KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMA I MELIORATIVNOG ZAHVATA

Utvrdjene i razradjene kriterijume (na osnovu konkretnih, lako prepoznatljivih parametara) potrebno je imati • Za utvrdjivanje -vida degradacije -stepena degradiranosti -uzroka degradacije • Za pravilan izbor odgovarajućih meliorativnih zahvata • Za njihovu pravilnu primenu

Posledice neutvrđenih kriterijuma

   Neodgovarajuće definisanje degradiranih šuma po stepenu degradiranosti Primena često subjektivnih okularnih ocena  Primena radikalnih mera rekonstrukcije (čistih seča i supstitucija vrsta) Čak i ako je bilo ekonomski racionalnije i biološki opravdanije primeniti konverziju uzgojnog oblika

Kategorije parametara Parametri

Sastojinske karakteristike Karakteristike staništa Cilj gazdovanja i ekon.-finan. pok.

 Svaka od navedenih grupa rašlanjena je detaljnije na više konkretnih pokazatelja

1. Sastojinske karakteristike

 Grupa najvažnijih kriterijuma (parametara) 1. Poreklo sastojine 7. Sastojinska struktura 2. Sastav i smeša 6. Zdravstveno stanje sastojine 5. Kvalitet sastojine Parametri 3.Zastupljenost glavne vrste 4. Razvojna faza sastojine

1.1. Poreklo sastojine

• Utvrditi poreklo na kome zasnivati meliorativni zahvat • U sastojinama mešovitim po poreklu utvrditi stepen zastupljenosti stabala semenog porekla • Cilj gazdovanja i primena određenog uzgojnog zahvata zavisi od broja stabala semenog porekla i njihovog kvaliteta • Nekada je veoma teško odrediti poreklo stabala

Određivanje porekla sastojine

 pisana dokumenta  usmena kazivanja (pamćenje odredjenih dogadjaja)  sastojinsko stanje (vizuelna dijagnostika) - spoljašnje karakteristike - unutrašnje karakteristike

Poreklo sastojine Klasifikacija sastoj. prema zastupljenosti stab. semenog porekla Tip degradiranosti Broj stabala po ha (%) Stepen degradiranosti I > 50 II 30-50 III 10-30 IV <10 očuvane umereno degradirane veoma degradirane potpuno degradirane

Poreklo sastojine • U očuvanim se može gazdovati kao sa sastojinama semenog porekla • Ako nema dovoljno kvalitetnih stabala semenog porekla a ima dovoljno izdanačkog porekla, kvalitetnih stabala - kao cilj gazdovanja je prevođenje sastojine u viši uzgojni oblik (konverzija) • U sastojinama lošeg kvaliteta potpuno degradirane - restitucija ili supstitucija

1.2. Sastav sastojine i smeša

• U mešovitoj degradiranoj sastojini neophodno je utvrditi : - da li ima i koliko stabala ekonomski vredne (glavne) vrste drveća - na njoj će se zasnivati meliorativni zahvati

Degradirane bukove i hrastove šume razvrstane u 4 stepena degradiranosti Stepen degradiranosti sastojine u zavisnosti od zastupljenosti stabala glavne vrste Tip degradiranosti I II III IV Broj stabala po ha (%) Stepen degradiranosti > 80 60-80 kvalitetne - očuvane malo degradirane 50-60 umereno degradirane < 50 veoma degradirane

Sastav sastojine i smeša • U sastojini ima preko 80% stabala glavne vrste (očuvane) - meliorativni postupak se odredjuje na osnovu porekla stabala, sastojinskog stanja i stanja zemljišta - stanje se može sanirati primenom klasičnih uzgojnih mera • Veoma degradirane sastojine (ispod 50% stabala glavne vrste) - restitucija ili supstitucija

1.4. Razvojna faza (starost) sastojine

• Jedan od veoma važnih kriterijuma na osnovu koga se odredjuje metod i način meliorativnih zahvata • Razvojne faze sastojine u gajenju šuma doba zrelosti podmladak doba dozrevanja mladik srednje doba

Razvojna faza (starost) sastojine • Pri melioraciji degradiranih šuma, one se mogu grupisati u dve kategorije - mladje sastojine (mlade i srednjedobne) pri konverziji se neguju - starije sastojine (dozrevajuće i zrele) pri konverziji se već može vršiti obnavljanje

Razvojna faza (starost) sastojine Prečnik stabla kao kriterijum za klasifikaciju sastojine Razvojna faza sastojine (

tehničke krakteristike

) Bukove šume D g (cm) Hrastove D šume g (cm) Mlade sastojine 15 12 Srednjedobne do dozrevajuće Zrele sastojine 16-25 > 25 13-20 > 20

Razvojna faza (starost) sastojine • Moguće nedoumice - srednji prečnik nekada nije odraz konkretnog sastojinskog stanja • Primeri iz prakse: 1. Degradirana šuma bukve “raznodobna sa tri generacije stabala” − Dg mlađih, najkvalitetnijih stabala je 12 cm, (mlade sastojine, i treba je negovati) − Dg starih stabala je iznad 25 cm - zrele sastojine -seče obnavljanja 2. Degradirana sastojina hrasta kitnjaka, starosti 60 godina (dozrevajuća - zrela) − Dg najkvalitetnijih stabala je 12 cm (mlade sastojine za negu), iako su to sastojine pri kraju ophodnje za izdanačke šume, (već treba započeti proces obnavljanja) • Navedeni kriterijum je samo orijentacioni pomoćni pokazatelj

1.5. Kvalitet sastojine

• Jedan od osnovnih - najznačajnijih parametara • Zastupljenost stabala odredjenih morfoloških, bioloških i tehničkih krakteristika • Kvalitet stabala utvrdjuje se na osnovu - kvaliteta debla - kvaliteta krune

Odredjivanje kvaliteta sastojine

• Delikatan, stručan, odgovoran i nimalo lak posao • Od tog zavisi meliorativni postupak - izbor odgovarajućih uzgojnih mera • Zavisi od stručnosti i iskustva procenjivača • Cilj - izbegavanje, smanjenje subjektivnosti i eventualnih grešaka • Postoje i primenjuju se odredjene orijentacione norme - kriterijumi • Zamena subjektivnih procena objektivnim kriterijumima • Pružaju odredjenu sigurnost procenjivaču za grupisanje razlika u variranju fenotipskih krakteristika stabala

Procena kvaliteta staba (debla i krune)

• Vrši se najčešće okularno • Neki elementi se mogu i meriti • Primenjenjuje se, uglavnom, trostepena ili četvorostepena klasifikacija

Pravost rasta Rašljavost Kvalitet debla Usukanost debla Mehanička oštećenja Kriretijumi za određivanje kvaliteta sastojine Kvalitet (izgrađenost) krune Biološki položaj stabla u sastojini Dužina krune Oblik krune Širina krune Mehanička oštećenja ili oboljenja Zdravstveno stanje debla Čistoća od grana Debljina grana

Kvalitet stabla i debla

• Jedan od osnovnih parametara za procenu kvaliteta sastojine i odredjivanja daljeg uzgojnog postupka sa njom Konkretni parametri Pravost rasta Usukanost debla Rašljavost Mehanička oštećenja Zdravstveno stanje debla Čistoća od grana

Pravost rasta

  Osnovni tipovi izgleda stabala mogu biti modifikovani Najčešći vidovi modifikacija su sledeći: - Klekast izgled - Zmijast izgled - Sabljast izgled - Saoničast izgled - Bajonet - Kandelabr - Lira

Pravost rasta

• • •  Pravost rasta stabla odredjuje se na osnovu smera i intenziteta zakrivljenosti debla i može biti pravo deblo, ako je osa (osovina) debla, posmatrana iz dva unakrsna pravca, ravna umereno zakrivljeno deblo, ako zakrivljenost ose postoji u jednoj ravni (sa jedne strane), zakrivljenost visine luka je do jednostruke vrednosti prečnika debla u osnovi krivine, a sa druge ravno krivo deblo, ako je osa debla zakrivljena u dve ravni (posmatrano iz dva unakrsna pravca), ili ako je jednostrana zakrivljenost veća od navedene u prethodnoj kategoriji

Usukanost debla

• • • •  Odredjuje se u zavisnosti od toga pod kojim uglom žica drveta seče ravan radijalnog preseka, i može biti: ne postoji mala usukanost – do10% (na 1 m visine stabla do 10 cm odstupanja žice drveta) srednja usukanost – 10-20% velika usukanost – veća od 20%

Rašljavost

• Nastaje kao posledica oštećivanja terminalnog vrha stabla • Često dve naspramne – bočne grane preuzmu njegovu ulogu razviju se u dva približno jednaka ogranka (kraka) • Rašljavost može biti: -

ne postoji niska

– javlja se ispod 1/3 visine stabla

srednje visoka visoka

– od 1/3 do 2/3 visine stabla – javlja se na visini iznad 2/3 visine stabla

Mehanička oštećenja debla

 Nastaju - pri seči okolnih stabala - kao posledica mrazopucina - od oštećenja od vetra, snega, leda, groma  Intenzitet oštećenja je sledeći: –

bez oštećenja

– zdravo, tj, dobro deblo –

umereno oštećenje

– dužine do 0,5 m i širine do 1/10 prečnika debla na mestu oštećenja –

veliko oštećenje

– oštećenje duže od 1 m ili šire od 1/10 prečnika debla, oštećenja od groma, mrazno rebro, prelom stabla

Zdravstveno stanje debla

 Ocenjuje se opšte zdravstveno stanje • zdravo (dobro zdravstveno stanje) – bez vidljivih oboljenja • umereno dobro zdravstveno stanje – lokalna pojava truleži, oštećenja od insekata, rak rane • loše zdravstveno stanje – proces truleži na deblu, pojava karpofora gljiva duž debla, opala kora, intenzivan proces sušenja debla

Čistoća debla od grana

 Ocenjuje se na osnovu dužine čistog debla od grana i pojave vodenih izbojaka • • • deblo čisto od grana, živića nema ili su pojedinačni umerena čistoća debla – na deblu se nalaze pojedinačne suve grane ili živići u manjim grupama, na dužini debla do 3 m mala čistoća debla (velika obraslost) – na većem delu debla nalaze se suve grane ili delovi grana, živići se nalaze na delu većem od polovine njegove dužine

Kvalitet debla Kombinacijom navedenih parametara dobija se - prosečna ocena fenotipskog izgleda i kvaliteta stabla, - za praktičnu upotrebu koristi tri grupe kvaliteta debla

1. Dobro deblo

(kvalitetno) - ima sve navedene pozitivne feniotipske karakteristike

2. Loše deblo

- ima suprotne (negativne) fenotipske karakteristike

3. Srednje dobro

- ima srednje karakteristike

Kvalitet krošnje (krune)

• Ocenjuje se - na osnovu njenog izgleda - uporedjivanjem sa prirodnim izgledom i eventualnim modifikacijama

Najčešće modifikacije osnovnog izgleda krošnje

• Barjak (zastava) • Živići (vodeni izbojci) • Sušika (suhovrhost) • Šubarak • Skresak • Čungar • Kišobranast izgled

Ocenjivanje kvaliteta krune Dužina krune Debljina grana Kvalitet krune Širina krune Mehanička oštećenja ili oboljenja Oblik krune

Dužina krune

• Apsolutna dužina krune (m) - deo stabla kontinuelno obrastao živim primarnim granama od njene osnove (početka) do vrha stabla • Relativna dužina krune (stepen krošnjatosti) % • Izuzetno dužina krune može biti jednaka visini stabla (stabla na osami) • U praksi se smatra da je optimalna dužina krune četinara od 1/4 do 1/3 ukupne visine stabla a da normalno razvijena nije duža od 1/2 visine

Klasifikacija stabala prema dužini krune: - veoma dobra kruna, čija je dužina izmedju 1/2 - 1/3 visine stabla (50-33%) - dobra kruna, dužine 35 - 60% visine stabla (1/3-2/3) - loša kruna, sa dužinom većom od 60% ili manja od 20 % visine stabla (  2/3 ili  1/5 visine stabla) - stabla bez krune – kresanici, prelomi

Širina krune

 Izražava odnos između prečnika krune i ukupne visine stabla  Može primeniti sledeća klasifikacija: - stabla sa krunom optimalne širine, koja je jednaka ili manja od 15-20% (  1/5) visine stabla - stabla sa dobro razvijenom krunom – širina krune iznosi 20-25% (1/4-1/5) visine stabla - stabla sa lošom krunom – širina krune je jednaka ili veća od 1/3 (33%) ili manja od 10% visine stabla (stešnjena)

Oblik krune • Odredjuje se na osnovu više parametara

1. Vertikalnog izgleda profila krune 2. Stepena zdepastosti (vitkosti) 3. Simetričnosti krune 4. Izgleda osnove krune

1. Vertikalni izgled profila krune

 Prirodni oblik pravilno razvijene krune karakterističan je za svaku vrstu, i može biti: a) Nepravilan (grmast) - simpodijalan način grananja: brestovi, hrastovi, platan, dud i dr.

b) Piramidalan oblik krune - dužina grana se smanjuje ukoliko su one na većoj visini. Forme piramidalne krune: -širokopiramidalni oblik krune: smrča, jela, duglazija, kedar i dr.

-uskopiramidalni (vretenast) oblik krune: jablan, omorika, čempres i dr.

-cilindrična forma piramidalne krune: piramidalne forme nekih topola

1. Vertikalni izgled profila krune

c) Ovalan oblik: divlji kesten, pitomi kesten, ariš i dr.

d) Jajast oblik krune: lipa, jova, crveni hrast i dr.

e) Obrnuto jajast (objajast) oblik krune: bela vrba, crna topola, sremza itd.

f) Loptasti oblik krune: gorski javor, klen, poljski brest i dr.

g) Žalostan (viseći) oblik krune: žalosna vrba, žalosna forma vez bresta itd.

 Odstupanje od prirodnog oblika istovremeno ozančava deformaciju krune

2. Odnos širine i dužine krune (stepen zdepastosti – vitkosti)

•

Na osnovu ovog elementa kruna može biti: - uska kruna –

stepen vitkosti krune manji od 0,5, tj. širina krune je dvostruko manja od njene dužine

- umereno široka kruna –

stepen vitkosti 0,6-0,8

- široka (zdepasta) kruna –

stepen vitkosti iznad 0,8

3. Simetričnost krune (odnos dužine naspramnih grana)

• Kruna može biti simetrična ili asimetrična (jednostrano razvijena - ekscentrična): - simetrične krune – naspramne grane su približno iste dužine - umereno asimetrične, kada je razlika u dužini naspramnih grana do 50% - veoma asimetrične – razlika u dužini naspramnih grana veća od 50%

4. Izgled osnove krune

• Pokazatelj stepena deformacije krune u vertikalnoj ravni • Dopunski parametar pri proceni njenog kvaliteta • Pri ovom elementu osnova krune može biti ravna i stepeničasto razvijena: - nedeformisana (ravna) – osnova krune u istoj ravni; - umereno vertikalno deformisana – osnova krune u dve ravni u razmaku do 1/3 dužine krune; - veoma deformisana – osnova krune u dve ili više ravni razmaka preko 1/3 dužine krune

Mehanička oštećenja ili oboljenja krune

• Intenzitet oštećenja je sledeći: -

bez oštećenja

– zdrava kruna ili sa pojedinačnim oštećenjem grančica i bez vidljivih oboljenja -

umereno oštećenje ili oboljenje

oštećenje (lom) ili oboljenje primarnih grana do 10% i vrh neoštećen –

jako oštećenje

– intenzitet oštećenja veći od 10%, vrh oštećen, prelomljen ili odsečen, trajna deformacija krošnje, sušenje grana, suva stabla

Debljina grana

• Pokazatelj sastojinskog stanja i kvaliteta stabala • Procenjuje se u donjoj trećini dužine krune • Klasifikacija se zasniva na odnosu prosečnog prečnika (debljine) grana do stabla i prečnika stabla: -

tanke grane

– ako je njihova maksimalna debljina do 10% prečnika stabla -

umereno (srednje) debele grane

– maksimalna debljina grana 15-20% prečnika stabla -

debele (jake) grane

- maksimalna debljina iznad 20% a prosečna iznad 10% od prečnika stabla

Klasifikacija krune po kvalitetu

- svrstavaju u četiri grupe

:

1. Dobre (kvalitetne) krune 2. Loše krune 3. Srednje dobre krune 4. Stabla bez krune

Odredjivanje kvaliteta sastojine

• Na osnovu kvaliteta debla i krune • Mogu podeliti u sledeće grupe:

1. Dobre sastojine

– imaju više od 2/3 stabala navedenih pozitivnih fenotipskih karakteristika

2. Srednje kvalitetne

kvalitetnih stabala

3. Loše sastojine

– imaju izmedju 1/3 i 2/3 – imaju manje od 1/3 kvalitetnih stabala

4. Veoma loše sastojine

manje od 10% – kvalitetnih stabala je

1.6. Zdravstveno stanje sastojine

• Jedan od osnovnih parametara za utvrđivanje stepena degradiranosti sastojine • Ocenjuje se kompletno zdravstveno stanje sastojine i preovlađujući uzrok degradacije • Pri tome se može koristiti sledeća klasifikacija: 1. Dobro zdravstveno stanje (zdrave sastojine) pojedinačna stabla obolela ili oštećena, 2. Umereno dobro oštećeno, - do 20% stabala oboleleo ili 3. Loše zdravstveno stanje oštećeno, - 20-50% stabala obolelo ili 4. Vrlo loše stanja - više od 50% stabala lošeg zdravstvenog

1.7. Struktura sastojine

• Broj stabala • Distribucija po debljinskim stepenima • Distribucija po biološkim razredima  Specifičan dopunski kriterijum za odredjivanje stepena degradiranosti sastojine

1.7.1.Raspodela stabala po debljinskim stepenima

• Najbolji pokazatelj strukture je frekvencijska krivulja raspodele stabala • Karakteristična linija raspodele stabala kod jednodobnih šuma - ima približno zvonolik oblik (binomna raspodela) - maksimum zastupljenosti stabala oko srednjeg sastojinskog prečnika

Raspodela stabala po debljinskim stepenima • Izraženost maksimuma zastupljenosti stabala debljinskom stepenu (modus) u sastojinama: hrasta kitnjaka 30-40% - crnog bora oko 30% - smrče oko 25% - bukve 20-25% - jele 20%

Raspodela stabala po debljinskim stepenima • Disperzija stabala oko srednjeg sastojinskog prečnika značajan je pokazatelj sastojinske strukture • Što je vrsta heliofilnija, manje je «rasturanje» oko srednjeg prečnika - u kitnjakovim sastojinama varijaciona širina prečnika je 0,45-1,6 dg - u lužnjakovim 0,5-1,6 dg - kod crnog bora 0,3-1,5 dg - kod smrče 0,4-2,1 dg

Raspodela stabala po debljinskim stepenima  U prebirnim šumama je hiperboličan oblik frekvencijske krivulje raspodele stabala po debljinskim stepenima  Predstvaljen je pomoću Liocourt-ovog zakona, kojim se izražava tzv. uravnoteženo stanje

1.7.2. Diferenciranje stabala po visini • Pokazatelj učešća stabala pojedinih bioloških položaja (kategorija) i nihovog gazdinskog značaja • Klasifikacija stabala za praktičnu upotrebu:

I biološki položaj II biološki položaj

- dominantna stabla (I i II kategorije po Kraftovoj klasifikaciji)

III biološki položaj

- kodominantna (suvladajuća) stabla - potisnuta (podstojna) stabla

1.7.2. Diferenciranje stabala po visini • Stabla III kategorije imaju veoma mali gazdinski značaj • Njihova uobičajena zastupljenost -u šumama hrasta kitnjaka je svega 3% -kod sciofilnih jele, bukve i smrče oko 20% • Značajnije odstupanje ukazuje na degradaciju sastojine

1.8. Zapremina i zapreminski prirast sastojine

• Najčešće su odraz proizvodnih mogućnosti staništa • Mogu biti i rezultat obraslosti sastojine • Ne ukazuju na kvalitet sastojine • Mogu biti jedan od pokazatelja stepena degradiranosti sastojine • Vrednosti V i Iv ispod prosečnih, posledica degradacije staništa i sastojine

Zapremina i zapreminski prirast sastojine • Uporedjivanje vrednosti V i Iv sa optimalno procenjenim vrednostima za bukove i hrastove šume u Srbiji: • Klasifikacija u tri grupe

1. Kvalitetne izdanačke šume ostvaruju:

- najmanje 50% optimalno procenjene zapremine ili prosečnu zapreminu za visoke šume - najmanje 50% optimalnog prirasta

2. Umereno degradirane šume ostvaruju:

- 25-50% optimalne ili najmanje 50% prosečne zapremine za visoke šume - 25-33% optimalnog prirasta

3. Veoma degradirane šume ostvaruju:

- do 25% optimalne ili do 50% prosečne zapremine za visoke šume - do 25% optimalnog prirasta

2. Karakteristike staništa - uslovi sredine (ekološki činioci)

• Detaljna analiza staništa - zemljišta i ostalih ekoloških činilaca vrši se - u cilju određivanja stepena degradiranosti - ceno-ekološkog definisanja sastojine ili staništa • Pojedini ekološki činioci uvek imaju ulogu - "odlučujućeg činioca" koji ima uticaj na razvoj šume i njenu degradaciju, - ograničavjućeg faktora korišćenja i mogućnosti primene odgovarajućeg meliorativnog postupka

• • • Odlučujući činioci mogu biti - orografski faktori (nadmorska visina, ekspozicija, nagib ili konfiguracija terena) - geološka podloga i uslovi zemljišta - klimatski uslovi (česta pojava ekstremnih temperatura, snego i vetroloma, ledoloma) Odgovornost stručnjaka operativca koji to procenjuje je velika da se pravilno proceni važnost odlučujućeg činioca Neuvažavanje odlučujućeg činioca dovodi do degradacije šume

2.1. Abiotički faktori kao kriterijumi – definisanje odlučujućeg činioca Abiotički faktori Klimatski faktori Edafski faktori Orografski faktori Erozija, dehumifikacija, struktura i dubina zemljišta Ostali vidovi degradacije zemljišta Zabarivanje zemljišta Promena pH vrednosti zemljišta Osiromašenje i slabljenje produktivnosti zemljišta Kontaminacija zemljišta

Abiotički faktori kao kriterijumi definisanje odlučujućeg činioca

Klimatski faktori

• izvršiti analizu klimatskih faktora • utvrditi postojanje (pojavu) i direktan uticaj - temperaturnih ekstrema - intenziteta sunčevog zračenja - vlažnosti vazduha - olujnih vetrova - vlažanog snega - groma

Na osnovu klimatskih faktora utvrditi postojanje i klasifikaciju ograničenja i oštećenja: 1. Ne postoji ili pojedinačna stabla oštećena 2. Umereno oštećenje (ugroženost) – do 25% stabala oštećenih ili potencijalna opsanost od oštećenja 3. Jako oštećenje – preko 25% oštećenih stabala, odnosno velika ugroženost od oštećenja

Edafski faktori

- kriterijumi za utvrdjivanje stanja i stepena degradiranosti zemljišta • Utvrditi i poznavati stepen zemljišta degradiranosti • Definisati zastupljenost degradacionih procesa na površini zemljišta (erozija) • Definisati stepen promene fizičkih i hemijskih osobina zemljišta

Erozioni procesi

• Intenzitet erozionih procesa zemljišta, ili ugroženost površine erozijom definiše se: - oblikom - stepenom - površinom koja je zahvaćena erozionim procesima - tipom erozije - vodna, eolska,stabilni tereni

Erozioni procesi

Stepen degradacije (oštećenja) zemljišta pojedinim oblicima erozije odredjuje se: - prema vidljivim oštećenjima koja obuhvataju - fizički gubitak (odnošenje) zemljišta -ili njihovo pokrivanje neplodnim materijalom

Stepen degradacije zemljišta (4):

1. Laka degradacija

- šumska prostirka je na većem delu površine odneta (nalazi se samo na 10-30% površine) a dubina gornjeg horizonta je smanjena do 30% • melioracija se može izvršiti prilagođenim sistemom redovnog gazdovanja šumama

2. Umerena degradacija

- šumska prostirka se nalazi na manje od 10% površine, moćnost proizvodnih horizontata smanjena je 10-30% • U cilju melioracije neophodni su intenzivni antierozioni radovi

Stepen degradacije zemljišta:

3. Jaka degradacija

- šumske prostirke nema, do 80% zemljišta je odneto pa je matični supstrat često na površini • Neophodni su obimni biološko-tehnički radovi za obnovu osnovnih proizvodnih funkcija zemljišta

4. Ekstremna degradacija

- zemljišta nema ili se javlja mestimično, prisutne su duboke brojne jaruge, osuline, sipari, klizišta i dr. i osnovne biološke funkcije zemljišta su uništene.

• Obnova ovakvih zemljišta je praktično nemoguća i, po pravilu, isključuju se iz bilo kakve planske proizvodnje.

Površinska rasprostranjenost degradacije 1. Mala - zahvata do 5% površine 2. Srednja - zahvata 5 - 10% površine 3. Velika - zahvata 10 - 25% površine 4. Vrlo velika - zastupljena je na 25 - 50% površine 5. Dominantna - zahvata preko 50% površine

Klase (K) degradacionih procesa zemljišta : I.

Slaba degradacija (K I )

, gde spadaju sledeće kombinacije navedenih stepena (prvi broj) i površinske rasporostranjenosti degradacije (drugi broj) zemljišta: 1.1; 1.2; 2.1

II.

Srednja degradacija (K II )

3.1; 4.1

III.

Velika degradacija (K

3.3; 4.2

III )

  1.3; 1.4; 2.2; 1.5; 2.3; 2.4; 3.2; IV.

Vrlo velika degradacija (K

3.5; 4.3; 4.4; 4.5

IV )

 2.5; 3.4;

Ostali vidovi degradacije zemljišta 1. Zabarivanje (zamočvarivanje) 2. Promena hemijskog sastava (pH vrednosti) 3. Kontaminacija zemljišta zagađujućim materijama 4. Osiromašenje i slabljenje produktivnosti

Na konkretnoj površini utvrditi :

- da li zabarivanje postoji, i kada je potrebno vršiti dreniranje ili odvodnjavanje - kada zabarivanje zemljišta ne postoji – nisu potrebne nikakve meliorativne mere

Promena pH vrednosti zemljišta

• Pokazatelj promene hemijskog sastava zemljišta kao vida degradacije • Najkarakterističniji vidovi hemijske degradacije zemljišta su: - acidifikacija (zakišeljavanje) zemljišta - alkalizacija (salinizacija) zemljišta

Promena pH vrednosti zemljišta • Utvrdjivanje se vrši pedološkom analizom • U praksi - orijenataciono, na osnovu: - bioindikatorskih osobina biljaka, tzv. vizuelnom dijagnozom - one ukazuju na hemijsku degradaciju zemljišta

• Indikatori kiselih zemljišta su: Kiseljak (Rumex acetossela), Vres (Calluna vulgaris), Borovnica (Vaccinium myrtillus), Mahovine (Dicranum sp, Polytrichum sp, Leucobarium sp), Luzula pilosa i dr.

• Indikatori neutralnih zemljišta : Fagus sylvatica, Acer pseudoplatanus, Carpinus betulus, Amorfa fruticosa, Rubus hirtus, Achillea millefolium, Athyrium filix femina, Carex digitata, Fragaria vesca, Hypericum perforatum, Lathyus venetus, Poa nemoralis i dr. • Indikatori zaslanjenih zemljišta (halofite) su: Carpinus orientalis, Corylus avellana, Aremonia agrimonoides, Salvia officinalis, Sesleria rigida i dr.

Promena pH vrednosti zemljišta Na osnovu toga izvršiti dijagnosticiranje i kategorizaciju zemljišta: - hemijska degradacija

postoji

- hemijska degradacija

ne postoji

Osiromašenje i slabljenje produktivnosti zemljišta

• Nastaje usled gubitka hranljivih mineralnih elenemata • Posledice se manifestuju kroz poremećaje, koji često imaju karakter bolesti • Azot je glavni hranljivi mineralni elemenat za biljke

Slabljenje produktivnosti zemljišta

 Indikatori nedostatka azota – oligotrofne biljke, su: Acer tataricum, Carpinus orientalis, Calluna vulgaris, Genista pilosa, Luzula pilosa, Poa bulbosa, Rumex acetosella, Sedum acre, Viola hirta i dr.

 Indikatori bogatog zemljišta mineralnim materijama - eutrofne biljke su: Salix alba, Galium aparine, Poa anua, Stachys sylvatica, Urtica dioica i dr.

• • • Kontaminacija zemljišta zagadjujućim materijama ili otrovnim hemikalijama I zvori zagađivanja zemljišta su - upotreba hemijskih sredstava - pesticida - otpadne vode - deponije otpadaka - djubrišta Rezidualno dejstvo pesticida traje više godina Nepravilna upotreba herbicida može izazvati znatna oštećenja gajenih biljaka - ožegotine na lišću, uništenje pojedinih biljnih delova ili čitave biljke

Orografski faktori

• Značajni zbog svog poznatog uticaja na klimatske i edafske faktore • Orografski faktori su jedan od veoma važnih: - ograničavajućih faktora razvoja vegetacije - uzroka degradacije šume i šumskog zemljišta - pokazatelja potencijalne ugroženosti od degradacije - ograničavajući faktor mogućnosti primene određenjih uzgojno-melorativnih mera

• Nagib terena režim zemljišta - odlučujući faktor uticaja reljefa na vodni • Ugroženosti zemljišta od erozije na osnovu nagiba terena: 0 - 3 % (do 1,5 > 50 % (> 26,5 o o ) 3 - 12,5 % (1,5 - 7 12,5 - 25 % (7 - 14 ) o o ) ) 25 - 50 %(14 - 26,5 o ) - nema opasnosti od erozije - potencijalna mogućnost slabe erozije golog zemljišta - potencijalna mogućnost srednje erozije golog zemljišta - potencijalna mogućnost izrazite erozije golog zemljišta - potencijalna mogućnost jake erozije

• • Nadmorska visina utvrđivanje stepena degradiranosti vegetacije i zemljišta - značajan faktor za Degradirani vegetacijski oblici na većim visinama su primarne tvorevine, iz tog razloga neophodno je utvrditi : - «poreklo» određenog stadijuma degradacije vegetacije – primarno ili sekundarno nastala - granicu šume i granicu vegetacije - izvršiti reoniranje, tj. određivanje namene površine – poljoprivredna površina, voćnjak, livada, šuma, pašnjak, golet

Biotički faktori

Životinje: • imaju najveći uticaj na fizičke osobine zemljišta • uništavanje podmladka brstom • guljenjem kore doprinose degradaciji sastojine Čovek na različite načine deluje: - pozitivno i negativno - nesvesno i svesno - korisno i štetno - indirektno i direktno

Biotički faktori

• Na svakoj konkretnoj površini treba utvrditi eventualno postojanje nekog navedenog oblika degradacije. Vid i stepen degradacije utvrdjuje se i klasifikuje kao: - ne postoji negativan uticaj i degradacija - postoji negativan uticaj kao posledica - nevršenja odgovarajućih neophodnih mera (nenegovanje sastojine) - izvođenjem neodgovarajućih mera gazdovanja - delovanja ostalih biotičkih faktora

Fitocenološka (tipološka) pripadnost sastojine i staništa

Može se primeniti sledeća klasifikacija: 1. Sastojina se može okarakterisati kao tipična – sadrži karakterističan skup vrsta 2. Degradirana sastojina – odmakli stadijum regresivne sukcesije (drastično izmenjen sastav šume) 3. Potpuno degradirana šuma – vegetacija se nalazi u tragovima, površina se može okarakterisati kao golet

Cilj gazdovanja – ekonomsko-finansijske karakteristike

• Konkretno, za svaku sastojinu treba utvrditi (proceniti): - da li je ostvaren cilj gazdovanja - uraditi procenu dobiti (odnos prihoda i rashoda)

Ostvarenje cilja gazdovanja šumama

• Procena ostvarenja cilja gazdovanja: - ostvaren (može se ostvariti) - delimično ostvaren (delimično se može ostvariti) - nije ostvaren (ne može se ostvariti)