Transcript STAR project seminar 08 - Poljoprivredna Savetodavna i

Dr Stiv Gos,
maj 2011.
Prezentacija u kratkim crtama
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Zašto je savetodavstvo važno?
Edukacija savetodavaca
Ogledna gazdinstva
Monitoring i evaluacija
Menadžement i organizacija
Diskusija i zaključci.
Državni sektor:
1.
◦
215 savetodavaca u 34 poljoprivredne stanice
Privatni sektor i NVO:
2.
◦
35 savetodavaca u 12 organizacija
Specijalnosti:
3.
◦
◦
◦
◦
◦
◦
70
40
60
70
10
10
savetodavaca za ratarstvo i povrtarstvo
savetodavaca za voćarstvo
savetodavaca za zaštitu bilja
savetodavaca za stočarstvo
tehničkih stručnjaka
ekonomista.
Mlekarski sektor:
1.
◦
269 000 domaćinstava sa 1,9 krava u proseku

1 savetodavac za stočarstvo na 4 000 proizvođača
Podela po veličini stada:
2.
1-5 krava: 258 000 domaćinstava (95 %)

70 % ukupne količine mleka; 57 % snadbevanja mlekara
◦
6-20 krava: 10 000 domaćinstava (4 %)

16 % ukupne količine mleka; 23 % snadbevanja mlekara
◦
> 20 krava: 600 domaćinstava (0,2 %)

14 % ukupne količine mleka; 20 % snadbevanja mlekara
◦

Prosečan prinos 2 900 litara po kravi, naspram
EU15: 6 700 litara po kravi; EU10: 5 400 litara po
kravi
Srbija
Crna Gora
Makedonija
Bosna
Hravatska
Bugarska
Rumunija
Malta
Kipar
Slovenija
Estonija
Letonija
Slovačka
Mađarska
Litvanija
Češka Republika
Poljska
Luksemburg
Grčka
Portugalija
Finska
Belgija
Švedska
Austrija
Danska
Irska
Španija
Italija
Holandija
UK
Francuska
Nemačka
Prosečna veličina stada u EU, Srbiji i drugim
zemljama zapadnog Balkana
Zapadni
Balkan
Srbija
Srbija
Crna Gora
Makedonija
Bosna
Hrvatska
Bugarska
Rumunija
Malta
Kipar
Slovenija
Letonija
Bugars
Estonija
Slovačka
Mađarska
Litvanija
Češka Republika
Poljska
Luksemburg
Grčka
Portugalija
Finska
Belgija
Švedska
Austrija
Danska
Irska
Španija
Italija
Holandija
UK
Francuska
Nemačka
Prosečan prinos mleka po kravi u EU, Srbiji i
drugim zemljama zapadnog Balkana (u litrima)
Zapadni
Balkan
Srbija
Sektor ratarstva:
2.
◦
statistički 773 000 domaćinstava sa poljoprivrednim zemljištem

U proseku 3,4 ha obradivog zemljišta

1 savetodavac na 5 000 ratara
Veličina poznatog obradivog zemljišta:
3.
◦
◦
◦
< 5 ha: 604 000 domaćinstava (78 %), 31 % ukupne površine
zemljišta
5-15 ha: 159 000 domaćinstava (20 %), 32 % ukupne površine
zemljišta
> 15 ha: 16 000 domaćinstava (2 %), 36 % ukupne površine
zemljišta
Prinosi glavnih kultura:
4.
◦
◦
◦
Pšenica: 3,5 tona/ha (naspram 5,3 tona/ha u EU)
Ječam: 3,1 tona/ha
Kukuruz: 4,9 tona/ha
(zavisno od sezone i uslova).
Mlekarski sektor:
1.
◦
◦
Povećanje od 1 litar po kravi dnevno (10 %) =
+ 50 miliona € godišnje
Sektor žitarica:
2.
◦
◦
3.
◦
◦
Povećanje od 300 kg/ha godišnje (5-10 %) =
+ 100 miliona € godišnje
IPARD 2007-2013:
Moguća suma namenjena Srbiji =
40-55 miliona € za šest godina.
1.
2.
3.
4.
Promene koje poljoprivredni proizvođači mogu
ostvariti mogu doneti godišnju korist vrednu
stotine miliona evra
Proizvođačima se moraju pokazati novi i bolji
načini bavljenja poljoprivredom i koje koristi
imaju od toga
Kada Srbija uđe u EU, njenom poljoprivredom će
dominirati veliki broj veoma malih gazdinstava,
kao i mala, ali rastuća grupa “porodičnih
gazdinstava sa punim radnim vremenom”
Uloga savetodavne službe je da pomogne
poljoprivredi Srbije u suočavanju sa ovim
izazovom – To je jedan od najvećih prioriteta
Ministarstva!
A.
B.
C.
D.
E.
Farm menadžment
Bolje đubrenje
Bolja ishrana
Integralna zaštita bilja
Savetodavne veštine
kao i:


Pilot-projekat Dijagnostičkih veština
Evropske integracije
1.
2.
3.
4.
5.
Odličnu saradnju sa Ministarstvom
poljoprivrede SAD-a
Svih 250 savetodavaca prošli su osnovnu
obuku o farm menadžmentu
Napravljeni su planovi za edukaciju svih
savetodavaca o marketingu u poljoprivredi
Odabrano je 90 savetodavaca za dalje obuke
koji bi postali “stručnjaci za farm
menadžment”; pripremljena je edukacija i
ocena kompetentnosti
Razvijen je srednjoročni plan za edukaciju o
farm menadžmentu (videti sledeći slajd).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Veštine, iskustvo i pristup alatima za farm
menadžment se značajno razlikuju
Većina savetodavaca nema kompjutere ili softver
za izradu finansijske analize na gazdinstvu
Podaci prikupljeni sa “odabranih gazdinstava” idu
u “crnu rupu” (nema povratnih informacija)
Stari pristup prikupljanja podataka za izradu
budžeta kroz “pune troškove” može prikriti prave
probleme
Malo proizvođača vodi finansijsku evidenciju
Još se ne upotrebljavaju “savetodavni paketi”
1.
2.
3.
4.
5.
Primeniti višegodišnji plan edukacija, uz
praćenje i podršku svetodavaca između
edukacija i ocenu kompetentnosti
Odabrati ili razviti pogodan softver
Odabrati ili razviti sisteme vođenja evidencije
koji su pogodni za proizvođače
Godišnje objavljivati “Džepni priručnik o farm
menadžmentu” i koristiti ga kao ključnu
alatku u savetodavstvu
Ustanoviti “Centar za farm menadžment” koji
bi koordinirao procesom i podržavao ga.
1.
2.
3.
Svih 110 savetodavaca za ratarstvo su prošli
edukaciju o principima ishrane biljaka
Svih 40 savetodavaca za voćarstvo su prošli
edukaciju o mikroelemenima i unošenju
zelenišnog đubriva
Radne grupe su prošle kroz scenarija
različitih situacija iz realnog života (videti
sledeći slajd za rezultate).
Preporuke za kalcifikaciju za polje br. 5 (skoro neutralno) i
polje br. 9 (kiselo)
25
20
t lime/ha
15
10
5
0
Field 5
Polje
br. 5
Field 9
Polje
br. 9
Preporuke za đubrenje za polje br. 5
(kukuruz posle pšenice)
250
kg nutrient/ha
200
150
100
50
0
N
P2O5
K2O
Preporuke za đubrenje za polje br. 9
(kukuruz posle pšenice)
300
250
kg nutrient/ha
200
150
100
50
0
N
P2O5
K2O
B. Bolje đubrenje:
Šta smo naučili?
1.
2.
3.
Nema jedinstvenog pristupa u izradi
preporuka za đubrenje i kalcifikaciju, kao ni
jedinstvenih “alatki” (npr. priručnika, tabela,
softvera)
Ni u jednom pregledanom tekstu o đubrenju
u Srbiji nisu uzeti u obzir tržišni faktori
Testiranje analize zemljišta koje finansira
Ministarstvo pokriva 10% parcela, ali ne
postoji sistem savetodavstva za manje
netestirane parcele;
B. Bolje đubrenje:
Šta smo naučili?
4.
5.
6.
7.
Preporučene količine fosfora i kalijuma u zemljištu
su prilično visoke za standarde Ujedinjenog
Kraljevstva
90 % testiranog zemljišta u Vojvodini ima
generalno prihvatljive nivoe fosfora i kalijuma
Nema doslednog obrasca za premalo i
prekomerno đubrenje, osim što se u jesen
uglavnom pređubrava sa formulacijom15:15:15
Optimalno korišćenje đubriva bi uštedelo novac
poljoprivrednim proizvođačima,a verovatno ne bi
dovelo do velikog skoka u prinosima.
B. Bolje đubrenje:
Šta treba dalje uraditi?
1.
◦
◦
◦
◦
◦
2.
3.
4.
Proučiti sprovedena nacionalna i internacionalna
istraživanja kako bi razvili:
Priručnike za đubrenje sa tabelama
Pojednostavljenu verziju priručnika za proizvođače
Liste knjige polja za balansiranu ishranu
Softver za savetodavce
Standardne preporuke za mala gazdinstva i male
parcele
Testirati, a onda obučiti savetodavce za upotrebu
ovih alatki
Sprovesti nacionalnu promotivnu kampanju
Obučiti i priključiti snadbevače đubrivom (FACTS –
Šema za sertifikovanje i obuku savetodavaca za
đubrivo);
www.factsinfo.org.uk
Šema za sertifikovanje i obuku savetodavaca za
upotrebu đubreva
Teži:
“Razvijanju i promovisanju šeme za sertifikovanje onih koji
prodaju đubrivo poljoprivrednim proizvođačima i savetuju ih o
upotrebi nutritijenata”
Kao i
“Postepenom povećanju opšteg nivoa kompetentnosti saveta koje
daje industrija đubriva i ishrane biljaka”
(Sledi ekonomske ciljeve i ciljeve zaštite životne sredine i potrošača)
B. Bolje đubrenje:
Šta treba dalje uraditi?
Raditi zajedno sa snadbevačima kako bi
se poboljšao izbor
Izvršiti pregled sistema testiranja
zemljišta i:
5.
6.
◦
◦
◦
7.
Poboljšati proceduru ukoliko je potrebno
Predstaviti prstenasto testiranje
Prilagoditi učestalost testiranja ekonomskim
potrebama (sprovoditi češće testiranje na većim
poljima i onima sa ekstremnim rezultatima)
Razviti malu jedinicu koja bi koordinisala
ove aktivnosti i podržavala ih.
C. Bolja ishrana:
Šta smo postigli?
1.
2.
3.
Svih 70 savetodavaca za stočarstvo su prošli
edukaciju o principima ishrane preživara
Razvijena je i podeljena prva verzija softvera
za ishranu muznih krava i svi savetodavci za
stočarstvo su obučeni kako da ga koriste
(vidi sledeći slajd)
Metodologija i softver su primenjeni na 7
gazdinstava, što je dovelo do značajnih
zaključaka vezano za pitanja koja treba da
se rešavaju.
C. Bolja ishrana:
Šta smo naučili?
1.
2.
3.
4.
Savetodavci za stočarstvo ne daju mnogo
saveta vezano za ishranu – većinu vremena
se bave selekcijom goveda
Osnovno znanje savetodavaca se značajno
razlikuje, i ono je više kvalitativno nego
kvantitativno
Samo nekoliko savetodavaca imaju i koriste
softver za formulaciju obroka
Kompjutersko znanje i veštine savetodavaca
se značajno razlikuju, a većina savetodavaca
nije imala sopstveni laptop kompjuter;
C. Bolja ishrana:
Šta smo naučili?
5.
6.
7.
Srbija ima mnogo knjiga i brošura o ishrani
muznih krava – često štampanih zbog nekih
projekata – ali nema jedinstvenog priručnika
Sistemi ishrane koji su u upotrebi i koji se
uče na fakultetu su prilično zastareli
Laboratorijske analize i programi ishrane
koji se koriste su dobri za svinjska i živinska
hraniva i koncentrate, ali se malo pažnje
posvećuje krmnom bilju – koje je ključ
profitabilnog mlekarstva;
C. Bolja ishrana:
Šta smo naučili?
Slični problemi su pronađeni na svim
gazdinstvima:
8.
◦
◦
◦
◦
Različit kvalitet i često ograničen unos krmnog
bilja
Krave nisu grupisane ili hranjene prema fazi
laktacije, što je rezultiralo pothranjenošću u ranoj
laktaciji (smanjujući ukupan prinos) i prevelikom
uhranjenošću u kasnoj laktaciji i periodu
zasušenja (povećavajući troškove ishrane)
Široko rasprostranjena upotreba sopstvenih
koncentrata, koji su često siromašniji proteinima i
skuplji od kupovnih koncentrata
Poljoprivredni proizvođači ne znaju koliku
količinu hrane daju životinjama;
C. Bolja ishrana:
Šta smo naučili?
9.
10.
Za razliku od situacije sa đubrenjem,
postoje opšti obrasci nedovoljnog i
prekomernog hranjenja
Poboljšanje ishrane bi dovelo do brzog
povećanja u proizvodnji mleka i brzog
profita.
C. Bolja ishrana:
Šta treba dalje uraditi?
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Testirati i poboljšati softver za ishranu
Razviti standardizovanu “posetu radi
savetovanja o ishrani stoke”
Pripremiti standardne obroke za veoma
mala domaćinstva, koristeći cene STIPS-a
Obučiti sve savetodavce o upotrebi ovih
alatki
Napraviti priručnik o ishrani
Analizirati finansijske koristi bolje ishrane
muznih krava iz pilot-projekta
“Dijagnostičkih veština” i koristiti rezultate;
C. Bolja ishrana:
Šta treba dalje uraditi?
7.
8.
9.
10.
Ponoviti edukaciju za druge tipove stoke
Sprovesti nacionalne kampanje za
promovisanje bolje ishrane, koje bi
uključivale mlekare i snadbevače hranivima
Napraviti demonstracije i oglede na
gazdinstvima za različite vrste proizvodnje
krmnog bilja
Uspostaviti malu jedinicu koja bi
koordinisala ove aktivnosti i podržavala ih.
D. Integralno upravljanje pesticidima:
Šta smo postigli?
Odličnu saradnju sa Ministarstvom
poljoprivrede SAD-a
Svih 60 savetodavaca za zaštitu bilja je prošlo
edukaciju o principima i različitim pristupima
IPM-a
Svi savetodavci za zaštitu bilja su prošli
edukaciju o IPM-u za šargarepu i papriku, i
dobili su priručnike
Radne grupe pripremaju priručnike za:
1.
2.
3.
4.
◦
◦
◦
5.
Paradajz
Luk
Krompir
Razvijen je višegodišnji program edukacija i
edukacija za predavače (vidi sledeći slajd).
D. Integralno upravljanje pesticidima:
Šta smo naučili?
1.
2.
3.
4.
Znanje savetodavaca o IPM-u i stepen
prihvatanja ovog sistema su se veoma
razlikovali (veliki fokus na pesticidima)
Malo informacija o troškovno-efikasnom IPM-u
je dostupno; zaštita bilja obično teži
minimalizovanju gubitaka, a ne maksimiziranju
profita
Služba za praćenje štetočina i predviđanje
vremena u Vojvodini se dobro razvija i biće od
koristi za celu Srbiju
Ima različitih priručnika, ali postoji ograničenje
u smislu prilagođenosti uslovima u Srbiji i
distribuciji priručnika (vezanoj za projekte).
D. Integralno upravljanje pesticidima:
Šta treba dalje uraditi?
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Primeniti višegodišnji plan edukacija i razvoja,
uz testiranje kompetentnosti
Napraviti dobru srpsku verziju svakog
priručnika i štampati ih u velikom broju
Načiniti edukacije praktičnijima, sa manjim
grupama i uz više terenskog rada
Razviti program edukacija proizvođača o IPM-u
Uspostaviti nacionalnu službu za praćenje
štetočina i prognozu, baziranu na dosadašnjem
iskustvu
Ustanoviti malu jedinicu za koja bi koordinisala
i podržavala gore navedene aktivnosti.
E. Savetodavne veštine:
Šta smo postigli?
1.
2.
3.
4.
5.
Dobru saradnju sa Ministarstvom
poljoprivrede SAD-a
Svih 250 savetodavaca prošlo je edukaciju o
principima efikasne komunikacije
Svim savetodavcima je predstavljena ideja
formiranja i rada sa grupom proizvođača
Počelo je pripremanje savetodavnog
priručnika
Planirani su kursevi za savetodavstvo putem
audio-vizualnih i štampanih medija.
E. Savetodavne veštine:
Šta smo naučili?
Savetodavci bolje reaguju na praktičnu
obuku, pre nego na teoriju
Savetodavci su skeptični prema pristupu
koji uključuje grupe poljoprivrednih
proizvođača zbog:
1.
2.
◦
◦
◦
Opsednutosti formalnim strukturama kao što su
udruženja poljoprivrednih proizvođača
Brige da će ovakav pristup zahtevati više rada
(proaktivniji je) nego što zahtevaju posete
individualnim gazdinstvima
Malog broja primera koji pokazuju kako grupe
funkcionišu i šta mogu da postignu.
E. Savetodavne veštine:
Šta treba dalje uraditi?
1.
2.
3.
4.
5.
Posvetiti više pažnje grupama poljoprivrednih
proizvođača, uključujući mentorski nadgledan rad
sa pilot-grupama
Ponovo održati edukaciju o audio-vizualnim i
štampanim medijima, da bi svi savetodavci mogli
da nauče o oba tipa medija
Obezbediti edukaciju o sprovođenju, analiziranju
i korišćenju demonstrativnih ogleda na
gazdinstvima
Nastaviti sa razvojem savetodavnog priručnika
Razviti testiranje kompetentnosti i sistem
sertifikacije savetodavnih veština, sa početnim
kursom za sve nove savetodavce.
1.
2.
3.
4.
Različite polazne osnove, najteža prva
edukacija
Predavač uči koliko i polaznici
Znamo da proizvođači vremenom usvajaju
nove ideje; savetodavcima je takođe
potrebno vreme da promene utvrđena
mišljenja i načine rada
Zato edukacija treba da bude progresivna,
ojačana i izgrađena na prethodnim,
koristeći iste predavače gde je to pogodno –
Tek smo počeli!
Savetodavci su praktični ljudi, koji najbolje
reaguju na praktičnu obuku sa terenskim
posetama i vežbama
Grupe bi trebalo biti manje, u idealnom
slučaji ne više od 20 ljudi
IT predstavljaju kritičan problem; svakom
savetodavcu treba:
5.
6.
7.
◦
◦
◦
◦
Sopstveni laptop sa standardnim softverskim
paketom
Obuka kako da ga koriste (razlikuju se polazne
osnove)
Poseban softver za oblast savetodavstva
Podrška;
Edukacija čini samo jedan deo šireg
procesa; u svakom slučaju savetodavcima
su potrebni:
8.
◦
◦
◦
9.
10.
Alatke: Priručnici, softver, ček-liste
Paketi: Sistematski načini korišćenja ovih alatki
Edukacija u korišćenju alatki i sertifikovanje
Edukacija mora ići ruku pod ruku sa
menadžmentom i monitoringom, tako da
savetodavci mogu da primene naučeno
Svaka tema zahteva podršku osobe ili
jedinice, unutar strukture, koja bi upravljala
razvojem savetodavne službe.



Predložena IPARD mera za finansiranje
opreme za baliranje silaže
Demonstacioni ogledi konzervativne obrade
zemljišta u Pančevu podržani od strane
Ministarstva poljoprivrede SAD-a
Konkurentska šema grantova STAR-a :
◦ 13 demonstracionih projekta
◦ 5 projekata vezanih za medije

Dalje preporuke Ministarstva:
◦ Rasađivanje
◦ Staklenička povrtarska proizvodnja
◦ Povrtarska proizvodnja na otvorenom
1.
2.
3.
Demonstracioni ogledi na gazdinstvima
predstavljaju srednjoročnu aktivnost koja
zahteva stabilne partnere i održivo lokalno
finansiranje
Potrebna im je podrška i jedinstveni pristup
analizi i savetodavnim materijalima
“Ogledi” zahtevaju jednako resursa koliko i
“gazdinstva”.
“Monitoring je koristan
ukoliko ima svrhu”
Evropska komisija/Svetska zdravstvena
organizacija 2002.
“Eutrofikacija i zdravlje”
 “Koja
je korist od savetodavnog rada?”
“Zašto želiš da znaš?”
 “Zato
što moram da donesem dve vrste odluka:
1. Koliko novca da potrošim na savetovanje?
2. Kako i gde da ga potrošim?”
1.
2.
3.
4.
Praćene reakcije polaznika na svaku od
edukacija (Slavica)
Razvijen i primenjen sistem monitoringa za
savetodavne projekte pod STAR CGS-om
(Jagoš/Dragan)
Započeto detaljno prikupljanje podataka
kako bi se ocenio uticaj pilot-projekta
“Dijagnostičkih veština” (Nataša/Zorica)
Ocenjen program rada savetodavaca i
napravljene izmene (videti sledeći odeljak).
 Nismo
izračunali ekonomski uticaj na
svakodnevni rad savetodavaca
◦ Zašto nismo?

Zato što još nemamo jasne repere za
upoređivanje.



100 000 analiza zemljišta i preporuka o đubrenju
godišnje
Parcele testirane svake 4 godine  400 000 parcela
Prosečna veličina parcela 2,5 ha (???)  1 milion ha
(od 3,3 milion ha obradivog zemljišta)




Prosečna cena đubriva= 150 € /ha
Ukoliko se ostvari ušteda u đubrivu / povećenje
prinosa vredno 5% od cene đubriva  7,5 € /ha
godišnje
 7,5 miliona € godišnje
Budžet savetodavne službe za 2011 = 170 milion
dinara = 1,7 miliona €

Ishodi edukacija (Slavica)...

Savetodavni projekti (Dragan)...

Pilot-projekat (Nataša)...
EDUKACIJA SAVETODAVACA
dr Steve Goss i dr Slavica Čolić
MONITORING I OCENA TOKA
OBUKA
1. priprema radnih zadataka za konsultante (TOR)
2. rad na pripremi modula
3. prisustvo na edukacijama
•svakodnevna evidencija učesnika
•praćenje aktivnosti savetodavaca
•ocena predavača
•ocena prevodioca
•sugestije za poboljšanje
•izdavanje sertifikata
•evidentiranje učešća i izdatih sertifikata u bazi podataka
4. izveštavanje o napretku i realizaciji edukacija
MONITORING I OCENA TOKA
OBUKA
Pre-test na početku svakog treninga
Post-test na kraju svakog treninga
Anketa o oceni treninga (sadržaj i organizacija)
Izveštaj konsultanata
 Anketa na uzorku od 30-40% savetodavaca 3-6
meseci po završetku edukacija
.
Pitanja
Kako ocenjujete svoje znanje o komunikacionim veštinama pre obuke?
Kako ocenjujete svoje znanje o komunikacionim veštinama posle obuke?
Da li ste razumeli sadržaj prezentacije
Kako ocenjujete predavanja
Predavači su pripremili materijale o komunikacionim veštinama
Bilo mi je omogućeno da učestvujem u diskusiji o svim važnim pitanjima tokom
obuke
O čemu želite više informacija?
Koja predavanja su bila od najmanje koristi i kako bi mogla da se poboljšaju?
Koja predavanja su bila od najveće koristi?
Odnos između vremena posvećenog teoriji i praktičnog rada je bio?
Da li su grupne vežbe bile od koristi?
Kako strani predavač prenosi znanje?
Da li je strani predavač efikasno koristio vreme za prezentacije?
Kako domaći predavač prenosi znanje?
Da li je domaći predavač efikasno koristio vreme za prezentacije?
Ova edukacija je trajala:
Kako biste ocenili edukaciju u celini?
U kom sektoru radite?
Na koji način biste želeli da Vam Ministarstvo poljoprivrede SAD pomaže u
budućnosti?
Kako ocenjujete uslove u kojima se odvijala edukacija?
Kako ocenjujete smeštaj?
Kako ocenjujete hranu i osveženje?
Da li je poziv na edukaciju sadržao sve potrebne informacije?
Odgovori (1 nalošije, 5
najbolje)
unapređenje znanja
Modul
1.1.
Modul
2.1.
Modul
2.2.
Modul
2.3.
Modul
2.4.
Modul
3.1.
+ 44%
+ 6%
+ 14%
+ 16%
+ 9%
+16%
Moduli koji su imali kao cilj sticanje novih znanja i ovladavanje tehnikama
bolje su ocenjeni od onih koji su bili usmereni na osavremenjavanje
postojećeg znanja


Većina savetodavaca imala je dobro znanje o
tehnologijama proizvodnje na koje je
savetodavstvo Srbije tradicionalno fokusirano,
a manje o ostalim temama koje su
obuhvaćene edukacijama.
Za većinu savetodavaca ovo su prve edukacije
posle završetka fakulteta, pa nije bilo realno
očekivati veliki napredak u nekoliko dana.


Trening plan za 2011. godinu baziran je na
utvrđivanju i proširenju znanja stečenog
tokom 2010. godine
Veoma je važno razviti softvere za farm
menadžment, đubrenje, ishranu stoke i
integralnu zaštitu bilja kao važne
savetodavne alate, zajedno sa uputstvima,
ček listama i dr.
ZAKLJUČAK
realizovano svih 8 modula
planirano 240 participanata-edukovano 278 ili
+ 15,8%
obuhvaćeni svi segmenti savetodavstva
prisustvo proizvođača na edukaciji za EI
učešće savetodavaca iz okruženja
realizovano 2400 savetodavac dana
Plan edukacija za 2011.
• 13 modula
• preko 300 učesnika
• 2900 savetodavac dana
U OKVIRU STAR KONKURSA ZA DODELU
BESPOVRATNIH SREDSTAVA (CGS)





Od strane selekcione komisije (AREC) odobreno
je ukupno 52 podprojekta
Jedan podnosilac je odustao, a do sada je
potpisano 50 ugovora
Većina ugovora potpisana je u januaru 2011,
tako da do krajnjeg roka, 31. oktobra, imaju
svega 9 meseci za implementaciju
Zadatak IPN-a je M&E aktivnosti koje su
rukovodioci podprojekata naveli u Ugovoru
IPN je bio isključen iz procesa izbora
podprojekata kako bi njihovo praćenje bilo u
potpunosti nezavisno





Veći broj podprojekta realizovaće se i pratiti u
kratkom vremenskom periodu pa je pristup
morao da bude jednostavan i relativno brz za
IPN, STAR PIT i izvođače podprojekata
U IPN-u formiran je tim stručnjka za
monitoring i evaluaciju podprojekata
19.1. svi rukovodioci podprojekata upoznati
su sa glavnim ciljevima i načinom sprovođenja
M&E
USDA je u januaru 2011. održala trening za
tim IPN-a, predstavnike Ministarstva (Sektor za
ruralni razvoj), direktore odabranih PSSS
Jedan od važnih rezultata treninga je da je IPN
razradio predlog nacrta matrice logičkog
modela (logframe) za M&E



Istovremeno konsultant WB je pregledao sve
podprojekte, odredio zajedničke elemente i razvio
jednostavne metode koje bi se mogle koristiti pri
M&E
Potom je tim IPN-a za M&E, oslanjajući se na oba
ova izvora, razvio jedinstven pristup primenjiv u
praksi (Logički okvir)
Logički okvir dostavljen je svim rukovodiocima
podprojekta



Uvidom u dokumentaciju podprojekata
(ugovori, logički okvir) konstatovano je da
aktivnosti nisu prikazane po jedinstvenoj
metodologiji (nisu dobro definisani
pokazatelji o obavljenoj aktivnosti kao i
dinamika aktivnosti po tranšama)
Po analizi dokumentacije, dat je pozitivan
izveštaj o obavljenim aktivnostima za 6
podprojekata
Ostalim rukovodiocima podprojekata vraćen
je logički okvir kako bi se dopunili podaci






U dogovoru sa predstavnicima STAR PIT-a
izrađena je dodatna opisna tabela o aktivnostima
(matrični format) sa dinamikom po tranšama
Od strane STAR PIT-a prosleđen je zahtev za
dopunu opisne tabele svim rukovodiocima
podprojekata
36 rukovodilaca podprojekata dostavilo je
potrebnu dokumentaciju
Za preostale dogovoreno je da STAR PIT pošalje
obaveštenje da dostave potrebnu dokumentaciju
Tim IPN-a zadužen za monitoring trenutno
ocenjuje izveštaje i pregleda dopunjene obrasce
logičkog okvira i priprema izveštaje za STAR PIT.
U cilju efikasne evaluacije napredka podprojekata
predstoji monitoring na terenu od strane tima IPNa i STAR PIT-a

Od podprojekata koji su odobreni, očekuje se
da će poboljšati ekonomske rezultate u
proizvodnji putem:
◦
◦
◦
◦
◦


Transfera znanja i tehnologije
Podrške za udruživanje
Standardizacije proizvoda
Zaštite životne sredine, i
Razvoja ruralnih sredina
Kroz M&E pratiće se realizacija nabrojanih
efekata
Rezultate ćemo imati u toku godine...
Primenjena istraživanja
STAR projekat
Datum početka: 20.10.2010.
Datum završetka: 31.10.2011.
Projekat
Održivo upravljanje poljoprivrednim gazdinstvom
•Glavni ciljevi podprojekta
•Osnovni koncept metodologije rada savetodavaca po modelu
dijagnostičkog ispitivanja potreba poljoprivrednih proizvođača
•Dizajn pilot projekta
•Šta smo do sada uradili
•Šta predstoji
•Čime će rezultirati rad na projektu
Glavni ciljevi pod-projekta
• Povećanje konkurentnosti poljoprivrednog gazdinstva
• Poboljšanje znanja proizvođača iz oblasti tehnologije proizvodnje,
kvaliteta proizvoda i menadžmenta gazdinstva
• Poboljšanje efikasnosti rada i merenje efekata rada PSS
koje će biti zasnovano na konkretnim potrebama proizvođača
__________________________________________________________
• Uvođenje novog metoda rada Poljoprivredne savetodavne službe
Republike Srbije na poljoprivrednim gazdinstvima
___________________________________________________________
Koncept
Dijagnostičko istraživanje i pronalaženje realnih problema
proizvođača
zasniva se na osnovu onoga što su savetodavci konkretno pitali i videli kod
proizvođača. Suština je da zajednički sa proizvođačem reše problem i
podignu svest proizvođača o problemu
• Ovladati analizom problema i njihovih uzročno posledičnih odnosa
• Savladati izradu dijagrama problema i dijagrama cilja
• Ovladati pripremanjem i izradom akcionih planova za proizvođače,
zasnovanom na stvarnim problemima i potrebama i
Naučili i uvežbali moderatorske i komunikacijske veštine,
Edukacija za procenu potreba proizvođača i edukacija za uvođenje
evidencije na gazdinstvima
•Dizajn projekta
Vodeća Institucija:
Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd
Učesnici:
- PSS Šabac
- PSS Loznica
- PSS Smederevo
9 savetodavaca (ratari, stočari i voćari)
Direktni krajnji korisnici
- 12 tipičnih gazdinstava za naše uslove (sa dominantnom
govedarskom proizvodnjom – linija mleka)
- u svakoj od tri službe po 4 gazdinstva
-Indirektni korisnici
-savetodavna služba, proizvođači u lokalu i šire
-Od oktobra 2010. do oktobra 2011.
Šta smo do sada uradili
• Edukacija za procenu potreba proizvođača (decembar 2010, januar 2011)
Izrada priručnika sa metodologijom rada po modelu dijagnostičkog
istraživanja procene potreba proizvođača
• Edukacija za uvođenje finansijskog evidencije na poljoprivrednom
gazdinstvu (februar)
_________________________________________________________________
• Sprovedeno je dijagnostičko istraživanje procene potreba proizvođača
na 12 gazdinstava
• Razvili akcione planove sa specifičnostima za svako gazdinstvo
______________________________________________________________
Šta smo uočili?
• Dva osnovna problema na gazdinstvima:
- ishrana muznih krava (neizbalansiran obrok i skupa proizvodnja hrane)
- higijena i kvalitet mleka
U cilju rešavanja problema
• Postavljeni su demonstaracioni ogledi
• Ratarstvo – 11 ogleda (8 sortnih, 2 uvođenje novih kultura i 1 sa
primenom mineralnih hraniva)
• U stočarstvu – 16 ogleda (9 sa ishranom i 7 sa dezinfekcijom)
_________________________________________________________________
• Uvedena je evidencija za svih 12 gazdinstava
• Izrađen je bilans stanja na početku godine
_________________________________________________________________
Aktivnosti do kraja projekta
•
•
•
•
•
•
Realizovati demonstracione oglede
Izraditi bruto marže po linijama proizvodnje
Izraditi bilans uspeha gazdinstva
Monitoring rada savetodavaca
Utvrditi ekonomske efekte rada savetodavaca
Izraditi i distribuirati brošure o rezultatima primenjenog istraživanja
Prezentacija rezultata primenjenog istraživanja na nivou službe
Šta omogućava Projekat:
• Da savetodavci znanja dobijena na edukacija iz programa 2010. godine
iz oblasti tehnologija, Farm menadžmenta i savetodavnih veština
primene na gazdinstvima
• Projekat je spona Programa edukacije savetodavaca i Primenjenih
istraživanja
• Na osnovu rezultata projekta dobiće se merljivi pokazatelji efikasnosti
rada savetodavne službe
U cilju unapređenja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača
1.
2.
3.
Savetodavni ciljevi
Organizaciona struktura
Upravljanje zainteresovanih
strana

Zakon o savetodavstvu
◦ petogodišnji Program rada

godišnji programi rada
 Struktura je dobra što se tiče
principa
ali...
 Programi definišu aktivnosti a ne
ishode
1.
1.
2.
Povećati prinos mleka za
1litar po kravi dnevno
Postarati se da 90% mleka koje se
isporučuje mlekarama zadovoljava
standarde EU
Postarati se da 90% gazdinstava sa 20 i
više krava zadovoljava standarde zaštite
životne sredine po pitanju skladištenja i
ispuštanja stajnjaka i nusprodukata silaže
Povećati prinos mleka kroz:
1.
◦
◦
Subvencije za mleko
Savetodavni rad
Postići higijenske standarde EU kroz:
2.
◦
◦
◦
◦
Propise
Testiranje mleka i sisteme plaćanja
Investicione grantove
Savetodavni rad
Postići standarde u zaštiti životne sredine kroz:
3.
◦
◦
◦
Propise
Investicione grantove
Savetodavni rad
1.
2.
Savetodavni cilj:
 Pomoći proizvođačima da povećaju prinos
mleka kroz poboljšanu ishranu
Savetodavne aktivnosti:
 Priprema priručnika i softvera
 Organizovanje posete gazdinstvima u vezi sa
savetovanjem o ishrani
 Razvijanje standardizovanih obroka
 Rad sa snadbevačima repromaterijala i
mlekarama
 Obavljanje demonstracija i ogleda sa krmnim
biljem.


Koristiti logički okvir za
definisanje ciljeva, indikatora,
pretpostavki i rizika
Početi sa ograničenim brojem
važnih ali ostvarivih ciljeva.
Aktivnosti sa naše liste “Šta
treba sledeće da uradimo” su:

◦
◦
◦
◦

Višegodišnje
Sastavljene iz više segmenata
Proaktivne
Zahtevne
Ko će ih obavljati???

“Ova veća uloga implicira drastično povećan
kapacitet sadašnjeg IPN-a. U tom slučaju,
ovakvom institutu će biti neophodna
tehnička podrška. Dvogodišnji ili trogodišnji
projekat međunarodne saradnje bi mogao
pomoći angažujući stalne stručnjake kojima
bi podršku pružao dobar tim privremeno
zaposlenih stručnjaka, ali bi projekat mogao
pomoći i sa budžetom koji bi im dopustio
da investiraju u opremu i znanje”.
Da li je privatizacija rešenje?

Koje aktivnosti bi obavljala privatna
savetodavna služba?
Državna
služba?
Privatna
služba?
Izrada priručnika i softvera

()
Izrada preporuka za standardizovane obroke
i đubrenje za male proizvođače


Savetovanje proizvođača i grupa
proizvođača


Angažovanje snadbevača repromaterijalima i
mlekara


Aktivnost

Privatni savetodavci bi se fokusirali na veća
gazdinstva koja bi bila u stanju da plate njihove
usluge.
Stvari se menjaju:
2003. godine:

◦
◦
◦
◦
Poljoprivredne stanice su u društvenom
vlasništvu
Ne postoji odeljenje za savetodavstvo pri MPŠV
Nema predstavnika poljoprivrednih proizvođača
Nema STAR projekta
2011. godine:

◦
◦
◦
◦
Poljoprivredne stanice su u vlasništvu države
Formirano je Odeljenje za ruralni razvoj,
primenjena istraživanja i savetodavnu službu
Formirano je Veće za primenjena istraživanja i
savetodavstvo sa poljoprivrednim proizvođačima
kao članovima
STAR projekat
Programi rada se menjaju:
Program rada za 2010. godinu bio je ukratko:

◦
◦
◦
Previše “propisan“ (poljoprivredne stanice nisu
učestvovale u pripremanju svog programa)
Nefleksibilan (sa ciljevima za svakog savetodavca
koje nije postavila poljoprivredna stanica)
Bez optimalne alokacije resursa (previše vremena
potrošeno na aktivnosti koje imaju mali uticaj)
Program rada za 2011. godinu je poboljšan:

◦
◦
◦
Napravljen uz primedbe svakog direktora
Fleksibilnost u okviru širokih parametara
Završen i predat od strane Odeljenja za ruralni
razvoj, primenjena istraživanja i savetodavnu službu
Sledeći korak?




Labavu mrežu od 35 institucija pretvoriti u
nacionalnu centralnu službu koja bi imala
centralne, regionalne i lokalne kancelarije
Izgraditi snažne kapacitete kako bi se:
◦ Radilo centralno ono što treba da bude rađeno
centralno
◦ Radilo lokalno ono što treba da bude rađeno
lokalno
Učiniti službu manje zavisnom od Ministarstva,
ali tako da se i dalje finansira iz budžeta
Dati kontrolu proizvođačima.
5.3 Upravljanje zainteresovanih
strana
Mali koraci:




Uključiti proizvođače u “ekspertske grupe”
kako bi se utvrdile potrebe i prioriteti
U svaku godišnju Savetodavnu
konferenciju uključiti “Dan proizvođača”
Postaviti štand savetodavne službe i “Dan
savetodavstva” na Novosadski sajam
poljoprivrede
Prilagoditi Veće za primenjena istraživanja i
savetodavstvo tako da uključi 50% i više
predstavnika proizvođača.
Veliki koraci:

◦
◦
◦
◦

Glasanje poštom svih registrovanih proizvođača
koji bi, direktno ili indirektno, izabrali:
Nacionalno Savetodavno veće (+ drugi članovi)
Lokalne odbore (1 odbor po poljoprivrednoj
stanici)
Regionalne odbore (npr. Vojvodina, centralna
Srbija, južna Srbija)
Radne grupe, kako stalne tako i ad hoc grupe,
iuključujući “Odbor malih proizvođača”
Mnoge opcije postoje, npr. pitanje za koje
pozicije bi bili direktno izabrani, a za koje
izabrani od drugih predstavnika.
Prioriteti kako ih ja vidim:
1.
2.
3.
Izgraditi kapacitete za primenu aktivnosti
koje smo identifikovali
Povećati učešće proizvođača, prvo kroz
“male korake”, da bismo došli do “velikih
koraka”
Razviti savetodavnu strategiju sa
kvantifikovanim “razvojnim ciljevima” i
“savetodavnim ciljevima”, te bazirati na
njima buduće programe rada.
Dodatni slajdovi
Slavica Čolić

STAR Komponenta 2 kroz obuku savetodavaca i podršku
istraživanjima u oblasti poljoprivrede i savetodavstvu ima za
cilj unapređenje i širenje znanja i tehnologija koji su potrebni
poljoprivednim proizvođačima i prerađivačima kako bi postali
konkurentni i profitabilni.
U 2010. godini savetodavaci su edukovani u cilju:



Proširenja znanja - iz oblasti koje nisu bile obuhvaćene
njihovim redovnim obrazovanjem (upravljanje gazdinstvom i
edukacije iz oblasti evropskih integracija u domenu
poljoprivrede)
Osavremenjvanja znanja – odnosno inoviranja znanja iz
oblasti tehnologija proizvodnje
Sticanje primenjenih znanja - ovladavanje savetodavnim
tehnikama i veštinama
U periodu 19. oktobar – 9. april 2011. godina u
organizaciji Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede i Instituta za primenu nauke u
poljoprivredi edukacija savetodavaca koja se finansira
preko Svetske banke je realizovana kroz 8 modula.









Modul 1.1: Farm menadžment
Modul 1.2: Evropske integracije
Modul 2.1: Savremena tehnolgija u ratarskoj i povrtarskoj
proizvodnji
Modul 2.2: Savremena tehnologija zaštite bilja
Modul 2.3: Savremena tehnologija u voćarskoj proizvodnji
Modul 2.4: Savremena tehnologija u stočarskoj proizvodnji
Modul 3.1: Savetodavne veštine 1
Modul 3.2: Metodologija dijagnostičkog istraživanja i
procena potreba poljoprivrednih proizvođača za
savetodavnim uslugama 1









Održano je 27 edukacija sa ukupno 1153 participanata
22 poljoprivredne savetodavne službe Srbije -146
12 poljoprivrednih savetodavnih službi Vojvodine -94
13 privatnih savetodavnih službi-18
4 NVO-6
lokalna samouprava (2 organizacije)-13
jedno udruženje -1
Edukaciji za Evropske integracije prisustvovalo je i 12
proizvođača i dva predstavnika Agencije za pružanje
stručnih usluga u poljoprivredi, Republika Srpska.
U duhu regionalne saradnje edukacijama za savremene
tehnologije prisustvovalo je i 6 savetodavaca Savjetodavne
službe i 2 savetodavca Selekcijske službe Crne Gore.

Edukacija za Modul 1.1. Farm menadžment I
Cilj edukacija
Da savetodavci agroekonomisti obnove svoje znanje a savetodavci
ostalih specijalnosti usvoje osnovne ekonomske principe vođenja
farme, dobiju osnovu za razumevanje finansijskih izveštaja i za
primenu bruto marže kao alata u svom radu.
Posebno je naglašen značaj vođenja evidencije na farmi.
Kroz predavanja, posetu gazdinstvima i praktične vežbe participanti
su osposobljeni da razumeju šta je bilans stanja, bilans uspeha, kao
i da pripreme kalkulacije proizvodnih linija i kako dobijene podatke
mogu koristiti za donošenje odluka o vođenju farme.
Edukacija je organizovana uz podršku USDA.
Edukacija Modul 1.2. Evropske integracije
Cilj edukacije

•
•
•
•
•
•
Da učesnici steknu uvid u glavne elemenate CAP sistema, kako bi
bili u stanju da daju odgovarajuće smernice poljoprivrednicima i
kako da ove informacije iskoriste u svom poslovnom planiranju.
Teme
Pregled i indikativni vremenski okvir za primenu različitih elemenata
CAP-a
Kratak pregled trenutnog stanja CAP-a i pravac u kojem se razvija
Nacrt glavnih regulatornih oblasti koje utiču na poljoprivrednu
proizvodnju
Upoznavanje sa Instrumentima predpristupne pomoći za ruralni
razvoj (IPARD)
Standardi u CAP-u: ISO 22000, Global GAP, HACCP i drugi.
Kako će EU promeniti rad poljoprivredne savetodavne službe.

Edukacija za Modul 2.1. Savremena tehnologija u ratarskoj i
povrtarskoj proizvodnji i Modul 2.3. Savremena tehnologija u
voćarskoj proizvodnji
Cilj edukacije
da osposobi savetodavce za davanje konkretnih saveta za đubrenje
Rezultati edukacije
1) obnova znanja o osnovnim principima u mineralnoj ishrani biljaka
i osobinama mineralnih đubriva
2) upoznavanje sa posledicama upotrebe mineralnih đubriva po
okruženje i ekonomski efekat
3) utvrđene su značajne razlike u izračunavanju potrebnih količina
krečnjaka i đubriva za davanje preporuke i koji su mogući razlozi
za to.
Zajednički zaključak edukacije 2.1. i 2.3 je da treba usaglasiti
stavove o




(1) Principima za izračunavanja potreba za krečnjakom i min.
đubrivom.
(2) Tabelama i progaramima koje se trenutno koriste u Srbiji za
davanje preporuka za količinu krečnjaka i đubriva, i njihovo
objedinjavanje u cilju kreiranja jedinstvenog dokumenta
(3) Razvijanje Priručnika za đubrenje koji sadrži jednostavne
tabele sa preporučenim količinama koji će savetodavci koristiti u
svom radu
(4) Razvitak softvera koji je u skladu sa Priručnikom za đubrenje.
Edukacija Modul 2.2. Savremena tehnologija zaštite bilja
Cilj edukacije
osposobljavanje savetodavaca za davanje saveta farmerima u skladu
sa principima integralne zaštite biljaka
Tokom trodnevne edukacije koja je organizovana u saradnji sa USDA
korišćeni su priručnici o osnovnim principima IPM i njegove primene
u proizvodnji šargarepe i paprike koje su razvili treneri Ministarstva
poljoprivrede SAD.
Svi davetodavci iz oblasti zaštite useva prošli su edukaciju o
osnovnim principima IPM-a, uključujući i različit spektar pristupa od
konvencionalnih do potpuno organskih.
Uz podršku Ministarstva poljoprivrede SAD, formirana je radna
grupe koja je tokom edukacije započela izradu priručnika za IPM za
paradajz i luk.
Edukacija za Modul 2.4. Savremena tehnologija u stočarskoj
proizvodnji
Cilj edukacije
osposobljavanje savetodavaca za davanje saveta o ishrani muznih
krava
Obavljena
je terenska poseta farmama koje se bave proizvodnjom
mleka gde su savetodavci prikupljali podatke o načinu ishrane i
proizvodnji hrane za muzne krave.
Uzeti uzorci hrane za analize
Koristeći mini softver formulisani su obroci po fazama laktacija a na
bazi hraniva koja se koriste na farmi.
Obavljena je organoleptička ocena prikupljenih hraniva i analiza
rezultata hemijskog sastava uzoraka hraniva.
Tokom edukacije su utvrđene slabe tačke u trenutnoj praksi ishrane
muznih krava i uloženo je dosta truda u rešavanju ovog problema
Kreiran je i testiran jedinstveni softver za formulacije obroka koji će
biti od pomoći savetodavcima.
Edukacija Modul 3.1. Savetodavne veštine 1-komunikacione veštine
Cilj edukacije
jačanje kapaciteta savetodavaca za prenošenje znanja
Savetodavci su teoretski i praktično učili o osnovnim principima
efektivne komunikacije i konceptima rada sa grupom proizvođača.
Edukacija je osnova za pripremu “Savetodavnog priručnika” koji će
savetodavcima služiti kao izvor informacija, pokrivajući principe
komunikacije sa farmerima, rad sa individualnim farmerima,
formiranje grupa farmera i rad sa njima.
Edukacija je organizovana uz podršku USDA.
Edukacija za Modul 3.2: Metodologija dijagnostičkog istraživanja i
procena potreba poljoprivrednih proizvođača za savetodavnim
uslugama 1



Ciljevi edukacije
Obuka učesnika za dijagnostifikovanje realnih problema farmera
Izrada akcionog plana baziranog kako na realnim problemima sa
kojim se farmeri suočavaju tako i na utvrđivanju potreba za
poboljšanje tržišne konkurentnosti farmera.
Ovom edukacijom savetodavci su stekli sposobnost i veštine da
realno sagledaju probleme sa kojima se susreću poljoprivredni
proizvođači. Edukacija predstavlja nov pristup savetodavnom radu,
koji objedinjuje tehničke veštine, farm menadžment i savetodavne
veštine za rešavanje kompleksnih realnih problema.
Dodatni slajdovi
Dragan Rahović
Dodatni slajdovi
Nataša Tolimir