Zelene alge

Radili: Nikoleta Andrašević i Đorđe Karagača

Osobine:

 Najsloženija grupa algi.

 Nevaskularne niže biljke, telo nazvano TALUS .

 Autotrofni metabolizam – fotosinteza  Ćelijski zid: celuloza i pektin  Raznolik broj i oblik hromatofora – sadrže: hloroplasta , koji – hlorofil a i b – karotenoide (narandžasti pigment) – pirenoide – telašca oko kojih se nagomilava skrob

Zelene alge nisu evoluciono slepa grana-od njih su nastale kopnene biljke.

Postoji oko 7500-10000 vrsta, 500 rodova i 36 porodica zelenih algi.

Stanište i način života

Većina živi kao plankton ili bentos u slatkim vodama (oko 90% vrsta), ostale u najrazličitijim staništima (u tlu, kao morski bentos, na ledu i snegu, u vazduhu, u solanama, kao simbionti sa gljivama i životinjama, kao paraziti na biljkama).

Razmnožavanje Bespolno Deobom ćelija Vegetativno Raskidanjem kolonije ili cenobije Raskidanjem konca Delovima talusa Sporulativno Planosporama Aplanosporama Polno Hologamija Izogamija Heterogamija Konjugacija Kod nekih zelenih algi se javlja smena “generacija”: 1.

2.

Sporofitna “generacija” Gametofitna “generacija” Izomorfna Heteromorfna

ZELENE ALGE

POKRETNE JEDNOĆELIJSKE NEPOKRETNE JEDNOĆELIJSKE POKRETNE KOLONIJE NEPOKRETNE KOLONIJE PALMELOIDNE KOLONIJE KOKOIDNI OBLICI KONČASTI OBLICI LAMINARNI OBLICI PARENHIMSKI OBLICI SIFONALNI OBLICI

 Pokretne jednoćelijske ( Chlamidomonas ) • • • • • • • • • jedan od najprimitivijih rodova dva biča jednake dužine kontraktivne vakuole dominira potkovičasti hloroplast pirenoid skrob (u stromi i pirenoidu) haploidna jezgra stigma (rodopsin – fotoreceptorni pigment) – organela osetljiva na svetlost, kod flagelata, u obliku crvene mrlje koja služi za orijentaciju ka odgovarajućoj svetlosti.

u stresnim uslovima odbacuje bičeve i prelazi u mirovanje



Nepokretne jednoćelijske alge

(

Tetracystis

)

-

Evoluciono naprednije od pokretnih - Oformljen ćelijski zid - Bez bičeva - Oblik ćelije raznolik



Pokretne kolonije

(

Gonium,Pandorina,Volvox,Eudorina

) Koloniju Volvox-a gradi veoma veliki (do 50000) ali i promenljiv broj pokretnih ćelija raspoređenih u jednom sloju na površini loptaste kolonije. Veličina kolonije: 2 mm.

Pločastu cenobiju Gonium-a čini uvek 16 pokretnih ćelija.



Nepokretne kolonije - Hyd rodictyon

• • • • •

mrežaste od nekoliko ćelija do 3D struktura bez posebne diferencijacije bespolno razmnožavanje planosporama polno razmnožavanje na principu zigotne mejoze, izogamija Nepokretnu, mrežastu cenobiju Hydrodictyon-a čini i do 20 000 ćelija (jedinki). Monomorfna cenobija dostiže dužinu i do 0,5m.

Palmeloidne

)

Sphaerocystis)

kolonije

(Pseudosphaerocystis, Coccomyxa,



Kokoidni

oblici (Chlorococcum, Oocystis, Chodatella )



Končasti oblik

(

Ulotrix, Spirogyra, Oedogonium, Stigeoclonium

)

Spirogyra

• • • • • • cilindrične haploidne ćelije plivajuća u mirnim slatkim vodama dugi spiralni hloroplast (1 do 16 kom) velika vakuola jezgra u središtu s citoplazmatskim nitima pirenoidi na pravilnim razmacima Bespolno razmnožavanje: – – fragmentacija (podela na delove) nema planospora Polno razmnožavanje: – – – vrlo specificna konjugacija zigotna mejoza potiče je niska koncentracija azota

Stigeoclonium



Laminarni oblici (Ulva- morska salata)

- pretežno morske - rast počinje iz niti - do 1 m veličine - krupan kormoidni talus sa razvijenim filoidom.

- izomorfna smena “generacija”



Parenhimski oblici (Chara, Coleochaetae)

Chara

Preplitanjem končastih talusa → prividno parenhimatičan talus.

Deobom svih ćelija talusa u različitim pravcima → prividno parenhimatičan talus.



Sifonalni oblici

(

Derbesia, Codium, Caulerpa, Acetabularia

) • • • • • •

cevaste zelene alge posebno brojne u tropskim morima veliki broj različitih oblika građa vrlo varijabilna heteromorfna izmena generacija gametofiti i sporofiti iste biljke opisani i kao zasebne vrste (Debresia (2n), Halocystis (n))

Značaj zelenih

OBOGAĆUJU VODU KISEONIKOM

algi

PROIZVODE VELIKE KOLIČINE ORGAN SKIH MATERIJA

-

FORMIRAJU FITOPLANKTON KOJI JE IZ VOR HRANE PRIMARNIH POTROŠAČA

-

Krupnije alge sakupljene sa obala mora, koriste se u:

-

LJUDSKOJ ISHRANI

-

ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA

-

ĐUBRENJU ZEMLJIŠTA

-

U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI

-

U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

-

U RAZLIČITIM NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA

ZANIMLJIVOSTI

 Neke vrste zelenih algi su crvene boje (hematokrom), npr.

•

Chlamydomonas nivalis

•

Haematococcus pluvialis

– "crveni sneg" ili – crvene kišne lokve.

•

Fenomen "zelene vode" u akvarijumu posledica je brzog razmno ž avanja ("cvetanja") jedno ć elijskih zelenih algi (kao što su

Chlorella

,

Chlamydomonas

,

Closterium

,

Cosmarium

) i nekih više ć elijskih slobodno lebde ć ih kolonijalnih oblika zelenih algi (

Volvox

,

Scenedesmus

,

Pandorina, Pediastrium

). Ove alge su bezopasne i obi č no nestaju kad se u akvarijumu uspostavi biološka ravnote ž a.

• Jednoćelijske zelene alge iz roda

Desmidiaceae

nalazimo naročito u kiselim vodama (močvarama). Pokazuju veliko bogatstvo oblika:

Closterium – Cosmarium –

polumesečaste, kolačić,

Micrasterias –

zvezdice

• Vodenbuhe (

Daphnia

) i praživotinje (ameba, papučica), poput pravih vegetarijanaca, obožavaju "zelenu vodu". • Jednoćelijska zelena alga

Closterium

papučici (

Paramecium

). i deo končaste zelene alge u