Transcript IzKruga
ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU PRAVA I PODRŠKU OSOBAMA SA INVALIDITETOM, REPUBLIKA SRBIJA Okrugli sto “Umrežavanje u cilju suzbijanja nasilja i diskriminacije nad osobama sa invaliditetom” Beograd, 29. april 2010. dipl pr Lepojka Čarević Mitanovski OSNOVANA JE 1997. KAO JEDINA ŽENSKA ORGANIZACIJA U EVROPI SA CILJEM DA: osnaži osobe sa invaliditetom da izađu iz situacije nasilja i diskriminacije, ukaže na položaj i ljudska prava posebno žena sa invaliditetom, radi na izmeni i donošenju zakonske regulative koja će doprineti unapređenju položaju žena sa invaliditetom i ostvarivanju njihovih prava. AKTIVNOSTI SOS – telefon Psiho – socijalna podrška Individualno savetovanje grupe samo – pomoći Psihološke radionice Besplatna pravna pomoć pravni saveti pisanje podnesaka zastupanje Zdravstveni program Edukacija zdravstvenih radnika u Domovima zdravlja o pitanjima iz oblasti invalidnosti, Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa telesnim invaliditetom, Podizanje nivoa svesti društva o pravu osoba sa invaliditetom na odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, naročito na ginekološko zdravlje žena sa invaliditetom. Edukacija Podizanje kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom Procenjuje se da u Srbiji živi oko osamsto hiljada osoba sa invaliditetom, a svaki četvrti stanovnik Srbije direktno je, ili indirektno, pogođen ovim problemom. Više od polovine čine žene sa invaliditetom Za osobe sa invaliditetom se pre svega misli da ne mogu da ispune tradicionalne društvene uloge, posebno kada žena ima invaliditet. STEREOTIPNO MIŠLJENJE DA ONA ZBOG SVOJE INVALIDNOSTI NE MOŽE BITI SEKSUALNO POŽELJNA, DOBRA MAJKA, DOMAĆICA, ILI NEKO KO BRINE O DRUGOM, STAVLJA JE U POZICIJU DA KAO ŽENA UOPŠTE NE POSTOJI. ŽENE SA INVALIDITETOM SU DVOSTRUKO DISKRIMINISANE: NA OSNOVU INVALIDNOSTI I NA OSNOVU POLA. ČEST JE SLUČAJ DA AKO SE OSOBA PO SVOM IZGLEDU NE UKLAPA U «STANDARDE» I STEREOTIPE, SKORO UVEK BUDE ODBAČENA I SMATRANA MANJE VREDNOM. ISKUSTVO ...IZ KRUGA ukupan broj poziva 5.552 broj novih poziva broj ponovljenih poziva 2.225 3.327 Žena 89,54% Muškaraca 10,46% VRSTA INVALIDITETA Osobe sa cerebralnom paralizom Majke dece sa invaliditetom 38,13% 16,25% Osobe sa kombinovanim smetnjama Osobe sa distrofijom Osobe sa oštećenjem vida 15,15% 7,32% 5,30% Osobe sa MS-om Osobe sa paraplegijom/kvadriplegijom Osobe sa hemiplegijom Osobe sa paraparezom/kvadriparezom 4,46% 3,87% 3,03% 2,10% Osobe sa reumatičnim artritisom Osobe patuljastog rasta 1,94% 1,26% Osobe sa oštećenjem sluha i govora 1,18% NASILJE SE DESAVA: U porodici, U RH-a Centru, U Domovima za trajni smeštaj osoba sa invaliditetom, U specijalnim školama, U Dnevnim boravcima za osobe ometene u mentalnom razvoju, U bolnicama... NASILNICI SU: Bračni i vanbračni partneri/partnerke, Roditelji, Braća i sestre, Komšije, Porodični prijatelji, Zaposleni u institucijama, Muškarci sa invaliditetom (kolege, stanari doma...) OBLASTI DISKRIMINACIJA Upotrebom politički nekorektnog jezika kada se govori o invalidnosti i invaliditetima, Bez adekvatnog servisa podrške nema uključivanja u život zajednice, Arhitektonskim, komunikacijskim i drugim barijerama ne stvaramo iste mogućnosti školovanja u redovnim školama, Bez redovnog obrazovanje, nema mogućnosti za ravnopravni status tržištu rada sa osobama bez invaliditeta, Zbog nepristupačnog javnog prevoza, ograničeno je pravo kretanja, Nepristupačne su im zdravstvene, kulturne i sportske zgrade, Četiri puta više izloženi su nasilju, Socijalna prava su neujednačena, čak i kada se radi o istoj vrsti invaliditeta. VRSTE NASILJA I DISKRIMINACIJE Institucionalno Barijere (pristup institucijama sistema – CSR, sudovi, policija...) Ostvarivanje prava (socijalna i zdravstvena zaštita) Zakonski okvir (silovanje žene sa invaliditetom = “obljuba nad nemoćnim licem”, optužni predlog ISKUSTVO ...IZ KRUGA •Starateljstvo nad decom posle razvoda braka se dodeljuje mužu nasilniku koji nema invaliditet, a ne ženi sa invaliditetom, jer “ona ne može da se fizički brine o njima”, •JAT nije hteo da preveze ženu sa invaliditetom, insistirajući da kupi kartu i za pratioca, iako je htela da putuje sama, •Pojedini taksisti ne dolaze na poziv osobi koja koristi kolica jer “im točkovi prljaju gepek”, •U jednom gradiću u unutrašnjosti, u poslastičarnici, konobar nije hteo da usluži gosta sa invaliditetom... •Vozač GSB –a izvređao je ženu sa oštećenjem vida, pominjući negativno njen invaliditet. VRSTA NASILJA Porodično Verbalno 28,06% Ekonomsko 24,12% Izolacija 22,74% Fizičko 10,55% Pretnja samoubistvom 8,59% Seksualno 5,49% Pretnja ubistvom 0,45% ISKUSTVO ...IZ KRUGA Žena sa amnputacijom dela noge i oštećenjem vida trpi phihičko i fizičko nasilje od strane sina i svekrve sa kojima živi u istom domaćinstvu, na taj način što je vređaju, ponižavaju, nazivaju pogrdnim imenima i fizički zlostavljaju. Sinje majku napao u porodičnoj kući, uhvatio za vrat i počeo da davi, govoreći joj „da će je obesiti da visi na trešnji, da je kiseli kupus koji se raspada“, gađao je majku stolicom, pa saksijom cveća. Kada je pozvala policiju, dok je telefonirala, on je skinuo pantalone i seksualno je uznemiravao. Kada je došla policija, po nagovoru babe, uzima sekiru i napada službeno lice (zbog ovoga se vodi poseban postupak koje je pokrenulo tužilaštvo-krivično delo napad na službeno lice). S.S. živi zaključana u sobi kada suprug i ćerka nisu sa njom. Po izlasku iz pritvora (2 puta je bio) sin se ne smiruje, preti da će ubiti i majku i oca, u čemu ga baba podržava, odlazi kod rođaka, po komšiluku priča da će ih ubiti, (ima pištolj od pok. dede) a kad ih pobije da će da slavi i da dovede trubače. I svekrva je fižički napala u kupatilu, kada je zajedno sa svojim, sada pok. suprugom udarala i tukla, zbog čega je S.S. imala operaciju bubrega Žena sa veštačkim kukom i teškim oblikom osteoporozom, trpi fizičko i psihičko nasilja od strane pastorke. Suprug joj umire i tada se nasilje pogoršava jer je ona testamentom supruga dobila pravo doživotnog uživanja u kući, a ćerki nije ostavio ništa sem nužnog dela jer je po tvrdnjama P.Ž. i prema njemu ona je bila nasilna godinama. U nekoliko navrata je obaveštavala i nadležni SUP i CSR, bez efekta. Javila se prvi put u aprilu 2009 ali tad nije htela da pokreće tužbu. Sada je odlučila da podnese tužbu protiv pastorka za nasilje u porodici i traži mere zaštite. Pastorka je pretila da će je ubiti, uzela je pištolj iz kuće, za koji je dozvolu imao njen pok. otac. Govori joj da će dovesti mafijaše, da će da je pojede tama, da nema pravo da živi u toj kući, da će je izbaciti, jer je to ona pravila. Počupala je kablove od struje, skinula i bacila zvono, uzela joj televizor, šporet, telefon..( P.Ž. živi sama i zaključana u sobi ) ŽENE SA INVALIDITEOM KOJE SU PREŽIVELE NASILJE: Ne prepoznaju nasilje, Ako ga i prepoznaju vezuju ga za svoju invalidnost, Retko kad prijave policiji, Ako i prijave niko im ne veruje, a nasilje se drastično pojačava, Ostale institucije su arhitektonski i komunikacijski nedostupne, Osobe sa invaliditetom ne poznaju svoja prava.