, and Potassium Concentrations in the Sweat of Trained and Untrained Subjects during Exercise.

Subjects Sweat Na+ (mmol/L) Sweat Cl (mmol/L) Untrained males

90 60

Sweat K+ (mmol/L)

4

Trained males Untrained females

35 105 30 98

Trained females

62

Adapted from the Human Performance Laboratory, Ball State University

47 4 4 4

  

Bubreg svojim sposobnostima dilucije i koncentracije štedi baze i održava Ph krvi u fiziološkim granicama.

Pluća putem perspiratio insensibilis neprekidno izbacuju vodenu paru iz organizma,a sa njom i višak toplote. Širenje krvnih sudova izaziva prelivanje krvi iz telesne jezgre i povećava srčanu frekvencu čime se povećava lučenje znoja.

Duže izlaganje povišenoj telesnoj temperaturi dovodi do niza fizioloških promena , koje smanjuju prvobitno opterećenje organizma. Taj proces naziva se AKLIMATIZACIJA

         

AKLIMATIZACIJA

obuhvata sledeće promene: povećava sposobnost znojenja aktiviranjem hormona Aldosterona čime se reguliše izlučivanje soli preko bubrega povećava lučenje ACTH i ADH što dovodi do smanjenja lučenja urina i štednje NaCl,(7).

U početku volumen plazme biva povećan zbog povećanja ekstracelularne tečnosti,da bi se kasnije smanjio zbog ulaženja proteina u ćeliju pada osmotskog pritiska sekundarno ulaženje vode u ćelije pada srčane frekvence, bazalne temperatura, kožne temperature i količine izlučenog znoja).

        

Kada se parmetri ustale na novom nivou nastaje

„ STADY STATE “

Obično se to dešava oko 10 dana od početka ekspozicije . U praksi aklimatizacija treba da teče tako da neaklimatizovan organizam tj. eksponovani radnik vrši svoj predviđeni posao u vrućoj sredini po 2h dnevno,uz postepeno povećanje ekspozicije na 4-6h da bi 10 dana radio puno 8h radno vreme. Tok aklimatizacije ocenjujemo merenjem parametara koji pokazuju toplotno opterećenje a to su: Srčana frekvenca BM (bazalni metabolizam) 63 Kcal/kg TT Kožna temperatura i znojenje Pored BM razlikujemo i RM (radni metabolizam ostvaren unosom hrane posebno belančevina) 6-10Kcal/kg TT Metabolizam usled dejstva klimatskih faktora ( zavisan od temperature okoline )

DEJSTVO POVIŠENE TEMPERATURE DOVEŠĆE DO ODAVANJA TOPLOTE U KOME UČESTVUJU FIZIČKI FENOMENI

:   

KONDUKCIJE

značaja) (

provodjenjem

toplote i od malog je

KONVEKCIJE

(

odvođenje

veće značenje od prethodnog procesa.) Proporcionalna je razlikama u temperaturi kože i okolnog vazduha, površini tela i kvadratnom korenu brzine strujanja vazduha

.(5)

toplote i ona ima daleko Ima važnu ulogu u održavanju normalne termoregulacije).Veliko je gubljenje toplote je u hladnoj sredini u vodi čija je temperatura niža od 10Cº ( u vodi je odvanje toplote 23x veće i smrt od hipotermije nastupa posle 2-6h)

RADIJACIJE

površine.

(

zračenjem toplote

što je procentualno najveće i direktno je proporcionalna temperaturnoj razlici između organizma i okoline). Na nju utiču samo predmeti koji reflektuju zračenje,svetle i glatke

Table 1

: Estimated Caloric Heat Loss at Rest and During Prolonged Exercise (70% of VO 2 max )

Rest Exercise Mechanism of heat loss % total kcal/min Conduction and convection

20 0.3

Radiation Evaporation Total

60 20 100 0.9

0.3

1.5

Adapted from C.V. Gisolfi and C.B. Wegner, 1984.

% total

15 5 80 100

kcal/min

2.2

0.8

12 15

Evaporacije

( ili

znojenje

)

      

se javlja kada radijacija i konvekcija prestanu , jer je temperatura sredine veća od temperature tela,pa telo prima toplotu zračenja. Dolazi do vazodilatacije periferije uz vazokonstrikciju unutrašnjosti, i povećanu aktivnost znojnih žljezda .

Evaporacija je direktno proporcionalna fiziološkom deficitu vlažnosti, a obrnuto vlažnosti okolnog vazduha. Da ispari 1l znoja potrebno je 590 Kcal.) Odavanje toplote sa tela pri isparavanju zasniva se na visoko specifičnom termičkom koeficijentu vode ( o,6 kcal/kg ili 2,5KJ/g) (6) Postoje dva puta lučenja tečnosti iz organizma: pasivno difuzije ( perspiratio insesibilis ) putem sa površine tela aktivno znojenjem ( pod kontrolom vegetativnog sistema simpatikusom /reguliše katabolizam i rad zvezda znojnica/ i parasimpatikusom /stimuliše katabolizam/)

Hemijska termoregulacija



važna je kad pada TTº, dok fizička stupa u dejstvo kada organizmu preti opasnost od pregrevanja(3).

      

merenjem količine toplote na osnovu količine isparenog znoja (radnik se izmeri pre posla i na kraju radnog vremena,razlika u TT umanjena za težinu tj količinu unesene tečnosti i sakupljenog urina i fecesa) 200ml/h -normalno stanje 200-399ml/h srednje opterećenje 400-599ml/h visoko opterećenje 600-800ml/h -vrlo visoko opterećenje preko 800ml/h-ekstremno opterećenje

  

STEPEN IZLOŽENOSTI ORGANIZMA PROCENJUJEMO



merenjem frekvence pulsa (lako primenjivo u praksi) može se vršiti na dva načina: kontinuirano u tri maha /po završetku jednog proizvodnog ciklusa merenjem unutrašnje toplote tela merenjem dubine i brzine disanja Količina zlučenog znoja meri se na sledeći način: radnik se izmeri na početku i na kraju radnog vremena,razlika u težini umanjena za količinu unesene tečnosti i izlučevina iz tela predstavlja količinu isparenog znoja( meri se unos tečnosti,sakuplju se izlučevine-urin i feces).Na osnovu toga je Lindegreen je napravio sledeću tabelu:

MIKROKLIMA RADNE SREDINE

      Tj.radnog mesta od bitnog je značaja za nastanak toplotnog stresa i njeno praćenje u praksi je važno za ocenu mogućih posledica po organizam radnika. Mikroklimau određuju pet parametara:

temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha, toplotno zračenje atmosferski pritisak

.

 

Međudejstvo ovih faktora je kompleksno i zato postoji tendencija za sveobuhvatnim toplotnim indeksom , koji bi brojno izrazio toplotno opterećenje,a u sebi bi obuhvatio kombinaciju svih faktora koji dovode do kumulacije toplotne energije u organizmu i sprečavaju efikasnu termoregulaciju.

Nažalost takvog indeksa nema .

Toplotni indeksi

    

temperatura vlažnog termometra Kata vrednost

skalom sa Dornovom

efektivne temperature ( Teff)

koje predstavljaju temperaturu mirnog vlagom zasićenog vazduha , a pri kojoj čovek ima određen osećaj toplotei hladnoće sa

ZONOM KONFORA

( 50% , 17,2 21,2ºC)

LINIJOM KONFORA

( 95%, 18,1 18,9 ºC)

Farenhajt ( ° F)

   Skala za merenje temperature koja se zasniva na podeli od 180 delova izmedju tacke mrznjenja i tacke kljucanja vode. Po ovoj skali led se topi na 32 ° a voda kljuca na 212 °. Skala potice od nemackog fizicara Farenhejta (Daniel Gabriel Fahrenheit, 1686-1736).

Izmedju ostalog Farenhejt je usavrsio temometar napunivsi ga zivom umesto alkoholom. Na originalnoj Faranhejtovoj skali 0 ° oznacava najvecu zimu koja je zabelezena u Dancingu (Gdanjsk) 1709. 30 ° je tacka prelaska leda u vodu, 90 ° je normalna temperatura ljudskog tela, a 210 ° je temperatura na kojoj voda kljuca. Kasnije su medjutim ove vrednosti nesto ispravljene te po ovoj skali led prelazi u vodu na 32 °, a voda u paru na 212 °.

Sve do sedamdesetih godina XX veka Farenhajtova skala se koristila u zemljama englsekog govornog podrucja. Danas su medjutim i te zamlje uglavnom prihvatile merenje temperature po Celzijusu.

Konverzija ° C = K - 273,15 ° C = 5/9 (° F - 32) K = ° C + 273,15 ° F = (9/5 X ° C) + 32 ° R = ° F + 459,67 ° R = K X 1,8

  

Korigovana efektivna temperatura ( CTeff)

koja uzima u obzir toplotno zračenje

P4SR

( Predicted four hour sweet rate ) očekivana četvoročasovna količina znoja . Ovo je danas najprecizniji indeks „ toplotnog stresa“ , naročito u uslovima zone visokih temperatura u industriji. On u sebi sadrži uticaj temperature vazduha , radijacione temperature , stepen fizičkog naprezanja i tip oblačenja za vreme rada.

Heat stress index ili HSI

( Belding) i Index of Thermal stress (Givoni)

Oksfordski indeks WD =0,15ts +0,85 tv

optimalne vrednosti ili zone udobnosti

 

Svi ovi indeksi su nedovoljni da obuhvate sve parametre i praktično znače da nijedan nije dobar da bi nas zadovoljio.

Normiranje metereoloških uslova je neophodno radi prevencije od pregrevanja radnika

,

ocene određene mikroklimatske situacije i kontrole preduzetih mera u sanaciji nepovoljnih uslova.

Razlikujemo : 

optimalne vrednosti ili zone udobnosti

koje podrazumevaju kombinaciju različitih elemenata mikroklime pri kojima se toplotna ravnoteža uspostavlja bez značajnijeg fiziološkog napora.

Na osnovu svega intenzitet toplotnog stresa može se podeliti u tri kategorije ( Lino):    

Nepodnošljivi uslovi

akutna stanja : to su takvi uslovi gde posle kratkog vremenskog perioda nastaje toplotni stres,kolaps i i druga ( 65 min pri 29,4 ºC ; 35 min pri 37,8 ºC i dr).

WD je ovde najpodesniji za primenu i uzima se da je kritična vrednost rektalne temperature 38,3 (39,2) ºC,uz puls od 160 180/min

Zapravo nepodnošljivi uslovi

Ekspozicija je obično oko 4h su uslovi gde su dostignute granice termoregulacionog kapaciteta organizma. pri otklanjanju kvarova , remontu i sl. Pogodan indeks za primenu je P4SR . Granična vrednost je 4,5-6,0l znoja za aklimatizovane ,tj 2,5-3,0l za neaklimatizovane .To su nekonforne radne sredine ali fiziološki bezbedne.

Lako podnošljivi uslovi

za korišćenje je

Teff

.

su gde je intenzitet toplotnog stresa takav da se može održavati toplotna tavnoteža pri svakodnevnom radu bez posebnog opterećenja termoregulacionog aparata. U ovim uslovima pogodan indeks

U praksi rad se prekida

 

kada temperatura radne sredine prelazi 38 ºC,a ako je veća od 32 ºC onda ne sme da se radi duže od 6h. Opšta granica za 8h rad je toplotno opterećenje 180kcal, temperatura vazduha 27 ºC , rektalna temperatura 38,3 ºC, radni puls 130-140, a evaporacija od 1100ml znoja .

 

Sve ove indekse treba korigovati za 2 ºC ako je u pitanju ženska radna snaga, zbog specifičnosti metabolizma.

Da bi se ispitala sposobnost za rad u toplim pogonima potrebno je staviti radnika u klimatsku komoru. Osobe koje uz puls od 170/min potroše 35ccm VO2/kg TT ili više -sposobne su za rad pod dejstvom visoke temperature.

Dejstvo visoke temperature na neprilagođen organizam



dovodi do različitih akutnih poremećeja koji se mogu podeliti u četiri grupe(8):



iscrpljenje toplotom

 

toplotni udar toplotni grčevi



termogenetska anhidroza

 

ISCRPLJENJE TOPLOTOM

Znaci cirkulatornog šoka i najčešće se javlja kod neaklimatizovanih osoba pri napornom radu u pregrejanoj sredini.

pada minutnog volumena srca organi nedovoljno snabdeveni za Zbog ubrzane cirkulacije krvi u koži, dolazi do pa su vitalni fiziološko funkcionisanje. Zbog povećanog stvaranja endogene toplote izazvane fizičkim radom,javlja se obilno znojenje sa gubitkom tečnosti i soli . Nastaje dehidracija sa desalinizacijom, pad osmotskog pritiska tečnosti i povećana diureza. Javlja se

hipertermijom

.

klinička slika šoka sa hipotenzijom , hiperhidrozom i

Terapija je uklanjanje ugrožene osobe iz pregrejane sredine ,ležanje sa glavom u nižem položaju, rehidracija ( slane tečnosti, mineralne vode ,fiziološki rstvor ili 5% glukozom...), hladni oblozi i dr.

TOPLOTNI UDAR

Visoka temperatura dovodi do hemolize eritrocita , a dehidracija do raspada ćelija sa nagomilavanjem produkata razlaganja proteina ( polipeptidi, amino kiseline , tirozin..). U plazmi prvo



raste pa posle povećanja diureze pada Kalijum ,

 

raste fosfor, lipidi,

   

glukoza , urea , mokraćna kiselina i kreatinin, ALT,AST ,CRP....

Sve ovo dovodi do poremećaja rada termoregulacionog centra u hipotalamusu

 

i progresivnog razvoja hipertermije sa pojavom paradoksalne vazokonstrikcije u ks kože Na kraju dolazi do prestanak evaporacije i nagli porast telesne temperature.

Simptomi su glavobolja,vrtoglavica, nedostatak vazduha, osećaj nesnosne vrućine. Koža je suva, puls ubrzan, pacijent je hipotenzivan sa poremećajem rada CNSa ( delirijum, epi napadi, koma). Postoje dva oblika:asfisktični i hipertermički.



Dijagnozu potvrđuje jako suva koža,hiperpireksija, i prekomatozno stanje sa podatkom o ekspoziciji.

 Neophoda je hitna intervencija jer je pacijent životno ugožen. Osnovno je sniziti telesnu temperaturu potapanjem u hladnu vodu sa masažom ekstremiteta dok rektalna temperatura ne padne ispod 39 ºC. Kao pozna posledica može da preostane preosetljivost na visoke temperature i oštećenje mozga.

TOPLOTNI GRČEVI

 To su

bolne kontrakcije

mišića ekstremiteta, grudnog koša i abdomena, sa prethodnim osećanjem slabosti,bolovima u mišićima, glavoboljom i nervnom razdražljivošću. Temperatura tela je obično normalna, ili blago povišena. Patogeneza nepoznata. U krvi dolazi do pada Cl ispod 90mEq,sa pojavom poliglobulije i cilindara sa albuminima u urinu. Verovatno je uzrok u poremećaju osmotske ravnoteže usled velikog gubitka Cl jona znojem. Th je davanje NaCl u vidu infuzije fiziološkog rastvora ( 600-1000 ml).Dnevno treba davati 15-25g soli.

TERMOGENETSKA ANHIDROZA

  

Opisana je prvi put u II svetskom ratu kod australijskih vojnika, koji su bili izloženi suvoj klimi afričke pustinje. Kod njih je dolazilo do naglog prekida znojenja, pojave vezikulozne ospe i perutanja kože, iscrpljenosti, hiperpireksije i glavobolje.

Predpostavlja se da je uzrok zapušenje odvodnih kanalića znojnih žljezda perutanjem kože. Th bi bila rehidracija,hlađenje kupanjem i skidanjem mrtvih slojeva kože. Prevencija je lična higijena.

      Samo dejstvo visoke temperature organa: u dužem periodu dovodi do poremećaja rada niza

kardiovaskularnog sistema

srca kiseonikom,hipotonije i bradikardije zbog nedovoljnog snabdevanja

gastrointestinalnog trakta

nastaje zbog dugotrajne loše vaskularizacije želuca nastale preraspodelom krvi, hipoaciditeta (unošenja velike količine tečnosti) , dužeg zadržavanje hrane i smanjenja baktericidne moći želudačnog soka.

O štećenje vežnjače i prednje komore oka

  infracrvenim zračenjem ( sunce, visoke peći, zračenjem istopljenih, tečnih metala, električnim lukom kod varenja ).

Infracrveni zraci deluju prvenstveno na sočivo, a manjoj meri na vežnjaču i rožnjaču deluje na koloidno stanje njegovog zamućenja . Talasna dužina od 800-1400mµ belančevina sočiva i dovode do (

PROFESIONALNA KATARAKTA

radnika visokih peći).

IC ZRACI - KATARAKTA

    Talasna dužina 1000 – 1500 nm Koagulacija belančevina sočiva Zamućenje sočiva Eksfolijacije prednje kapsule sočiva  

Stakloduvači, visoke peći Posle 12 godina staža

UV ZRACI - KATARAKTA

 

Kratkotalasni Mala prodorna moć

 

Kofaktor za senilne katarakte Može - RM

S unčanica



nastaje delovanjem IC zraka na potiljačni region glave . Apsorbovana toplota oštećuje moždane opne, povećava kapilarnu propustljivost, dovodi do krvarenja i edema mozga.Često prethodi ili prati toplotni udar. Terapija bi bila rashladjenje glave hladnim oblogama, tuširanjem, uklanjanje sa sunca i eventualno veštačko disanje i rehidracija

ZAŠTITA OD TOPLOTNOG STRESA

ZAŠTITA OD VISOKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE

     

1 . IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOŠKOG PROCESA Koji neće biti generator visokih temperatura i toplotnog zračenja 2. IZBOR ENERGENATA Korišćenje električne energije ili gasa kao izvora energije (primena čvrstog goriva je najgori izbor) 3. MEHANIZACIJA, AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA PROCESA Obezbeđuje izolaciju izvora toplotne energije i udaljavanje radnika sa mesta visoke temperature.

4. TOPLOTNA IZOLACIJA Mera zaštite od širenja toplote i toplotnog zračenja (vrata, poklopci i sl.) 5. EKRANIZACIJA Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu (vodene zavese, vazdušne zavese i dr.) 6. OPŠTA VENTILACIJA SA KONDICIONIRANJEM VAZDUHA

ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE



1. SKRAĆENJE EKSPOZICIJE Dobrom organizacijom postiže se da manji broj radnika bude izložen visokoj temperaturi, kao i da se određeni poslovi obave pre nego što se uređaji koji stvaraju toplotu puste u rad.

2. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Podrazumeva veći broj pauza u toku rada.

HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE

 

1. HIDROPROCEDURE – Obezbeđivanje tuširanja za vreme i nakon rada kako bi se sprečila hipertermija.

2. PRAVILNA ISHRANA Sa dosta vitamina i minerala i dovoljan unos tečnosti.

    

LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA

1 . RADNA ODELA Od prirodnih materijala (pamuk, lan) Od azbesta ili aluminijumskih folija Za rad pri livenju, topljenju i gašenju požara.

2. KAPULJAČE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA Mogu biti izrađene zajedno sa štitnikom za lice, vrat i ramena, i kobaltnim staklima za zaštiu očiju.

3. ZAŠTITNE PREČAGE OD KOŽE ILI AZBESTA Za zaštitu varilaca i kovača.

4. RUKAVICE OD AZBESTA Za zaštitu ruku od plamena, zagrejanih predmeta i toplotnog zračenja

MEDICINSKE MERE ZAŠTITE



1 . PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA

          • Kontraindikacije za rad u uslovima povišene temperature su: - Oboljenja CNS-a, PNS-a, KVS-a, RES-

a, GIT-a - Oboljenja bubrega, jetre i endokrinih žlezda - Opravak posle operacija i oboljenja Teži poremećaji termoregulacije - Anemije Graviditet Obesitas



2. RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA

• Radna mesta na kojima je temperatura visoka proglašavaju se za radna mesta sa povećanim rizikom.



3. PREVENTIVNI PREGLEDI i periodični ) (Prethodni

  

4. SKRAĆENJE RADNOG VREMENA I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA

• Mere zaštite koje se primenjuju ako je temperature izuzetno visoke, a pri tom su prisutne i druge štetnosti.

5. EDUKACIJA RADNIKA

• U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i posledicama visokih temperatura.

6. REKREACIONI TRETMANI

• Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure.

HVALA NA STRPLJENJU!!!