Transcript I svetski rat

I svetski rat
Uzrok
• Osnovni uzrok rata bio je sukob interesa
velikih sila i njihova borba za političku i
ekonomsku dominaciju velikih sila
• Sukob je izbio izmedju dva vojna saveza:
Antante i Centralnih sila
Povod
• 28.juna 1914.god. pripadnik Mlade Bosne
Gavrilo Princip izvršio je atentat na austrijskog
prestolonaslednika Franca Ferdinanda
• Mlada Bosna se zalagala za ujedinjenje Južnih
Slovena i oslobodjenje od austrougarske vlasti
• Austrougarska je zvaničnu Srbiju optužila za
atentat
• Radikalni krugovi u Beču su se zalagali za ratnu
opciju, dok su se umereniji pribojavali da rat
protiv Srbije neće ostati lokalni, već da će se
pretvoriti u širi sukob
• Nemačka je jasno i nedvosmisleno
podržala Austrougarsku, što je Beč
nateralo da se odluči za rat
• 23.jula Austrougarska je Srbiji uputila
ultimatum, sa teškim i neprihvatljivim
zahtevima
• Austrougarska je 28.jula 1914.god.
objavila rat Srbiji
Svetski sukob
• U narednih nekoliko dana, do početka
avgusta 1914.god., sve velike sile su bile
uključene u veliki ratni sukob.
Zemlje učesnice
• Japan 1914.god. ulazi u rat na strani Antante
• Turska je proglasila neutralnost, ali je u tajnosti,
krajem 1914.god. potpisala sporazum sa
Centralnim silama
• Italija je na početku rata ostala neutralna, ali
1915.god. ulazi u rat na strani Antante
• Bugarska 1915.god. ulazi u rat na strani
Centralnih sila
• Rumunija 1916.god. ulazi u rat na strani Antante
• SAD 1917.god. ulaze u rat na strani Antante
Šlifenov plan
• Načelnik nemačkog generalštaba Alfred
fon Šlifen je još 1905.god. izradio nemački
ratni plan
• Osnovna zamisao bila je da se izbegne rat
na dva fronta
• Planirano je bilo da se najpre Francuska
porazi na zapadu za 40 dana, a da se
zatim sve snage prebace na istok protiv
Rusije
Evropski frontovi
• U Evropi se ratovalo na tri fronta:
• Zapadnom ( od Severnog mora do
Švajcarske)
• Istočnom (od Baltičkog mora do Rumunije)
• Balkanskom
Zapadni front 1914
• Nemci su prodrli kroz neutralnu Belgiju i
počeli su da ugrožavaju sam Pariz
• Došlo je do bitke na Marni, septembra
1914. u kojoj je zaustavljen nemački
prodor od strane francuskih i britanskih
trupa
• Propao je Šlifenov plan o munjevitom ratu
i Nemačka je morala da vodi rat na dva
fronta
Rovovski rat
• Na neuspeh Šlifenovog plana uticalo je
nekoliko faktora:
• Britanci i Belgijanci su usporavali nemačko
napredovanje, što je Francuzima
omogućilo da prebace pojačanja
• Neočekivana brzina ruske mobilizacije i
napad na nemačke položaje na istoku
• Na zapadnom frontu je od tada vodjen
rovovski rat
• Na njegov tok presudno su uticale
tehnološke promene:
• Bodljikava žica je predstavljala ogromnu
prepreku za napade pešadije
• Smrtonosnija artiljerija i mitraljezi takodje
su ojačali odbranu
• Aprila 1915.god., u bici kod Ipra, Nemci su
prvi put upotrebili bojne otrove, koje su
zatim koristile obe strane
• Zbog svega toga je jako teško bilo probiti
neprijateljske položaje bez ogromnih
gubitaka
• Kao novo ofanzivno oružje se 1916.god.
pojavljuje tenk (prvo su ga koristili Britanci,
a zatim i Francuzi)
Britanski tenk Mark I
Istočni front 1914
• Rusija je ratovala protiv Nemačke i
Austrougarske
• Rusi su iznenada prešli u ofanzivu i ušli duboko
na teritoriju Nemačke
• Zbog toga je Nemačka morala da povuče deo
snaga sa zapada
• Nemci su povratili izgubljene teritorije i porazili
Ruse u bitkama kod Tanenberga i Mazurskih
jezera
• Ruska vojska je bila najmnogoljudnija, ali i
veoma slabo opremljena
Ratna 1915.god.
• Krajem I godine rata i jednoj i drugoj strani bilo je jasno
da neće moći da ostvare brzu i laku pobedu
• Tokom 1915.god. osim ratnih operacija vodi se i
diplomatska borba dva saveza, da privuku neutralne
države
• Italija je u proleće 1915.god. potpisala sa Antantom tajni
Londonski ugovor
• Italiji su obećane teritorije, naseljene italijanskim
stanovništvom, koje su bile u sastavu Austrougarske:
Trst, Istra, Dalmacija, Južni Tirol
• Tako je došlo do otvaranja novog fronta na reci Soči
• Ujesen 1915.god. Bugarska ulazi u rat na strani
Centralnih sila, obećano joj je teritorijalno proširenje na
račun Srbije
Istočni front 1915
• Pošto nisu uspeli da ostvare munjevitu pobedu
na zapadu 1914.god. Nemci su više pažnje
posvetili 1915.god. istočnom frontu
• Nemci su kod Gorlica probili ruske položaje i
naterali ih na povlačenje iz Poljske
• Tako je linija fronta pomerena nekoliko stotina
kilometara od nemačkih i austrougarskih granica
• Nemci ipak nisu uspeli da okončaju rat na ovom
frontu
Granice istočnog fronta
Dardanelska operacija
• Pošto nisu bili u mogućnosti da probiju nemački front na
zapadu zapadni saveznici su odlučili da se iskrcaju na
Galipolju, zauzmu Dardanele i prinude Tursku na
kapitulaciju
• Ulazak Turske u rat onemogućavao je snabdevanje
Rusije preko Crnog mora i opasnost za ruske teritorije na
Kavkazu
• Turska vojska, koju su obučavali nemački oficiri pružila
je snažan otpor i onemogućila ove planove
• Posebno velike gubitke pretrpeli su australijski vojnici,
kao deo britanske vojske
• Od ostataka ove vojske formiran je Solunski front
Zapadni front 1916.god.
• Početkom 1916.god. nemačka komanda je na
zapadu počela da koristi taktiku iscrpljivanja;
ovaj plan je užase I svetskog rata doveo do
vrhunca
• Za cilj napada nemačka komanda je izabrala
francusko utvrdjenje Verden
• Odvijala se od 21.februara do 19.decembra
1916
• Poginulo je oko 250.000 a ranjeno oko 500.000
vojnika
• Svojim položajem Verden je štitio prilaze Parizu
• Taktika iscrpljivanja se sastojala u ideji da se
neprijatelju nanesu znatno veći gubici; Nemci
nisu u tome uspeli u potpunosti iako su Francuzi
imali ogromne gubitke
• Odbranom Verdena komandovao je maršal Filip
Peten
• Bitka je predstavljala simbol francuske
odlučnosti
Spomenik u Verdenu
Bitka na Somi
• Smatra se najvećom bitkom I svetskog rata
• Predstavlja veliku britansko-francusku ofanzivu
• Jedan od ciljeva bio je i da se oslabi nemački
pritisak na Verden
• Samo prvog dana bitke iz Britanci su imali
50.000 poginulih i ranjenih, od kojih je većina
poginula u prvom satu bitke, a ukupno oko
500.000, Francuzi oko 200.000, a Nemci oko
500.000
• Nemački položaji nisu probijeni, ali su i Nemci
pretrpeli teške gubitke
Istočni front 1916.god.
• U leto 1916.god. ruska vojska je preduzela
veliku ofanzivu pod komandom generala
Brusilova (po kojem je ofanziva dobila ime)
• Rusi su naneli težak poraz austrougarskoj vojsci
i zapretili njenim izbacivanjem iz rata
• Da bi to sprečili Nemci su morali da povuku deo
trupa sa zapadnog fronta
• Ofanziva je bila zaustavljena
• Ofanziva je bitno uticala na odluku Rumunije da
udje u rat na strani Antante 1916.god.
Revolucija u Rusiji
• Još od druge polovine 19.veka rusko
društvo se nalazilo u ozbiljnoj krizi,
ogromne razlike izmedju bogatog
plemstva i siromašnih seljaka
• U Rusiji je postojao sistem samodržavlja,
sva vlast je bila u rukama careva iz
dinastije Romanova (Nikolaj II Romanov)
• I svetski rat samo je produbio sve slabosti
Rusije
• Medju protivnicima carskog režima
najodlučniji su bili boljševici, na čelu sa
Vladimirom Iljičom Lenjinom
• Oni su se zalagali za revolucionarno
preuzimanje vlasti
• Ovakvo stanje je početkom 1917.god. dovelo do
niza štrajkova
• Jedan od tih štrajkova je, krajem februara
1917.god. (po julijanskom kalendaru), doveo do
oružane pobune, poznate kao februarska
revolucija
• Car Nikolaj II je abdicirao, to je bio kraj carstva
• Vlast je preuzela gradjansko-demokratska vlada,
na čelu sa Aleksandrom Kerenskim
• Uporedo su boljševici započeli formiranje
paralelnih organa vlasti-sovjeta (saveta)
• Boljševici su svoj program formirali na
osnovu parola:
• “Mir, hleb, zemlja” i “Sva vlast sovjetima”
• Suština je bila u zahtevu da Rusija odmah
izadje iz rata; da se obezbedi snabdevanje
naroda i da se oduzme zemlja od bogatih
zemljoposednika i podeli seljacima; da
boljševici preuzmu vlast preko sovjeta od
privremene vlade
• Neuspesi privremene vlade i sve veće rasulo na
frontovima su išli na ruku boljševicima
• 25.oktobra (7.novembra) 1917.god. počela je
boljševička pobuna-oktobarska revolucija
• Simbol revolucije postala je krstarica Aurora, čiji
je plotun označio početak juriša na Zimski
dvorac, sedište privremene vlade
• Boljševici su zauzeli sve ključne institucije
• Formirali su Sovjet narodnih komesara, vladu na čelu sa
Lenjinom
• U proleće 1918.god. Rusija sklapa sa Nemačkom
separatni mir u Brest-Litovsku
• Rusiji je oduzeta ogromna teritorija (oko 25%) u oblasti
Baltika, Belorusije i Ukrajine, ekonomski najrazvijeniji
delovi države
• Boljševička vlada je pristala na takve uslove da bi
učvrstila vlast u državi
• Protivnici revolucije pokušali su da sruše vlast boljševika;
gradjanski rat 1918-1920.god. izmedju “crvenih” i “belih”,
završen je pobedom boljševika
Mir u Brest-Litovsku
Pomorski rat
• Na početku rata britanska flota je
sprovodila pomorsku blokadu Nemačke
• Na to je Nemačka odgovorila dejstvom
podmornica, koje su potapale trgovačke, a
ponekad i putničke brodove
• Nemci su 1915.god. potopili američki
putnički brod Lusitanija, druga najveća
pomorska katastrofa nakon potonuća
Titanika
• Najveća pomorska bitka vodjena je kod Jitlanda
1916.god.
• Britanci su izgubili više brodova, ali su uspeli da
obezbede trajnu kontrolu nad morem
• Početkom 1917.god. Nemačka je usvojila taktiku
neograničenog podmorničkog rata
• Ova taktika je neposredno dovela do ulaska
SAD u rat
• Medjutim, opasnost od nemačkih podmornica
dosta je umanjena sistemom konvoja, kada su
ratni brodovi pratili trgovačke brodove
Ulazak SAD u rat 1917.god.
• Na početku rata SAD su se držale politike izolacionizma
• Izolacionistička politika bila je definisana još 1823.god.
doktrinom američkog predsednika Džejmsa Monroa
• SAD su raspolagale ogromnim vojnim i industrijskim
potencijalom, ulazak SAD u rat na bilo koju stranu davao
je ogromnu prednost
• Britanija i Francuska su se veoma zadužile u SAD,
njihov poraz bio doveo u pitanje otplatu tih dugova
• Nemačkom taktikom neograničenog podmorničkog rata
posebno je bila pogodjena američka trgovačka
mornarica
• Nemačka je pokušala da uvuče Meksiko u rat protiv
SAD, nudeći finansijsku pomoć i pripajanje delova
američke teritorije
• Svi ovi razlozi su doveli u proleće 1917.god do ulaska
SAD u rat na strani Antante
Vilsonovih 14 tačaka
• Ulaskom u I svetski rat SAD postala velika sila u
svetskim razmerama
• Početkom 1918.god. tadašnji američki predsednik Vudro
Vilson je izneo svoj spoljnopolitički program u 14 tačaka
• Osnove programa su:
• Negiranje tajne diplomatije
• Pravo naroda na samoopredeljenje
• Stvaranje medjunarodne organizacije, koja bi nakon rata
vodila računa o očuvanju mira u svetu
• Sloboda trgovine i plovidbe morima
• Ovaj program je bio veoma značajan na Mirovnoj
konferenciji nakon I svetskog rata
Vudro Vilson
(1856-1924)
Kraj rata 1918
• Nakon izlaska Rusije iz rata, Nemačka je
prebacila snage na zapad, da ostvari pobedu na
zapadu dok se ne oseti puni uticaj SAD na ratna
dešavanja
• Nemačka ofanziva na zapadu doživela je
neuspeh
• U leto 1918.god. zapadni saveznici su pokrenuli
kontraofanzivu i nemački front na zapadu se
raspao
• Nemačka je kapitulirala 11.novembra 1918.god.,
čime je okončan I svetski rat