Transcript Psihologija emocija

PSIHOLOGIJA EMOCIJA VII
ČULNE EMOCIJE, EMOCIJE PREMA DRUGIMA, EMOCIJE,
SAMOPROCENE, EMOCIJE PROCENE
• Klase emocija:
1. Primarne emocije
2. Čulne emocije – emocije koje se odnose na čulno
draženje/čulnu stimulaciju
3. Emocije prema sebi – odnose se na samoprocenu
4. Emocije prema drugima
5. Emocije procenjivanja (humor, lepota, čuđenje..)
6. Raspoloženja
ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE
ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE
• Emocionalni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti koji
nastaju delovanjem fizičkih draži na čula
Vrste:
1. Fizička bol
2. Odvratnost
3. Zadovoljstvo
4. Nezadovoljstvo
ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE
ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE
• Bol – najvažniji slučaj emocionalnog uzbuđenja koji
nastaje intenzivnim fizičkim draženjem
• Slabi intenzitet osećaja bola – sporedan za čovekovo
„ja“, ne mora izazvati neke emocije
• Veći intenzitet bola – javlja se neprijatno emocionalno
stanje, a kod krajnje intenzivnog bola dolazi do opšte
emocionalne agitiranosti
ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE
ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE
• Intenzitet dožiljenog bola u velikoj meri zavisi od
razumevanja prirode emocionalne situacije u kojoj se bol
javlja
• Bolna emocija je često povezana sa strahom
• Unutrašnji bol čiji izvor ne znamo može da bude veoma
uznemirujući, pogotovo ako smo skloni da mislimo da
može imati kobne posledice –npr rak
ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE
ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE
• Odvratnost – različite vrste objekata kada se
pomirišu, dodirnu ili okuse, izazivaju odvratnost – oštro
neprijatno osećanje koje sadrži jaku tendenciju
izbegavanja i izrazite osećaje koji nastaju usled
telesnih promena kao što su muka ili povraćanje
• U našoj kulturi ljigavi objekti – npr puž, teže da izazovu
jaku ljigavost
• Odvratnost – samo ona primarna emocija koja
sadrži bitne telesne senzacije koje nastaju usled
muke i sličnih promena
• Sklonost da se termin „odvratno“ upotrebljava u jeziku
u različitom značenju
ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA
ČULNO DRAŽENJE
• Nezadovoljstvo – velika, nedovoljno određena klasa
neprijatnih emocionalnih doživljaja koji se odnose na
ogroman broj draži
• Nezadovoljstvo – osećanja averzije, odbojnosti, patnje;
osećanja su uglavnom upravljena na negativne objekte
• Intenzitet – manje razdraženosti i nerviranje do krajnjeg
užasa -prisustvovanje snažnim afektivnim događajima
(grozne nesreće, sakaćenje tela, rušenje objekta)
• Intenzitet užasa određen je stepenom bliskosti /identifikacije
sa drugim ljudima ili objektima (npr voljena osoba koja je u
velikoj opasnosti, požar koji uništava našu svojinu itd)
• Užas je još više pojačan osećanjem nemogućnosti da se na
neprijatan događaj utiče
• Zadovoljstvo – prijatna osećanja koja kod nas mogu izazvati
različiti objekti
• Intenzitet – manje prijatnosti, ugodnosti, dopadanja, ekstaze
• Radost nije zadovoljstvo
• Zadovoljstva su pozitivna uživanja
• Izori zadovoljstva su neiscrpni:
 prijatne senzacije u telu kada je ono dodirivano, milovano,
glađeno
 Rezultat percepcije telesnih pokreta i telesnog funkcionisanja
(zadovoljsto usled mišićne aktinosti, ritmičke igre, pevanja..)
 Osećanja koja su povezana sa umerenim stepenom telesnih
potreba (prijatna glad, prijatan umor)
 Čulna uživanja povezana sa spoljašnjim objektima, njihovom
teksturom – bojom, oblikom, mirisom
 Aktivnosti u koje se upuštamo, koje se oko nas izvode i
pružaju nam zadovoljstvo – igranje igara, čitanje, baljenje
sportom, igranje baleta..
• EMOCIJE PREMA SEBI
Emocije koje nastaju poređenjem sopstvenog ponašanja
sa postavljenim ciljevima ili standardima ponašanja.
• Vrste:
Osećanje uspeha i neuspeha
Osećanje ponosa
Osećanje stida
Osećanje krivice i kajanja
• Šta je uspeh?
• Lična i socijalna merila uspešnosti
• Čovek se uglavnom nada uspehu. Neuspeh ga iznenadi.
Nespeh je uglavnom predvidljiv (osim ako njegov
uzrok nije neka «viša sila», nešto što ne zavisi od
čoveka)
• I uspeh je, uglavnom, predvidljiv.
EMOCIJE PREMA SEBI – one koje se odnose
na samoocenu
• Osećanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da
je rezultat povoljan; nepovoljan ishod izaziva
osećanje neuspeha
• Obe ove emocije su povezane sa sopstvenim
nivoom aspiracije i motivom postignuća; to je
razlog što se zadovoljstvo zbog uspeha i
nezadovoljstvo zbog neuspeha razvrstavaju u
intelektualne emocije.
• Osećanje ponosa -javlja se uz doživljaj relativno
visoke vrednosti svoje ličnosti ili svoje uloge;
obrnuto, osećanje srama/stida javlja se uz svest o
sopstvenim nedostacima ili nedoličnim postupcima.
EMOCIJE PREMA SEBI
• Osećanja ponosa i stida mogu da se kod deteta jave tek
kad se formira psihičko Ja (treća godina);
• Najpre se koriste spoljašnji socijalni standardi za
vrednovanje ponašanja a kasnije se samoocena vrši na
osnovu interiorizovanih standarda o ispravnom/
pogrešnom
EMOCIJE PREMA SEBI
• Osećanje krivice
• Javlja se kod osobe koja doživljava da se ogrešila o
moralne norme ponašanja; prati je "griža savesti„
• Psihoanalitičari je tumače kao oblik samo-kažnjavanja
koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doživljaja koji
nisu bili usaglašeni sa superegom
• Kajanje je neprijatna emocija koja se javlja kad se
sećamo našeg ponašanja zbog koga nam je "nemirna
savest".
• Intenzitet ove emocije, vezane za ranija iskustva,
uvećava svest o nemoći da se rđavi postupci isprave
• Osećanje krivice - često može osobu voditi u
samokažnjavanje, depresivnost ili potpuno poricanje
lične odgovornosti
• Osećanje krivice je izraz autoagresivnog stava prema
sebi
• Osoba koja proizvodi osećanje krivice čvrsto veruje da
nipošto nije smela da pogreši u datim okolnostima i da to
što je pogrešila/o govori o tome da je ona/on loš čovek
• U ovakvom verovanju nailazimo na dve iracionalne
komponete u mišljenju. Prva je apsolutistički zahtev
prema sebi o nepogrešivosti a druga, preterana
generalizacija (ako sam loše postupio to znači da sam
loš čovek)
• Zdrava alternativa osećanju krivice - osećanje kajanja
• Osoba koja se kaje prihvata ličnu odgovornost za
sopstvene postupke, ali ne precenjuje svoju odgovornost
i ne generalizuje procenu svog ponašanja na procenu
celokupne ličnosti
• Osoba koja se kaje povodom nekog počinjenog
prekršaja razmatra svoje postupke u kontekstu ostalih
pratećih događaja, preraspodeljuje odgovornost na sebe
i druge učesnike u negativnog događaju, uzima u obzir
olakšavajuće faktore i neisčekuje nužno kaznu i
odmazdu.
• Kajanje je zdrava emocija -omogućava osobi da
prevaziđe bol koji prati uviđanje sopstvene greške i
ostavlja osobi mogućnost da na konstruktivan način
promeni svoje ponašanje u budućnosti ili pokuša da
nadokandi štetu.
• EMOCIJE PREMA DRUGIMA
Pozitivne:
- ljubav
Negativne
- ljubomora
- zavist
- mržnja
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
• Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav,
ljubomora, mržnja, prezir, zavist, sažaljenje, divljenje,
strahopoštovanje.
• Kreč i Kračfild daju "mapu" emocionalnih odnosa prema
drugim ljudima; to su kompleksne dispozicije sentimenti: trajni afektivni i konativni odnosi prema
poznanicima
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
• Ljubav je sentiment koji sadrži osećanje naklonosti,
nežnosti i privrženosti prema osobi koja nas privlači, sa
kojom se naše Ja u velikoj meri identifikuje
• Kod dece se naklonost za odrasle (majku) javlja u prvoj
godini, a za drugu decu početkom druge godine
• Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a
procenjena je kao superiornija od nas, izaziva osećanje
divljenja; neuspeh osobe, koja nam je simpatična, a
procenjena kao inferiornija od nas, izaziva osećanje
sažaljenja
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
• Mržnja je sentiment u čijoj su strukturi osećanja
nenaklonosti, averzije i odvratnosti
• Međutim, da su to jedine komponente one bi dovele
do reakcije izbegavanja objekta mržnje
• Činjenice ukazuju da je MRŽNJA emocija koja u
sebi sadrži i težnju za pristupanjem objektu
mržnje sa destruktivnim namerama.
• Sledeća njena odlika je relativna trajnost, jer mrzimo
samo psihološki blisku osobu (koja je u našem
životnom prostoru)
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
• Kreč i Kračfild smatraju da se najintenzivnije mrzi osoba
koja je sličnih sposobnosti kao što su naše, slična po
mnogim drugim osobinama ali se od nas razlikuje po
nekim kritičnim negativnim osobinama i uz to "opasno"
ugrožava naše ciljeve
• Isti autori ukazuju da superiornija osoba, koja je objekt
nenaklonosti, izaziva osećanje zlobe, a Inferiornija prezir i
omalovažavanje
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
• Ljubomora
• - sentiment koji se javlja kao reakcija na realnu ili
zamišljenu opasnost da će voljeni objekt biti izgubljen jer
se pojavio rival kome je upućena naklonostvoljene osobe
• Kod dece se javlja polovinom druge godine
• Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novorođena
beba kada se obično pažnja roditelja premešta na
novorođenče.
• Ljubomorno dete reaguje otvoreno (fizička ili verbalna
agresija) ili prikriveno (regresija, strahovi, mucanje,
enureza); skrivene reakcije su nesvesne.
• Produžena ljubomora je jedan od simptoma emocionalne
nezrelosti
EMOCIJE PREMA DRUGIMA
• Zavist
• je negativna emocija koja se kod ličnosti javlja u
situaciji kada opaža da njoj psihološki bliska osoba
poseduje ili ostvaruje nešto za čime i sama žudi
• Intenzitet zavisti uvećavaju činioci koji smanjuju
njene šanse:
• ako je u pitanju redak objekt,
• ako je nepravedno stečen,
• ako se radi o osobi koja ima centralno mesto u
njenom životnom prostoru.
EMOCIJE PROCENE
• Estetska osećanja
• Estetskom
emocijom
je
obuhvaćen
kompleks
emocionalnih doživljaja lepog koje izaziva objekt ili
situacija koju posmatramo ili smo posmatrali
• Nalazi ukazuju da je estetski ukus vaspitljiv i da se
standardi lepog i ružnog menjaju, međutim, individualni
estetski doživljaj često zavisi i od trenutnog psihofizičkog
stanja
• Čuđenje i divljenje – objekti koji se doživljavaju kao
moćni, veliki, misteriozni..
• Religiozni doživljaji
• Usamljenost
PITANJA KOJA PRATE TEMU
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Koje emocije čine tzv.čulne emocije
Osećanje bola
Osećanje odvratnosti
Osećanje nezadovoljstva
Osećanje zadovoljstva
Nabrojte vrste emocija prema sebi
Osećanje uspeha i neuspeha
Osećanje ponosa
Osećanje srama/stida i krivice
Osećanje kajanja
Navedite zdrave komponente osećanja kajanja
•
•
•
•
•
•
Nabrojte emocije prema drugima
Pojasnite kada nastaje mržnja
Osećanje ljubavi
Šta je suština teorije afektivne vezanosti?
Osećanja ljubomore kod dece
Nabrojte i pojasnite emocije procene
HVALA NA PAŽNJI