Transcript ISHRANA SVINJA - savetodavstvo

ISHRANA SVINJA
Prof.dr Stanimir Kovčin
Poljoprivredni fakultet, Departman za stočarstvo
Novi Sad
Sadržaj prezentacije:
-Parametri proizvodnje svinja u razvijenim zemljama
- Zahtevi ekologije
- Produktivnost krmača na farmama u Vojvodini
- Rezultati testa nerastova i nazimica
- ISHRANA NAZIMICA U PORASTU
- ISHRANA PRASADI
Parametri proizvodnje svinja
u razvijenim zemljama
Kretanje dnvenog prirasta svinja u tovu u nekim zemljama
g/dan
V.Britanija
Irska
Nemačka
Kanada
Holandija
Francuska
Danska
Švedska
Kretanje mase polutki svinja u nekim zemljama
kg
V.Britanija
Irska
Danska Švedska Kanada Francuska
SAD
Holandija Nemačka
Povećanje telesne mase kod klanja ima višestruke prednosti pod uslovom da
pri tome ne dođe do zamašćivanja.
Uticaj mase polutki na cenu koštanja
Ukupna
cena
Cena
tova
Cena
prasadi
M a s a p o l u t k i,kg
Danska
Španija
V.Britanija
Odlučena prasad
Francuska
Nemačka
SAD
Prasad na sisi
Mađarska
Švedska
Holandija
Kanada
Irska
Brazil
Uginuća,%
Graf. Uginuća svinja u pojedinim fazama proizvodnje,%
Tovljenici
Živorođene prasadi u leglu
Prasadi
u leglu
Mađarska
Brazil
SAD
V.Britanija Kanada
Španija
Nemačka
Irska
Holandija Švedska Francuska Danska
Broj tovljenika po krmači godišnje
Konverzija hrane svinja u tovu
Mađarska
SAD
Kanada
Brazil
Nemačka Francuska
Irska
V.Britanija Španija
Danska
Švedska
Holandija
Utrošak rada po krmači i potomstvu uključujući
i tov/h/krmači
Brazil
Mađarska V.Britanija Nemačka
Kanada
SAD
Francuska
Irska
Švedska Holandija
Španija
Danska
Utrošak vremena po proizvedenom tovljeniku, min/grlu
Min/grlo
Mađarska
Brazil
V.Britanija
SAD
Nemačka Kanada
Francuska
Irska
Švedska
Španija
Holandija
Danska
Cena koštanja kg polutki,DKK/kg
DKK/kg
Brazil
Kanada
SAD
Španija
Danska Francuska Irska
Holandija Nemačka Švedska Mađarska
V.Brit.
Cena hrane tovljenika,DKK/kg
DKK/kg
SAD
Kanada
Brazil
1 DKK=10.3 din
Švedska
Danska
Nemačka Mađarska Francuska Holandija
Španija V.Britanija
Irska
Struktura cene koštanja svinja u nekoliko zemalja
Vrsta troškova
Hrana
Lekovi, energija, reprodukcija
Plate
Održavanje objekta, krediti
Ukupno
D r ž a v a
Holand
Danska
Franc.
Švedska
Irska
Nemačka Austrija
Vel.Brit.
Italija
Prosečno
4.8
1,0
1,0
2.8
4.8
0.8
1.1
3.0
4.9
0.9
1.4
3.0
4.8
0.8
1.6
3.6
6.1
0.9
1.1
2.7
4.8
1.2
1.3
3.5
5.3
1.2
1.5
3.7
5.4
0.6
1.5
4.1
9.1
1.1
1.2
2.8
10.8
11.7
11.6
14.2
5.56
0.94
1.30
3.24
11.04
9.6
9.7
10.2
10.8
10.8
50.00
10.42
10.42
29.17
100.00
49.48
8.25
11.34
30.93
100.00
48.04
8.82
13.73
29.41
100.00
44.44
7.41
14.81
33.33
100.00
56.48
8.33
10.19
25.00
100.00
44.44
11.11
12.04
32.41
100.00
45.30
10.26
12.82
31.62
100.00
46.55
5.17
12.93
35.34
100.00
64.08
7.75
8.45
19.72
100.00
49.87
8.61
11.86
29.66
100.00
Relativno,%
Hrana
Lekovi, energija, reprodukcija
Plate
Održavanje objekta, krediti
Ukupno
Izvor: Danish Pig Production, Annual Report 2007.
Zahtevi ekologije
• Smanjenje emisije štetnih gasova
• Smanjenje količine izlučenih materija
– Smanjenje nivoa N u fecesu i urinu
– Smanjenje količine mineralnih elemenata u
ekskrementima
•
•
•
•
•
Upotreba fitaze
Preispitivanje potreba u Ca i P
Helatni oblici mikroelememata
Preispitivanje potreba u pojedinim mikroelementima
Isključivanje mikroelmenata i vitamina pred kraj tova
N izlučen po proizvedenom tovljeniku
kg N
N iz drugih
farmi
N sa danskih
farmi 6 kg
N oksid sa
Farmi iz
Danske
N iz drugih zemalja
Graf. 1. Poreklo i utrošak N po tovljeniku
uključujući prasad i krmače
N u stajnjaku
N emitovan u vazduh
Graf. 2. Smanjenje uzlučivanja N u atmosferu
po proizvedenom tovljeniku u 2002. god.
Efekat dodatka fitaze i smanjenja nivoa P u hrani
prasadi na bilans P
Endogeni P
Konzumirani P
3,90
2,62
Želudac
Debela creva
Tanka creva
Neto retenirani P
1,93
1,68
Retencija P
1,7
1,66
P Fecesu
1,97
0,94
P Urina
0,23
0,02
Bilans P – prase 15 kg
Tretman
Kontrola
Fitaza
Konzumacija, Retencija,
Ekskrecija fosfora,g/dan
g/dan
g/dan
fecesom
urinom
Ukupno
3,90
2,62
1,70
1,66
1,97
0,94
0,23
0,02
2,20
0,96
Relativno,
%
100
44
Upotreba fitaze mora biti praćena smanjenjem ukupnog P uz zadržavanje
iste količine iskoristivog. Za ovo je potrebna izmena našeg Pravilnika
Stanje proizvodnje svinja u
Vojvodini
Kvalitet testiranih grla u 2007. godini
Pol Starost
♂
189
♀
207
Masa,kg
Start
32
Prirast,g
Kraj U testu životni
106
107
836
546
506
Hrana Slanina,mm MLD, Slanina,mm MLD,
kg
leđna
bočna
mm
S1
S2
mm
2,55
15
13
65
12
11
47
18
16
65
13
12
47
Rasa
Durok
Hempšir
Landras
Jorkšir
Prosečno
Broj testiranih
♀
♂
11210 10044
3802
3093
24415 18641
16570 14699
55997 46477
Prirast 0-30 kg Prirast 30-100 kg
♀
♂
♀
♂
373
375
975
1025
363
362
806
839
380
377
931
965
361
360
908
939
369
368
905
942
Mesnatost
♀
♂
60,1
59,9
61,8
61,9
62,2
62,2
61,3
61,4
61.35
61.35
Starost
Nazimica
Nerastova
77.2
77.3
77.4
74.3
154.5
151.7
Osnovni parametri reprodukcije na farmama u Vojvodini
Broj krmača
Veličina legla
živo rođeno
Mrtvo rođeno
Zalučeno
Ukupan
broj
53659
minimum
Veličina farme
maksimum
Prosek
10
4419
1012
8.28
0.13
6.74
12.8
1.92
11.11
9.91
0.71
8.71
Od broja zalučene prasadi po leglu treba oduzeti gubitke u odgajalištu i
tovu, tako da je bez obzira na visinu indeksa prašenja broj tovljenika po
krmači godišnje je ispod 15. Kako se upoređivati sa ostalim zemljama
ako je ovako niska reproduktivna efikasnost krmača?
Tab.2.Visina isključenja krmača iz priploda na nekoliko
farmi
Autor
Živković i sar.(1988)
Mišović (1994)
Vasiljević (1996)
Prosečno:
Kovčin (2001)
Paritet prašenja
I
II
III
23,20
25,77
23,34
24,10
14,60
15,14
14,91
14,88
10,00
9,38
10,44
9,94
Ukupno
I - III
47,80
50,29
48,69
48,93
Produktivnost zapata krmača u kontrolisanim
farmama u Danskoj
Prasadi po krmači godišnje
Hrane po prasetu*
Indeks prašenja
Legala prvopraskinja,%
Veličina legla
Živooprašene prasadi
Mrtvo oprašene prasadi
Zalučeno prasadi
Starost kod zalučenja
Masa zalučene prasadi,kg
Uginuće zalučene prasadi,%
Prirast odlučene prasadi,g
Starost prasadi sa 30kg,dana
Zalučenje-estrus/leglu, dana
2002.
godina
2003.
godina
2004. godina
prosek
23,1
106
2,25
21
23,5
108
2,25
22
23,7
2,24
22,3
20,6
2,16
22,8
26,6
2,31
21,6
12,3
1,3
10,7
30
7,2
3,6
410
86
16
12,6
1,4
10,9
31
7,3
4,2
416
86,1
16
12,9
1,5
11,1
31
7,3
4,4
420
86,1
16
12,3
1,5
10,3
32,3
7,4
6,8
404
89,7
20.6
13,4
1,5
11,8
29,7
7,1
2,7
429
82,8
11.7
25% lošijih 25% boljih
Ishrana prasadi
• Tretman prasadi prvih dana
• Prihranjivanje prasadi na sisi
• Odlučivanje
Parametri uspešne proizvodnje prasadi
• Zalučenje prasadi sa 28 dana i 7-8 kg
– Dnevni prirast na sisi 200-220 g
– Gubici prasadi na sisi do 10%
– Prasad naviknuta na konzumaciju suve hrane
• Prebacivanje u tov sa 80-90 dana i 30 kg
–
–
–
–
Dnevni prirast 400 - 450 g
Utrošak hrane dnevno 0.8 kg
Konverzija hrane 1,8 kg/kg
Gubici prasadi 2-4%
OPTIMALNA TEMPERATURA ZA PRASAD
Prasad na sisi
• Optimalna temperatura 32-35 oC prvog dana
• Brzo sušenje kože i grejanje prasadi
– Nerazvijen termoregulacioni sistem? ili
– Nedostatak izvora energije (Masti i glikogena)
» potkožna mast kao izolator tela
» tri puta manji gubitak toplote u odnosu na vodu
– Negativan bilans energije
– Uginjavanje – hlađenje i ugnječenje
– Temperatura pred odlučenje 22-23 oC
Zalučena prasad
• Optimalna temperatura 26-28 oC u prvoj nedelji
– 23-24 oC u dugoj nedelji
• Temperatura ambijenta noću niža za 4-9 oC
• Variranje temperature
– do 3 oC nema negativnih posledica
5 nedelja
3 nedelje
Dnevni prirast, g/dan
Graf. Uticaj starosti kod zalučenja na dnevni prirast
zalučene prasadi (Sandra Edvards, 2004)
Period sisanja
Prve dve nedelje
posle zalučenja
Graf.1. Kretanje donje krtične temperature, sadržaja masti u telu prasadi i
visina konzmacije ME u toku sisanja i 4 nedelje posle zalučrnja
Madec (2003)
Sadržaj masti u telu,%
Odlučenje, 21 dan
Nedelje sisanja
Dani posle zalučenja
Konzumacija ME, kJ/kg
W0,75
Sadržaj masti u telu,%
Konzumacija ME
Graf. 1. Kritična temperatura za grupno držane svinje na betonskom podu
(konzumacija hrane 3 x uzdržne potrebe) Bruce(1981)
30
Gornja kritična oC
Temperatura ambijenta,oC
28
26
24
22
20
18
16
14
Donja kritična oC
12
10
8
5
10
20
30
40
50
60
Telesna masa,kg
70
80
90
100
Svarljivost skroba iz pojedinih hraniva
Promene u strukturi obroka zavisno od starosti prasadi
Ugljeni hidrati
Proteini
Masti
Sadržaj proteina i masti u telu prasadi,%
Graf. 1. Hemijski sastav tela prasadi
Masti
Proteini
Starost prasadi, nedelje
Tab. Smeše za ishranu prasadi do 30 kg firme SCA
Smeša
Primastart
Piglet porridge
Startrite 100
Startrite 95
Startrite 90
Low protein 1
Startrite 88
Multiwean
Low protein 2
Thrive
Bonus
Vigour
Linkrite 80
Linkrite 75
Growrite AC
Proteini
%
Ulje
%
Celuloza
%
Pepeo
%
Lizin
%
Vitamini
A i.j./kg D 3 , i.j./kg E,mg/kg
Selen
mg/kg
22,0
22,5
24,0
23,5
23,0
18,0
14,0
11,5
10,5
9,5
1,0
1,2
1,5
2,0
2,0
6,0
6,0
6,0
6,0
6,0
1,7
1,7
1,75
1,7
1,7
16000
18000
16000
16000
16000
2000
2000
2000
2000
2000
250
250
250
250
250
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
23,0
22,5
9,0
8,0
2,2
2,2
6,0
6,0
1,65
1,6
16000
16000
2000
2000
250
150
0,3
0,3
22,5
22,5
22,5
8,0
7,5
7,5
2,5
2,75
2,75
6,0
5,75
5,75
1,55
1,50
1,5
16000
16000
16000
2000
2000
2000
150
150
150
0,3
0,3
0,3
12
6
15
7
18 19 20
8
25
9
30
10
6000
6000
50000
200
200
50000
0,2
0,2
Preporuka
Telesna masa,kg
Starost, nedelja
3
2
4,5 - 5,5 6 - 6,5 - 7 8 9 12
3
4
5
Ostale smeše, zakiseljivači i zaslađivači
Vitasweet
Sow milk equivalent
Piglet milk
Piglet acid
24,0
18,0
0
20,0
15,0
0
Dozira se 5 ml/l; 4 l/prasetu
6,8
7,5
25000
25000
Tab.3. Uticaj starosti i načina ishrane prasadi
na lučenje HCl i pepsina u želucu prasadi
Starost prasadi,dana
Lučenje HCl, mmol H/h
- Prasad na sisi
- Odlučena prasad
Lučenje pepsina, k jed./g/h
- Prasad na sisi
- Odlučena prasad
Cromwell (1978)
9-12*
18-21
27-32
34-38
3,4
4,0
6,7
6,6
2
6
,
8
1,9
1
,
4
,
0
1
4,7
1
3
,
0
0
,
5
1
0
,
8
16,3
29,2
3
5
6
,
7
* - Sva prasad u ovoj starosti su sisala
8
,
7
Graf. Aktivnost enzima u digestivnom traktu prasadi
Graf. 2. Imunološki status prasadi pre i posle
odlučivanja
Period stresa
Aktivni
Pasivni
7
Odlučivanje
Dani 7
14
21
Tab.4. Puferski kapacitet hraniva, Kovčin (2005)
mmol HCl/100
Hranivo
mmol HCl/100
g hrane
g hrane
Animalna hraniva
Zrna žitarica
102,8
Riblje brašno
7,1
Hranivo
Kukuruz
Ječam
P
š
T
r
i
t
l
a
k
i
a
c
i
n
e
e
5
,
7
M
e
5
,
7
M
l
7
,
0
S
Biljna proteinska hraniva
Sojina sačma
14,3
Sojin griz
Suncokretova sačma
K
v
a
s
a
c
Stočni grašak
4
8
,
6
4
5
,
7
1
1
,
4
2
3
,
5
r
u
u
t
p
u
o
k
e
p
u
a
k
r
o
n
š
a
r
b
o
n
s
u
h
a
u
h
a
r
4
8
,
2
6
0
,
0
3
1
,
4
Mineralna hraniva
Stočna kreda
11,4
Dikalcijum fosfat
1
M
o
n
o
a
m
o
n
i
j
u
m
f
o
s
f
a
t
Premiks (biljni nosač)
Premiks (kreda nosač)
5
7
4
,
0
0
,
0
32,5
1049,0
Graf. 8. Konzumacija hrane prasadi na sisi
Konzumacija hrane,g
b)
b)
a)
Starost prasadi na sisi, dana
a) Prosek 24 legla;
b) Pojedina legla
g
Starost prasadi, dana
Graf. 9.Konzumacija hrane prasadi u leglu
Visina crevnih resica, m
Povezanost konzumacije hrane odlučene prasadi i visine
crevnih resica
Konzumacija hrane dnevno,g
Donja kritična oC
Uzrok povećanja donje kritične oC u prvoj nedelji posle
zalučenja
Period
Hrana
Količina
Pre zalučenja
Mleko krmače
3M
Posle zalučenja
Suva hrana
1M
Posle zalučenja
Suva hrane
2M
Konzuzmacija energije
Graf. Konzumacija hrane prasadi odlučene sa 21 dan
starosti, Pluske (1995)
Dani posle zalučenja prasadi sa 21 dan starosti
Visina crevnih resica, m
Graf. Uticaj konzumacije hrane odlučene prasadi na visinu
crevnih resica, Pluske, (1995)
Konzumacija hrane dnevno,g
Ishrana nazimica
Ishrana u toku performans testa
–
–
–
–
–
Maksimalan dnevni prirast (životni iznad 550 g)
Maksimalna mesnatost
Minimalna debljina slanine (10-12mm)
Efikasno iskorišćavanje hrane
Test završiti najkasnije sa 170-180 dana
bez obzira na telesnu masu da bi bilo dovoljno vremana za izmenu hrane i
blagovremeno uvođenje nazimica u prvi estrus
Ishrana od kraja testa do pripusta
– Smanjenje dnevnog prirasta
– Povećanje debljine slanine (18-20mm)
– Pripust u 2. ili 3. estrusu
• Starost od 230-240 dana
• Telesna masa 120-130 kg
•
•
•
•
•
•
Karakteristike
kvalitetne
nazimice
Pripust sa 220-230 dana
Telesna masa 130-140 kg
Debljina leđne slanine 18-20 mm
Koristiti 2 ili 3 estrus za osemenjavanje
Obezbediti optimalne uslove držanja
Primeniti flašing sistem ishrane 14
dana pre pripusta
• ....
Tab. 6. Neophodna minimalna dinamika razvoja nazimica u
periodu porasta
Faza razvoja
Prasad na sisi
Odgoj u kavezima
Period testa
Ukupno/prosečno
Trajanje/starost
30
50
90
170
Prirast,g/dan
180
400
720
530
200
450
770
575
Telesna masa,kg
6,7
7,3
20,0 (26,7) 22,5 (29,8)
64,8
69,3
91,5
99,1
Tab. 3a. Rezultati testa nerastova i nazimica u Danskoj
2006. godine
Rasa
Durok
Hempšir
Landras
Jorkšir
Prosečno
Broj testiranih
♀
♂
10258
8413
3784
2670
21303 17291
17568 14457
52913
42831
Prirast 0-30 kg Prirast 30-100 kg
♀
♂
♀
♂
364
383
984
1036
366
360
835
867
385
383
931
969
364
361
903
935
369.75
371.75
The National Committee for Pig Production, 2006.
913.25
951.75
Mesnatost
♀
♂
60,4
60,3
62,1
62,2
62,1
62,2
61,4
61,5
61.5
61.55
Tabela 7. Broj smeša za ishranu nazimica i sadržaj energije i lizina
Telesna masa,kg
Debljina leđne slanine,mm (P2)
Kvalitet hrane
MJSE/kg (g lizina/kg)
30-60
60 - 100
7-12
100-130
12-18
14 (12,0)
13,5 (9,0)
13,0 (6,5-7,0)
13,5 (10,0)
14 (12,0)
(Close i Cole 2000)
13,5 (8,0)
Tab. 13. Potrebe suprasnih nazimica i krmača u energiji, proteinima i hrani
Struktura potreba
Krmača
J
e
i
r
c
Suprasnost
a
e
1
2
3
4
MJ ME/dan
g sir.prot./dan
MJ ME/dan
g sir.prot./dan
MJ ME/dan
g sir.prot./dan
g sir.prot./MJ
23.3
106
8.1
138
1.6
58
9.1
97
42.1
399
9.5
26.4
120
5.1
86
1.6
58
9.1
97
42.2
361
8.5
27.0
124
2.2
34
1.6
58
9.1
97
39.9
313
7.8
kg
%
3.10
14.5
3.07
13
3.08
11.7
2.91
10.8
s
i
r
.
p
r
o
t
.
/
d
a
n
MJ ME/dan
g
Potrebno hrane*
Potrebno proteina
n
19.4
88
12.4
208
1.6
58
9.1
97
42.5
451
10.6
Prirast krmače
Ukupno
i
MJ ME/dan
g
Rezerve
d
m
Uzdržne potrebe
Produkti
koncepcije
e
s
i
r
.
p
r
o
t
.
/
d
a
n
Whittemore (1998); * - 13,7 MJ ME/kg
Uticaj telesne mase i debljine slanine nazimica kod pripusta
na veličinu prvog legla i ukupnu proizvodnju prasadi
Telesna masa
kod pripusta,kg
debljina leđne
slanine,mm
117
126
136
146
157
166
14.6
15.8
17.7
20.0
22.4
25.3
Broj oprašene prasadi
U prvom leglu
U 5 prašenja
7.1
9.8
10.3
10.5
10.5
9.9
51.0
57.3
56.9
59.8
51.7
51.3
Challinor i sar. (1996)
Smatra se da krmača mora u toku eksploatacije dati 70 prasadi
% preživelih krmača u 4. prašenju
Uticaj telesne mase i debljine leđne slanine nazimica
kod pripusta na njihovo isključenje tokom 4 prašenja
Telesna masa kod pripusta,kg
Debljina leđne slanine,mm
Veličina legla u eksperimentu na farmi Gronhoy
u Danskoj
1
2
3
4
5
6
7
8
LL
Broj legala
YL
Broj legala
(YD)L
Broj legala
ZZ(L-)
Broj legala
ZZ(Y-)
Broj legala
12,2
263
12,7
521
12,2
452
12,8
144
13,0
166
13,2
222
14,0
407
13,5
407
14,2
107
14,5
112
13,5
178
15,1
333
14,7
331
15,5
80
15,5
80
13,7
134
14,9
257
14,3
256
14,5
59
15,2
62
13,5
85
14,8
181
14,5
188
15,2
39
15,3
52
13,5
41
14,2
121
14,5
131
13,1
25
15,9
26
15,2
13
14,4
75
14,1
82
15,3
14
14,0
9
17,0
1
13,7
31
13,6
26
12,0
4
10,5
2
Prosek
Broj legala
12,6 13,9 14,8 14,5 14,6 14,2 14,6 13,4
1546 1255 1002 768 546 344 193 64
Paritet
9
10
15,1 17,0
1
7
12,8 13,0
1
6
14,0
1
10,0
1
15
2