Transcript PSIHOLO*KI USLOVI USPE*NOG U*ENJA

Učenje predstavlja:
 pretežno memorisanje (učenje stranih reči,
anatomije, istorijskih datuma...)
 pretežno razmišljanje, zaključivanje,
shvatanje odnosa (učenje matematike,
fizike, logike...)
Odnos između inteligencije i sposobnosti
učenja zavisi od toga o kakvom je vidu
učenja reč!
Jerks-Dodsonov zakon (odnos jačine motiva i
uspeha u učenju): rezultati učenja su slabi
ako je motivacija za učenje mala; kako raste
motivacija, raste i uspeh u učenju, ali samo
do jedne optimalne tačke posle koje
povećanje motivacije može da dovede do
slabijeg uspeha u učenju.
1.
2.
povećava opštu aktivaciju nervnog sistema,
dovodi do povećane budnosti i pažnje (bolje
se zapaža i pamti)
motivisan čovek drugačije postupa sa
gradivom, vrši dublju obradu informacija
Namera da se nešto nauči pokreće, aktivira
određene intelektualne radnje koje
omogućuju uspešno učenje i pamćenje.
Namera posredno deluje na učenje
aktiviranjem određenih intelektualnih
operacija.
Namera može da izazove povećanu mentalnu
budnost i pažnju.
Namerno zapamćivanje – učenje kod kojeg
postoji namera memorisanja.
Nenamerno zapamćivanje – ne postoji namera
da se gradivo zapamti, ali je intelektualna
aktivnost usmerena na gradivo
Slučajno učenje i zapamćivanje – kada nikakva
posebna mentalna aktivnost nije usmerena
na neki sadržaj
Učenje – specifična namera da se gradivo
nauči za određeni rok
Gradivo koje se uči za kraći rok pre se
zaboravlja nego gradivo koje se uči za neki
udaljeniji vremenski rok
Namera da se uči za duži rok pokreće
drugačije intelektualne radnje nego namera
da se uči za kraći rok
Psiholozi razlikuju spoljašnju i unutrašnju
motivaciju za učenje
Unutrašnja motivacija – ona koja izvire iz
zainteresovanosti za sam sadržaj koji treba
da se nauči (najbolji motiv za učenje)
Radoznalost – najznačajniji motiv koji pokreće
intelektualnu aktivnost
Podstiče i misaonu obradu gradiva.
Kvazipotreba – interesantan problem koji kod
čoveka stvara izvesnu intelektualnu
napetost koja ga goni na rešavanje
problema
Kognitivni nesklad nastaje u susretu sa novim
podacima koji protivreče ranijim
shvatanjima, uverenjima, stavovima i može
da bude podstrekač intelektualne aktivnosti
Spoljašnji motivi – oni koji ne proističu iz
sadržaja gradiva koje treba da se uči
Neki od spoljašnjih motiva:
motivi ekonomske prirode,
obzir prema roditeljima,
ugled u očima drugih,
sujeta, potvrđivanje lične sposobnosti...
Izvesni spoljašnji i fiziološki uslovi mogu
nepovoljno delovati na učenje
Negativni fizički uslovi: suviše visoka ili suviše
niska temperatura, povećana vlažnost
vazduha, nagle vremenske promene,
oblačni dani, snažna buka i galama...
Negativni fiziološki uslovi: fizička bolest,
telesna iscrpljenost, preterana sitost ili
glad...
Pravilo za sticanje radnih navika: nikada ne
treba propustiti priliku da se odgovarajuća
radnja izvrši kada dođe momenat za njeno
izvršenje.
Učenik sa radnim navikama obično ima neki
lični raspored časova, obično pravi plan
rada
Stvaranje radne navike olakšava se ako se
uvek uči u istoj radnoj prostoriji ili radnom
kutku i ako se u njemu nista drugo ne radi
Metode koje doprinose uspešnijem učenju i
trajnijem pamćenju naučenog:








osmišljavanje
učenje po delovima i učenje celine
vremenski raspoređeno i koncentrisano
učenje
aktivno učenje i preslišavanje
pregled pročitanog gradiva
ponavljanje
podvlačenje
pravljenje zabeleški
Najvažniji uslovi uspešnog učenja - shvatanje
bitnih ideja, osmišljavanje detalja i isticanje
organizacije gradiva
Opšte ideje i principi najbrže se uče i najduže
pamte
Opšte ideje i principi organizuju pamćenje
detalja
Prvo pravilo uspešnog učenja – da se u
materiji uoče i istaknu osnovne, bitne ideje,
da se prouči organizacija činjenica i ideja u
sistem znanja, da se činjenice sagledaju u
svetlu opštih ideja
Treba razmišljati o onom što se uči, povezivati
pojmove, činjenice i ideje, upoređivati ih,
izdvajati bitne ideje i krajnje zaključke
Treba imati opsti pregled sadržaja koji se uči
jer učeći jedan deo gradiva treba imati u
vidu celinu pošto ona daje smisao delovima
Učenik treba sam sebi postaviti izvesna
pitanja ili zadatke kojih će se držati pri
učenju teksta

Metoda celine – čitavo poglavlje čitati više
puta

Metoda učenja po delovima – poglavlje
podeliti na delove pa svaki deo učiti
posebno
Najbolja je kombinovana metoda – prethodni
uvid u celinu pa onda učenje manjih
smisaonih delova
Vremenski raspoređeno učenje daje bolje
rezultate, naročito u pogledu trajnosti
naučenog
Ova metoda naročito je pogodna pri usvajanju
gradiva koje nije naročito osmišljeno i koje
se mora doslovno učiti i pamtiti, ali kada se
pristupa učenju nekog težeg smisaonog
gradiva učenje uzima oblik rešavanja
problema u kome se zahteva misaona
aktivnost
Najbolje se pamte ideje i misli do kojih se
dolazi sopstvenom aktivnošću
Preslišavanje je aktivan napor da se setimo
onoga što smo učili i naročito je korisno
kada izvesne podatke treba doslovno
zapamtiti
Treba se preslišavati što ranije, ali ne suviše
rano – posle svake celine, ali i na kraju,
posle pređenog celokupnog gradiva
Vrste preslišavanja:




glasno i doslovno
svojim rečima i sa sopstvenom
organizacijom materije
preslišavanje “u sebi “
pismeno preslišavanje
Treba prvo ponoviti ono što je bitno, pa
strukturu gradiva i na kraju detalje
Pregled gradiva se od preslišavanja razlikuje
po tome što se postiže čitanjem
Preslišavanje predstavlja usmeni oblik
pregleda
Ponavljanje treba otpočeti pre nego što se
gradivo u velikoj meri zaboravi
Podvlačenje
Podvlačenje je bitno jer se tako gradivo
mnogo brže ponovo čita ili ponavlja
Treba podvlačiti samo glavne ideje, stručne
termine i važnije detalje
Vrste učeničkih zabeleški:


izvod u obliku skice
rezime



Viktorija Mitrov
Branislava Taševski
Tijana Crepajski