Transcript Zadruge u poljoprivredi

Zadruge u poljoprivredi
Ideja zadrugarstva
•
•
•
•
Praistorija
Razlozi – ekonomski, društveni, politički
Suprotna tendencija – individualizam,
Širok spektar oblasti u kojima postoje
zadruge*
Istorija zadrugarstva
• Reakcija na nepovoljna društvena i
ekonomska kretanja,
• Kina, Grčka, Egipat,
• Širi razvoj krajem 18. i početkom 19. veka
• Prva potrošačka zadruga Rochdale,
Engleska, 1844.
• Prva zemljoradnička zadruga u Bačkom
Petrovcu, 1846.
Istorija zadrugarstva u Srbiji
• Prvi zakon u Srbiji 1898 (zakon o
zemljoradničkim zadrugama)
• 1925. Zakon o poljoprivrednom kreditu
• 1945 -1996. (“Državne” zadruge)
• 1996 -2007. (“Privatne” zadruge)
• 2007 – Novi zakon o zadrugama?
Definicija zadruge
Međunarodni zadružni savez (ICA)
• „Zadruga je autonomno udruženje u
koje se na dobrovoljnoj bazi udružuju
ljudi u cilju ostvarenja zajedničkih
ekonomskih, socijalnih i kulturnih
potreba i težnji, putem zajedničkog
vlasništva i demokratske kontrole“
Definicija zadruge
Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA)
• „Zadruga je pravno lice koje je u
vlasništvu i pod kontrolom članova i
koje raspoređuje koristi od poslovanja
po osnovu obima korišćenja usluga“
Definicija zadruge
Nacrt zakona o zadružnom društvu u Srbiji
• „Pravno lice zasnovano na
dobrovoljnom udruživanju fizičkih i
pravnih lica, čiji je cilj unapređenje
poslovanja i pospešivanje rasta i
razvoja zadružnog društva i zadrugara“
Definicija zadruge
Nacrt 2 zakona o zadružnom društvu u Srbiji
“Zadruga je dobrovoljni oblik organizovanja
zadrugara u kojoj svaki zadrugar učestvuje
nepostedno i koji zajedničkim poslovanjem
na zadružnim principima ostvaruju,
unapređuju i štite svoje ekonomske,
socijalne, profesionalne, kulturne i druge
interese u skladu sa zakonom i pravilima
zadruge”
Principi zadrugarstva
•
•
•
•
•
•
•
Dobrovoljno i otvoreno članstvo,
Članovi demokratski kontrolišu rad
zadruge,
Članovi ravnopravno participiraju u
osnivačkom kapitalu,
Autonomnost i nezavisnost,
Obrazovanje, obuka i informisanje,
Saradnja između zadruga i
Briga o zajednici
Vrste zadruga
• Kaleidoskopska raznovrsnost
• Postoje u gotovo svim delatnostima
• Najčešće se dele prema:
– prema osnovnoj poslovnoj aktivnosti,
– prema teritoriji sa koje su članovi i
– prema vlasničkoj strukturi
Vrste zadruga u poljoprivredi
(prema primarnoj poslovnoj aktivnost )
•
•
•
•
•
Poljoprivredne proizvodne zadruge
Marketing zadruge
Nabavne zadruge
Potrošačke zadruge
Uslužne zadruge
Vrste zadruga
• Poljoprivredne proizvodne zadruge
– Članovi zadruge zajednički obavljaju proizvodnju na
zemljištu koje je u zajedničkom vlasništvu
– Sovjetski Savez, zemlje centralne i južne Amerike
– U Izraelu postoje ovakvi oblici zadruga pod nazivima
kibuci i mošavi
– Noviji tip ovog oblika zadruge naziva se „Lokalno
podržana poljoprivreda“ (CSA – Community
supported agriculture) i šire je primenjen u SAD
Vrste zadruga
• Marketing zadruge
– Primarna funkcija je plasman proizvoda članova
zadruge na tržištu. Širok spektar ovakvih zadruga.
• Neke od njih se bave samo pregovaranjem sa kupcima
(postizanja što više cene).
• Kao druga krajnost postoje zadruge koje se bave
klasiranjem, preradom, pakovanjem, skladištenjem,
transportom i prodajom poljoprivrednih proizvoda
– Prema iskustvu razvijenih zemalja, marketing zadruge
su najvažnije u oblasti proizvodnje mleka (SAD 86%)
– Ostali poljoprivredni proizvodi (SAD, pamuk 56%,
šećer 55%, žitarice i uljarice 35% itd.)
Vrste zadruga
• Nabavne zadruge
– Snabdevaju svoje članove kvalitetnim materijalom po
najpristupačnijim cenama na tržištu.
– Kupovina na veliko
– Udruživanjem većeg broja ovakvih zadruga nastaje
mogućnost da samostalno pokrenu proizvodnju
poljoprivrednih
inputa
(jedno
međuregionalno
zadružno društvo u SAD učestvuje u proizvodnji i
snabdevanju
poljoprivrednika
sa
mineralnim
đubrivima sa celih 42 % na nacionalnom nivou)
– U vlasništvu ovih zadružnih društava nalaze se često
i rafinerije nafte, fabrike stočne hrane, pa čak i
istraživački instituti i laboratorije.
Vrste zadruga
• Potrošačke zadruge
–
–
–
–
–
Specifičan tip nabavnih zadruga
Najčešće nastaju u vreme većih ekonomskih kriza
Svrha – snižavanje troškova prehrambenih proizvoda
Danas – organska proizvodnja hrane
Članovi obezbeđuju za svoje domaćinstvo dovoljne
količine organski proizvedenog sezonskog voća i
povrća
– U jednom broju ovakvih zadruga članovi umesto
članskog uloga ili dela uloga unose godišnje definisan
broj radnih sati u poljoprivrednoj proizvodnji.
Vrste zadruga
• Uslužne zadruge
– najčešće ih osnivaju: poljoprivrednici, potrošači i
druge poslovne organizacije, kako bi obezbedili širi
spektar specijalizovanih usluga
– Mogu se osnovati kao segment ili podsegment
postojećih marketing ili nabavnih zadruga
– U poljoprivredi uslužne zadruge obezbeđuju razne
tipove usluga kao što su na primer: sušenje žitarica,
skladištenje poljoprivrednih proizvoda u silosima ili
hladnjačama, mlevenje žitarica, transport, veštačko
osemenjavanje u stočarstvu, i drugo
Osnivanje zadruge
• Dugotrajan proces od ideje do samog
osnivanja
• Uspeh rada zadruge zavisi od kvaliteta
osnivanja
• Iz međunarodnog iskustva potrebno je od
6 meseci do 2 godine
Koraci u osnivanju zadruge
Početno istraživanje
Ocena zainteresovanosti
Formiranje inicijalnog odbora
Definisanje namene zadruge
Izrada studije izvodljivosti
Okupljanje članstva
Izrada biznis plana
Priprema zakonskih dokumenata i osnivanje
zadruge
9. Početna faza rada zadruge
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Početno istraživanje
• Ideja
• Prvi zadatak – prikupiti podatake
• Suština – da li je zadruga zaista potrebna?
Ocena zainteresovanosti
• Cilj – prezentovati adekvatne informacije
potencijalnim članovima
• Organizovanje jednog ili dva sastanka
• Novi predlozi i ideje
Formiranje inicijalnog odbora
• Operacionalizacija procesa osnivanja zadruge (5
do 9 volontera)
• Razmatranje zadatke i raspodela zaduženja
• Moguće prepreke kod svakog koraka
• Inicijalni odbor nosi odgovornost za ceo proces
• Izveštavanje članova o napredovanju procesa
osnivanja,
• Inicijalni odbor mora biti kompaktan
Definisanje namene zadruge
•
•
•
•
•
Prvi zadatak – definisanje misije zadruge
Procena tržišne situacije (anketa i sl.)
Procena potencijalnog broja članova
Procena obima poslovanja zadruge
Osnova studije izvodljivosti
Izrada studije izvodljivosti
• Realnost i održivost u datom poslovnom
okruženju
• Izvođač: treće lice ili članovi inicijalnog odbora
• Objektivnost i realnost
–
–
–
–
–
Ko će koristiti usluge zadruge?
Kakva je situacija na tržištu relevantnih proizvoda?
Kako će zadruga funkcionisati?
Koliko je novca potrebno za osnivanje zadruge?
Ko će upravljati radom zadruge?
• Tri moguća scenarija
Okupljanje članstva
• Da li treba nastaviti sa daljim procesom?
• Proces okupljanja članstva
– Organizovati niz sastanaka sa potencijalnim
članovima,
– Pisani materijal
– Ugovori koji će postati punovažan u momentu
osnivanja zadruge
– Uplata određenog novčanog iznosa
• Da li je ukupan broj upisanih članova
dovoljan?
Izrada biznis plana
•
•
•
•
Šablon po kojem će funkcionisati zadruga
Zasniva na pripremljenoj studiji izvodljivosti
Izradu biznis plana – profesionalci
Glavni razlozi za izradu biznis plana:
– Procena veličine neophodnog kapitala
– Zajmodavne institucije zahtevaju biznis plan
– Najmanje 50 % kapitala prilikom podnošenja zahteva
za zajam,
– Osnivački kapital –vlasnički udeo poljoprivrednika u
zadruzi
• Procena adekvatnog iznosa, izbor najpovoljnijeg
izvora
Priprema zakonskih dokumenata i
osnivanje
• Cilj – osnivanje zadruge, prema važećim zakonskim
propisima.
• Srbija 2007. Zakon o zadružnom društvu
• Manji broj koraka u procesu
• Zadrugu mogu osnovati najmanje tri poslovno sposobna
lica sa osnivačkim kapitalom od najmanje 1.500 Evra
• Zadrugu može osnovati najmanje pet poslovno sposobnih
lica sa osnivačkim kapitalom od najmanje 500 Evra
• Ugovor o osnivanju zadružnog društva
• Osnivačka skupština usvaja statut zadružnog društva
(dostavljen ranije svim članovima)
• Izbor: predsednika, članova nadzornog odbora, upravnog
odbora i direktora
• Prikupljanje članskih uloga zadružnog društva.
Početna faza rada zadruge
• Zadaci upravnog odbora:
– odabir i zapošljavanje direktora zadruge
– zakup ili kupovina građevinskih objekata i
opreme
• Nakon pokretanja poslovanja upravni
odbor mora redefinisati svoju ulogu
Prednosti zadruga u odnosu na
druge oblike privrednih društava
• Bolji pristup kvalitetnom repromaterijalu i
neophodnim uslugama po razumnim
cenama
• Jača pozicija na tržištu prodaje
poljoprivrednih proizvoda
• Udeo u ostvarenoj “zaradi”
• Politička akcija
• Unapređenje i zaštita lokalne ekonomije