Transcript Oligopol
Ekonomija Seminarski rad Tema: Oligopol Profesor: Dr Miroslava Petrevska Studenti: Jović Milica 5-2 Đaković Nataša 5-19 Sadržaj: Uvod Izvori oligopola Karakteristike oligopola Uticaj oligopola Podela oligopola Nesporazumni oligopol Sporazumni oligopol Oligopol i teorija igara Oligopol i efikasnost u privredi Zaključak Uvod: Reč oligopol je izvedena iz grčke reči “olioi”, što znači “malo” i “polist”, što znači “prodavac”. Oligopol predstavlja takvo tržišno stanje u kome dominira nekoliko proizvođača homogenog ili diferenciranog proizvoda. Kada su proizvodi homogeni, radi se o čistom oligopolu. Suprotno,u slučaju kada na tržištu postoji proizvodnja diferenciranih proizvoda koji se ne mogu međusobno supstituisati, radi se o diferenciranom oligopolu. Uvod: Ono što je važno za sve oblike oligopola je to da imaju veliki uticaj na tržištu. Oligopoli se najčešće javljaju u teškoj industriji, kao što su: proizvodnja čelika, mineralnih sirovina, nafte, automobila, aviona, lekova, kompjutera i drugih proizvoda. Oligopol je predodređen za one grane gde su prisutna velika ulaganja i gde postoji ekonomija obima. Izvori oligopola Pri donošenju tih odluka učesnik u oligopolističkoj konkurenciji nalazi se u međusobnoj zavisnosti sa drugim učesnicima na tržištu, zbog čega mora voditi računa o mogućim reakcijama drugih na njegove odluke i obratno. Čim preduzeće počne voditi računa o tome kakve će odluke donositi, s obzirom na moguće reakcije drugih preduzeća, ekonomska analiza ulazi na teren strategijskih igara. U vezi sa definicijom oligopola postavlja se pitanje, šta znači “malo prodavača“ ili grupa prodavača? Koji je to broj prodavača zbog kojeg tržište gubi karakter savršene konkurencije? Karakteristike oligopola Na osnovu čega razgraničiti oligopol od velikog broja prodavača sa diferenciranim proizvodom? Treba istaći da je ovo razgraničavanje prilično teško, jer pored broja tržišnu strukturu determinišu i drugi faktori. Budući da na oligopolističkom tržištu samo mali broj preduzeća prodaje homogen ili diferenciran poroizvod, delovanje svakog od njih utiče na ostala preduzeća u grani. Bitnu oznaku oligopola čini međusobna zavisnost i njihov pojedinačni uticaj na količinu i cenu proizvoda. Za razliku od savršenog konkurenta čiji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopol značajno utiče na formiranje tržišne cene. Karakteristike oligopola Savršena konkurencija i čisti monopol su dva ekstremna tržišna stanja. Potupuna ili savršena konkurencija je više hipotetičko stanje nego stvarnost. Monopol (jedan prodavac ili kupac) takođe je redak slučaj. U većini privrednih grana na tržištu raznih zemalja dominira nekoliko preduzeća, odnosno oligopolija. Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori, koji određuju oligopolsku strukturu na tržištu su tehnološki i troškovni uslovi privrednog sektora. Karakteristike oligopola • Stepen snage malog broja velikih preduzeća u privrednom sektoru izražava se koncentracijskim odnosom. Taj odnos izražava procenat ukupne prodaje najvećih preduzeća u nekom privrednom sektoru. Ako grupa od četiri preduzeća ima koncentracijski odnos 100, tada se sigurno radi o oligopolu. Isto tako, učešće od 50% i 60% ukupne prodaje, odnosno proizvodnje u privrednom sektoru upućuje na zaključak o oligopolu. Međutim, koncentracijski odnosi moraju se tumačiti oprezno, jer mogu preceniti tržišnu moć najvećih preduzeća u nekoj delatnosti. Na primer, ako je uvoz slobodan, tada koncentracijski odnos ne može biti indikator za zaključivanje o oligopolskoj poziciji, iako se može raditi samo o dva preduzeća. Uticaj oligopola Koncentracijski odnos za pojedine proizode izračunat za celu zemlju, može biti vrlo nizak i upućivati na potpunu konkurenciju, ali ako se radi o proizvodima lokalnog tržišta, to može biti oligopol. Bitnu oznaku oligopola čini međusobna zavisnost i njihov pojedinačni uticaj na količinu i cenu proizvoda. Za razliku od savršenog konkurenta, čiji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopol značajno utiče na formiranje tržišne cene. Ali, preduzeće u oligopolističkoj tržišnoj strukturi nije samo u delatnosti kao monopol koji istovremeno vodi i politiku cena i politiku obima proizvodnje. Zato kod oligopola koji prodaju identičan proizvod, samostalna politika nije moguća. Ta samostalnost je donekle moguća kod oligopola sa diferencijacijom proizvoda. Uticaj oligopola Budući da se cenovna konkurencija vodi razornim ratovima cena, oligopolisti,suparništvo i konkurenciju radije premeštaju u domen diferencijacije proizvoda, reklame,dizajna i pružanja brze i efikasne usluge. To je necenovna konkurencija. Ali i ovde akcija jednog brzo se uzvraća reakcijom drugog. S obzirom da oligopolisa zna da će njegove aktivnosti uticati na druge oligopoliste u grani, svako preduzeće mora uzeti u obzir moguću reakciju konkurenata kad odlučuje o cenama, stepenu diferencijacije, obimu reklame i sl. Podela oligopola: Budući da konkurenti mogu reagovati na mnogo različitih načina, ne postoji jedinstven nego više modela oligopola, koji se temelje na reakciji konkurenata na akcije drugih. Zbog toga, donošenje odluka kod oligopola je mnogo složenije nego u ostalim oblicima tržištne strukture. Zavisno od toga da li se oligopolisti sporazumevaju ili ne imamo nesporazumni i sporazumni oligopol. Nesporazumni oligopol Postoji više modela nesporazumnog oligopola,a to su: model Francuskog ekonomiste Antoana Kurnoa, Edgevortov model, Svezijev i Šamberlanov model. Sweezyev model Ovaj model poznat je u ekonomskoj literaturi pod nazivom “model izlomljene krive potražnje“. Uveo ga je Paul Sweezy ( Pol Svizi ) 1939 godine da objasni rigidnost oligopolskih cena. Objašnjenje za ovu pojavu Sweezy je našao u činjenici da bi oligopolist, koji bi povećao cenu izgubio većinu svojih kupaca,jer druga preduzeća u sektoru ga ne bi u tom sledila. Isto tako, oligopolist ne bi mogao povećati svoj udeo na tržištu sniženjem cene, jer bi to učinili ubrzo i njegovi konkurenti. Zbog toga su oligopolisti svesni međuzavisnosti, pa iako se ne sporazumievaju o cenama, održavaju cene nepromenjene čak i onda kada se uslovi potražnje i troškovi proizvodnje menjaju. Sweezyev model Prema Sweeziyju, oligopolisti susreću krivu potražnje koja ima lom pri postojećoj ceni. Po tome se ovaj model i zove “model izlomljene krive potražnje“. Sporazumni oligopol Dok kod sporazumnog oligopola razlikujemo sledeće podele: Kartel Liderstvo u određivanju cena Necenovna konkurencija. Kartel Oligopoli se mogu sporazumevati, bilo javno, tajno ili prećutno, odnosno implicitno. U mnogim državama sporazumevanje o cenama i podeli tržišta je zabranjeno, ali isto tako u nekim državama ti su sporazumi legalni. Pored toga postoje i međunarodni karteli, koji određuju jedinstvene cene, dele tržište i sporazumevaju se o kvotama proizvodnje. Da bi izbegli razorno suparništvo ratom cena oligopolisti se tajno, ili gde to zakoni ne zabranjuju, i javno sporazumevaju o cenama, kvotama proizvodnje, podeli tržišta i podeli profita. Takva organizacija oligopolističkih preduzeća zove se kartel. Kartel Postoje dve vrste kartela: centralizovani kartel i kartel za podelu tržišta. Centralizovani kartel se zasniva na formalnom sporazumu oligopolista nekog homogenog proizvoda kojim se određuje cena, kvote proizvodnje njegovih članova i udeli u profitu. Kartel za podelu tržišta daje svakom članu isključivo pravo da deluje na određenom regionalnom tržištu. U centralizovanom kartelu kriva potražnje i kriva graničnog prihoda su kao kod monopola. Da bi dobili zajednički granični trošak, kartel ubraja, vodoravno, granične troškove svojih članova. Tamo gde takav granični trošak seče krivu grančnog prihoda kartela određuje se ukupna proizvodnja i cena proizvoda. Da bi minimizirao troškove proizvodnje, kartel diferentno raspoređuje proizvodnju na svoje članove, na osnovi njihove efikasnosti. Loše strane Kartela Loša strana kartelskih sporazuma, sa stanovišta opšteg interesa, je očigledna jer kartel ostvaruje, ili teži da ostvari manjom količinom, a visokom cenom monopolske profite. Zato je u većini država sporazumevanje cenama zabranjeno. Međutim, i u samom modelu postoje elementi slabosti, tako da se ti sporazumi narušavaju. Članovi kartela su skloni nepoštovanju sporazuma prodajući više od svoje kvote. Pored toga visoki profiti privlače i druga preduzeća u grupaciju kojoj pripada kartel. Liderstvo u određivanju cena Liderstvo u određivanju cena ili cenovno predvođenje je jedan od načina ponašanja oligopolista, kojim se izbegava rat cenama i tajno sporazumevanje. Rat cenama vodi do smanjenja profita svakog oligopoliste, a tajni sporazumi su pod udarom državne kontrole. Liderstvo je u stvari jedan način prećutnog sporazumevanja, gde svi oligopolisti određuju cenu koju je odredilo vodeće preduzeće sa ulogom lidera. Preduzeće – cenovni predvodnik – započinje sa promenom cene a potom ga ubrzo slede sva ostala preduzeća u privrednom sektoru. Cenovni predvodnik, ili lider je obično najveće – dominantno preduzeće u određenoj proizvodnji. Liderstvo u određivanju cena U ovom modelu peduzeće – lider određuje cene koje maksimalizuju njegove profite, s tim da omogućava svim ostalim preduzećima koja ga slede da prodaju koliko žele po toj ceni, a potom, lider – preduzeće podmiruje preostalu potražnju. Zato preduzeća sledbenici se ponašaju kao savršeni konkurenti koji se prilagođavaju datoj ceni. Razlika je u tome što tu cenu nije odredilo tržište potpune konkurencije nego vodeći oligopolista. A on je podešava tako da maksimalizuje svoje profite. Necenovna konkurencija Necenovna konkurencija na oligopolističkim tržištima analizira se pomoću teorije igara. U tom pristupu, oligopolista pretpostavlja da njegovi suparnici uvek biraju najbolju strategiju,a zatim razvija najbolju vlastitu kontrastrategiju. Oligopol i teorija igara Teorija igara obuhvata sve strategije i cenovne i necenovne konkurencije tako da se pomoću ove metode mogu analizirati svi oblici oligopolske konkurencije, odnosno svi oblici ponašanja u oligopolskoj strukturi. Zbog značaja koji teorija igara ima u analizi oligopola ona se posebno obrađuje. Svaki igrač postavlja svoj cilj i bira strategiju svoje igre. Njegov protivnik se ponaša na isti način. Zato, konačni ishod igre zavisi istovremeno od strategija svih učesnika. Što je bolju strategiju igrač izabrao, to će biti bolji i njegov rezultat. Oligopol i teorija igara U teoriji igara, rezultat svakog igrača zove se isplata. U oligopolskoj konkurenciji rezultat je profit ili gubitak oligopoliste. Rezultati su određeni strategijama oligopolista i ograničenjima sa kojima se susreću. Ograničenja mogu biti razna kao na primer carine,raspoloživa tehnologija i cene faktora. U teoriji igara, pored vlastitog cilja i mogućih akcija bitno je poznavati ili bar pretpostavljati,ciljeve i akcije suparnika. Isto tako treba znati da i drugi igrač na isti način analizira ciljeve i strategije onog prvog. Oligopol i efikasnosti u privredi Oligopolija je dominantno tržišno stanje u privredama razvijenih zemalja. Tu tržišnu strukturu čine krupne korporacije u većini privrednih sektora. Zato je korisno sagledati glavna obeležja krupne korporacije, odnosno većeg oligopolističkog preduzeća savremene privrede. Neke oligopolske situacije imaju negativne posledice za efikasnost. Međutim na prigovore da oligopoli određuju cene previsoko, količine proizvodnje prenisko da ostvaruju visoke profite, itd. postoje i suprotna mišljenja. Pa čak i neke analize u američkoj privredi pokazuju da na nivou privrede postoje vrlo male razlike u monopolističkim sektorima u odnosu na sektore u kojima prevladava potpuna konkurencija. Oligopol i efikasnosti u privredi Pri tome treba imati u vidu aktivnost države na suzbijanju monopolizma i prednost krupnih preduzeća da organizuju inovacionu aktivost. Mada je tačno da oligopoli uzrokuju neefikasnost jer njihove cene leže iznad graničnih troškova, inovacije koje stvaraju krupna preduzeća više nego potiru ove gubitke. Pored ovoga treba imati u vidu i različita tržišta jer oligopol koji deluje na nekom lokalnom tržištu, gradu ili regiji, nije isto što i oligopol koji deluje na tržištu države ili međunarodnom tržištu. Zaključak Oligopol je najrasprostranjeniji oblik tržišne strukture u prerađivačkoj industriji. Čisti oligopol sa homogenim proizvodom javlja se često u proizvodnji čelika i aluminijuma. Iz dosadašnjeg izlaganja problematike oligopola videli smo da oligopolisti mogu donositi različite odluke u cilju maksimalizovanja svojih profita. Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori koji određuju oligopolsku strukturu na tržištu su tehnološki i troškovini uslovi privrednog sektora. U većini privrednih grana na tržištu raznih zemalja dominira nekoliko preduzeća, odnosno oligopolija.