Transcript preuzmi fajl - Camera Lucida

FRANCOIS TRUFFAUT
Savremena teorija filmaUDG, 2. godina
I kolokvijum
Maša Lečić
TRIFOOVO
TRAGANJE ZA
INDETITETOM
Maša Lečić
François Truffaut
,, Cinema is an
improvement on life “
François Truffaut
,, I make films that I
would like to have
seen when I was a
young man “
François Truffaut
,, Taste is a result of a thousand distastes “
BIOGRAFIJA
•
•
•
•
•
•
•
•
rođen je 6. februara 1932 u Parizu
bio je filmski režiser i scenarista, a
bavio se i glumom
ostavio je veliki trag u svijetu filma
jedan je od začetnika Novog vala
u Francuskoj
objavio je više značajnih radova o
filmu u ‚‚ Cahiers du cinema”
Majka Žanin d’Monferan, otac
Roland Levi
Fransoa Trifo je bio strastveni
ljubitelj književnosti, često je išao
u bioskop, nekad bježeći iz škole
zbog toga
Images may be subject to
copyright.
BIOGRAFIJA
•
•
•
•
Nakon 1946. godine, napustivši
školu, preživljavao je radeći
raznovrsne poslove
1947. je otvorio
kinematografski klub, koji je
držao dok nije poslat u Vilžuif
na kućno liječenje
Povezao se sa filmskim
kritičarem Andre Bazenom i
angažovao se u „Radovima i
kulturi”
Napisao je svoje prve članke
1950, nakon čega je pozvan u
vojsku
• Dok je bio u Njemačkoj,
dezertirao je i završio u
vojnom zatvoru, nakon čega
je bio oslobođen
BIOGRAFIJA
•
1951. napravio je „Posjetu”,
svoj prvi kratkometražni film
•
1956. godine postao
asistent režiseru Robertu
Roseliniju. Režirao je
„Nevaljalce” 1957
•
iste godine se oženio sa
Medlin Morgenstern, ćerkom
filmskog distributera (Ignjas
Morgenstern), sa kojom je
imao dvije ćerke, Lauru i
Evu. Od nje se razveo 1964
BIOGRAFIJA
• 1959. završio je „400 udaraca”
koji su postigli momentalni
uspjeh, otvarajući vrata novom
talasu i njegovoj svjetskoj
karijeri
• 1968. Trifo je planirao da oženi
svoju omiljenu glumicu, Klod
Žad (Claude Jade), koja je
glumila u filmovima „Ukradeni
poljupci”, „Zajednički sto i
postelja”, „Ljubav u bjekstvu”,
ali je promjenio svoju odluku u
poslednjem momentu. Uprkos
tome, Trifo i Žad su ostali
odlični prijatelji.
François Truffaut and Claude Jade
BIOGRAFIJA
• Fransoa Trifo je glumio u
nekoliko svojih filmova:
„Zelena soba” (1978),
„Američka noć” (1973), „Divlje
dijete” („ 1969), takođe se
pojavio u „Priči o Adeli H.” (
1975), neprimjetno na početku
„Čovjeka koji je volio žene”
(1977), kao i u filmu Stivena
Spilberga„Bliski susreti treće
vrste” (1977)
• umro je u 52-goj godini, 21.
oktobra 1984. u Neiju na Seni
STVARALAČKI OPUS
•
1959 400 udaraca (Les Quatre-cents coups)
•
1960 Pucajte na pijanistu (Tirez sur le pianiste)
•
1962 Žil i Džim (Jules et Jim)
•
1964 Nježna koža (Le Peau douce)
•
1966 Farenhajt 451 (Fahrenheit 451)
STVARALAČKI OPUS
•
1967 Mlada je bila u crnini (La Mariee etait en noir)
•
1968 Ukradeni poljupci (Baisers volés)
•
1969 Sirena Misisipija (La Sirene du Mississippi)
•
1969 Divlji dječak (L'Enfant sauvage)
•
1970 Bračno gnijezdo (Domicile conjugal)
STVARALAČKI OPUS
•
1971 Dvije Engleskinje i kontinent (Les Deux Anglaises et le continent)
•
1972 Ljepotica kao ja (Une Belle fille comme moi)
•
1973 Američka noć (La nuit américaine)
•
1975 Priča o Adeli H. (L'Histoire d'Adele H.)
•
1976 Džeparac (L'Argent de poche)
STVARALAČKI OPUS
•
1977 Čovjek koji je volio žene (L'Homme quai amait les femmes)
•
1978 Zelena soba (La Chambre verte)
•
1980 Poslednji metro (Le dernier métro)
•
1981 Žena iz susjedstva (La Femme d'a cote)
•
1983 Brzo nedjelja (Vivament dimanche!)
KARAKTERISTIKE TRIFOOVOG
STVARALAŠTVA:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
utemeljivač je novog talasa
sarađivao je u avangardnom časopisu ,,Cahiers du cinema”
formulisao je čuvenu autorsku teoriju
pripada generaciji francuskih reditelja koji smatraju da se film može
upotrebiti kao sredstvo za lično izražavanje
dio je prve filmski obrazovane generacije u istoriji
njegovo stvaralaštvo nas upućuje da mi gledamo film, a ne stvarnost
upotrebljavao je tehnike koje su došle sa Novim valom: manipulacija
percepcijom posmatrača, montažni skokovi, snimanje kamerom iz
ruke
raskinuo je sa dotadašnjom tradicijom – indetifikacija sa likom
Trifoov rad je nastavak Melijesovog stvaralaštva i potpuni zaokret od
perfektnih šavova montaže komercijalnog filma
ČASOPIS ,, Cahiers du cinema”
•
•
•
•
Ovaj časopis su osnovali
1951.godine Andre Bazen i Žan
Donio Valkorz
časopis je okupio grupu mladih
kritičara-Fransoa Trifo, Žan-Lik
Godara, Klod Šabrol, Žak Rivet i
Erik Romer (oni su ujedno postali i
najveći reditelji novog talasa)
Bili su privilegovana generacija, jer
su mogli da proučavaju film i filmsku
kulturu u francuskoj kinoteci koju su
osnovali 1936. godine Žorž Franži i
Anri Langloa
Sam Langola je sačuvao djela
kultnih reditelja, Grifita, Kitona,
Gansa, Vigoa i Renoara, koji će
postati odskočna daska mladim
poslijeratnim filmofilima
ČASOPIS ,,Cahiers du cinema”
• Veliki uticaj na njih je
ostavilo stvaralaštvo
genijalnih reditelja Ingmara
Bergmana i Akire
Kurosave
• Pod Langovim uticajem,
ovi mladi ljudi su i sami
poželjeli da postanu filmski
stvaraoci
• Zbog veklikog iskustva
stečenog gledanjem
filmova, mnogi od njih su
postali filmski kritičari
,,IZVJESNA TENDENCIJA FRANCUSKOG
FILMA’’
•
ovo je bio naslov eseja koji ja napisao Trifoa 1954. godine
•
odbacivanje estetike montaže u korist, stvaranja raspoloženja i ambijenta
•
film treba da bude medij ličnog estetskog izraza, treba da nosi jasan potpis
svojih autora
•
autor sa svakim novim filmom postaje zreliji i kompetentniji za sagledavanje
stvari iz različitih uglova
•
napada poslijeratnu komercijalistićku tradiciju
POJAVA NOVOG TALASA
•
prvi filmovi novog talasa bile su nezavisne produkcije dramskih kratkih
filmova
•
1959.godina je ipak ključna za ovaj val i tada se pojavljuje ’’sveto trojstvo’’
novog vala Fransoa Trifo (400 udaraca), Alen Rene (Hirošima, ljubavi moja)
i Žan-Lik Godar (Do posljednjeg daha)
POJAVA NOVOG TALASA
Trifo je dobio nagradu za najbolju režiju, Rene je
postao poznat po upadljivoj strukturi i temi, dok je
Godar uveo eliptičan stil montažnih skokova unutar
scene, kreće od krupnog kadra, što je bilo
odstupanje od dotadašnje prakse
400 UDARACA
•
•
•
•
•
Polu-autobiografski film
Segmente svog
djetinjstav i odrastanja
transponovao je u lik
Antoana Doanela
Trifo prati iskustva
jednog
četrnaestogodišnjaka:
u učionici, sa
roditeljima, sa njegovim
najboljim prijateljem
Reneom, i na ulicama
Pariza
U nekoliko navrata on
bježi od kuće. Antoan
se zapetljava u
pokušaju da vrati
pisaću mašinu koju je
ukrao iz kancelarije
svog oca. Ovo vodi do
njegove kazne u centru
za maloljetne
delikvente iz kojeg beži
na kraju filma
Dobio nagradu za
najbolju reziju u Kanu
• Svi filmovi Trifoa su prepuni vizuelnih dosjetki i
aluzija na druge filmove
• Prisutno je i mješanja žanrova
• Trifoova fotografija je zadivljujuća, kao i sami
kadrovi
Tirez sur le pianiste 1960
La
Mariee etait en noir 1967
Jules et Jim 1962
L'Enfant sauvage 1969
L'Histoire d'Adele H 1975
,,Da li su filmovi važniji od života?”