         Alge su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. Nauka koja se bavi proučavanjem algi je algologija.

U alge spada više različitih razdela nižih biljaka koje u ćelijama imaju hlorofil. Alge žive u vodi ili vlažnim staništima. Imaju vegetativno telo-talus. One mogu da vrše fotosintezu i da se hrane fotoautotrofno i heterotrofno. Razmnožavaju se vegetativno, be spolno i polno .

Najveći broj algi živi u vodi ali i van vode na vlažnom zemljištu, kori drveća, vlažnim stenama Zive I samostalno ali i u zajednici  Vrste algi: 1) CRVENE ALGE (

Rhodophyta)

2) MRKE ALGE (

Phaeophyta)

3) SILIKATNE ALGE (

Bacillariophyta)

4) ZELENE ALGE (

Chlorophyta)

5) EUGLENOIDNE ALGE (

Euglenophyta

) 6) ALGE HARE (

Charophyta

)

Silikatne alge

VRSTE SILIKATNIH ALGI:

Attheya armatus

STRIATELLALES

Ardissoneales

         To su jednoćelijski i kolonijalni organizmi. Kolonije mogu biti različitih oblika: lepezaste, vrpčaste, trakaste, zvezdaste, a po tipu su otvorene.

Ćelije koje ih čine povezane su izraštajima nalik na bodlje ili zupce ili su spojene galertom. Veliki broj algi izlučuje galertu.

Izlučuju je kroz posebno diferencirane pore na jednom kraj u ćelije.

Izlučena galerta može imati oblik drške ili postolja, cevi ili vrećice, a i ne mora da ima poseban oblik. Preko nje se alge utvrđuju za podlogu. Pri deobi tih ćelija izlučuju se nove galertne drške koje se spajaju sa starim i stvara se razgranata kolonija Poput pojedinačnih jednoćelijskih predstavnika i kolonije su mikroskopski sitne

Gomphonema Licmophora

Pancir I njegova simetrija

  Ima ih ili u morima ili u slatkim vodama, što je njihovo osnovno stanište, ali ih ima i na vlažnom zemljištu, u stenama, čak i snegu i ledu. Veoma su osetljive na salinitet, hemijski sastav vode, temperaturu i svetlost .

      Najzastupljenije su u planktonu i bentosu.

Prilagođenost planktonskih oblika se ogleda u tome da sadrže kapljice ulja, imaju galertni omotač i karakterističan oblik tela.

Da bi se održale na površini vode, uvećavaju svoju površinu udruživanjem u kolonije. Bentos je ipak bogatiji vrstama silikatnih algi.

Veliki broj vrsta se aktivno kreće po dnu, a neke se utvrđuju za podlogu galertnim omotačem. Neke, posebno nekolonijalne su epifiti.

17.03.2013.