Transcript melioracija degradiranih šuma

METODI MELIORACIJE
DEGRADIRANIH ŠUMA
MELIORATIVNI RADOVI
– OPŠTI PRINCIPI
• Predmet i cilj meliorativnih radova u
šumarstvu je popravljanje sadašnjeg lošeg
stanja i vrednosti šume ili šumskog
zemljišta
MELIORACIJA
DEGRADIRANIH ŠUMA
• Veliki deo degradiranih šuma rasprostranjen je na
dobrim staništima
• Stepen degradacije nije uvek u korelaciji sa
stepenom očuvanosti - degradiranosti zemljišta
• Radovi na melioraciji degradiranih šuma
izvršeni su na znatnim površinama
• Vršena ne retko bez korišćenja jasnih naučnih i
stručnih stavova i utvrđene politike prioriteta
MELIORACIJA
DEGRADIRANIH ŠUMA
 Meliorativni postupci su uglavnom izvođeni
primenom čiste seče degradiranih šuma i
pošumljavanjem, kao najjednostavnijim
rešenjem, bez mnogo upuštanja u analizu stanja
šume i staništa
 Degradirane šume i šikare se
– ne mogu tretirati statički, kroz prizmu klasičnog
gazdovanja šumama
– već aktivno - ulaganjem velikog truda i sredstava,
kao osnove za unapređenje postojećeg stanja i
proizvodnog potencijala ovih šuma
MELIORACIJA
DEGRADIRANIH ŠUMA
•
Metodi melioracije degradiranih šuma se moraju
zasnivati na naučno verifikovanim i u praksi
proverenim metodima
•
Za izbor metoda melioracija značajno je utvrditi:
1. Stepen degradiranosti staništa (zemljišta)
2. Stepen degradiranosti šume (kvalitet,
zdravstveno stanje, sastav, poreklo,
produkcija, i dr.)
MELIORACIJA
DEGRADIRANIH ŠUMA
• Za odredjivanje sastojinskog stanja degradiranih
stadijuma šuma važno je utvrditi sledeće:
–
–
sklop sastojine, i to sprata drveća i sprata žbunja
zastupljenost ekonomski važnih vrsta drveća i njihove
dimenzije
– obrast sastojine
– proizvodnost na osnovu drvne mase i prirasta
– kvalitet stabala
– mogućnost prirodne regeneracije
• Ovi pokazatelji su opredeljujući faktori metoda
meliorativnih zahvata u odredjenoj sastojini
Melioracija se zasniva i planira u
sledećim slučajevima i na sledeći način:
1. Kada je još uvek moguće kao meliorativni
postupak selektivno primeniti odgovarajuće
šumsko-uzgojne mere
2. Kada više nije moguće izvršiti melioraciju
klasičnim šumsko-uzgojnim merama
3. Kada je proces degradacije zastupljen samo na
pojedinim delovima sastojine
1. Kada je još uvek moguće kao
meliorativni postupak selektivno primeniti
odgovarajuće šumsko-uzgojne mere
- primenjuju se metodi postepene - dugoročne
(indirektne) konverzije
- koristi se postojeća degradirana šuma
- izvodi se u više faza
- primenjuju se odgovarajuće uzgojne (gazdinske)
mere ciljem da preovladaju pozitivni uticaji
- produkcija se bazira na najkvalitetnijim stablima
2. Kada više nije moguće izvršiti
melioraciju klasičnim uzgojnim merama
• izražena je degradacija
• primenjuje se postupak brze - direktne konverzije
• degradirana šuma se uklanja (delimično ili na celoj
površini)
• melioracija se vrši veštačkom obnovom
• pošumljava se istom vrstom drveća (restitucija), ili
se vrši introdukcija novih, odgovarajućih vrsta
drveća, koje mogu uspešno da se razvijaju u takvim
uslovima staništa (supstitucija)
3. Kada je proces degradacije
zastupljen samo na pojedinim
delovima sastojine
- stanište i sastojina su neujednačeno
degradirani
- postoji mogućnost kombinovanja
meliorativnih postupaka degradiranih šuma
- mogućnost korišćenja navedenih načina
konverzije, restitucije i supstitucije
Melioracija degradiranih šuma zasniva se na
osnovnim zakonomernostima i principima
gazdovanja šuma u celini
Produktivnost
Očuvanje
staništa
Rentabilnost
Principi
Maksimalna
proizvodnja
Trajnost
gazdovanja
METODI MELIORACIJE
DEGRADIRANIH ŠUMA
 Melioracija degradiranih šuma se može vršiti
na različite načine, odnosno primenom
različitih metoda u zavisnosti:
- od sastojinskog stanja
- od stepena očuvanosti zemljišta
 Klasifikacija metoda melioracija
Brajtonski sporazum (FAO, 1958, Brighton),
METODI
MELIORACIJE
DEGRADIRANIH
ŠUMA
INDIREKTNA
MELIORACIJA
(INDIREKTNA
KONVERZIJA)
DIREKTNA
MELIORACIJA
(DIREKTNA
KONVERZIJA)
KOMBINOVANI
METOD
Primenom
selektivno-uzgojnih
seča
Primenom
prebirne seče
Pod zaštitom
sklopa matične
sastojine
Primenom
resurekcionih seča
Putem prestarevanja
(spontanom obnovom)
Bez zaštite
matične sastojine
1. METODI DIREKTNE
KONVERZIJE
• U literaturnim izvorima prisutna je velika
raznovrsnost ovih metoda
• Rezultat je velike raznovrsnosti pojava i
specifičnosti ovih šuma u pogledu sastava, starosti,
porekla, različitih stanišnih uslova, raznih zemalja
gde su primenjivane i dr.
• Različiti načini melioracije, vremenom su prerasli
u metode melioracije sa različitom tehnologijom
izvodjenja
Metodi direktne konverzije klasifikovani
su na sledeći način:
1. Metodi koji se
izvode pod zaštitom
sklopa matične
sastojine
2. Metodi koji se
izvode bez zaštite
matične sastojine
1. Na celoj površini (na
velikim površinama)
2. Na kružnim
površinama
3. U vidu pruga
(pojaseva)
Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava
može se konstatovati sledeće:
1. Sistem direktnih (brzih)
metoda melioracija primenjuje se:
- kada su stanišni uslovi i stanje sastojine pogoršani
toliko da je očigledna disproporcija između
stanja staništa i sastojine
- onemogućeno je "normalno" gazdovanje šumama
- jedini način poboljšanja takvog stanja je seča uklanjanje takve sastojine na čitavoj površini
ili delimično (na pojedinim delovima površine)
- sa unošenjem novih, odgovarajućih vrsta koje mogu
da se uspešno razvijaju u takvim - novonastalim
uslovima
2. Krajnji cilj primene svih metoda je
formiranje sastojina visokoproizvodnih i
vrednih vrsta,
-koje mogu da iskoriste proizvodni
potencijal staništa
-obezbede ostale tzv. opšte-korisne
funkcije šume.
Time se direktno formiraju kvalitetne visoke
šume unetih vrsta drveća.
3. Ne mogu se u svim uslovima koristiti
kao šablon (recept)
- mogu da posluže kao ideja za razradu i
formiranje sopstvenih metoda prilagodjenih
konkretnim ekološkim uslovima i
ekonomskim mogućnostima
Metodi direktne konverzije
pod zaštitom sklopa matične sastojine
 Osnovni principi
• Postojeća degradirana sastojina se ne uklanja
odjednom već postepeno
• Vrši se veliko razređivanje sklopa
(progaljivanje sastojine)
• Određeni broj starih stabala se ostavlja da svojim
sklopom vrše zaštitu novopodignute sastojine
• Sprečavaju se posledice naglog uklanjanja
vegetacionog pokrivača i degradacija zemljišta
• Koristi se tzv. "visoki" i "niski" stepen zaštite
Metodi direktne konverzije
pod zaštitom sklopa matične sastojine
Primenjuju se u šumama
- vrsta drveća koje podnose zasenu
- vrsta osetljivih na ekstremne nepovoljne uticaje
stanišnih uslova
• Nekada je i jedini mogući način melioracije šuma
sciofilnih vrsta
• Primenljiv je
- na strmim terenima
- na mrazištima
- na površinama sa izraženom zaštitnom ulogom šume
Uloga zastora (sklopa) matične sastojine :
- očuvanje zemljišta od degradacije (gubitka organskih
materija i erozionih procesa)
- ograničavanje razvijanja izdanaka i izbojaka
autohtone vegetacije i korova
- zaštita unetih sadnica od mrazeva, prejake insolacije,
prekomerne evapo-transpiracije, od vetrova
- osiguravanje trajnosti prinosa i rentabilnosti kasnijih
sječa prije dobijanja prihoda od unetih vrsta
Pojam “visoki i niski“ zastor (zasena)
je uslovan i promenljiv
• “visok zastor”
- u šumama vrsta sa “ređom“ krunom (breza,
jasika, hrastovi i sl.) čini znatno manju
smetnju unetim vrstama
• nego “niski zastor“
- od stabala izdanačkih šuma sa gustom
krunom (bukva)
Prilikom regulisanja stepena zaštite
• Uklanjaju se i stabla većih prečnika, defektna,
i sa jače razgranatim krunama, koja bi pri
kasnijoj seči mogla da više oštete zasad
• Pre sadnje treba ukloniti svo nisko šiblje
• Iskustveno se smatra da je početna zasenjenost
(prekrivenost površine) za podsađene četinare
- 60-70% ako se radi o visokom zastoru,
- 40-50% pri niskom zastoru
 Dinamika uklanjanja matične
sastojine posle sadnje
• Zavisi od:
- vrste koja je zasađena
- zakorovljavanja površine
- pojave izdanaka iz panjeva
- stepena i brzine sklapanja prvobitne
sastojine
- stanišnih uslova (na mrazištima stara
sastojina se uklanja uz veću opreznost)
 Kriterijumi za vreme
oslobadjanja podmlatka zastora
• Kada unete biljke počinju da zaostaju u
porastu
• Kada je mala razlika u dužini terminalnog
i bočnog izbojka
• Kada počne da se zakrivljuje u pravcu
dopiranja svetlosti
Metod direkne konverzije pod zaštitom
matične sastojine na velikim površinama
• Na velikoj površini izvrši se jako razređivanje
sklopa - progaljivanje sastojine
• Ako se koristi
- visoki stepen zaštite, zadržava se gušći sklop
sastojine, intenzitet seče je do 40 % po broju
stabala
- pri niskom stepenu zaštite, intenzitet zahvata je
veći – oko 50-60%
Uklanjaju se stabla sledećih kategorija:
- sva stabla podstojnog dela sastojine
- sva obolela ili loše zakorenjena stabla
- stabla koja ometaju normalan razvoj
izabranih stabala koja ostaju
- stabla nepoželjnih vrsta drveća
-"razbija" se grupimičan raspored stabala
 Vreme uklanjanje preostalih starih
stabala
• Odredjuje se po identičnom principu kao kod
izvođenja završnog seka oplodne seče
• Kada se utvrdi
– da unetoj vrsti više nije potrebna zaštita
– dalje zadržavanje matične sastojine
predstavlja smetnju pravilnom
razvoju mladog zasada
Metod melioracije
pod zaštitom matične sastojine
na kružnim površinama
• Osnovne karakteristike
- uklanjanje stabala matične sastojine vrši
se u obliku kružnih otvora
- početna veličina ovih otvora je 1,5-3
visine postojećih stabala (2-6 ari)
- krugovi se raspoređuju ravnomerno po
čitavoj površini degradirane šume
Metod melioracije
pod zaštitom matične sastojine
na kružnim površinama
- inicijalni otvori (grupe unetih biljaka),
obično 10-15 po hektaru
- mogu da se proširuju u nekoliko navrata
ili dopune novim tako da zahvate celu
površinu šume koja se melioriše
- metod podseća na metod grupimičnopostupnog sistema gazdovanja šumama
(Femelšlag)
Metod melioracije
pod zaštitom matične sastojine
na kružnim površinama
• Na međuprostoru između krugova vrši se
razređivanje (progaljivanje) sastojine sa
zahvatom od oko 50 % po broju stabala
• Unose se stanju staništa odgovarajuće,
ekonomski vredne vrste lišćara ili četinara
• Kasnije se vrši prstenasto proširivanje
inicijalnih kružnih površina, širine takođe
1,5-3 visine stabala
Metod melioracije
pod zaštitom matične sastojine na pruge
• Uklanjanje stabala stare sastojine vrši se u vidu
pojaseva (pruga)
• Širina pruga iznosi takođe 1,5-3 visine matične
sastojine (po nekim autorima 8-20 metara).
• Pruge se postavljaju po izohipsi na jednakom
međusobnom rastojanju
• Razređivanje sastojine se vrši na prugama prve neparne serije (1, 3, 5, itd.)
• Sečina se isto tako pošumljava unošenjem staništu
odgovarajućih vrsta drveća
• Način pošumljavanja zavisi od nagiba terena i može
biti u jame ili podizanjem gradona
Metod melioracije
pod zaštitom matične sastojine na pruge
• Na međuprostoru između pruga istovremeno
se vrši razređivanje matične sastojine sa
intenzitetom seče od oko 50 % po broju
stabala
• Vreme početka tretiranje pruga druge - parne
serije (2,4,6 itd)
- zavisi od vrste drveća
• Počinje se kada se na prugama prve serije
ukloni matična sastojina
Metodi direktne konverzije (melioracije)
bez zaštite matične sastojine
• Primenjuju se:
- kada vstama koje se unose nije potrebna zaštita
starih stabala od ekstremnih uticaja ekoloških
faktora (prejake insolacije, mraza i dr.)
- na površinama gde nema opasnosti od erozije
zemljišta
• Degradirana sastojina se uklanja čistom sečom
• Nova mlada šuma se podiže pošumljavanjem
odgovarajućim vrstama drveća
• Izvodi se na velikim površinama, na krugove i na
pruge
Metod melioracije bez zaštite matične
sastojine na velikim površinama
• Na velikoj površini - u čitavoj degradiranoj
sastojini se izvrši uklanjanje degradirane
šume
• Omogućena je primena mehanizacije i
intenzivne silvotehnike za podizanje i
negu kultura
• U cilju zaštite od konkurencije korova, za
sadnju se koriste krupne i dobro razvijene
sadnice
Metod direktne konverzije bez zaštite
matične sastojine na kružnim površinama
Karakteristike metoda
-seča matične sastojine degradirane šume vrši se na
kružnim otvorima
-prečnik otvora ne treba da bude manji od trostruke
visine zrelih stabala
- otvori se postavljaju ravnomerno po površini i
zahvataju do 30 % ukupne površine sastojine
- postavljaju se na mestima gde se nalaze najlošija
stabla, ili postojeći otvori u sklopu
Metod direktne konverzije bez zaštite
matične sastojine na kružnim površinama
- sa postavljanjem krugova na nagnutim
terenima se počinje odozgo nadole;
- zaštita podignute kulture od izdanaka i i
zbojaka vrši se mehaničkim ili
hemijskim putem;
- inicijalne kružne površine se prstenasto
proširuju dok se ne spoje
Metod direktne konverzije
bez zaštite matične sastojine na pruge
Vrši se uklanjanje matične sastojine čistom
sečom na pruge
- širina pruge je oko trostruke visine stabala
stare sastojine
- pruge se postavljaju ravnomerno po terenu
sa početkom od transportne granice, a
na strmim terenima upravno na izohipse
odozgo nadole
Metod direktne konverzije
bez zaštite matične sastojine na pruge
- na sečinama je omogućena upotreba
mehanizacije ako uslovi terena to
dozvoljavaju
- meduprostor između pruga se razređuje sa
intenzitetom zahvata od 50% po broju
stabala
- vrši se zaštita podignute kulture od izdanaka i
izbojaka autohtone vegetacije
Poseban način melioracije degradiranih šuma
na pruge je korišćenje uskih pruga – koridora
Širina koridora zavisi
• od visine postojeće sastojine
• broja redova u kojima se vrši sadnja
• vrste drveća koja se unosi
• Širina pruga iznosi 3-10 m
2. METODI INDIREKTNE
MELIORACIJE DEGRADIRANIH ŠUMA
(KONVERZIJA)
 Osnovna karakteristika metoda
- vrši se (obavlja) prirodnim putem korišćenjem
postojeće sastojine
 Uzgojni cilj: da se putem prirodnog podmladjivanja
formira kvalitetna šuma semenog porekla
 Cilj se ostvaruje
- primenom odgovarajućih uzgojno-meliorativnih mera
- u zavisnosti od razvojne faze i stanja sastojine
• Mugućnost primene metoda indirektne
konverzije:
1. U šumama ekonomski vrednih vrsta
drveća, (hrastovi, bukva i dr.) ili u kojima
su one dominantne vrste
2. Ako se u sastojini nalazi dovoljno
kvalitetnih stabala dominantne vrste
3. Da je stanište očuvano i da odgovara
autohtonim vrstama postojeće sastojine
• Indirektna konverzija može se primeniti i
- u krajnje degradiranim oblicima niskih šuma ili
devastiranim sastojinama, u kojima nema kvalitetnih
stabala
- uslov - da je stanište (zemljište) očuvano
• Način prevođenja degradiranih oblika niskih šuma :
- prvo se prevode u kvalitetne niske šume primenom
resurekcionih seča
- kasnije u drugoj generaciji se prevode u visoke šume
Indirektna konverzija
Selektivnouzgojne seče
Spontana
obnova
Metodi
konverzije
Resurekcione
seče
Prebirne
seče
Metod indirektne konverzije
primenom selektivno-uzgojnih seča
Prevodjenje (konverzija) niskih šuma
− vrši se prirodnim putem
− korišćenjem postojeće sastojine
Cilj
− da postojeće vrste drveća svojim prirodnim
podmlađivanjem formiraju šumu semenog
porekla
Mogućnost primene
Uslovi
Dobre šume na
očuvanom staništu
Da ima kvalitetnih
stabala
Ekonomski vredne
vrste drveća
Postupak melioracije, obavlja se u nekoliko
etapa - faza, (Mirčevski, 1995):
Prva faza - pripremna faza
• Razbijanje gnezdastog rasporeda stabala
• Uklanjanje pojedinačno zaostalih
deformisanih starih stabala ("babe")
• U prvom periodu (navratu) redukuje se 1/3
ukupnog broja stabala u "gnezdima"
Druga faza
• Odabiranje i obeležavanje kandidata za stabla
budućnosti
• Njihov broj iznosi 3-4 po aru (300-400 po ha)
• Vrši se i doznaka stabala:
−
−
−
−
uklanjaju se najopasniji konkurent izabranim stablima
sva suva i polusuva stabla
oštećena, obolela stabla
podstojna stabla
• Ova faza traje 1-2 perioda od po 10 godina
Treća faza
• Odabiranje i obeležavanje stabala budućnosti
• Istovremeno se vrši i uklanjanje najopasnijih
konkurenata
• I ova faza traje takodje 1-2 desetogodišnja perioda
Četvrta faza –
• Potpuno oslobađanje kruna stabala budućnosti
uklanjanjem svih stabala koja ometaju njihov
pravilan razvoj
• Dužina trajanja ove faze je ista
Peta faza
• Započinjanje prirodnog obnavljanja sastojine
• Primenjuje se odgovarajuća seča obnavljanja
• Broj sekova zavisi od sastojinskog stanja najčešće se izvode samo oplodni i završni sek
Melioracija kvalitetnih izdanačkih mešovitih
šuma sladuna i cera primenom ovog metoda,
prema Krstić i Spasojević ( 1986):
1. Mladu sastojinu negovati po principu selektivne
prorede do početka faze obnove
2. U starosti oko 20 godina
- izvršiti izbor kandidata za stabla budućnosti (min
300 po ha)
- sve seče vršiti u njihovu korist (uklanjati konkurente)
3. Krajnji cilj - formiranje mešovite šume ove dve vrste
sa učešćem sladuna 70% a cera 30%
 Sa obnavljanjem sastojine započeti u poslednjoj 1/5
ophodnje
Postupak konverzije se odvija u četiri faze:
• I faza
- izbor kandidata, a kasnije stabala budućnosti
- njihovo trajno obeležavanje
- uklanjanje glavnih konkurenata izabranim stablima
- regulisanje sastava i zdravstvenog stanja sastojine
• II faza
- Seče nege po principu selektivnih proreda
• III faza
- priprema sastojine za obnavljanje ( prosvetljavanje)
izvodjenjem progalnih seča
• IV faza
- izvođenje seča obnavljanja - završna faza
podmlađivanja sastojine
Metod inirektne konverzije
degradiranih šuma
primenom prebirnih seča
 Njena primena moguća
- u šumama onih vrsta čije bioekološke
karakteristike omogućavaju primenu
prebirnog načina gazdovanja (sciofilne vrste:
bukva)
 Tehnika izvođenja slična je prebirnim sečama
u visokim šumama
 Ako je površina sastojine za melioraciju
velika
- deli se na nekoliko delova
- ne seku svi izdanci i izbojci nego
prvenstveno oni koji su
− lošeg zdravstvenog stanja
− koji su lošeg kvaliteta itd.
 Dobre strane metoda
- sastojina zaštićena od negativnih klimatskih
uticaja
- zemljište ostaje stalno pod sklopom sastojine
 Nedostaci ovog meliorativnog postupka
- otežan (komlikovaniji) način rada
- oštećivanje mladih izdanaka i podmlatka pri seči
- manje dimenzije i rast izdanaka zbog zasene itd.
 Zbog ovih nedostataka preporučljiv je samo u
izuzetnim slučajevima
Metod indirektne konverzije
degradiranih šuma
primenom resurekcionih seča
• Primenjuje se
-u krajnje degradiranim oblicima niskih šuma
-u devastiranim sastojinama, u kojima nema
kvalitetnih stabala
Uslov: da je stanište (zemljište) očuvano
• Resurekciona seča se zasniva na
regenerativnoj sposobnosti drveća
• Cilj
- da se sečom kržljavih stabala iz panja ili
živih ostataka stabala - panjeva i žila
podstakne (inicira) regeneracija, tj.
formiranje novih, lepo uzraslih i kvalitetnih
izdanaka i izbojaka
• Primenom resurekcione seče
moraju se imati u vidu sledeći momenti:
1.
2.
3.
4.
Vrste resurekcionih seča
Visina panja prilikom seče
Vreme seče
Tehnika izvođenja resurekcionih seča
Vrste resurekcionih seča
• Regeneracija degradiranih oblika niskih šuma
može se postići na dva različita načina
1. Resurekcionom sečom na golo (čistom sečom)
2. Prebirnom resurekcionom sečom
- na određenom broju matičnih panjeva, ostavlja se po
jedan ili više izdanaka u svojstvu pričuvaka
- ostali se uklanjaju po usvojenim principima
resurekcione seče
- adekvatniji termin je selektivna resurekciona seča
(kombinovana seča)
• Prema ranijim shvatanjima u šumarskoj praksi
- pod resurekcijom je smatrana samo seča na golo
- seča uz ostavljanje boljih izdanaka i izbojaka je
obuhvatla pojam čišćenje
• U tom pogledu treba biti veoma obazriv
• Pogrešno tumačenje dovodi i do grešaka pri
meliorativnim radovima na terenu
• Razlikuju između resurekcione seče i čišćenja
- prema cilju koji se želi postići
- prema metodu koji se primenjuje
- prema vremenu njihovog izvodjenja
Zaključak
• Resurekcija se vrši samo na panjevima
sa lošim, deformisanim i na bilo koji
način oštećenim starim izdancima
• Čišćenje obuhvata jedino panjeve na
kojima su postojeći izdanci i izbojci,
uglavnom, lepo razvijeni i kvalitetni
• Ove dve seče se vrše odvojeno i
vremenski se ne poklapaju
Prednosti čiste (gole) seče:
1. Više svetlosti i toplote dopire do panjeva:
- formira se veći broja adventivnih pupoljaka
- pospešuje buđenje proventivnih pupoljaka
- ubrzava prirast mladih izdanaka
2. Resurekciona seča nagolo je jednostavnija za
izvođenje - nije potrebna velika stručnost
3. Određena korist bilo u ogrevu, bilo u sitnom
tehničkom drvetu (nije glavni cilj i svrha)
Nedostaci resurekcione seče nagolo:
Mladi izdanci glavnih vrsta drveća vrlo su osetljivi na mraz
- u većini slučajeva stradaju – naročito kod jasena i hrasta
- dolazi do rašljavosti mladih izdanaka i izbojaka
- gubitka u prirastu i do drugih negativnih poledica
2. Na strmim nagibima postoji opasnost od spiranja i odnošenja
zemljišta (erozije)
3. U hrastovim šikarama štete od pepelnice (Microsphaera
alphitoides)
•
Nedostaci u znatnoj meri umanjuju prednosti čiste seče
•
Svi nedostaci čiste resurekcione seče su prednosti
selektivne i obrnuto
1.
Osnovni principi izvođenja kombinovane
resurekcione seče
1. Izvođenje seče je daleko složenije
- zahteva od radnika veću stručnost i savesnost
- mora se savaka grupa izdanaka na matičnom
panju pojedinačno proceniti
- odrediti koji će se poseći
- za seču se odabiraju najlošije jedinke (polegli i
koso nagnuti, kržljavi, oštećeni, prevršeni i
deformisani, konkurenti)
Intezitet zahvata pri kombinovanoj
resurekcionoj seči
• Promenljiv je i zavisi od stepena degradacije i
starosti šikare
- kvalitativno bolja i odraslija šikara intenzitet seče se smanjuje
- intenzitet zahvata kreće se od 12 do 60% od
ukupne drvne zalihe
- u većini slučajeva iznosi prosečno oko 40%
od ukupne drvne zalihe
Potrebna prethodna provera njihove
regenerativne sposobnosti
• Ukoliko se ustanovi da je regenerativna sposobnost
šume izražena, može se primeniti resurekcija
• Ako je regenerativna sposobnost već u znatnoj meri
oslabljena (javlja se mali broj izdanaka i izbojaka)
preporučljiva je čista resurekciona seča
• Ako se novi izdanci i izbojci uopšte ne javljaju, ili malo
− na vegetativno podmlađivanje se ne može više
računati
− resurekcione seče se ne mogu uopšte primenjivati,
− moraju se primenjivati drugi meliorativni postupci
Visina panja pri resurekcionoj seči
• Od toga zavisi
- broj budućih izdanaka
- njihov razmeštaj na matičnim panjevima
- samim tim i njihov kvalitet
• Preporuke iz starijih literaturnih izvora
- zakržljali izdanci i izbojci moraju se seći na
visini 3-5 cm iznad zemlje
- time se podstiče formiranje izbojaka iz korena
koji su najsnažniji
- zbog blizine zemljišta najotporniji
Vreme izvođenja resurekcione seče
• Najpovoljniji vremenski period je doba
vegetacionog mirovanja
• Nema nekih bitnih i uočljivih razlika među sečama
izvršenim u pojedinim mesecima za vreme
vegetacionog mirovanja
• Očitije razlike u prirastu izdanaka ne postoje među
jesenjim i prolećnim sečama
• Ne preporučuje se vršenje resurekcione seče za
vreme letnjih meseci
Tehnika izvođenja resurekcionih seča
•
•
•
•
•
Potrebna je savesnost, preciznost u radu i izvesno
iskustvo u poslovima takve vrste
Radnik rešava sudbinu svakog grma i pojedinog
izbojka
Pri seči osnovno je da rez na svakom panju mora
biti gladak i umereno iskošen zbog
- lakšeg oceđivanja vode
- sprečavanja truljenja i gljivičnih zaraza
Kod debelih panjeva može se izvršiti krovoliki raz –
na dve vode
Nastojati da se izdanci udarom sekire i kosira ne
odvaljuju sa panja
• Alat pri resurekcionim sečama
−
−
−
−
kosir
lake sekire
ručne i motorne testere
vile za sakupljanje i iznošenje posečenog metrijala
• Najpraktičniji i najlakši za rukovanje je obični kosir
(pogodan je i za deblje izdanke od 4-5 cm)
• Za seču debelih izdanaka upotrebljava se laka sekira
• Udarac se uvek usmerava ka panju, a nikada u
suprotnom pravcu
• Jednoručna testera samo za zasecanje teško
pristupačnih izdanaka u gustim grmovima (hrapavi
rez)
• Resurekcione makaze sa dugačkim drvenim drškama,
nepraktične
Inirektna konverzija putem prestarevanja spontanog prirodnog obnavljanja
• Ne primenjuju se nikakvi posebni postupci
prevođenja
• Niska šuma se ostavlja da sama od sebe - spontano,
tokom vremena, "pređe" u šumu semenog porekla
• Suština metoda
- da se izdanačka sastojina ostavi da "prestari"
- da stabla izgube izdanačku sposobnost
- da se onda sastojina sama prirodnim putem obnovi
• Primena metoda:
- u sastojinama u lošim stanišnim uslovima gde
su ekonomska ulaganja u konverziju znatno
veća od prihoda koji se mogu dobiti od drveta
- u sastojinama koje imaju ulogu zaštite
zemljišta ili drugih objekata
• Osnovna pretpostavka za konverziju je
zaustavljanje daljeg procesa degradacije - seča,
pašarenja i dr.
3. KOMBINOVANI (GRUPIMIČNI)
METOD MELIORACIJE
DEGRADIRANIH ŠUMA
 Kombinacija indirektne i direktne konverzije
 Nalazi široku primenu
- u sastojinama mozaične izgrađenosti (neujednačene
degradiranosti)
- različitog stepena degradacije staništa i sastojine
 Koriste se i izrazi
• grupimičan način (metod) melioracije
• rekonstrukcija sastojine
Grupimični metod melioracije
Svaka površina se posebno tretira
Osnovne karakteristike
• Ne može se primeniti isti postupak
rekonstrukcije postojeće sastojine
• U zavisnosti od stanja određuje se
odgovarajući postupak rekonstrukcije
• Kombinuje se konverzija, restitucija i
supstitucija
- kvalitetna stabla a stanište je očuvano,
indirektna konverzija