Transcript ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu
Smer: Kvantitativna analiza
Modul: Aktuarstvo
Ekonomski potencijali društvenih
mreža na internetu
Katarina Antić 2687/13
[email protected]
Sadržaj
 Uvod
 Karakteristike društvenih mreža
 Primena društvenih mreža
 Facebook
 Definisanje i merenje ekonomskog uticaja Facebooka
 Primena društvenih medija u poslovanju
 Zaključak
Uvod
Uvod
 Društvene mreže (social networking website) – popularne
platforme za interakciju, komunikaciju i saradnju
 Društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) “čvorova mreže”, povezanih pomoću jedne ili više specifičnih vrsta
međuzavisnosti, kao što su:
• prijateljstvo
• srodstvo
• fininansijske razmene
• znanje
• prestiž
Društvene mreže
 Servisi zasnovani na veb tehnologijama
 Omogućavaju pojedincima da:
• stvore javni, delom javni ili privatni profil u okviru
ograničenog sistema
• definišu listu korisnika sa kojima dele informacije
• imaju uvid u profil informacije korisnika sa liste, kao i uvid u
liste njihovih konekcija unutar sistema
Internet društvene mreže
 2003. - MySpace - za interaktivno socijalno umrežavanje
 2003. - Linkedin – za interaktivno i profesionalno umrežavanje
 2004. - Facebook - najpopularnija društvena mreža
 2006. - Twitter - mikrobloging servis
Karakterisike društvenih mreža
Vrste društvenih mreža
 Neformalne društvene mreže
• veze među rodbinom, prijateljima, kolegama sa posla
• nemaju legalnu dozvolu, zaposlene službenike, pisana pravila i
sopstvena sredstva
 Formalne društvene mreže
• skup ljudi među kojima vladaju odgovarajuća pravila,
birokratija
• postoje svojstva pravnog lica i sopstveni izvori prihoda
• povezane su neformalnim mrežama
Poslovni modeli društvenih mreža
 Svi poslovni modeli društvenih mreža omogućavaju:
• Reakciju na prvi pogled – uključivanje korinsika u zajednicu koju je
kompanija zasnovala na društvenoj mreži
• Promovisanje kompanije u skladu sa načinom funkcionisanja društvene
mreže, tj. kako se njeni korisnici ponašaju, šta vole i žele da vide na
mreži
• Povećanje lojalnosti korisnika
Prihodi od primene društvenih mreža
 Facebook i Twitter su projektovani za generisanje 4.050
milijardi i 150 miliona dolara prihoda u 2011 godini
 Facebook i Twitter će u 2015 godini povećati broj korisnika za
59% odnosno 76%, što će uticati i na visinu prihoda
Prihod od reklama u mil. $
2010
2011
2013
Facebook
1.860
4.050
5.742
MySpace
288
184
156
45
150
250
1.123
1.310
1.529
161
274
417
Twitter
Ostale mreže
Društvene igre
Izvor: eMarketer, januar 2013
Prihodi od primene društvenih mreža
 Prihodi od primene društvenih mreža u poslovanju se mogu
ostvariti preko:
• Virtuelnih poklona
• Ocenjivanja slika i drugih sadržaja
• Promovisanih sadržaja
• Ciljanih banera – Long tail princip
• Povećanja limita na neke servise
• Davanja specijalnih “moći” ili ulepšavanja profila/avatara
• Kupovine virtuelnih objekata
• Loyalty programa
Najpopularnije društvene mreže
u 2013. godini
U svetu:










Facebook
MySpace
Bebo
Friendster
Hi5
Orkut
PerfSpot
Zorpia
Netlog
Habbo
U Srbiji:










Facebook
MySpace
Flickr
Hi5
Tagged
Karike
Neogen
Poznanici
Furka
Dodirni me
Izvor: http://social-networking-websites-review.toptenreviews.com/
Primena društvenih mreža
Primena društvenih mreža
 Poslovna primena
• Upravljanje ljudskim resursima
• Marketing
 Trening - Just-in-time obrazovanje:
• Webinari
• Forumi
• Ekspertiza
 Lična primena
 Regrutovanje i zapošljavanje
 Formiranje timova
• uklapanje veština i stručnosti sa potrebama projekta
Primena društvenih mreža
u marketingu
 Primena društvenih mreža u marketingu se ogleda u brzom razvoju
i sprovođenju marketinških kampanja, kao i promociji proizvoda i
usluga
 Pogodnost primene društvenih mreža u marketingu:
•
•
•
•
2 milijarde Internet korisnika (korisnici različitih društvenih mreža)
Jeftinije troškove oglašavanja
Sticanje informacija o potencijalnim korisnicima
Stvaranje lojalnosti postojećih korisnika
 Realizacija marketing aktivnosti na društvenim mrežama se ogleda
kroz kreiranje
• Banera
• Grupa
• Zvaničnih stranica – fan pages
Primena društvenih mreža
u marketingu
 Formiranje cena oglašavanja na društvenim mrežama:
• Cost per Mile - oglašivači plaćaju određeni novčani iznos za
hiljadu prikaza (impresija) njihovog banera
• Cost per Click - cena po kliku na reklame (Pay Per Click)
• Cost per Action - oglašivač plaća ukoliko dođe do prodaje
• Click – Trough Rate – odnos između broja prikaza banera i
broja poseta veb sajta koji se reklamira
Značaj primene društvenih mreža
u poslovanju
 Pružaju informacije o kompaniji i njenim članovima
 Kredibilitet
 Aktivnost umrežavanja
 Mogućnost regrutovanja i zapošljavanja
 Pristup novim tržištima
 Deljene dokumenata ili aktivnosti projekata
 Online sastanci
 Izgradnja profesionalne zajednice
Zašto koristiti društvene mreže u
poslovanju?
 Visoka targetizovanost - lako dolazite do svoje ciljne grupe a promociju
radite prema svojoj segmentaciji tržišta.
Primer: ako su vaša ciljna grupa tinejdžeri iz NovogSada, onda ćete vrlo lako moći
da ih nađete i promociju usmerite na njih, ne gubeći vreme i sredstva na ostale
delove društva. Ovo je velika prednost u odnosu na klasične medije. Reklame na
nacionalnim televizijama su preskupe, ali se i postavlja pitanje njihove
efektivnosti. Tu reklamu će možda videti svi, samo ne tinejdžeri iz Novog Sada.
 Merljivost - svaki vaš trud možete izmeriti i videti rezultate svojih aktivnosti.
Iz statistika možete dobiti „tonu informacija”, na vama je da ih redovno
analizirate i iskoristite. Da li će vam sa televizije, posle reklame plaćene kod njih,
dostaviti izveštaj o tome koliko je tačno ljudi videlo tu reklamu i da li su ti ljudi
vaša ciljna grupa?
 Pristupačnost i niske cene - korišćenje društvenih mreža je potpuno
besplatno.
Da biste efekte svog poslovnog nastupa povećali, možete koristiti i razne načine
plaćene promocije, što je, u poređenju sa drugim medijima daleko jeftinije i
pristupačno je svima.
Ko koristi društvene mreže u poslovanju?
 I mnogi drugi...
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
Preduzeća
Društvene
mreže
Javna uprava
1. NIS
Vlada R.Srbije
2. EPS
Ministarstvo nauke
3. Delta M
Ministarstvo prosvete
4. Victoria G
MUP Srbije
5. PTT
6. Telekom
7. Lukoil
8. Telenor
Grad Beograd
Ministarstvo za
telekomunikacije i
informaciono društvo
9. Sintelon
Ministarstvo vera i
dijaspore
10. Idea
Ministarstvo pravde
Izvor: http://bit.ly/9VG9yn
Posećen: 2.5.2014
Izvor: http://www.facebook.com
Posećen: 2.5.2014
Društvene
mreže
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
 Kompanija Masmi je juna 2012. godine izvršila istraživanje o tome kako
kompanije u Srbiji koriste društvene mreže u poslovne svrhe
 Podaci za ovo kvantitativno istraživanje prikupljani su putem
telefonske i internet ankete, a ispitano je 170 kompanija koje
posluju u Srbiji
 Skoro 60% anketiranih kompanija ima više od 50 zaposlenih.
 Pozicije ispitanika zaduženih za predstavljanje kompanije na
društvenim mrežama su od“običnih” službenika (2.9% ispitanika),
preko PR menadžera, IT sektora i direktora marketinga(po
5.3%), vlasnika kompanija (8.8%), zatim marketing
menadžera (12.4%), preko višeg menadžmenta (13.5%) pa sve
do direktora (17.1%) i menadžera (21.2%)
Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
 Da mnoge kompanije ne shvataju ozbiljno koliko im društvene
mreže mogu pomoći pri poslovanju pokazuje i podatak da svega
oko 35% njih koristi društvene mreže svakodnevno, dok čak oko
44% kompanija to čini tek jednom nedeljno ili ređe.
 Pristup koji kompanije imaju prema društvenim mrežama dodatno
oslikava i budžet koji odvajaju za promocije na društvenim
mrežama, gde svega 15.6% kompanija odvaja preko 5% budžeta
namenjenog za marketing i PR aktivnosti u svrhu promocije na
društvenim mrežama.
Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
 Velika većina kompanija društvene mreže vidi kao koristan
marketinški i PR alat, kako za komunikaciju sa postojećim
klijentima tako i za promociju kompanije (70%), dok ih
kaopovoljan marketinški i PR alat doživljava 55%.
 7% ispitanika izjasnilo se kako ne smatra društvene mreže
korisnim za svoju kompaniju ili kako nisu upućeni u PRednosti
korišćenja društvenih mreža.
 Upitani za razloge komunikacije preko društvenih mreža, najviše
ispitanika odgovorilo je da je komunikacija putem istih brža i
jednostavnija, da je vidljivost i bolje pozicioniranje firme putem
društvenih mreža veća, zatim da su mogućnosti oglašavanja
povoljne. Da ne koristi, niti planira da počne koristiti društvene
mreže izjasnilo se 15% ispitanika.
Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Facebook
Facebook
 Osnovan 2004 - Mark Zuckerberg
 Ostvaruje prihode od:
• sponzora i marketinških aktivnosti,
• putem reklama koje se pojavljuju uz svaki profil
 Jedini stalni izvor prihoda - prodaja oglasnog prostora
 Facebook koriste kompanije, brendovi, organizacije za:
• komunikaciju sa ciljnim grupama i promociju svojih proizvoda, usluga
ili događaja
• oglašavanje putem banera i Facebook Ads
• promovisanje sopstvenih profila
Demografski podaci
Facebook u svetu
 596.2 miliona korisnika u svetu
 152.5 miliona korisnika u Evropi
 2 746 680 korisnika u Srbiji - 43. pozicija u svetu prema broju korisnika
Starosna struktura
FB korisnika u Srbiji
Polna struktura
FB korisnika u Srbiji
Facebook za poslovne korisnike
 Prednosti primene Facebook-a u poslovanju preduzeća su:
• Širenje mreže poslovnih kontakata
• Veliki broj poslovnih aplikacija koje unapređuju poslovanje
 Facebook aplikacije za poslovne korisnike:
• Pagemodo – za kreiranje poslovnih veb stranica
• RSS Graffiti – za upravljanje feed-ovima
• Facebook Files – za upravljanje fajlovima
• Networkedblogs - za agregaciju feed-ova sa blogova
Model prihoda Facebook-a
 Reklamiranje
 Sponzorisane grupe
 Facebook krediti – Virtuelni novac za Facebook
 Navike Facebook-ovih korisnika i “lajkovanje” kompanija
 Facebook deljenje podataka sa oglašivačima
 Facebook kreditne kartice
 Facebook online kupovina
Reklamiranje na Facebook-u
 Facebook omogućava dva glavna pristupa za reklamiranje:
• Self-service reklame – jednostavne, sadrže naslov, sliku,
tekst. Korisnici mogu da kliknu na link ili “Like” reklame
• Engagement ads – složenije, omogućavaju korisnicima
interakciju sa reklamom putem anketa
Reklamiranje na Facebook-u
 Osnovne funkcionalnosti:
• Profil
• Zid i napomene
• News feed
• Status
• Poštansko sanduče
• Događaji
• Grupe i fan stranice
 Kontrola budžeta
• Postavljanje dnevnog budžeta
• Plaćanje za oglašavanje:
Cost Per Click
Cost Per Mille
Facebook oglasi
 Određivanje ciljnih kupaca
• Povezivanje sa više od 500 miliona
potencijalnih klijenata
• Odabir publike po lokaciji, starosti i
interesovanju
• Postavljanje slike i testa oglasa
 Proširivanje novih kontakata
• Promovisanje Facebook stranice ili web sajta
• “Lajkovanje” - povećava uticaj reklame
• Izgradnja zajednice oko Vašeg poslovanja
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
 Facebook predstavlja otelotvorenje jedne potpuno nove generacije
socijalnih medija i kao takav ima značajan globalni uticaj i kao takav
kreira ekonomsku vrednost omogućavajući razvoj nekih drugih
ekosistema. To znači da tradicionalne metode kojima su mereni
ekonomski uticaji postaju nedovoljne i suviše uzane za širinu uticaja koju
ima Facebook na sve ostale strane i učesnike ekonomskog ekosistema.
 Facebook je platforma koja drugim subjektima može omogućiti da
proizvedu ekonomsku vrednost.
 Radi razmatranja prirode i stepena ovog uticaja Facebook je angažovao
Deloitte da istraži njegov ekonomski uticaj u zemljama članicama
Evropske Unije u 2011.
 Procena je da je bruto prihod ostvaren aktivnostima Facebooka oko 32
milijardi evra. Ovaj prihod se konvertuje u ekonomski uticaj od 15,3
milijardi evra i podržava 232.000 poslova.
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/DcomUnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmtmedia-facebook-europe-economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
 Uži ekonomski uticaj FB a je suma tri ekonomska efekta:
 DIREKTNOG EFEKTA- To su inicijalne i neposredne ekonomske
aktivnosti generisane u smoj kompaniji kao deo svakodnevnih
aktivnosti. Tu spadaju potrošnja Facebook a na plate zaposlenih
u kompaniji, plaćanje poreza državi i profit koji ostvaruje
 INDIREKTNI EFEKTI- vrednost kreirana u povezanom lancu
nabavke koja proizilazi iz toga što i kompanija FB ima potrebe za
određenim inputima koje pribavlja od drugih poslovnih subjekata.
Tu spadaju promene u stepenu zaposlenosti, produktivnoszi i
prihoda u povezanim industrijama koje FB snabdevaju inputima.(
rad, zemlja, kapital).
 INDUKOVANI EFEKTI- vrednost koju kreira potrošnja u
celokupnoj ekonomiji a koja je rezultat generisanih ekonomskih
aktivnosti Facebooka i povezanih industrija.
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/DcomUnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmtmedia-facebook-europe-economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
 Širi ekonomski uticaj FB je suma tri ekonomska efekta:
 POSLOVNO UČEŠĆE- ovo su korisnosti koje se akumuliraju od
poslovnih subjekata koji koriste FB kao medijum za promociju i reklamu.
Pod poslovnim subjektima se podrazumevaju registrovana preduzeća ali i
pojedinci (npr slavne ličnosti koje prodaju proizvode i usluge svog ličnog
brenda). Kroz prisutnost na FB u, poslovni subjekti su u mogućnosti da
promovišu svoj brend, podignu svest o svojim proizvodima i generišu
novu prodaju.
 EFEKTI PLATFORME- ovo su šire ekonomske korisnosti koje se
akumuliraju zahvaljujući pojedincima i zajednicama koje koriste FB kao
platformu za komunikaciju. Ovi efekti mogu uključiti dodatu vrednost
koja proizilazi od razvoja aplikacija, bolje povezanosti i vremena koje je
ušteđeno korišćenjem FB a.
 TEHNOLOŠKA PRODAJA- ovo su korisnosti koje se akumuliraju oko
poslova uključenih u snabdevanje informaciono- komunikacione
infrastrukture koja se koristi za pristup FB u. Sa porastom broja
korisnika , povećava se i tražnja za uređajima koji omogućavaju pristup
FB u, što vodi porastu prihoda od prodaje proizvođača, prodavaca tih
uređaja a takođe i prodavaca internet infrastrukture ( provajdera).
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/DcomUnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmtmedia-facebook-europe-economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/DcomUnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmtmedia-facebook-europe-economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/DcomUnitedKingdom/Local%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmtmedia-facebook-europe-economic-impact.pdf
Društvene mreže u poslovanju









Informacije o kompaniji i njenim članovima
Podrška korisnicima
Kredibilitet
Aktivnost umrežavanja
Mogućnost regrutovanja i zapošljavanja
Pristup novim tržištima
Deljene dokumenata ili aktivnosti projekata
Online sastanci
Izgradnja profesionalne zajednice
Uporedni prikaz najznačajnijih
društvenih mreža
DRUŠTVENA
MREŽA
PREDNOSTI
Facebook
•
•
•
•
•
Popularnost
Veliki izbor za oglašivače
Fleksibilnost
Kontrolisana sredina
Mogućnost merenja rezultata
Twitter
•
•
•
•
Jednostavnost
Uticaj zajednice
Direktan pristup klijentima
Lako umrežavanje sa zajednicom
LinkedIn
• Striktno profesionalna mreža
• Ograničena komunikacija van kruga
• Komunikacija izmeđi korisnika i
prijatelja
kompanija
• Neke usluge nisu besplatne
• Korisnici su profesionalci i fakultetski
• U Srbiji nije dovoljno popularna
obrazovani
NEDOSTACI
• Velika konkurencija
• Teško pretraživanje materijala
• Korisnici ne žele da primaju marketing
poruke
•
•
•
•
Nedovoljno pouzdan
Ograničen domet plasiranih poruka
Ograničenje veličine poruke
Zatvorenost twitter zajednice prema
marketing porukama
Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu
Ekonomski potencijali društvenih
mreža na internetu
Katarina Antić 2687/13
[email protected]