Transcript Optičke iluzije

Osnovi grafičkog dizajna
Optičke iluzije
Kompozicija i format
Optičke iluzije
 Perceptivne varke (ili iluzije) su
„krivo” percipirane pojave koje često
mogu biti zbunjujuće.
 Neke su perceptivne varke uzrokovane
nesavršenošcu naših osećaja (tromost
oka, ...), a neke radom našeg mozga.
 Perceptivne varke treba razlikovati
od halucinacija. One se razlikuju po
tome što kod perceptivnih varki nadražaj
postoji, ali je krivo percipiran, dok kod
halucinacija nadražaja nema.
Optičke iluzije
 Tačke u rešetki
Da li vidite sivi deo
između crnih kvadrata?
Odakle on dolazi???
Ludimar Hermann,1870
Prebrojte crne tačke?
E. Lingelbach, 1994
Clearasil
Proizvod protiv
bubuljica
Optičke iluzije
 Različite percepcije geometrijskih likova Kod geometrijskih objekata koji su nacrtani
(dvodimenzionalni su), a mogu se percipirati kao
trodimenzinalni objekti, često dolazi do različitih
mogućnosti percepcije.
 Neckerova kocka, zapravo obična projekcija
žičanog modela kocke na dve dimenzije.
Optičke iluzije
 Schrőderove stepenice rade po istom principu moguće ih je percipirati tako da je strana A ispred strane B
i obrnuto.
Optičke iluzije - primeri
Optičke iluzije - primeri
Da li su horizontalne linije paralelne?
http://www.youtube.com/watch?v=URLRd
cnU6Hk&feature=player_embedded
Optičke iluzije - primeri
Koliko nogu ovaj slon ima?
Optičke iluzije - primeri
Pažljivo posmatrajte crnu tačku. Nakon izvesnog
vremena sivi deo će polako nestajati!!!
Optičke iluzije - primeri
Fokusirajte pogled na tačku u centru i pomerajte
glavu napred, natrag, čudno?!
Optičke iluzije - primeri
Pogledajte ovu sliku, nije animacija. Vaše oči čine da se
krugovi okreću. Da bi ste testirali ovo, gledajte u jednu
tačku par sekundi i sve će prestati da se kreće. Ili
pogledajte u crni centar svakog kruga takođe će prestati da
se kreće. Ali pogledajte u susednu crnu tačku,prethodna će
početi da se kreće.
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u reklamiranju
Optičke iluzije u tipografiji
Kompozicija i format
Izračunajte odnos Fibonačijevih brojeva:
Kompozicija i format
Zlatni rez u prirodi I arhitekturi
Kompozicija i format
(Kineski zid) visina: 8.6m sirina: 5.3m
Kompozicija i format
Zlatni rez u arhitekturi
Kompozicija i format
Zlatni rez u geografiji
Kompozicija i format
Kompozicija i format
 Najevidentnija pojavnost nekog likovnog dela jeste
njegova kompozicija. Uopšteno, kompozicija označava
međusoban raspored elemenata unutar neke celine,
na šta nas podsećaju i termini muzičke kompozicije i
železničke kompozicije.
 Nije svejedno je li lokomotiva na čelu ili u sredini voza,
odnosno vidi li mašinovođa uopšte kuda vozi; takođe
postoji i bitna strukturalna razlika između „mnogo vagona”
i „voza”.
Φ u muzici
U jednoj oktavi postoji 5 crnih dirki, u
grupama po 2 i 3. Ima 8 belih sto sve
zajedno cini 13 note
Φ u muzici
Dizajn i matematika
 Pentagram (pentalfa)
Dizajn i matematika
φ
1
Kompozicija i format
Rafael: Madona
Dizajn i matematika
 U XX veku, arhitekta Le Korbizije je razvio skalu
proporcija koje je nazvao Le Modulator, na osnovu ljudskog
tela čija je visina podeljena na dva dela po zlatnom rezu
počevši od pupka.
Kompozicija i format
 Kompozicija nije slučajno nabacan konglomerat
elemenata unutar nekog prostora, već se mora pokoravati
nekom redu i zakonitostima. Zakonitosti unutar jedne slike,
grafike ili crteža određene su u samom polazištu njenim
formatom, tj. odnosom njene vertikalne i horizontalne
stranice.
 Visina : sirinom
=φ
 Visina do glave
device :
visinom slike =
φ
Kompozicija i format
Kompozicija i format
Kompozicija i format
Kompozicija i format
 Dijagonalna kompozicija
Rubens: Podizanje sa krsta
Rubens: Skidanje sa krsta
Kompozicija i format
Nikada ne smete odbaciti ono što ne
razumete. Daleko je bolje i korisnije truditi
se da se shvate poruke koje su nam
umetnici celog sveta tokom vekova ostavili
u nasleđe.
Principi kompozicije






Pravilo Trecina
Pravilo zlatnog preseka
Dijagonalno pravilo
Pravilo Linija
Pravilo pokreta
Tacka gledista
Pravilo trecina
Pravilo zlatnog preseka
Dijagonalno Pravilo
Pravilo Linija
Jake dijagonalne linije
vode ka coskovima
kompozicije
Pravilo pokreta
Ostavljajte prostor
ispred predmeta u
pokretu
Tacka Gledista
Tacka Gledista
Tacka Gledista
Photoshop tutorial
 http://freewebhowto.com/publ/8-2-2
Formati
 Osim vrlo složene arhitekture formata,
koja deluje na naš osećaj ravnoteže
smeštenih likova u njemu, u opažajni
proces uključena je optička ravnoteža
različitih boja i oblika.
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Jedan način za konstruisanje formata je spuštanje
dijagonale. U kvadratu velika dijagonala iznosi koren iz
dva; kada spustimo veliku dijagonalu dobijamo format koji
se naziva dijagon, odnosa stranica 1 : 2 .
 Ovaj format imamo u rukama praktično svakog dana: to
je tzv. A format.
1.414
1
1
A Format
 Nemacka, 1922
 Povrsina A0
formata = 1m2
 Veca strana se
deli sa 2 da bi se
dobio sledeci broj
u seriji
 Sve velicine imaju
stranice ciji je
odnos 1 : 2
B Format
 Odnos 1 : 0.5
 Koristi se za
postere
(aproksimacija
50x70cm)
 Knjige,
koverte,
pasose
C Format
 Povrsina C
formata je
geometrijski
prosek
povrsina A i B
formata
 Koverte
 A4 papir pase u
kovertu C4
formata
Formati
 Pod formatom podrazumevamo odnos
visine i širine umetničkog dela, odnos
stranica podloge (papira, platna...) i
uopšte odnos „igrališta” u kom se događa
umetničko delo, reklama, poster, web
stranica...
 Pietro Perugino, The Delivery of the
Keys, Sistinska kapela, Vatikan, 1482
Formati
 I onome ko samo posmatra sliku, onome ko u njoj želi
nešto i videti - dakle analizira je - poznavanje vrsta
formata može bitno olakšati i ubrzati posao, a tako će
otkriti u slici i neke zakonitosti koje bi mu bez analize
formata ostale nedostupne.
 Svi formati se konstruišu prema određenim
geometrijskim pravilima; tako da na kraju procesa
konstruisanja ostaju pomoćne linije koje čine mrežu
povlašćenih položaja posebnih za svaki pojedini format.
Analiza će pokazati kako je autor smeštao oblike koristeći
tu mrežu za ujednačavanje ravnoteže i naglasaka u svom
delu.
Konstrukcije formata
 Postoje tri načina za nastajanje formata:
-konstruisanjem iz kvadrata,
-iz kružnice i
-iz petougaonika.
Konstrukcije formata
 Kvadrat je najjednostavniji lik, a ujedno su u njemu
mogućnosti geometrijske deobe najočiglednije. Sve
stranice kvadrata su jednake; njegovu proporciju
izražavamo kao 1:1.
 U kvadratu nalazimo dve vrste dijagonala:
1. velike dijagonale, koje spajaju suprotna
temena (uglove) kvadrata i ukrštaju se u središtu deleći
kvadrat na trouglove;
2. male dijagonale, koje povezuju temena sa
polovinom kvadrata.
Velike dijagonale
Male dijagonale
Konstrukcije formata
 Velike dijagonale (crvene linije) dele kvadrat
na polovine. Te polovine možemo dalje deliti još
na njihove polovine (četvrtine), pa još (osmine,
šesnaestine); dakle: 1, 2, 4, 8, 16...
Konstrukcije formata
 Male dijagonale (crvene linije) dele kvadrat
na trećine tamo gde se seku sa velikim
dijagonalama (crne linije); trećine se dalje
jednako dele na devetine, sedamnaestine itd.;
dakle: 1, 3, 9, 17, 81... . Govorimo o
geometrijskim progresijama.
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Najjednostavniji način stvaranja formata je dupliranje,
tj. dodavanje još jednog kvadrata. Tako nastaje format
odnosa (proporcije) 1:2 koji se naziva dubl. Dubl ima dva
fokusa (žarišta, središta dvaju kvadrata) i naglašenu
polovinu. Uopšte, pogodan je za sva usitnjavanja na bazi
dvojke.
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Drugi način je dodavanje samo polovine kvadrata. Ovaj
odnos iznosi 1:3/2, odnosno 2:3 . Dodavanjem
horizontalne polovine format se deli na šest manjih
kvadrata. Ovaj format zove se kvinton, jer se u muzici
odnos pritisnute žice na mestu 2:3 naziva kvinta.
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Kvinton je format koji nas često okružuje. U kvintonu su
izvedene kutije šibica, novine, i televizori. Kada raširimo
novine dobijamo dvostruki kvinton, novinski arak ili list
koji u sebi krije mrežu koja ga deli na dvanaest malih
kvintona koji sugerišu mogućnosti smeštaja teksta. Zato
se raspoređivanje teksta naziva „prelamanje”.
Kvadratu dodajemo 1/3. Dijagonala veličine pet zatvara
Pitagorin trougao: 3-4-5.
HDTV Format
 Dr. Kerns Powers, Society of Motion Picture and
Television Engineers
 Akcioni plan 90’ za standardizaciju 16:9 formata je
kostao Evropsku Uniju €228 miliona
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Spuštanjem velike dijagonale dijagona dobijamo tzv.
sikston. Ime mu dolazi od konstrukcije iz kružnice u kojoj
šestarom načinimo šestougaonik (odatle šestaru ime:
radijus kružnice šestarom nanosimo po obodu čime
konstruišemo šestougaonik).
 Odnos stranica 1:1.732
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Nastavljamo sa spuštanjem velike dijagonale sikstona, i
ponovo smo se vratili u dubl; ako je pojednostavljivanje
odnosa dijagona bilo 5:7, sikston je 4:7, a dubl je 4:8 (tj.
2:4, odnosno 1:2).
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Napokon, još jednim spuštanjem velike dijagonale
pojavljuje se još jedan format do kog se može doći i
drugačijom konstrukcijom
 Spustanjem i leve i desne male dijagonale kvadrata se
dobije ista konstrukcija (dupli Auron)
Konstrukcije formata iz kvadrata
 Za kraj je ostavljen aristokrata među formatima auron. Nastaje spuštanjem male dijagonale kvadrata.
Njegova je osobenost u tome što se visina prema dužini odnosi
prema proporciji zlatnog reza (fi). Odatle mu i ime: aurum
(lat.) - zlato. Takođe to je vrlo često upotrebljavan format.
1
1.25
0.5
0.5
1
0.618
Konstrukcije formata iz petougaonika
 U središtu se vertikalno diže tzv. zlatni trougao. Oko
njega je uspravno upisan format čija je kraća stranica
stranica petougaonika, a duža stranica je visina petokrake
zvezde. U ovom formatu je rađena čuvena Leonardova
Mona Lisa.
Konstrukcije formata iz petougaonika
 Vodoravni format za dužu stranicu ima stranicu upisanog
trougla; a ako preklopimo petougaonik sa drugim
petougaonikom obrnuto okrenutim dobićemo
desetougaonik - kraća stranica drugog formata je ujedno
stranica desetougaonika. Ovaj format je zapravo duplirani
format iz zlatnog trougla.
Piero di
Cosimo, 1495
Proporcijom do rastera
 Proporcije su srž svakog dobro dizajniranog
sistema rasterske mreže (rastera). Ponekad su ove
proporcije racionalne, kao što su 1:2 ili 2:3, druge su
iracionalne, kao što je 1: 1,414 (proporcija formata A4). U
nastavku priče, biće pokazano kako se kombinovanjem
ovih proporcija može kreirati jednostavan balansirani raster
koji omogućuje da se kreiraju harmonične kompozicije.
Proporcijom do rastera
 Krenimo od praznog papira Za bolje razumevanje krenućemo od realnog životnog
scenarija. Dobili ste zadatak da dizajnirate program neke
izložbe. Odlučili ste da veličina bude A4. Takođe znate da
ćete staviti fotografije i tekst, kao i da će fotografije biti
različite veličine. Ono što trenutno imate je vaš prazan
papir.
Proporcijom do rastera
 Podela prema proporcijama Raster koji ćemo dizajnirati je jednostavna simetrična
mreža koja se dobija kontinualnom podelom papira u
odnosu 1:1,414. Koristeći veličinu papira kao reper,
možemo održati proporciju kroz raster, što će dati našim
elementima u dizajnu međusobni odnos koji imaju raster i
veličina papira.
Proporcijom do rastera
 Ovo je jedan od najlakših načina da se dizajnira
balansirani raster. Koristeći veličinu papira kao reper,
možemo uraditi podelu prema proporciji i tako započeti
kreiranje rastera. Sukcesivnom podelom postepeno
kreiramo konačni raster.
Proporcijom do rastera
Proporcijom do rastera
 Raspolažemo rasterom, šta dalje? Sada možemo početi
da eksperimentišemo sa oblastima za tekst, oblicima i
kompozicijom. Istraživaćemo kako se međusobno „slažu”
tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.
Proporcijom do rastera
 Raspolažemo rasterom, šta dalje? Sada možemo početi
da eksperimentišemo sa oblastima za tekst, oblicima i
kompozicijom. Istraživaćemo kako se međusobno „slažu”
tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.
Proporcijom do rastera
http://arsenal.gomedi
a.us
http://www.gomediaz
ine.com/designarticles/grid-kit-designlayout-templates/
 Nude 95
profesionalno
podeljenih rastera
 InDesign je
program u paketu
Adobe CS4, CS5 koji
se bavi tipografijom i
rasporedom
elemenata u
kompoziciji (layout)
Proporcijom do rastera
 Zlatni presek je proporcija čije je prisustvo u
univerzumu evidentno. Preporučuje se da
koristite tu proporciju u postizanju dobrog
dizajna obezbeđujući da se elementi vašeg
rastera potčinjavaju toj proporciji. Korišćenje
zlatnog preseka osigurava prirodnost i korektnost
kompozicije. Uprkos činjenici da se oslanja na
matematiku delovaće kao „ono pravo”.
 Dobro dizajniran raster može učiniti vaš
dizajn ne samo dopadljivijim i jasnijim, već i
upotrebljivijim
Iz teorije u praksu
 Oblikovanje stranice – Van de Graaf
 http://www.youtube.com/watch?v=MRUR52oTAP8
Primena tzv. asimetričnog rastera na dvolist. Za ovaj raster
koristimo proporciju stranice da definiše glavni tekst, tj.
sadržinu same strane. Postoji jednostavan način za
redukovanje veličine stranice koji osigurava da je
proporcija korektno postavljena i balansirana
Iz teorije u praksu
 Primena zlatnog preseka Primena proporcije na označenu oblast je direktna. Delimo
je pomoću broja FI i dobijamo dve kolone, A i B.
Iz teorije u praksu
 Kreiranje sistema Pošto smo definisali dve kolone, potrebno je da razvijemo
raster da bi mogli da se izborimo sa različitim sadržinama i
tipovima stranica. Prvo, produžavamo linije koje definišu
oblast sadržine i kolona.
Iz teorije u praksu
 Sada ćemo primeniti pravilo horizontalnog sečenja duž
linija koje definišu oblast sadržaja. Dobijamo „liniju
vešanja”, tj. liniju za koju se „veša” sadržaj i tako
postižemo konzistentnost kroz publikaciju. Ta linija daje
čitaocu orijentir (jer je uvek na istom mestu) i time vodi
njegovo oko od stranice do stranice.
Iz teorije u praksu
 Koristeći produžene linije možemo zatim dodati oblasti
za pristupnu strukturu publikacije – numeraciju itd. Ti
elementi su obično izvan oblasti sadržaj i obično sa dosta
beline oko sebe kako bi istakli da su oni različitog „tipa” od
sadržaja.
Iz teorije u praksu
Iz teorije u praksu
 Kreiranjem rastera na predloženi način,
pomoću proporcija i linija poveznica, dobija se
balansirani raster koji omogućava aranžiranje
ugodne kompozicije. Međutim, nije uvek dovoljna
samo matematika. Dizajniranje rastera iziskuje
dosta eksperimentisanja sa proporcijama,
korišćenje belina i varijacija u raspoređivanju
elemenata, grafike i teksta.
Vežba
http://layersmagazine.com/magazine-cover-design-inindesign.html
http://www.typophile.com/node/47265
Osnovne vezbe iz programa Adobe InDesign
Vežba
Pointilističkim stilom (tačkama) ispisati (iscrtati) svoje ime
uzimajući u obzir da svetlost dolazi sa leve strane. Koristiti razne
veličine tačaka i nijanse boja.