Transcript hit-vb_mtp_vezbe_04

Menadžment turističkim prevozom
Sonja Milutinović
Makrologistička organizaciona struktura
saobraćaja
• Makrologistika - organizovanje transporta na
nivou celokupnog saobraćajnog sistema.
• Mikrologistika - organizovanje transporta na
nivou saobraćajnog preduzeća kao podsistema
saobraćajnog sistema.
• Dva aspekta makrologistike saobraćajnog
sistema:
1. Aspekt delatnosti
2. Aspekt saobraćajnog puta
Makrologistička organizaciona struktura
saobraćajnog sistema i preduzeća po
delatnostima
• Makrologističku organizacionu strukturu saobraćajnog
sistema čine njegovi članovi tj. saobraćajna preduzeća,
koja se, po kriterijumu delatnosti, mogu podeliti na:
• preduzeća za prevoz robe
• preduzeća za prevoz putnika
• preduzeća za prevoz robe i putnika
• špedicije
• luke, skladišta, aerodromi i autobuske stanice
• robno-transportni centri i kontejnerski terminali
Preduzeća za prevoz robe
• (A)
• Transportna preduzeća regostrovana za javni prevoz
robe
• Proizvodna i trgovinska preduzeća za sopstvene
potrebe
• Preduzeća za manipulaciju robom
• (B)
• Preduzeća za prevoz robe u javnom saobraćaju
• Preduzeća za prevoz robe za sopstvene potrebe
Preduzeća za prevoz putnika
1.
za prevoz
u a zatim putnički.
• Preduzeća
Najpre razvijen
robniputnika
saobraćaj,
međumesnom ili međunarodnom
• Isaobraćaju
preduzeća za prevoz putnika su preduzeća u oblasti
2. proizvodnje.
Preduzeća gradskog i prigradskog
saobraćaja
• Taksi
Transportna
preduzeća
registrovana
za prevoz putnika
3.
preduzeća
i privatni
taksi
• preduzetnici
Preduzeća i ustanove sa sopstvenim parkovima za
prevoz putnika (sopstvene potrebe)
• Privatni prevoznici registrovani
javni prevoz
1. Javnizaputnički
saobraćaj
• Privatni prevoz sopstvenim
autobusima
2. Saobraćaj
za sopstvene potrebe
3. Prevoz
putničkim
automobilima
• Putničke agencije i druge
turističke
organizacije
Preduzeća za prevoz robe i putnika
• Najveći broj saobraćajnih preduzeća je
registrovan za obavljanje ove vrste prevoza mešoviti saobraćaj.
• Za koju vrstu saobraćaja je ovo jedini oblik
organizacije prevoza?
Špedicije
• Osnovni zadatak im je da organizuju prevoz robe i preuzimu
na sebe svu brigu o robi od momenta preuzimanja od
pošiljaoca do predaje robe primaocu.
• Preuzima robu od pošiljaoca i bira najpovoljnijeg prevoznika
ili prevoznike.
• Nazivanju ih još i: arhitektama transporta, advokatima
nalogodavca, carevima saobraćaja.
• Tri uloge špedicije:
• Komisionari (posrednici) - u svoje ime a za račun
nalogodavca
• Agenti (zastupnici) - u tuđe ime a po nalogu i za račun
nalogodavca
• Samostalna preduzeća - u svoje ime i za svoj račun
Putničke agencije
• Špedicije u robnom saobraćaju = putničke agencije u
putničkom saobraćaju
• I turistička i saobraćajna delatnost
• Osnovna funkcija - organizovanje putovanja svih vrsta i
svim transportnim sredstvima kao i formiranje
kompletnog paketa usluga.
• Pored toga: prodaja voznih isprava, rezervacija mesta u
prevoznim sredstvima, prevoz putnika sopstvenim
prevoznim sredstvima.
Luke, skladišta, aerodromi i autobuske
stanice
• Tretiraju se kao saobraćajna infrastruktura koju mogu da
koriste sva saobraćajna preduzeća (osim železnice).
• Jedina funkcija im je prijem i otprema ljudi i robe u
pomorskom i rečnom, vazdušnom i kopnenom saobraćaju
(osim aerodroma).
• Luke - klasičan prevoz robe ili kontejnerski prevoz.
• Skladišta - javna skladišta u velikim lukama ili velikim
privrednim centrima sa funkcijama skladištenja, čuvanja i
dalje otpreme robe.
• Aerodromi - stanice u okviru vazdušnog saobraćaja, naplaćuju
svoje usluge od vazduhoplovnih kompanija i drugih korisnika u
vidu taksi.
• Autobuske stanice - pored prijema i otpreme putnika,
rezervacija i prodaja voznih isprava za sva preduzeća koja
koriste stanicu.
Autobuske stanice
Baltimor
Atlanta
London
Japan
Dubai
Pariz i NY (Ikea)
Minesota
Kalifornija
Estonija
Holandija
Španija
London
Rusija
Danska
Amsterdam
Austria
Španija
Rusija
Norveška
Kina
Čile
Japan
Holandija
Kentaki
Portugal
Pariz
Maroko
Robno-transportni centri i kontejnerski
terminali
• Robno-transportni centri - posrednička uloga,
sabirni centri u kojima se vrši otpremanje robe
najpovoljnijim prevozom (direktnim ili
kombinovanim).
• Kontejnerski terminali - prvobitno u
železničkim stanicama, kasnije kao posebna
preduzeća za usluge prijema, utovara, istovara i
otpreme robe.
Makrologistička organizaciona struktura
saobraćajnih preduzeća po granama saobraćaja
Struktura i karakteristike diferenciranja saobraćajnih
preduzeća
• Podela saobraćajnih preduzeća na osnovu tehničkotehnoloških karakteristika puta. Te karakteristike su:
1. Transportni kapacitet
2. Elastičnost prilagođavanja tražnji za saobraćajnim
uslugama tj. potrebama korisnika
3. Saobraćajno-tehnički kvalitet usluge
4. Bezbednost saobraćaja
5. Cena usluga
1. Transportni kapacitet
• Predstavlja obim usluga koji može da se ostvari u
određenom periodu vremena, a izražava se u broju
prevezenih putnika/tona robe i ostvarenih
putničkih/neto tonskih kilometara.
• Zavisi od propusne i prevozne moći saobraćajnog puta.
• Propusna moć - sposobnost saobraćajnog puta da u
jedinici vremena propusti odgovarajući broj vozila, pod
normalnim uslovima odvijanja saobraćaja.
• Prevozna moć - sposobnost saobraćajnog puta da
podnese odgovarajuću težinu vozila, a određena je
osovinskim opterećenjem puta/pruge, dubinom plovnog
puta...što utiče na težinu tovara koji se može prevoziti.
• Nosivost - sposobnost transportnih jedinica da
prihvate određenu težinu tereta ili broj putnika, a
izražava se u broju tona/sedišta.
• Vučna snaga (kW ili KS) - sposobnost transportne
jedinice da se normalno kreće saobraćanim putem u
uslovim svog maksimalno dozvoljenog opterećenja.
Limitirajući faktor nosivosti.
• Propusna moć organizacionih jedinica - sposobnost
organizacione jedinice da u određenom vremenu
prihvati određeni broj transportnih jedinica,
manipuliše njima i otpremi ih, a da pri tom obezbedi
normalne uslove odvijanja saobraćaja.
2. Elastičnost prilagođavanja tražnji
• Saobraćajna preduzeća poseduju različite mogućnosti
prilagođavanja prema potrebama korisnika i ta
prilagođavanja treba da vrše vremenski i po veličini
kapaciteta (veličini pošiljke/broju putnika).
• Značaj ove karakteristike.
• Sposobnost prilagođavanja zavisi od tehničke strukture
saobraćajnog puta i transportnih jedinica i njihove
pokretljivosti na saobraćajnoj mreži.
• Saobraćaj je elastična ili neelastična grana?
3. Saobraćajno-tehnički kvalitet usluge
• Brzina prevoza, redovnost i urednost i tačnost saobraćaja.
• Brzina prevoza - osnovni kriterijum podele rada:
1. Komercijalna brzina - primarni aspekt za korisnika
usluge, predstavlja vreme putovanja od momenta
polaska do momenta dolaska na cilj putovanja. Za
saobraćajno preduzeće je organizaciona kategorija i
predstavlja ukupno vreme putovanja robe ili ljudi. Zavisi
od tehničke brzine i kvaliteta organizacije prevoza.
2. Tehnička brzina - određena je tehničkim
karakteristikama saobraćajnog puta i transportnog
sredstva.
• Redovnost saobraćaja - sigurnost korisnika u
redovnost korišćenja usluge, svakodnevno u
doređenim intervalima; rezultira iz kvaliteta
organizacije saobraćaja. Najizrazitija redovnost?
• Urednost i tačnost - podrazumeva stalno
odvijanje saobraćaja, u tačno vreme prema
objavljenom redu vožnje/ugovorenim rokovima
isporuke; proističe iz kvaliteta organizacije
saobraćaja.
4. Bezbednost saobraćaja
• Jedan od najznačajnijih elemenata podele rada.
• Tehnološki aspekt - proizilazi iz tehničke
strukture saobraćajnih sredstava i saobraćajnog
puta.
• Ekonomski aspekt - zavisi od značaja i
upotrebne vrednosti saobraćajne usluge za
korisnika.
5. Cena usluge
• Izrazito ekonomski kriterijum podele rada.
• Na formiranje cena utiče karakter saobraćajnog
puta:
1. uticaj na životnu sredinu i na visinu eksternih
troškova
2. razlike u odnosu fiksnih i varijabilnih troškova
saobraćajnih preduzeća u različitim granama
saobraćaja
Osnovne kerakteristike pojedinih vrsta
saobraćajnih preduzeća
• Preduzeća u granama saobraćaja čvrstih sprega
• Preduzeća u granama saobraćaja fleksibilne strukture
1. Transportni kapacitet (propusna, prevozna moć,
nosivost)
2. Elastičnost prilagođavanja tražnji
3. Saobraćajno-tehnički kvalitet usluge (brzina,
redovnost, urednost i tačnost)
4. Bezbednost saobraćaja
5. Cena usluga
Preduzeća cevovoda
•
•
•
•
Najmlađa saobraćajna grana robnog saobraćaja.
Osnovne karakteristika:
kontinualan transportni proces
odnos bruto i neto rada ne postoji jer ne figuriše
težina transportnog sredstva
• niski transportni troškovi
Organizacija saobraćajnih preduzeća
po granama saobraćaja
Preduzeća u granama saobraćaja strukture čvrstih sprega
• Preduzeća se posmatra kao sistem čiji organizacioni
delovi funkcionišu kao njegovi podsistemi.
• Svaki podsistem ima svoje interese.
• Potrebno je organizovati sistem tako da pojedinačni
interesi budu podređeni zajedničkom interesu
celokupnog sistema.
• Ovakav pristup treba imati u organizovanju velikih
tehničko-tehnoloških sistema kao što je železnica.
• Značaj ovako velikih sistema može se sagledati kroz
aspekte: uloge u privredi i društvu, teritorijalne
integralnosti i jedinstva tehnoloških procesa i
ekonomskog jedinstva.
Uloga u privredi i društvu
• Funkcija povezivanja svih procesa privrednog i
društvenog života
Teritorijalna integralnost i jedinstvo
tehnološkog procesa
• Posebno izraženo kod železničkog saobraćaja.
• Podsistemi železnice mogu funkcionisati samo
pod uslovom potpunog tehnološkog jedinstva
celog sistema jer postoji snažna međuzavisnost
pojedinih delova.
• Da bi se obezbedilo jedinstvo svih tehnoloških
procesa mora se obezbedititehničko jedinstvo
sistema na celoj teritoriji.
Ekonomsko jedinstvo
• Cena usluga saobraćaja znalajno utiče na
formiranje cena svih ostalih proizvoda i na visinu
troškova života stanovništva.
• Instrument ekonomske i socijalne politike.
• Prosečno učešće transportnih troškova u
troškovima ukupne privrede iznosi 15-20%
Preduzeća u granama saobraćaja
fleksibilne strukture
Zajedničke osnove definisanja i organizovanja preduzeća
• Grane saobraćaja koje su svrstane u ovu kategoriju imaju
zajedničke kerakteristike koje ih svrstavaju u ovu
kategoriju:
• tehnološka samostalnost
• ekonomska samostalnost
• organizaciona samostalnost
Tehnološka samostalnost
• Potpuna tehnološka nezavisnost u organizaciji procesa
prevoza zahvaljujući:
• karakteru strukture transportnih sredstava
• tehničkoj strukturi saobraćajnog puta
• mogućnosti samostalnog kretanja vozila vođenih samo od
strane vozača.
• Red vožnje - kašnjenje jednog vozila ne remeti red vožnje
ostalih.
• Transportno sredstvo je samostalna transportna jedinica i
njihova tehnička struktura nije međusobno uslovljena i
povezana.
Ekonomska samostalnost
• Samostalno istupanje saobraćajnih preduzeća na tržištu
u punoj konkurenciji sa ostalim preduzećima.
• Železnica može da konkuriše jedino u međunarodnom
tranzitnom saobraćaju.
• Samostalno vode politiku cena.
• Ne finansiraju izgradnju i održavanje infrastrukture, već
plaćaju takse.
• Troškovi infrastrukture su varijabilni a ne fiksni.
Organizaciona samostalnost
• Organizovanje preduzeća u granama saobraćaja
čvrstih sprega - odozgo na dole
• Organizovanje preduzeća u granama saobraćaja
fleksibilne strukture - odozdo na gore
• Organizacija preduzeća grana fleksibilne
strukture je pravo i nadležnost samih preduzeća.
Makroorganizaciona struktura
preduzeća po granama saobraćaja
• Drumski saobraćaj:
1. autosaobraćajna preduzeća kojima je saobraćaj
osnovna delatnost
2. preduzeća kojima je saobraćaj sporedna
delatnost
1. Autosaobraćajna preduzeća kojima je
saobraćaj osnovna delatnost
• Struktura saobraćajne grane se može posmatrati sa
stanovišta:
A. vrste saobraćajne usluge (prevoz putnika i robe i
preduzeća za utovar, pretovar, skladištenje, remont...)
B. veličine preduzeća po kapacitetima (mala, srednja,
velika)
C. teritorijalnog delovanja preduzeća (mesni tj. lokalni i
međumesni saobraćaj)
• Preduzeća za međumesni saobraćaj, prema vrsti
linija na kojima obavljaju saobraćaj, se dele na:
preduzeća za kretkolinijski i dugoliniski
saobraćaj.
• Granica podele - 50km
• Značaj ovakve podele:
• zbog pravne registracije i izdavanja dozvole za
rad
• određivanja granice konkurencije među
granama saobraćaja
2. Preduzeća kojima je saobraćaj sporedna
delatnost
• Prevoz robe vrše i sama proizvodna ili trgovinska
preduzeća i to zbog:
• nedovoljne razvijenosti mreže autosaobraćajnih
preduzeća
• nedovoljnog kontigenta odgovarajućih kapaciteta
• veća elastičnost prilagođavanja sopstvenim potrebama u
prevozu
• jeftiniji prevoz
• Pitanje društvene rentabilnosti i opravdanosti postojanja
ovakvih preduzeća.
Rečni saobraćaj
• Podela preduzeća po delatnostima na:
1. preduzeća za prevoz putnika, robe i prevoz i
putnika i robe
2. preduzeća za remont i održavanje plovnih
puteva i pristaništa
Pomorski saobraćaj
• Podela preduzeća po delatnostima na:
1. preduzeća linijske plovidbe
2. preduzeća slobodne plovidbe
1. preduzeća obalne plovidbe
2. preduzeća duge plovidbe
• Podela preduzeća po delatnostima i vrsti prevoza na:
1. preduzeća koja se bave prevozom samo putnika, samo robe
i prevozom i putnika i robe
2. preduzeća koja se bave uslužnim delatnostima (utovar,
pretovar, preduzeća luka...)
• Podela preduzeća po bruto registarskoj tonaži (BRT) na:
1. mala preduzeća (ispod 10.000 BRT)
2. srednja preduzeća (10.000-100.000 BRT)
3. velika preduzeća (preko 100.000 BRT)
Vazdušni saobraćaj
• Najmlađa saobraćajna grana.
• Podela preduzeća po teritorijalnom principu na:
1. preduzeća za kontinentalni saobraćaj
2. preduzeća za interkontinentalni saobraćaj
• Podela preduzeća po veličini na:
1. mala preduzeća
2. srednja preduzeća
3. velika preduzeća
HVALA NA PAŽNJI!