Transcript Psihološki uslovi uspešnog učenja

Psihološki uslovi uspešnog
učenja
Prezentacija prvog dela
Isidora Zlatković II3
Sposobnost za učenje
Obično se sposobnost za učenje procenjuje na osnovu testova sposobnosti i
testova inteligencije. Ponekad se inteligencija definiše kao sposobnost
učenja,ali moramo uzeti u obzir da postoje različiti oblici učenja.Kada bismo
zanemarili oblike učenja kao što su senzitizacija,habituacija,klasično
uslovljavanje itd..i orgraničimo se na verbalnom učenju koje se praktikuje u
određenim školama,različitog nivoa.Učenje ponekad predstavlja pretežno
(iako ne potpuno) memorisanje(prilikom učenja reči stranih
jezika,anatomije,istorijskih datuma,pojedinih stavki iz geografije..) ,a nekada
pretežno(iako ne samo) razmišljanje,zaključivanje,shvatanje
odnosa(učenje matematike,fizike,logike) . Odnos
između
inteligencije i sposobnosti učenja zavisi od toga o
kakvom je vidu učenja reč.
Motivacija za učenje
Neko može imati visoke sposobnosti za učenje,može poznavati
tehnike uspešnog učenja,međutim,sve je uzalud ako nije
motivisan,ako nije voljan da uči.Treba imati u vidu i
psihološku činjenicu da uspešno učenje vodi daljem uspešnom
učenju ,stvara želju za daljim uspešnim učenjem,dok neučenje
vodi daljem neučenju,a neuspeh stvara odbojnost prema učenju.
Jerks-Dodsonov zakon
Jos 1908.godine formulisan je Jerks-Dodsonov zakon,koje određuje odnos
jačine motiva i uspeha u učenju.Rezultati učenja su slabi ako je motivacija
za učenje mala.Kako raste motivacija,raste i uspeh u učenju,ali samo do jedne
optimalne tačke, posle koje povećanje motivacije može da dovede do
slabijeg uspeha u učenju(usled nervne napetosti i treme).Poznato je da ljudi
(npr.sportisti) nekada ,, gore od želje,, da nešto postignu.Suviše ambiciozan
student usled treme često ne može da se dobro koncentriše na učenje uoči
ispita,a i na samom ispitu odgovara ispod svojih mogućnosti.
Uglavnom se priča o konstruktivnoj (pozitivnoj) i o destruktivnoj
(ometajućoj) tremi. Istraživanja (Jerks-Dodsonov zakon) pokazuju da se
odnos uzbuđenja ili motivacije i uspeha može prikazati krivom koja liči na
obrnuto, latinično slovo "u". To znači da do jednog momenta važi pravilo da
što je veći motiv i uzbuđenje, to je veći i uspeh, jer ako smo ravnodušni prema
nastupu, on neće biti posebno uspešan. To je pozitivna trema. Ipak, u jednoj
kritičnoj tački naše uzbuđenje postaje preterano (motiv prelazi u pritisak) i
uspeh počinje da opada. Tada govorimo o ometajućoj tremi.
Na koji način motivacija utiče na
učenje?
Često se postavlja teoretsko pitanje : kako,na koji način,kojim
‘mehanizmom’ motivacija utiče na učenje? Mogu se navesti ar
dva takva načina ili ‘mehanizma’
1) motivacija povećava opštu aktivaciju nervnog
sistema, dovodi do povećane budnosti i pažnje, a pod
tim uslovom bolje se zapaža i pamti
2)motivisan,zainteresovan čovek drugačije postupa sa gradivom
koje želi da nauči; on više misli o njemu; bolje ga organizuje i
sistematizuje,obično i češće ponavlja.Prostije rečeno – on vrši
dublju obradu informacija, koja dovodi iz učenja i
pamćenja.
Namera
Kod ljudi često umesto o motivaciji govori o nameri da se uči.
Namera je usko povezana s voljnom odlukom.Uvek mora da
postoji motiv.Kod običnih ljudi i kod nekih psihologa postoji
uverenje da bez namera da se nešto nauči učenje nije moguće.
Primer- profesora koji gleda prozivnik i procita sva imena
bezbroj puta pa ipak ne može da zapamti baš sva imena.
Namera da se nešto nauči pokreće,aktivira određene
intelektualne radnje koje omogućuju uspešno učenje i pamćenje.
Namera to čini posredno,i ona i zaziva povećanu mentalnu
budnost i pažnju . Ima psihologa koji smatraju da namera da se
nešto nauči i zapamti nije nužan uslov učenja i pamćenja.
Sovjetski psiholog Zinčenko je to objasnio tako što je razlikovao
nenamerno,namerno i slučajno učenje,odnosno,zapamćivanje.
Namerno,nenamerno i slučajno
učenje
Namerno zapamćivanje
je ono učenje kod kojeg postoji namera
memorisanja.
Nenamerno zapamćivanje - o njemu se govori onda kada
ne
postoji namera da se jedno gradivo zapamti,ali je intelektualna aktivnost
usmerena na gadivo; što je aktivnost veća i složenija,to je uspeh u pamćenju
bolji.
Primer za to je učenje ,tako da iz gradiva izdvajamo najbitnije
detalje,tražimo razumna objašnjenja i argumente kako bismo razumeli članak
ili ga povezali sa prethodnim znanjem.I bez namere
memorisanja,zapamtićemo osnovne ideje i glavne argumente.
Slučajno učenje – o njemu govorimo kada nikakva posebna
mentalana aktivnost nije usmerena na neki sadržaj.Takva,veoma plitka
obrada informacija ne daje dobre rezultate.
Učenje za određeni rok
Ova vrsta učenja je specifična namera je dokazana naučnim
istraživanjima.Uzrok tome je način učenja koji je drugačiji kada
se radi o kratkoročnom učenju,i dugoročnom.Kada se gradivo uči
za druži rok,čita se sa više pažnje,češće se
sistematizuje,ponavlja.Kada se uči kampanjski,tj. Za kraći
vremenski rok,pokreću se druge intelektualne radnje,i gradivo se
nakon toga brže zaboravlja.
Spoljašnja i unutrašnja motivacija
za učenje
Psiholozi razlikuju spoljašnju i
unutrašnju motivaciju za učenje.
Unutrašnja motivacija je ona koja
izvire iz zainteresovanosti za sam
sadržaj koji treba da se nauči,i zato
se smatra najboljim motivom za
učenje.
Radoznalost i kvazipotrebe
Radoznalost je jedna od najznačajnijih motiva za
učenje.Gradivo koje nas zanima jednostavno će
se ‘zalepiti’ za pamćenje.Pored toga,radoznalost
često podstiče misaonu obradu gradiva.
Kvazipotrebe – posebna vrsta motiva.Svaki
interesantan problem stvara kod čoveka izvesnu
intelektualnu napetost,koja goni na rešavanje
problema.Kada ga rešimo,osećamo se
ponosno.Aktivnost naučnika i filozofa pokretana je
u velikoj meri ovom vrstom motiva.
Spoljašnji motivi učenja
Ovde spadaju svi motivi koji ne proističu iz
sadržaja gradiva koje treba da se uči.Postoje razni
spoljašni uticaji i motivi koji dovode do učenja:
-ekonomske prirode – student želi da sto pre
završi studije,kako bi mogao da se zaposli i da
bude finanskijski stabilan ; ne želi da mu roditelji
daju teško zarađivan novac za studije
-motivi koji su više psiholoske prirode :
ugled u očima drugih,sujeta,potvrđivanje lične
sposobnosti iz kojih sleduju
ocene,kritike,takmičenja,kazne,nagrade,pokude...
Stepen aspiracije
Jedan od najvažnijih činilaca učenja koji određuje krajnji
domet.Neki učenici se zadovoljavaju prolaznom ocenom,dok
nekima prosek vrlo dobar je vrlo poražavajuć.Primer je jedan
student psihologije koji je položio test znanja na jednom
ispitu,ocena 10 i prvi na rang-listi,ali je bio utučen kada nije
mogao da reši 2 od 70 pitanja na testu.
Stepan aspiracije je povezan sa ličnim
osobinama,sposobnostima,vaspitanjem i
obrazovanjem.Pojedine socijalne krugove,pojedine
civilizacije čak karakterišu visoki ili niski stepeni
aspiracije.Na primer,SAD ima prilično visoke krugove
aspiracije,dok su neki istočni narodi zadovoljni osnovnim
uslovima življenja.