Transcript др Петар Докмановић

Održivi razvoj i zaštita
vodnih resursa u Republici Srbiji
-vodosnabdevanje-
Petar Dokmanović, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu
Zoran Nikić, Šumarski fakultet u Beogradu
Bazni dokumenti za strategiju upravljanja vodnim resursima i
dugoročno vodosnabdevanje u Srbiji su:
•Prostorni plan Srbije (PPS) - iz 2010.
•Vodoprivredna osnova Srbije (VOS) - iz 2002.
.
BITNI IZVODI IZ PPS-a
•Nepovoljna prostorna neravnomernost voda - Vodom su najsiromašnija
najnaseljenija nizinska područja, sa najboljim zemljišnim resursima (Pomoravlje,
Kolubara, Šumadija, Vojvodina, južna Srbija)
•Nepovoljni vodni režimi - 60-70% godišnjeg protoka je u bujičnim povodnjima, posle
čega nastupe dugotrajni periodi malih voda.
•Suma proticaja domaćih malih voda je veoma mala. Nužno je korišćenje tranzitnih
voda i bez njih se ne mogu zatvoriti vodoprivredni bilansi.
•I podzemne vode su nedovoljne u odnosu na narasle potrebe. Postoje problemi
nadeksploatacije i neadekvatne zaštite izdani i izvorišta podzemnih voda
•Kvalitetne podzemne vode koristiće se samo za naselja i tehnologije koje zahtevaju
vodu najvišeg kvaliteta.
•Osnovni cilj je integralno uređenje, zaštita i korišćenje voda na području Srbije,
tretiranog kao jedinstveni vodoprivredni prostor.
BITNI IZVODI IZ PPS-a
Atribut „integralno” označava realizaciju višenamenskih vodoprivrednih sistema,
kojima se, izmedju ostalog, obezbedjuje:
-Integralno upravljanje vodama na nivou većih rečnih slivova
-Ekonomska cena vode kao mera racionalizacije potrošnje
-Poštovanje principa: korisnik plaća i zagađivač plaća
-U snabdevanju vodom prioritet se daje lokalnim izvorištima, a nedostajuće količine se
obezbeđuju iz velikih regionalnih sistema
-Zbog nepovoljnih vodnih režima ključni objekti će biti površinske vodoakumulacije.
Prostora za njihovu gradnju nema dovoljno, te se moraju zaštititi za tu namenu
-Akumulacije regulišu talase velikih voda i protoke u malovodnim periodima
BITNI IZVODI IZ PPS-a
Neki od strateških prioriteta u oblasti razvoja vodoprivredne infrastrukture do
2014. godine su:
- obnova mreža svih vodovoda (smanjenje gubitaka na manje od 20%),
- stavljanje u funkciju akumulacija Stubo-Rovni, Selova, Arilje (Svračkovo)
BITNI IZVODI IZ PPS-a
BITNI IZVODI IZ PPS-a
PODZEMNE VODE
-Najveći deo potrebnih količina podzemnih voda se obezbeđuje iz plitkih aluvijalnih naslaga velikih
vodotoka (Sava, Dunav, Velika Morava, Tisa, Nišava i dr), pri čemu se radi o vodama nižeg
kvaliteta
-Pukotinska sredina, ima veliko rasprostranjenje, ali slabe filtracione karakteristike. Pogodna za
individualno vodosnabdevanje zbog dobrog kvaliteta sirove vode, sa malo dorade
-Karstna sredina je prostorno relativno skromno prisutna. Drenira se preko većih vrela koja su
uglavnom već kaptirana za vodosnabdevanje naselja, dok značajan deo predstavlja resurs koji se
tek dodatnim radovima može privesti upotrebi.
-Neogene naslage su značajan izvor podzemnih voda, posebno u Vojvodini, ali problem
eksploatcije predstavlja dubina bunara (120-250m)
Detalj Hidrogeološke karte teritorije (bivše) SFRJ 1:500 000
BITNI IZVODI IZ PPS-a
PODZEMNE VODE
Osnovni cilj je plansko i održivo korišćenje podzemnih voda, uz adekvatne mere zaštite, za
vodosnabdevanje i flaširanje, kao izvora geotermalne energije i za unapređenje banjskog
turizma
•Operativni ciljevi:
- intenziviranje i okončanje osnovnih hidrogeoloških istraživanja;
- definisanje rezervi i kvaliteta podzemnih voda;
- sistematska zaštita izvorišta.
•Koncepcija korišćenja podzemnih voda podrazumeva:
- sprečavanje neplanskog korišćenja i podzemnih voda;
- sistematično iskorišćavanje termalnih i mineralnih voda, kao izvora obnovljive energije i kao
faktora razvoj banjskog turizma.
•Strateški prioriteti do 2014. godine su:
- izrada hidrogeoloških i inženjerskogeoloških karata 1:100.000 i to prvenstveno listova na
planiranim koridorima važnijih saobraćajnica i drugih infrastrukturnih objekata;
- studija o hidrogeološkom bonitetu prostora, sa prioritetom za terene na trasama važnijih
koridora.
BITNI IZVODI IZ VOS-a
Tabela: Akumulacije veće od 10 miliona m3 planirane za izgradnju do 2021. godine
BITNI IZVODI IZ VOS-a
Definisane su norme potrošnje vode
u komunalnom snabdevanju:
GRAD: bruto 600 l/stan/dan
RURAL: bruto 500 l/stan/dan
BITNI IZVODI IZ VOS-a
Jedan od prioriteta je saniranje erozije u cilju zaštite
vodoprivrednih objekata od nanosa.
Za realizaciju planiranih građevinskih radova za zaštitu
prioritetnih akumulacija bilo bi potrebno oko 40 godina.
Što se tiče bioloških radova, za realizaciju bi bilo
potrebno oko 70 godina.
KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS
Oba dokumenta su podložna reviziji i usklađivanju sa
principima integralnog upravljanja i održivog razvoja (vodnih)
resursa, kao i novim saznanjima i podacima istraživanja i
monitoringa (kvantiteta i kvaliteta) voda.
Najveći deo planiranih aktivnosti u sektoru voda nije i neće
biti sproveden u zadatim rokovima – niti je to ostvarivano u
poslednjih 30-ak godina.
KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS
Suštinske primedbe iz domena vodosnabdevanja:
•Izrazito predimenzionirane norme potrošnje vode
•Nerealne demografske prognoze iz 70-80-ih godina
•Favorizovanje izgradnje velikog broja površinskih akumulacija
•Zapostavljanje raspoloživih resursa podzemnih voda
KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS
Realna demografija u Srbiji
Strategija se bazira i na demografskim prognozama iz 70-ih i 80-ih godina
Popis stanovništva 1961. godine: Ukupno - 6,979,154
Popis stanovništva 1971, godine: Ukupno - 7.642.227
Popis stanovništva 1981. godine: Ukupno - 8.446.591
Popis stanovništva 1991. godine: Ukupno - 9.313.676
Danas: 7.500.000
KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS
REALNE NORME KOMUNALNE POTROSNJE VODE
KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS
MALO JEDNOSTAVNOG RAČUNA:
7500000 st x 0,22* m3/st/dan = 1650000 m3/dan = 19 m3/s
* 0,15(NJeP) + 25% (JaP) + 20%(Gubici) = 0.22 m3/s
-Prema podacima PPS iz podzemlja se za vodosnabdevanje zahvata 27,35 m3/s
-Kada se iz gornje statistike izuzmu grad Beograd (3,5 m3/s i 1400000 stanovnika) i
Vojvodina (6,7 m3/s i 2100000 stanovnika) i Kosmet (1,2 m3/s), sledi da
4.000.000 stanovnika troši oko 17 m3/s vode (1468800 m3/dan)
odnosno oko 0,37 m3/st/dan što je za 67% više od ciljanih 0.22
m3/st/dan (oko 11 m3/s).
Ne zna se koliki deo ide na snabdevanje industrijskih postrojenja
- ako je to, npr, ¼, opet ostaje 0,28 m3/st/dan….
Zvanican stav vodoprivrede da podzemnih voda
nema dovoljno evidentno je pogresan.
•VAŽNO JE ISTAČI DA SE U SRBIJI VODA I DALJE
NENAMENSKI TROSI: ZALIVANJE BASTI,
CURENJE SLAVINA I VODOKOTLICA – ZATO STO
JE JEFTINA
•VODOVODNE MREZE SU U JAKO LOSEM
STANJU. PROCENE PROSECNIH GUBITAKA IDU I
DO 50 % - OPET ZATO STO JE VODA JEFTINA
Raspoloživi resursi podzemnih voda (PV)
•Osnovna Hidrogeološka Karta (OHGK) jedna je od osnovnih planskih
podloga
•Danas, na žalost, u okviru celokupne dokumentacije realizovane OHGK
Srbije, postoji samo jedan odštampani list 1:100 000 (što čini manje od 2%
državne teritorije), kao i relativno obimna i nepotpuno interpretirana
dokumentacija započetih i nedovršenih listova OHGK, od kojih je samo manji
broj u završnoj fazi realizacije.
•To je izuzetno slab bilans za više od četvrt veka aktivnosti na izradi OHGK
1:100 000
•Rezultati do danas realizovanih osnovnih i detaljnih hidrogeoloških
istraživanja na teritoriji Srbije pružaju indicije da resursi PV predstavljaju dobar
osnov za vodosnabdevanje na najvećem delu teritorije Srbije. Međutim, ovi
rezultati nisu sistematizovani u formi OHGK (odnosno, nacionalne baze
podataka PV), što za posledicu ima nepoznavanje i neadekvatno
vodoprivredno vrednovanje resursa PV.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
•Stoga je i strateško opredeljenje za veštačke vodo-akumulacije, pravdano
nepoznavanjem, pa time i neraspoloživošću resursa PV
•Gradnja ovih sistema, u skladu sa strategijom vodosnabdevanja definisanom
i ozakonjenom još 1970-ih godina, obezbeđivala je (pokazalo se) nedogledno
duge i skupe poslove gradnje brana, akumulacija i pratećih radova na
infrastrukturi i adaptaciji pripadajućih prostora, najvećim delom finansirane iz
državnog budžeta. Dosadašnji obim i efekti realizacije ovih sistema daleko su
ispod planiranih, ali je ovakva strategija “prepisana” i u VOS-u i u PPS-u.
•Važno je istaći i višedecenijsku sistemsku neuređenost u domenu
administriranja resursima PV, a pre svega odsustva funkcionalne veze (u
duhu principa integralnog upravljanja svim prirodnim resursima) između
državnih administrirajućih resora za oblasti geologije i vodoprivrede.
•U narednom periodu treba stvoriti mehanizme za mnogo bržu i efikasniju
izradu OHGK Srbije, kako bi ista postala relevantna i zvanična vodoprivredna
podloga i osnova za održivo upravljanje vodnim resursima i planiranje
vodosnabdevanja.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
•Nacrt novog Uputstva za izradu OHGK Srbije, u kome je
metodika rada značajno ubrzana, a troškovi osetno redukovani,
izradjen je 2010. godine. Na žalost, do danas nije ozvaničen.
•Nacrt strategije osnovnih hidrogeoloških istraživanja (2012), u
koji su inkorporirani osnovni principi novog (nacrta) Uputstva značajno brža i efikasnija izrada OHGK - do danas nije formalno
usvojen.
*
*
•Pored PV pogodnih za vodosnabdevanje, značajan resurs su i
mineralne i termalne vode, koje, takođe, nisu adekvatno
arhivirane niti administrirane, a značajan su osnov za
unapredjenje banjskog turizma i korišćenja zelene toplotne
energije.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
Resursi PV nisu u fokusu nijednog nacionalnog zakonskog akta, niti je
staranje o njima pod isključivom i potpuno definisanom ingerencijom nekog
resora državne uprave.
•Najvažniji zakonski akti kojima se uređuje ”oblast” PV su:
-Zakon o geološkim istraživanjima,
-Zakon o vodama,
-Zakon o korišćenju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja,
-Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi PV i
-Pravilnik o određivanju i održavanju zona sanitarne zaštite i dr.
•Odredjene ingerenciju nad PV imaju:
-Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranje,
-Ministarstvo šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede,
-Ministarstvo zdravlja i dr.
•Osnovni nedostatak: zakonski akti, proistekli iz različitih resora državne
uprave, nemaju međusobnu jasnu komunikaciju i potpunu funkcionalnu
usklađenost, što je neophodno za uspostavljanje održivog vodnog
menadžmenta.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
•Važno je istaći i to da na teritoriji Srbije postoji veliki broj (procene su u opsegu od
nekoliko hiljada do oko 10.000) nelegalnih bušenih (dubljih) bunara, pretežno u
ruralnim i suburbanim prostorima, koji su izrađivani najčešće za potrebe individualnog
vodosnabdevanja domaćinstava, manjih pogona ili za navodnjavanje zemljišta.
Poslednjih godina aktuelni su i bunari koji predstavljaju osnov za klimatizaciju prostora
posredstvom toplotnih pumpi.
•Izrada ovakvih, „divljih“ bunara posledica je, između ostalog, i navedenih „slabosti
sistema“ u pogledu efikasnog (brzog, jeftinog) rešavanja problema organizovanog
vodosnabdevanja tamo gde on postoji.
•Postoje brojni loši aspekti njihovog funkcionisanja, zbog kojih je potrebno sprovesti
opsežnu kampanju njihovog evidentiranja i stavljanja pod kontrolu. Osnovni su:
-nekontrolisana i nenamenska eksploatacija PV je ekonomski gubitak za državu
-ovakvi bunari, s obzirom na nepoznate hidrogeološke i konstruktivne karakteristike,
predstavljaju potencijalna žarišta zagađenja i prenosioce zagađujućih materija
Višedecenijsko čekanje da se obezbede sredstva za velike
investicije u regionalne sisteme ne rešava probleme.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
•Lokalna izvorišta PV za vodosnabdevanje nisu niti će biti lako iscrpljena (iako
PPS i VOS to sugerišu) - podzemne vode su obnovljiv resurs, posebno u
aluvijalnim i karstnim izdanima. U praksi postoje problemi neadekvatnog
režima eksploatacije i nestručnog upravljanja izvorištima, ali se to može
rešavati i značajno popraviti proširenjem postojećih ili lociranjem novih
izvorišta podzemnih voda i/ili popravkom, uglavnom loših, vodovodnih mreža,
kao i uvođenjem savremenih upravljačkih standarda.
•I pored nefunkcionisanja OHGK, na osnovu dosadašnjih saznanja, može se
izvesti dosta reprezentativna ocena o rezervama – raspoloživim resursima
podzemnih voda.
•U nastavku su date ocene rezervi PV na teritoriji Srbije ili pojedinim delovima
teritorije, po tipovima hidrogeoloških sredina (izdani). Najveći deo prikazanih
rezultata proistekao je iz nacionalnog projekta Истраживање, оптимално
коришћење и одрживо управљање подземним водним ресурсима Србије
(RGF, GZS, IJČ, 2007-2011), koji, na žalost, nije okončan, zbog nedostatka sredstava.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
ALUVIJALNE I TERASNE IZDANI
Ukupne rezerve podzemnih voda
na teritoriji Srbije bez AP iznose:
16,66 m3/s
Raspoloživi resursi podzemnih voda
KARSTNE IZDANI ISTOČNE SRBIJE
•Ukupna površina rasprostranjenja iznosi 4037 km2. Od toga površina otkrivenog
karsta iznosi 3607 km2 .
•Suma srednjih godišnjih izdašnosti svih izvora u karstu Karpato-balkanida iznosi
20,041 m3/s.
•Realno raspoložive rezerve (kada se od potencijalno raspoloživih oduzmu sva aktivna
izvorišta) za buduće potrebe vodosnabdevanja iznose12,51 m3/s.
•Ovako definisane rezerve podrazumevaju izvodjenje regulacije izdani, u zonama gde
je dosadašnjim istraživanjima utvrdjeno da za to postoje pogodni uslovi.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
KARSTNE IZDANI ZAPADNE SRBIJE
Podaci preuzeti iz referata: M.Komatina, Z. Nikić (2009) PODZEMNE VODE ZAPADNOSRBIJANSKOG KARSTA I MOGUĆNOSTI DOPUNSKOG VODOSNABDEVANJA OPŠTINA U
UZVODNOM DELU SLIVA REKE ZAPADNE
Masiv Tare
.
br.
OPŠTI
NA
3.1
Bajina
Bašta
Vrelo Perućac
3.2
Bajina
Bašta
Vrela reke
Rače
3.3
Bajina
Bašta
Vrela
Solotuše
IZVORIŠTE
KORISNIK
KORIŠĆENA KOLIČINA (L/S)
Koristi se samo deseti deo minim.
izdašnosti za lokalne potrebe, a deo za
ribnjake
USVOJENI PODACI
izdašnosti vrela
Qmin=520 L/s (prema Energoprojektu
1340 Ll/s iz perioda 1955,56,57 god)
Qsr=2300 Ll/s Qmax preko 6200 L/s
Ukupna min izdašnost oko 85 L/s
Qsr oko 250 L/s
Qmin oko 75 L/s
Qsr oko 140L/s
SUM kor. app. 400 l/s
SUM Qmin
680 l/s
Raspoloživi resursi podzemnih voda
Karst SI padina Zlatibora i sliva Djetinje
OPŠTINA
IZVORIŠTE
KORISNIK
KORIŠĆEN
Q (L/S)
Užice
-Jelisavčić
-Stapari
-Toplo vrutačko vrelo
-Jelisavčić: (za potrebe vojske)
-Stapari nije zahvaćeno
Jelisavčić
130 L/s
Užice
Užička
Požega
USVOJENI PODACI
izdašnosti vrela
-Jelisavčić 220 L/s
-Stapari 90 L/s
-Toplo vrutačko vrelo 100
L/s
- Hladno vrutačko vrelo i izvor u
selu Tumići
- Sušičko vrelo
vrelo nije kaptirano
-Izvori u selu Tumići
Qmin=15 L/s
-Hladno Vrutačko vrelo
Qmin=25 L/s
-Sušičko vrelo Qmin=420
L/s
-Podpeć
-Potočanje
-Rupeljevo
-Jelen Do
-Potpeć: za ribnjak
-Potočanje: vodosnabdevanje Sevojna
i okolnih sela
-Rupeljevo: lokalne potrebe.
-Jelen Do: malim delom za kamenolom
i okolne kuće
Potočanje
30 L/s
-Podpeć Qmin=70 L/s
-Potočanje Qmin=30 L/s
-Rupeljevo Qmin=80 L/s
-Jelendo Qmin=30 L/s
SUM kor.
160 l/s
SUM Qmin
app 700 l/s
Karst istočne padine Zlatibora i sliva Rzav
KORIŠĆENA
Q (L/S)
OPŠTINA
IZVORIŠTE
KORISNIK
Arilje
vrelo u Ljubišu
"Stamatsko
vrelo"
Gušlovo vrelo
Zmajevac
Vrelo u Ljubišu kaptirano za
ribnjake
Bjeluš, Panjica
izvor Zmajevac kaptiran Sirogojno
USVOJENI PODACI
izdašnosti vrela
Ljubiš
Qmin=70 L/s Qmax preko 350
L/s
Ostala vrela Qmin oko 130 L/s
70 L/s
za potrebe
ribnjaka
SUM kor. 120 l/s
SUM Qmin
200 l/s
Karst Zlatara, Kitonje i Kozomare
OPŠTINA
IZVORIŠTE
Varoš
Nova
- Radovića vrelo
-Crno vrelo
- Pećina
- Gačevo vrelo
- Vrelo
Lakomlica
Sjenica
Vodovod
Sjenica
KORISNIK
Vodovod Nova
Varoš
Vrelo Zarudine
Šarsko vrelo
KORIŠĆENA
Q (L/S)
USVOJENI PODACI
izdašnosti vrela
Crno vrelo 25 L/s
Gačevo vrelo 10 L/s
Vrelo Lakomlica 8
L/s
-Radovića vrelo Qsr=300
L/s
-Crno vrelo Qsr=200 L/s
-Pećine Qmin=15 L/s
-Vrelo Qmin=40 L/s
-Gačevo vrelo Qmin=10 L/s
-Vrelo Lakomlica Qmin=8
L/s
vrelo Zarudine 80
L/s
vrelo Zarudine Qmin=250
L/s
Šarsko vrelo Qsr=120 L/s
SUM kor. 120 l/s
SUM Qmin
app.400 l/s
Karst Pešterske visoravni i okoline
IZVORIŠTE
KORISNIK
KORIŠĆENA Q
(L/S)
USVOJENI PODACI
Sjeničko vrelo (Grabovica)
Sjenica
Vodovod
Sjenice
50 L/s
za prosečno kišnu godinu
Qmin=190 L/s
Qmax oko 2500 L/s
Vrelo Bjelopoljske Bistrice
Glavnina sliva
pripada Crnoj
Gori
Sjenica
Vrelo Vape
Šarsko vrelo
OPŠTINA
Novi Pazar
Vrelo Raške
Vrelo Vape: Qmin oko 550 L/s Qsr oko
1700 L/s Qmax preko 9500 L/s
Šarsko vrelo: Qmin 40L/s
-Vodovod
N.Pazara,
Hidroelektr.,
Ribnjak-
vodovod 340
L/s
ostalo
hidroelektrana i
ribnjak
Vrela Gornjeg Ibra kod Ribarića su
van interesantnog područja
Qmin oko 650 L/s
Qsr=2800 L/s
Qmax preko 7600 L/s
Ukupni srednji kapacitet oko 1800 L/s
SUM kor.
400 l/s
SUM Qmin
app.2000 l/s
Ukupno procenjene raspoložive rezerve KARSTNIH IZDANI zapadne Srbije su
oko 4
m3/s, na bazi procenjenih minimalnih izdašnosti vrela, bez regulacije.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
NEOGENE IZDANI (Hidrogeološki kompleksi) bez AP
Šematizovani profil izdani pod pritiskom u okviru basena
(Todd & Mays, 2005)
Pregledna hidrogeološka karta Srbije južno od Save i Dunava 1.neogeni hidrogeološki kompleksi,
2. aluvijalne izdani, 3. karstne izdani 4. pukotinske izdani 5. pretežno vodonepropusne stene
Raspoloživi resursi podzemnih voda
-Površina rasprostrnjenja neogenih basena: 14.500 km2
-Istraženi deo: 3450 km2 (oko 24%)
-Eksploatacione rezerve istraženog dela: 13 m3/s
-Procenjene eksploatacione rezerve neistraženog dela: 3,6 m3/s
-Ukupne procenjene veličine eksploatacionih rezervi podzemnih voda neogenih
izdani u Srbiji (bez AP) : 16,6 m3/s
Raspoloživi resursi podzemnih voda
•UKUPNE Eksploatacione Rezerve Podzemnih Voda, u okviru
značajnijih izdani, u Srbiji (bez AP), iznose oko 50 m3/s.
•Bilansom nisu obuhvaćene pukotinske izdani koje se, u načelu,
u svojim plićim delovima, odlikuju slabijom vodonosnošću i
manje su interesantne sa aspekta vodosnabdevanja, osim za
mala naselja. Značaj ovih izdani (dublji delovi i rasedne zone)
leži u mineralnim i termalnim vodama.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
REGULACIJA (KARSTNIH) IZDANI
•Mogu da se izdvoje tri osnovne metode regulacije izdani, odnosno, povećanja kapaciteta
izvorišta PV:
1/Veštačko prihranjivanje izdani; 2/Vešt. povećanje nivoa PV i
3/Vešt. sniženje nivoa PV
•Prema domaćim iskustvima, veštačko sniženje nivoa PV karstne izdani predstavlja najcesce
izvodljiv vid regulacije i održivo rešenje vodosnabdevanja i eksploatacije resursa PV.
U načelu, svaki zahvat PV, koje nisu prirodno dostupne, predstavlja veštačko sniženje nivoa:
sniženje nivoa bunarom ili sniženje kote prirodnog isticanja karstnog vrela galerijom.
Osnovni cilj je prevazilaženje nepovoljnog prirodnog režima izdašnosti karstne izdani i
obezbeđenje nedostajuće količine PV tokom sušnog perioda. Ova sezonska ”pozajmica” treba
da bude odmerena i usklađena sa bilansnim proračunima, kako bi se nastali deficit PV, tokom
suše, kompenzovao tokom vlažnih perioda godine i izbegla nadeksploatacija izdani.
•Mogu da se izdvoje sledeće metode regulacije sniženjem nivoa PV:
-kroz otvor na vrelu, potapanjem pumpe ili odgovarajuće vodozahvatne strukture
-vertikalnim bušenim bunarima, u zaleđu vrela ili u široj zoni rasprostranjenja izdani
-horizontalnom vodozahvatnom galerijom
•Svaki od ovih pristupa ima za cilj dosezanje dubokih i vodom uvek zasićenih karstnih kanala.
Raspoloživi resursi podzemnih voda
Regulaciji karstne izdani prethode detaljna hidrogeološka istraživanja, koja treba da
potvrde i da je baza karstifikacije dublja (niža) u odnosu na prirodni punkt isticanja,
što je osnovni preduslov za manipulaciju rezervama PV .
Karst aquifer with deep karstification base drained by an ascending spring (Q1) and subsurface
outflow (Q2). Static (Q st) groundwater reserves are available for additional withdrawal
(Stevanovic, 2009)
Raspoloživi resursi podzemnih voda
Regulisanim sniženjem nivoa vertikalnim bušenim bunarima ostvareni su pozitivni
efekti u karstu istočne Srbije:
•Minimalna izdašnost Zlotskog vrela (kaptiranog za vodosnabdevanje Bora) od 60 l/s
povećana je na oko 140 l/s
•Minimalna izdašnost vrela Barbaroš (vodosnabdevanje Negotina) od oko 30 l/s
povećana je na oko 75 l/s
•Minimalna izdašnost vrela Mrljiš (vodosnabdevanje Bora) od oko 70-80 l/s povećana
je na oko 250-320 l/s (Sl. 11.1.6.)
•Minimalna izdašnost vrela Modro Oko (vodosnabdevanje Niša) od oko 100 l/s
povećana je na oko 260-280 l/s (Sl. 11.1.7).
•Minimalna izdašnost vrela Nemanja (vodosnabdevanje Ćuprije) od oko 10 l/s
povećana je na oko 30-35 l/s.
Wells surrounding Mrljis
karst spring. Very small
drawdown (1m on average)
enabling pumping rate to be
three times the natural
spring discharge
Modro Oko vauclusian spring in Krupac – eastern
Serbia (Dimkic D. et al, 2005)
1- Well and exploratory boreholes
2 - pump and pipeline
3- groundwater flow direction
Local hydrogeological
profile across the Mlava
Spring and main
channel- Žagubica basin
Schematic cross-section
of Krupac and Kavak
spring – Pirot basin
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
U višedecenijskoj međunarodnoj praksi i iskustvima vezanim za gradnju, održavanje i upravljanje
veštačkim vodoakumulacijama uočeni su sledeći problemi (UNEP-IETC 1999, WCD 2000), koji
su zanemareni u kreiranju vodoprivredne strartegije i posebno aspekta vodosnabdevanja :
•visoki troškovi istraživanja i gradnje,
•tendencija ka kašnjenju i značajnom premašivanju projektovanog obima radova i potrebnih
finansijskih sredstava,
•visoki troškovi prenamene zemljišta: raseljavanje stanovništva, delociranje komunalne
infrastrukture, izmeštanje kulturno-istorijskih spomenika, radovi na prevenciji erozije
zemljišta,
sanitarna (ekonomska, ekološka) ograničenja u korišćenju zemljišta u slivu,
•rizik gradnje u pogledu vododrživosti podloge (posebno u karstnim terenima),
•geohazard: seozmičke reakcije terena, rušenja ili oštećenja brana, klizišta i odroni izazvani
promenama nivoa i zapremina površinskih i podzemnih voda u slivu,
•visoka ugroženost kvaliteta akumulisanih voda različitim tipovima zagađivanja,
•izražena tendencija stajaćih akumulisanih voda ka eutrofikaciji zbog unosa fosfornih,
azotnih i drugih tipova nutrijenata iz zemljišta u slivu. Brza depozicija nutrijenata, koja, u
kombinaciji sa hemijskim i bakteriloškim sastavom taloga (mulja), doprinosi ubrzanom
„starenju“ jezera
•negativan uticaj teških metala iz stena u slivu,
•značajno povećanje troškova održavanja sistema i proizvodnje vode, zbog neophodnosti
preduzimanja mera i radova na „produženju života“ jezera: dodatni antierozioni radovi,
mešanje akumulirane vode, uklanjanje toksičnog mulja sa dna jezera i njegovo deponovanje
u skladu sa eko-standardom, dodatna ograničenja u korišćenju prostora,
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
•poskupljenje tretmana pijaćih voda zbog lošeg „prirodnog“ kvaliteta jezerske
vode,nastanak brojnih ekoloških uticaja kao posledica presecanja i zatvaranja toka
reke: negativne promena mikroklime i lokalnih ekosistema: limitirana migracija
riba, bujanje algi na račun autohtone flore i faune, gubitak zemljišta i vegetacionog
pokrivača,
•emisija „greenhouse“ gasova, usled truljenja vegetacije i priliva materija iz sliva.
Pored svega navedenog, treba imati u vidu i sledeće:
•Aktuelni prognozni klimatski modeli govore o sve učestalijim ekstremnim
klimatskim događajima: duži i topliji sušni periodi i intenzivniji i duži periodi sa
(ekstremnim) padavinma (Hardy 2003).
•Obe pojave će dodatno negativno uticati na kvalitet voda u veštačkim vodoakumulacijama.
•Redukovani doticaj sveže vode i visoke temperature u sušnom periodu
pogodovaće intenziviranju eutrofikacije. Intenzivnije i duže padavine znače i
intenzivniju eroziju i veći unos materija u vodu, što dovodi do bržeg zapunjvanja
akumulacije ali i do intenziviranja eutrofikacije.
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
Buduća akumulacija ROVNI na reci Jablanici (Valjevo)
Predviđeno je da se, u prvoj fazi realizacije RVS ROVNI, do 2010 godine, koriste lokalna izvorišta
podzemnih voda i da se formira vodoakumulacija "Stubo-Rovni", za vodosnabdevanje opština
Valjevo, Mionica, Lajkovac, Ub i Lazarevac.
U drugoj fazi realizacije, do 2020 godine, predviđeno je uvođenje vode iz (planirane)
vodoakumulacije ’’Struganik’’ na reci Ribnici i još nekoliko manjih vodoakumulacija, čime bi se
praktično iscrpele mogućnosti sliva Kolubare.
U periodu posle 2020.godine, radi otklanjanja vodoprivrednih ograničenja i nesmetanog razvoja
svih segmenata vodoprivrednog sistema, predviđa se prevođenje vode iz sliva Drine, najpre iz
vodoakumulacije ’’Zeleni vir’’, na reci Ljuboviđi, a potom, neposredno iz vodotoka Drine, kao i
dopremanje vode iz pravca Velikog Rzava i Uvca ?!?!?
Radovi na gradnji brane počeli su 1988. i odvijali su se izuzetno sporo zbog kontinuiteta
ekonomske krize i deficita u državnom i opštinskim budžetima. Do kraja 2010. okončano je oko
70% radova i potrošeno 48 miliona EUR (podaci JP Kolubara, 2010). Vrednost preostalih radova
u tom momentu bila je 18 mil. EUR, kojima nije obuhvaćeno sledeće:
-injektiranje i adaptacija (u pogledu vodopropusnosti) karstnog terena koji se plavi akumulacijom,
-transfer voda iz susednih slivova u akumulaciju Rovni,
-vodovodna infrastruktura: postrojenja za sanitarne tretmane sirove vode, cevovodi od jezera do
ovih postrojenja i od postrojenja do vodnih rezervoara naselja koja su obuhvaćena RVS „Rovni“,
-rekonstrukcija opštinskih vodovodnih mreža.
ROVNI
Potrebe u vodi svih korisnika prema projektnoj tehničkoj dokumentaciji su na nivou od 3360 l/s i to
sledeće: Valjevo (komunalno vodosnabdevanje, k.v.) 1030 l/s, Lazarevac i Lajkovac (k.v.) 580 l/s,
Ub 110 l/s (k.v.), Mionica (k.v.) 80 l/s, TE ''Kolubara B'' (tehn. voda) 1560 l/s.
Osnovni argumenti koji su afirmisali izgradnju i eksploataciju RVS "Rovni" su:
-Kolubarski region oskudeva u podzemnim vodama kao resursom za komunalno
vodosnabdevanje. Ocenjeno je da se može zahvatiti ukupno oko 320 l/s.
-Norma bruto komunalne potrošnje vode u urbanim zonama, projektovana za 2021. godinu,
definisana je na oko 600 l/s/stan/dan
-Projektovani demografski trend do 2021. godine ukazivao je na značajan priraštaj stanovništva
Aktuelni parametri vodosnabdevanja Kolubarskog okruga i Lazarevca
OPŠTINA
Valjevo
Ub
Mionica
Lajkovac
Lazarevac
∑
Broj stanovmika –
popis 2011.
90.312
29101
14335
15475
58622
207845
Prognozni broj stanovnika za 2020
godinu (Iz Studije izvodljivosti RVS
Rovni, 2009, EPTISA)
89000
29260
14050
15670
58530
206510
Aktuelni kapaciteti većih izvorišta
podzemnih voda (l/s)
435
125
75
50
240
925
Potrebe u vodi (l/s) do 2020. god.
Bazirane na normi 250 l/stan/dan
257
85
41
45
169
597
ROVNI
Veoma je izražen rizik od podzemnih oticaja-gubitaka iz površinske akumulacije "Rovni" na delu
terena izgrađenom od karstifikovanih krečnjaka, u dolini Sušice, desne pritoke Jablanice .
Dokazane veze voda u karstu
Sušice i podzemni oticaj ka vrelima
Paklje i Gradca
Kanjon Sušice
ROVNI
•Noviji podaci merenja RHMZ Srbije, pokazuju da se, za period 1987-2007. godine,
prosek proticaja Jablanice kreće oko 1,15 m3/s. Iz uporednog pregleda proticaja na
mernom profilu "Sedlari" i pregradnom mestu brane (profil "Stuborovni"), uočava se
prosečna razlika od oko 100-150 l/s. Nakon obezbeđenja biloškog minimuma reke
Jablanice, od oko 130 l/s, raspoloživa količina vode za punjenje akumulacije je svega
oko 900 l/s. U PROJEKAT SE UŠLO SA 1500 l/s
•Studija izvodljivosti izrađena je tek 2009. godine, dok Studija uticaja na životnu
sredinu nije ni rađena. Ova apsurdna „ekološka amnestija“ obrazložena je time da je to
projekat čija je realizacija otpočela pre ozakonjenja obaveze izrade studija uticaja ???
•Kuriozitet vezan za akumulaciju Rovni je taj što je uopšte nema u planskim
dokumentima – ona se od 2002. godine vodi kao završena.
•Brana je završena tek 2010
•Ne zna se kada će se akumulacija puniti (i da li će se napuniti)
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
BUDUĆA AKUMULACIJA SVRACKOVO NA RZAVU
•Radovi na izgradnji brane "Svračkovo", u sklopu regionalnog vodosistema "Rzav", koji napaja pet
opština zapadne Srbije, započeti prošlog aprila, obustavljeni su već u oktobru, jer su rebalansom
republičkog budžeta sredstva za tu investiciju, do daljeg, stopirana. Odluka o početku radova je
doneta preko kolena, a da nisu razmotrena racionalnija resenja zahvatanjaPV.
•Predračun ukupne investicije je 6 milijardi dinara i 91% treba da obezbedi Republika, a ostatak
opštine kroz koje prolazi vodosistem "Rzav“, svaka prema svojoj kvoti potrošnje vode. Ugovoreni
rok izgradnje brane je pet godina. Do obustave gradnje, uloženo je 128 miliona dinara.
•Prema Vodoprivrednoj osnovi Srbije, Zapadnomoravski regionalni sistem za snabdevanje vodom
za piće predviđa četiri podsistema, između ostalog podsistem Rzav, namenjen je snabdevanju
Arilja, Požege, Lučana, Čačka i G. Milanovca. Za potrebe datih gradova u prvoj fazi, iz
akumulacije ''Svrackovoi'', treba da se zahvata prosečno 1200 l/s, a dodatnih 1300 l/s
obezbeđivalo bi se iz akumulacije ''Roge''. Predviđene potrebe (2500 l/s), svakako, su osetno
precenjene, pa bi ih bilo interesantno uporediti sa današnjom potrošnjom u ovim opstinama.
•JP RZAV SADA ZAHVATA OKO 550 l/s za 5 opstina (Arilje 20000, Lucani 21000, Pozega
32000, GMilanovac 48000, Cacak 100000) sa ukupno 230.000 stanovnika, za koje je, sa
definisanom bruto JP od 0,22 m3/s, potrebno 586 l/s. Pitanje koje je vec postavljano: Ako
nedostaje malo vode, zasto se ne dopremi neiskoriscena voda sa Vrutaca, koji, u pogledu
vodosnabdevanja rade sa manje od 1/2 kapaciteta.
SVRACKOVO
“Svrackovo” je deo planiranog HIDROSISTEMA "LIM – ZAPADNA MORAVA“,
odnosno prevođenja vode iz sliva Drine (iz LIma) u malovodneprostore centralne Srbije
(Kolubara, Šumadija, Pomoravlje), posredstvom ZMoravskog sistema akumulacija.
Predracunska cema realizacije
oko 600 mil. USD
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
VRUTCI
•Akumulacija je gradjena 1977-86. Vodoprivredna dozvola istekla je 2009. Ova
akumulacija „nelegalno” vodom snabdeva oko 70.000 građana za sta je potrebno oko
180 l/s + industrija (nepoznato) – pretp. ukupno oko 250 l/s.
•Posle incidenta sa toksinima namece se nekoliko pitanja:
-Ko je nadlezan za gazdovanje akumulacijom i kontrolu primene mera sanitarne
zastite u definisanim zonama sanitarne zastite ?
-Zasto uz jezero (I ZSZ) postoje vikendice i kuce za izdavanje koje se oglasavaju ?
-Zasto se dozvoljava kupanje (I ZSZ) ?
Ista pitanja mogu da se postave i za vecinu postojecih vodoakumulacija namenjenih
komunalnom vodosnabdevanju.
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
CELIJE (Krusevac)
•Potrebno je oko 300 l/s (120000 st) za komunalno vodosnbdevanje Krusevca –
industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 400 l/s.
•U ruralnoj okolini Krusevca (sliv Ribarske reke) i ruralnoj okolini Trstenika, postoji oko
300 „privatnih” nelegalnih bunara za individulno vodosnabdevanje, navodnjavnje
zemljista ili manje pogone – što je posledica sistemske neefikasnosti urešavanju
problema vodosnbdevanja, posebno u ruralnim i suburbanim područjima.
BARJE (Leskovac)
•Potrebno je oko 250 l/s (100000 st) za komunalno vodosnbdevanje Leskovca –
industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 350 l/s.
•Upravo toliko su obezbedjivala i leskovacka izvorista podzemnih voda, bazirana na
kaptiranju neogene izdani, koja su odlicno funkcionisala 40-ak godina, a danas su
zatvorena. Zatvaranje izvorista/prekid rada bunara dovelo je do povisenja nivoa
podzemnih voda i mestimicnog plavljenja terena.
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
GRLISTE (Zaječar)
Akumulacija Grliste je projektovna za 700-1400 l/s. Potrebno je oko 150 l/s (60000 st)
za komunalno vodosnbdevanje ZAJECARA – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko
250 l/s, sto je, prema dosadašnjim saznanjima, moglo bude zahvaceno iz podzemlja:
neogen zajecarskog basena, karst, aluvion B.Timoka.
BUDUCA AKUMULACIJA BOGOVINA
•Projektovani kapacitet za vodosnbdevanje je oko 1400 l/s, za Boljevac, Bor, Zajecar,
Negotin i usputna manja naselja.
•U medjuvremenu je jedini interesent ostao Bor (ostala naselja su se okrenula bližim
izvoristima), za koji se, sa izvorista Mrljis (tzv. „prelazno” resenje, bazirano na uspesnoj
regulaciji podzemnh voda karstne izdani) doprema 200-250 l/s podzemnih voda, sto je,
sa ostalim borskim izvoristima sasvim dovoljno.
•Kroz detaljna hidrogeoloska istrazivanja osporena je mogucnost formiranja
akumulacije na kotama cak i nizim od projektovane, zbog specificne i, po akumulisanje
voda nepovoljne, hidraulike karstne izdani i procenjenih enormnih gubitaka voda.
•Ova akumulacija i dalje figurira kao jedna od prioritetnih u planskim dokumentima.
LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE
Buduća AKUMULACIJA SELOVA (Kursumlija)
Kamen temeljac postavljen je 1986. godine. Od 2004. do 2007. godine u ovaj projekat
je investirano oko 14 miliona dolara. Jos ovek nije pocelo sa punjenjem, a kad ce ...?
Vodi se kao završena.
AKUMULACIJA NA DIVCIBARAMA
Presusuje i postoji ozbiljan problem kvaliteta vode, posebno, toksicnog mulja
(specificna geoloska podloga – ultramafiti i mafiti), koji se talozio 30 godina. Izmedju
ostalog, postavlja se pitanje gde ce se i kako deponovati mulj, uz uslov minimalnog
impakta na životnu sredinu.
Slicni problemi sa kvalitetom mogući su i sa AKUMULACIJOM NA ZLATIBORU.
•Za naredni period planirana je izgradnja ukupno 30 akumulacija
površinskih voda namenjenih (i) vodosnabdevanju, gabarita većeg od 10
miliona m3. Projektovani rok u VOS je 2021. godina.
•U kontekstu sadašnjih ekonomskih i opštih uslova ovako ambiciozan
plan može da se oceni kao nemoguć poduhvat - na realizaciju bi se
čekalo veoma duuugo.
PITANJA KOJA SE NAMEĆU :
•Da li je u postojećoj i (ne)doglednoj ekonomskoj situaciji, moguće ubrzano
finansiranje pripremnih antierozionih, sanitarnih i drugih radova i same
izgradnje brana i akumulacija i prateće vodovodne infrastrukture ?
•Ili se, u pogledu efikasnijeg rešavanja vodosnabdevanja u Srbiji, treba prikloniti
(već funkcionalnom) ekološki i ekonomski održivom konceptu, koji se bazira na
podzemnim vodama kao prioritetnom resursu ?
...PRI ČEMU TREBA UZETI U OBZIR SLEDEĆE:
-Veštačke površinske akumulacije u funkciji vodosnabdevanja treba da
predstavljaju nužnost samo u slučajevima deficita podzemnih voda.
-Površinske akumulacije imaju pozitivan ekološki i ekonomski aspekt
samo kada su (i) u hidroenergetskoj funkciji.
-Dosadašnja domaća i inostrana iskustva pokazuju da površinske
akumulacije neće predstavljati "trajno rešenje vodosnabdevanja" (što je
suštinski argument pobornika njihove izgradnje). Eutrofikacija i drugi
(bio)hemijski procesi degradiraju kvalitet akumuliranih voda brže od
očekivanja, a procesi zasipanja i smanjivanja efektivnih gabarita
akumulacija su ubrzani  ekonomičnost (isplativost gradnje i
eksploatacije) ovakvih objekata je na mnogo nižem nivou od planiranog.
-Akumulacije su (samo) privremena (reda veličine nekoliko decenija)
rešenja vodosnabevanja, sa neprimereno visokim cenama izgradnje i
održavanja. To bi potvrdile i objektivne studije izvodljivosti i uticaja na
životnu sredinu.
- Nakon efektivnog veka trajanja, (bivše) akumulacije bi predstavljale i
ozbiljne ekološke, a samim tim i ekonomske balaste za konkretne
regione.
- Problem kvaliteta akumulisanih voda, koji se, inače, već iskazuje na
postojećim akumulacijama za vodosnabdevanje u Srbiji, generisaće i
probleme implementacije ODV EU, prema kojoj, sva vodna tela treba da
budu održavana u "dobrom ekološkom statusu".
PORED VODOSNABDEVANJA.....
•Podzemne vode mogu i treba da nađu svoje mesto i u navodnjavanju
poljoprivrednog zemljišta, u pojedinim regionima - posebno kroz
savremene tehnologije uzgoja poljo-kultura i navodnjavanja sa
racionalnim utroškom vode.
•Potencijal podzemnih voda, u aktuelnim planskim dokumentima, nije u
potrebnoj meri iskazan ni u delatnostima van “užeg vodoprivrednog
domena”, a koje čine značajan privredni potencijal Srbije:
◊ banjski, sportsko-rekreativni i geo(eko)-turizam
◊ hidrogeotermalna energija
◊ komercijalno flaširanje voda
ZAKLJUČCI
•Opredeljenje za podzemne vode kao prioritetan resurs u vodosnabdevanju ne
implicira potpuno potiskivanje akumulacija površinskih voda - na delovima
teritorije siromašnim podzemnim vodama.
•Površinske akumulacije prioritetno treba da se grade na slivovima sa HE
potencijalom, uz obavezu izrade studija izvodljivosti i eko-uticaja, koje su
podložne reviziji.
•Nužno je, u što kraćem roku, oformiti reprezentativne hidrogeološke podloge
teritorije Srbijei "uposliti" ih u novim vodoprivrednim i prostornim planovima.
Dostupna je obimna hidrogeološka dokumentacija - izveštaji, elaborati, studije i
dr., koja, generalno, pokazuje solidan potencijal teritorije Srbije u pogledu
resursa podzemnih voda i mogućnosti njihovog korišćenja (ne samo) u
vodosnabdevanju.
•Objektivnom valorizacijom resursa podzemnih voda stvara se osnov za
ekonomičnije i "ekologičnije" vodoprivredne i prostorne planove.
◊ suštinski razlog: ekonomska i ekološka dobrobit države i korisnika
voda
◊(uslovno) formalni razlog: obaveza implementacije EU standarda iz
domena upravljanja prirodnim resursima i održivog razvoja.
Implementacija principa i standarda ODV EU i iz nje proisteklih “ćerki"
direktiva spada u prioritete. Najznačajnija aktivnost je uspostavljanje i
funkcionisanje nacionalne mreže monitoringa voda.
•Investiranjem u resurse (izvorišta) podzemnih voda, umesto u deo
planiranih površinskih akumulacija, ostvaruje se:
* Velike finansijske uštede u: desetinama kilometara cevovoda,
predimenzioniranim postrojenjima za preradu sirove vode,
troškovima adaptacije prostora i raseljavanja, održavanju sistema,
efikasnijem iskorišćavanju prostora u slivovima i dr.
* Brže rešavanje problema vodosnabdevanja (velika vremenska ušteda)
* Mogućnost usmeravanja većih finansijskih sredstava na:
◊ revitalizaciju i dogradnju komunalnih vodovodnih mreža,
◊ izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,
◊ izgradnju/ sanaciju komunalnih kanalizacionih sistema,
◊ sanitarno kultivisanje deponija otpada
◊ regulaciju izdani
◊ funkcionisanje nacionalne monitoring mreže PV ...i dr.
Jedan od prioriteta:
-rekonstrukcija i dogradnja vodovodnih mrežaGubici u vodovodnim sistemima su ogromni, pa bi se (i samo)
njihovim svođenjem u granice standarda (do 20%), ali i
proširenjem mreža u suburbana i ruralna područja, uslovi
vodosnabdevanja osetno poboljšali.
SUŠTINA
Integralno i održivo upravljanje vodnim resursima na
jednom prostoru treba da se bazira na integrisanju
svih raspoloživih vodnih resursa i njihovom
racionalnom koriščenju za različite korisnike i namene
(vodosnabdevanje, navodnjavanje ...), a ne na
insistiranju da se svi (različiti) korisnici voda, po svaku
cenu, integrišu oko jednog vodnog resursa.
ŠTA JE JOŠ TREBALO DA SE POMENE,
ALI NIJE BILO VREMENA :
•
•
•
EU STANDARDI - POSEBNO ODV I POJEDINE “ĆERKE DIREKTIVE”
DELINEACIJA VODNIH TELA U SRBIJI
OSNOVNA NAČELA MONITORINGA VODA I KAKO TO URADITI U SRBIJI
•
VOJVODINA i njene specifičnosti i problemi u domenu vodosnabdevanja
•
G I S i “podGISovi”, KOJE NEMAMO
•
KLIMATSKE PROMENE I PROGNOZNI MODELI
•
•
ZONE I MERE SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA ZA VODOSNBDEVANJEĆEMU I DA LI PONEKAD UOPŠTE SLUŽE – konflikti interesa oko koriscenja prostora
Nekultivisane DEPONIJE i nepreradjivane OTPADNE VODE
•
STANDARDI IZVODJENJA HG ISTRAŽIVANJA I POSEBNO IZRADE BUNARA
•
KOMPLIKOVANE PROCEDURE DOBIJANJA PRAVA NA KORIŠĆENJE PV
•
Neprevazidjeni CENTRALISTIČKI SISTEM ODLUČIVANJA I NEIZBEŽNO LOBIRANJE KOD RASPODELA
VELIKIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA, BEZ OBJEKTIVNOG UČEŠĆA JAVNOSTI
•
NEPOTPUNO DEFINISANI STANDARDI VEZANI ZA PROCEDURE I SAMU IZRADU STUDIJA
IZVODLJIVOSTI I STUDIJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
...............i još po nešto..............
PODACIG I SINTEGRALNO UPRAVLJANJE  ODRŽIVI RAZVOJ
HVALA NA PAŽNJI !
Prof.Dr Petar Dokmanović
Departman za hidrogeologiju, RGF, Beograd, Djusina 7
[email protected]