Transcript Devizni kurs

Poglavlje 14
Devizna tržišta i devizni
kursevi
Za drugi kolokvijum
biće poglavlja
8, 9, 13, 14 i 15
A nasty exercise in low politics
Fond ostaje bez teške kategorije na
vrhu
Usred pregovora o grčkom dugu
Trebalo da se nadje sa Angelom
Merkel – danas, 16. maja
Da objavi da Fond više neće
popuštati
I da evropa mora da izdvoji više za
Grčku
Ili da se dug nekako preformuliše
Zameniće ga John Lipsky
12 Maja objavio da ide iz MMF u
avgustu!!!
Tadić: Agrar kao motor
razvoja
jer:
• Tome pogoduje i
očekivani nastavak rasta
cena hrane ???
•Može da apsorbuje
tehnološke viškove
•Da poveća zaposlenost
•potrebno je u znatnoj
meri povećati proizvodnju
u stočarstvu.
Funkcije deviznog tržišta



transfer novčanih fondova
kreditna funkcija
logistika za hedžing i za špekulacije
– 90 odsto prometa - čisto finansijske transakcije
– svega desetak procenata za finansiranje
spoljnotrgovinske razmene.
četiri učesnika u razmeni
1.
2.
3.
tradicionalni korisnici -turisti, uvoznici,
izvoznici, investitori, itd.
komercijalne banke, koje su obračunska
mesta
brokeri (takozvano međubankarsko ili
velikoprodajno tržište).
4.
centralna banka - koja se javlja kao krajnji
kupac ili krajnji prodavac
Dolar-evro

Šta je to noseća valuta – vehicle
currency?
Ekonomska snaga zemalja GNI = GDP
Serbia
Bulgaria
Luxembourg
Slovenia
Slovak Republic
Hungary
Romania
Czech Republic
Portugal
Denmark
Greece
Austria
Poland
Sweden
Belgium
Switzerland
Netherlands
Indija
Russian Federation
Spain
Italy
France
United Kingdom
Kina
Germany
Japan
evro-zona
United States
20
96
0
18
95
0
14
45
0
11
73
0
11
57
0
98
40
75
60
61
50
47
30
45
90
46
06
0
46
04
45 0
82
0
42
74
0
42
70
40 0
71
38 0
86
0
38
50
37 0
67
0
33
54
0
29
63
29 0
45
0
59
88
0
54
91
0
75
88
0
GNI - GDP pc, 2007 atlas
Bulgaria
Serbia
Romania
Russian Federation
Poland
Hungary
Slovak Republic
Czech Republic
Portugal
Slovenia
Spain
Greece
Italy
Japan
France
Germany
Belgium
Austria
United Kingdom
Netherlands
United States
Sweden
Denmark
Switzerland
Luxembourg
Da li će evro istisnuti
dolar?
DA
(1) EU
je velika privredna i trgovinska
sila
(2) ima dobro razvijeno i rastuće
finansijsko tržište
(3) Evropa ima malu inflaciju, što evru
daje stabilnost.
Da li će evro istisnuti
dolar?




NE
(1) najveći broj primarnih proizvoda ima
dolarsku cenu
(2) oni koji nisu članice EMU će verovatno
nastaviti da koriste dolar
(3) inercija radi u korist dolara.
Emisiona dobit



SAD dobija emisionu dobit
(senjoraž) onda kada se dolar koristi
kao noseća valuta.
Više od 60 odsto američke valute
nalazi se u inostranstvu.
To je kao da SAD dobija beskamatni
kredit u tom iznosu
Ravnotežni devizni kurs

Ako postoje samo dve privrede, jedna
je SAD, a druga je Evropska
monetarna unija (EMU), dolar (US$) je
domaća, a evro (€) je strana valuta.

Devizni kurs između dolara i evra

R = US$/€.

Ovo je tzv. evropska konvencija, kao
100 din/ €
Višak €
Nestašica evra
Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi
se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14.1),
ravnotežni kurs bi bio R=1.50, a ravnotežna količina evra bila bi
300 miliona dnevno.
Višak €
Tada je dolar ...
depresirao
b. Apresirao
c. Devalvirao
d. Revalvirao
Odgovor je a. Depresirao, pošto je sada
potrebno dati 1,5 (umesto 1 dolara,
kao ranije) da bi se kupio jedan evro
a.
U praksi se obično jasno naznačava
o kojoj definiciji kursa se radi, da bi se
izbegla zabuna.

Ima mnogo kurseva...
ako je kurs dolara i funte (R) bio
2, a kurs dolara i evra 1,25,
tada će kurs funte i evra biti
Efektivni i realni kursevi




Može da apresira prema jedonoj, a
depresira prema nekoj drugoj valuti
efektivni kurs – ponderisani prosek
kurseva najvažnijih trgovinskih
partnera
Šta su ponderi?
Šta je realni kurs?
Arbitraža


Devizni kurs između bilo koje dve
valute se u svim zemljama održava na
istom nivou zahvaljujući arbitraži.
Kupuje se valuta tamo gde je jeftinija,
a zatim trenutno preprodaje
Ako jedan evro košta...








u Njujorku 0,99US$/€
a u Frankfurtu iznosi 1,01US$,
arbitražer kupuje
Šta - evre
Gde - u Njujorku
po ceni - od 0,99US$
Prodaje ih u Frankfurtu za 1,01US$
što bi rezultiralo profitom od 0,02 US$ po
evru.
jedinični profit izgleda
mali, ali...


ako diler u ovu transakciju ubaci
milion dolara, za svega nekoliko
minuta će zaraditi 20000 US$.
Od ove zarade moraju se odbiti
troškovi
– elektronskog transfera
– i ostali troškovi vezani za arbitražu
– Zanemarljivi su .
Poenta je u tome što

arbitraža povećava tražnju za evrima u
Njujorku
Zašto?

Zato što je u Njujorku evro jeftin

Devizni kurs i platni bilans
Raste tražnja za
evrima, evro
poskupljuje, tj.
Dolar depresira
Devizni kurs i platni bilans
Ako se odluče za
kurs 1.25$/€
Onda će morati da
prodaju devizne
rezerve
Fiksni, fluktuirajući



Od 1973, rukovođeno fluktuirajući
Ako je fluktuirajući nema potrebe za
deviznim rezervama.
Zašto?
Fiksni kurs 1:1,
ako ga branimo
onda FED mora da prodaje
250 mil € dnevno
na računu deviznih rezervi
SAD biće deficit od 250
miliona US$ po kursu od R
= 1)
Od kako je fleksibilni kurs



ne možemo da merimo
deficit tako što ćemo
utvrditi koliki je gubitak
deviznih rezervi
Jer se deo deficita
finansira se iz deviznih
rezervi
a deo se odrazi na
depresijaciju dolara.
Promptni i terminski kursevi,
svopovi, fjučersi i opcije

transakcija je promptna ako se obavi u

promptni kurs.

Terminska transakcija je o poslu nekom
roku od dva radna dana
trenutku u budućnosti po kursu koji se
određuje danas (terminski kurs).
Terminski ugovor

Na primer, pravimo ugovor da za tri meseca od danas kupimo
100 evra po kursu 1,01 US$ = 1€.
– nikakav novac se ne isplaćuje u trenutku potpisivanja ugovora
– (osim uobičajene sigurnosne margine od 10 odsto).




Nakon tri meseca, ja za 101 dolar dobijam 100 evra,
bez obzira na to koliki će tada biti promptni devizni kurs.
najčešći su tromesečni terminski ugovori
za duže periode nisu uobičajeni zbog velike nesigurnosti
Terminski diskont


Ako terminski kurs bude ispod
promptnog, onda je to diskont
ako terminski bude iznad promptnog
strana valuta će imati terminsku
premiju u odnosu na domaću valutu
Kako se računa
– je diskont, + je premija
Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 €
a tromesečni terminski kurs bude bio 0,99US$ = 1€
javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog
procenta (ili na 4-procentnom diskontu za godinu dana).
S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali
da terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €,
kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca,
odnosno od 4 odsto godišnje.
Valutni svopovi



promptna prodaja
i terminska kupovina valute
U jednoj jedinoj transakciji.



u Citibanku pristigne uplata od 1
miliona $
koja će biti potrebna tek za tri
meseca
A banka želi da obavi neki
investicioni posao u evrima




Danas prodaje dolare i kupuje evre na
promptnom tržištu,
a za tri meseca da u posebnoj transakciji
ponovo kupuje dolare.
Svop stopa (obično se iskazuje na
godišnjem nivou) je
razlika između promptnog i terminskog
deviznog kursa u datom poslu valutnog
svopa.
Najveći broj terminskih
transakcija obavlja se
putem valutnog svopa.
valutni svop Promptne (spot)
50%
33
Terminski (forward)
ugovori
11
ostalo
6
100
Šta NIJE funkcija
deviznog tržišta
a.
b.
c.
d.
transfer fondova
Finansiranje razmene
Diversfikacija rizika
Stvaranje logistike za hedžing
Rast vrednosti dinara u
odnosu na evro je




a. Apresijacija dinara
b. Depresijacija dinara
a. Apresijacija evra
b. Ništa nije tačno
Promena sa 100 din=1 € na
101 din=1 € predstavlja




a. Depresijaciju dinara
b. Apresijacijiu dinara
c. Depresijaciju evra
d. Ništa od navedenog nije tačno
Nestašica evra pri
fleksibilnom kursu izaziva




a.
b.
c.
d.
Depresijaciju evra
Depresijaciju dolara
Apresijaciju dolara
Neće biti promena
Višak
€
Nestašica evra
Efektivni devizni kurs je





a. Promptni kurs
b. Terminski kurs
c. Fleksibilni kurs
d. Ponderisani prosek kurseva jedne
zemlje sa njenim najvažnijim
trgovinskim partnerima
E. Sve navedeno je tačno
Devizni kurs varira u
minimalnim intervalima
zahvaljujući





a.
b.
c.
d.
Hedžovanju
Deviznoj arbitraži
Kamatnoj arbitraži
špekulacijama
7. Ako je PK=$1/€1 a
tromesečni TK=$0.99/€1:



a. Evro ima tromesečni terminski
diskont od 1%
c. Evro ima tromesečnu premiju od
1%
d. Dolar ima premiju od of 1%
Hedžovanje je




a.
b.
c.
d.
Prihvatanje deviznog rizika
Pokrivanje deviznog rizika
Devizna špekulacija
Devizna arbitraža
promptni kursevi
vremenom variraju.

Hedžing (heging) je termin kojim se opisuje izbegavanje
deviznog rizika, ili zatvaranje neke otvorene pozicije.
Poglavlje 14nastavak
Devizna tržišta i devizni
kursevi
Seminarski radovi
- Od 0 do -10 bodova!!!
Za drugi kolokvijum biće poglavlja
8, 9, 13, 14 i 15
Devizni fjučers

je terminski ugovor na deviznom
tržištu sa stANDardizovanim datumima
izvršenja i obimom posla.
Tales iz Mileta




Siromašni filozof Tales iz Mileta smatra se
izumiteljem fjučersa.
Očekujući odličan rod maslina, on je još u
toku zime otkupio ekskluzivno pravo na
korišćenje presa za cedjenje
A vlasnici presa su bili voljni da hedžuju rizik
Kada je došla žetva, čovek se obogatio
izdavanjem presa za velike pare!
Tržište fjučersaterminsko tržište: razlike
1. trguje samo sa nekolicinom valuta;
2. trgovina se odvija samo kroz stANDardizovane
ugovore,
3. svega u nekoliko dana tokom godine
4. postoji limit na fluktucije deviznog kursa,
5. samo na nekoliko lokacija u svetu - Čikago,
Njujork, London, Frankfurt i Singapur.
6. Fjučersi glase na manji iznos od terminskih
ugovora
7. te su stoga korisniji malim firmama nego
velikim, mada su nešto skuplji
Jedni su na berzi, drugi su
OTC- over the counter

Fjučers ugovori se na tržištu mogu
prodati u bilo koje doba do trenutka
dospeća, što nije slučaj sa terminskim
ugovorom.
devizne opcije

Devizna opcija je ugovor koji kupcu daje
pravo, ali ne i obavezu da kupi (call ili da
proda (put) valutu
– nekog utvrđenog datuma (to je evropska opcija)
– ili bilo kada pre toga (to je američka opcija),
– po dogovorenoj ceni (strike ili exercise price).
Kupac opcija može da
bira


hoće li da kupi ili da propusti kupovinu
ako oceni da nije profitabilna.
Prodavac opcije mora da ispuni
ugovornu obavezu, ukoliko to kupac
zatraži.
cena opcije

Kupac prodavcu isplaćuje premiju
1−5% vrednosti, čime u stvari kupuje
privilegiju da može da bira trenutak
realizacije ugovora.
Kod terminskih ugovora i
fjučersa ne može da se bira


Na primer, ako neka američka firma
učestvuje na tenderu za preuzimanje neke
firme iz EMU i od nje se traži da se obaveže
da će isplatiti određenu sumu u evrima.
Pošto američka firma ne zna da li će
pobediti na tenderu, ona će kupiti opciju da
kupi evre koji će joj eventualno biti potrebni
ako se posao okonča na željeni način.
Rizici deviznog kursa





izmene preferencija potrošača
tako i zbog različitih stopa privrednog
rasta
različitih stopa inflacije,
promena u relativnim kamatnim
stopama,
zbog izmenjenih očekivanja, itd.
rizik deviznog kursa



Postoji uvek kada se buduća
plaćanja obavljaju u stranoj valuti
To je takozvana otvorena pozicija,
jer promptni kursevi vremenom
variraju.
Devizni rizik nastaje

transakciona izloženost
– transakcije koje uključuju buduća plaćanja u stranoj valuti

računovodstvena izloženost
– promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i
aktive koja se drži u inostranstvu

ekonomska izloženost
– domaća procena buduće profitabilnosti poslovanja neke
firme

U nastavku ćemo se koncentrisati na transakcionu
izloženost riziku.
Hedžing (heging)


je termin kojim se opisuje izbegavanje
deviznog rizika
Odnosno zatvaranje neke otvorene
pozicije.
Špekulacije


špekulanti ne samo da prihvataju i čak
preferiraju devizni rizik
ili otvorenu poziciju, u nadi da će iz
toga izvući profit.
duga pozicija

Kada špekulant kupuje stranu valutu
– na promptnom,
– terminskom
– ili na tržištu fjučersa,
– ili kada kupuje opciju


kaže se da on ili ona zauzima dugu
poziciju.
On poseduje akciju, ugovor ili robu
Kratka pozicija

To je kada se obavezuje bez ulaganja
Špekulacija može biti
stabilizujuća ili destabilizujuća



Stabilizujuća špekulacija se odnosi na kupovinu strane
valute u trenutku kada je domaća cena strane valute u padu
ili je niska, u očekivanju da će se uskoro povratiti,
destabilizujuća špekulacija odnosi se na prodaju strane
valute u trenucima kada je kurs u padu, očekujući dalji pad u
budućnosti, ili kupovina strane valute kada njen kurs raste,
očekujući dalji rast u budućnosti.
Destabilizujuće špekulacije na taj način pojačavaju fluktuacije
deviznog kursa i mogu biti veoma štetne za međunarodnu
trgovinu i investicije.
Kamatna arbitraža


To su tokovi kratkoročnog likvidnog
kapitala u cilju zarade većih prinosa u
inostranstvu.
Kamatna arbitraža može biti pokrivena
ili nepokrivena.
Pokrivena arbitraža

devizni rizik je prisutan zbog moguće
depresijacije strane valute tokom
perioda investiranja.

Zašto nije rizik da apresira???

Npr.
Kamatna arbitraža




Ako je u Njujorku kamatni paritet na tromesečne
obveznice trezora bude 6 odsto na godišnjem
nivou, a 8 odsto u Frankfurtu.
Onda investitor iz SAD može da razmeni dolare za
evre po tekućem promptnom kursu
i da kupi EMU obveznice trezora,
i onda zaradi dodatna 2 odsto kamate na godišnjem
nivou.
Po dospeću EMU
obveznica...




ovaj investitor će verovatno hteti da konvertuje uložena
sredstva i kamatu nazad u dolare.
Ako evro za ova tri meseca depresira za 1 odsto na godišnjem
nivou, američki investitor će zaraditi samo 1 odsto ( 2 odsto
kamate minus 1 odsto gubitak usled depresijacije evra) na
godišnjem nivou
Ako evro depresira za 2 odsto na godišnjem nivou, američki
investitor ne zarađuje ni cent, a ako evro depresira za više od
2 odsto, investitor je na gubitku.
Naravno, ako evro apresira, investitor zarađuje ne samo na
kamatnom paritetu, nego i na apresijaciji evra.
pokrivena kamatna arbitraža


predstavlja promptnu kupovinu strane
valute i simultanu terminsku prodaju
(dakle, svop) strane valute u cilju
pokrića rizika deviznog kursa.
Kao da ne postoje dve, vec samo
jedna valuta!!!
Pokrivena arbitraža

U trenutku dospeća, investitor će imati
iznos investiranog novca uvećan za
kamatu, i to u domaćoj valuti, bez
rizika deviznog kursa
Kako se računa
– je diskont, + je premija
Na primer, ako je promptni kurs 1 $/€ a tromesečni terminski kurs bude bio 0,99$/€.
kaže se da evro ima tromesečni terminski diskont – depresijacija evra u odnosu u
vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontu za godinu dana).
S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali
da terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €,
kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca,
odnosno od 4 odsto godišnje.



Pošto valuta sa većom kamatnom
stopom obično ima terminski diskont
Tj teži da depresira, neto prinos na
investicije grubo je jednak
kamatni diferencijal - terminski diskont


kamatna stopa na tromesečne
obveznice trezora bila 6%u Njujorku i
8 odsto u Frankfurtu,
i pretpostavljamo da evro ima
terminski diskont u vrednosti od 1
odsto godišnje.
verovatnoća
ostvarenja dobitka
se smanjuje
1. Prvo, dok se sredstva sele,kamatni diferencijal u korist
Frankfurta nestaje
2. Drugo, kupovina evra na promptnom tržištu povećava
promptni kurs, a prodaja evra na terminskom tržištu smanjuje
terminski kurs.

Onda se za evro kaže da se nalazi na pokrivenom
kamatnom arbitražnom paritetu (PKAP).





negativni kamatni
diferencijal odgovara
terminskom diskontu (TD)
pozitivni kamatni
diferencijal odgovara
terminskoj premiji (TP) na
stranu valutu. To se može
izraziti ovako:
i – i* = TD ako je i < i* ili
i – i* = TP ako je i > i*
margina pokrivene kamatne
arbitraže (PKAM)
Primenjujući formulu za PKAM, dobijamo







PKAM = (0,06 – 0,08)/(1+0,8) – (0,99 USD – 1,00 USD)/ 1,00
USD
= (- 0,02)/1,08 – (- 0,01 USD)/ 1,00 USD
= - 0,01852 + 0,01
= - 0,00852
Negativni predznak u rezultatu pokazuje da se radi o odlivu
kapitala- da će se investirati u Frankfurtu.
Apsolutna vrednost ovog izraza ukazuje da će ekstra prinos za
svaki investirani dolar u Frankfurtu biti 0,852 odsto godišnje,
Na investiciju od 10 miliona US$, to daje ekstra prinos od
21,300 US$, ako se investira u tromesečne obveznice trezora
EMU sa pokrivenim deviznim rizikom.
U praksi se ponekad javljaju
značajne margine u
pokrivenoj kamatnoj
arbitraži
 .





veći porezi u inostranstvu mogu da prevaziđu
prinos PKAM
investitori budu bojali da bi strana vlada mogla da
obustavi isplatu
ili da uvede devizne restrikcije na repatrijaciju
profita (i glavnice)
velike i trajne margine mogu da se jave zbog
nedostatka informacija o investicionim
pogodnostima na finansijskim tržištima u zemljama
u razvoju.
Za tržište se kaže da je efikasno ako
cene odražavaju sve raspoložive
informacije.




ako terminski kursevi tačno predviđaju
buduće...
Šta?
promptne kurseve
tako da investitori ne mogu trajno da
zarađuju velike profite na osnovu
korišćenja bilo koje raspoložive
informacije.
Zaključak:

terminski kurs je bio tačan, ali ne i
efikasan prognozer budućeg
promptnog kursa.
Evrovaluta ili ofšor
finansijska tržišta

označava depozite jedne komercijalne banke van zemlje
porekla

Inicijalno, samo se dolar koristio na ovaj način, te se ovo
tržište zvalo tržište evrodolara.

depozit u američkim dolarima u britanskoj komercijalnoj
bancinazivamo evrodolarom.

funta sterlinga deponovana u francuskoj komercijalnoj banci
je evrosterling,

itd.
Hedžing je




a.
b.
c.
d.
Prihvatanje deviznog rizika
Pokrivanje deviznog rizika
Špekulacija
arbitraža
Američki uvoznik koji treba da izvrši isplatu od
€100,000 za tri meseca može da hedžuje rizik :
a. Kupovinom $100,000 na terminskom tržištu
b. Prodajom €100,000 ma promptnom tržištu
c.
Kupovinom €100,000 na terminskom tržištu
d.
Prodajom $100,000 na promptnom tržištu
Ako je tromesečni TK=$1/€1 a
špekulant predviđa da će PK za tri
meseca biti PK=$1.02/€1 on može da
zaradi tako što će




a.
b.
c.
d.
Terminski prodavati evre
Terminski kupovati evre
Terminski prodavati dolare
Terminski kupvati dolare