Transcript Slide 1 - WebNovinar.org

Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije
Predavanje: Žanrovi veb novinarstva
Marko Nedeljković: [email protected]
Žanrovi veb novinarstva
• Na vebu se koriste svi osnovni novinarski žanrovi, prilagođeni novim
tehničkim mogućnostima (opremljeni multimedijalnim sadržajima):
1.
2.
3.
4.
5.
*
•
•
Vest
Izveštaj
Intervju
Reportaža
Članak
Komentar/Kolumna
Poštuju se svi profesionalni i etički standardi koji važe i za tradicionalne medije
(štampa, televizija, radio)
U praksi su sve češće prisutne hibridne forme
VEST
• Osnovni novinarski žanr i najkraći način
prezentovanja događaja, odnosno novosti
• Faktografski oblik novinarskog izražavanja (samo
činjenice)
• 5W‘s (ko, šta, gde, kada, kako + izvor)
• Najmanje 3 izvora! (BBC)
Zašto tri izvora?
Njuz.net
Jutarnji list (Hrvatska) i Večer (Makedonija)
Ruski proračun
FAKTORI VEST
(nije svaka informacija vest)
• Vreme – aktuelnost (osnovni faktor)
• Blizina – geografska, politička, ekonomska, kulturna
(“jednačina“ za redakciju koja se nalazi u Beogradu: 100
mrtvih u Indiji = 10 mrtvih u Podgorici = 1 mrtav u centru
Beograda)
• Status (moć i uticaj)
• Dinamika (faktor iznenađenja)
• Vrednost (negativno ima prednost vs. Alen Nojert)
• Identifikacija (ljudska priča, emocionalna vrednost)
• Zamenljivost u slikama
Dva osnovna načina pisanja vesti
Metod obrnute piramide
Metod odloženog dejstva
Struktura vesti
1. Naslovni blok
2. Lid
3. Telo vest
(BACKGROUND)
Značaj BKG
(doprinosi tumačenju)
IZVEŠTAJ
• Najzastupljeniji novinarski žanr
• BBC i Rojters: tekst koji prelazi 16, odnosno 17 redova ne može se
smatrati vešću
• Faktografski oblik novinarskog izražavanja (činjenice su svete,
komentari su slobodni)
• Dva shvatanja:
1. Proširena ili produžena vest (ista pravila i ista
kompozicija kao kod vesti pisane metodom obrnute
piramide)
2. Zasebna novinarska forma
VRSTE IZVEŠTAJ
1.
Klasični (opšteinformativni): podseća na vest pisanu metodom
obrnute piramide, činjenice se ređaju po značaju
2.
Reporterski izveštaj: u telu se akcenat stavlja na to kako se nešto
desilo (najčešće hronološki), a koristi se kod onih događaja čija
dinamika zahteva opis atmosfere
3.
Analitički ili komentatorski: kada imamo dva ili više jasno
suprotstavljena stava/mišljenja, novinar ostaje nepristrasan
4.
Interpretativni izveštaj
Interpretativni izveštaj
• Struktura: naslovni blok + lid + telo
• Najzastupljenija, ali i najzahtevnija vrsta izveštaja
• Struktura:
• naslovni blok
• glava = 5W‘s + izvor
• telo = zašto i šta dalje?
•
Interpretacija se ostvaruje uz pomoć: 1. Sagovornika
2. BKG-a (background)
3. Linkovanja
• Cilj je da se čitaocima ukaže na to kakve su posledice nekog događaja ili
odluke, tj. kako će se one odraziti na njihov život
Kako se ostvaruje interpretacija?
Od selekcije sagovornika i BKG-a koji koristite u tekstu direktno zavisi
kvalitet teksta, odnosno interpretacije
Sagovornici:
BKG:
 Minimum: “Audiatur et altera pars”
 Praktično: Čiti sve zainteresovane strane
 Dopunski detalji i informacije koje ne moraju
biti aktuelnom kopčom vezane za događaj o
kojem izveštavamo, ali doprinose njegovom
boljem razumevanju/tumačenju
 Maksimum: Ponuditi i tumačenje nezavisnih
stručnjaka
 Pravilna selekcija: iznošenje mišljenja, odnosno
stavova svih zainteresovanih strana, ali i
mišljenje nezavisnih stručnjaka
* Efekat “telefonskog imenika”
 Najčešće se koriste: BKG izjava, istorijski BKG,
stručni BKG, BKG najava, BKG hronologija,
BKG biografija, najbolji je kombinovani BKG
* Umeće, kvalitet i istraživanje novinara
Intervju
1. Intervju kao metod:
- za prikupljanje podataka
- za saznavanje gledišta, mišljenja, stavova
2. Intervju kao samostalni novinarski žanr:
- Klasični/tematski ili intervju pitanje – odgovor
- Intervju - portret, tj. intervju – profil
•
Od izbora teme direktno zavisi izbor sagovornika, a preduslov je njihova
kompetentnost
Saveti za vođenje intervjua
Erik Nalder
•
Najbolje mesto za intervju je tamo gde osoba radi, ali ne i ukoliko
se intervju realizuje telefonskim putem
•
Telefonski intervju je najmanje poželjan, ali i najčešći
•
Ako je sagovornik nervozan, dobra ideja je povesti ga u šetnju...
•
Napišite na koricama beležnice podsetnik – ne više od jedne
reči za svaku temu za koju hoćete da postavite pitanje
Saveti za vođenje intervjua
Erik Nalder
• KAKO I ZAŠTO? Kada sagovornik kaže nešto važno, pitajte ključno pitanje:
“Kako to znate?” To baca svetlo na verodostojnost, izvlači više detalja od
osobe i otvara vrata ka drugim izvorima.
• Pitajte ljude ZAŠTO rade to što rade umesto da pitate ŠTA rade.
• Hipoteza: Kada ljudi dođu do bitnog momenta priče, usporite ih i naterajte
da govore polako. Zajedno sa sagovornikom ćete proći kroz tu situaciju ako
postavljate pitanja: Gde ste se u tom trenutku nalazili, šta su radili, šta su
imali na sebi, kolika je bila temperatura...Tako ćete dobiti priču, a ne skup
činjenica!
• Ne nudite informacije “na tanjir” sagovorniku: Policajci će vam reći: “Ne
pitajte da li je osoba videla crveni automobil, pitajte šta je videla”.
Saveti za vođenje intervjua
Itjul i Anderson (1,2), Don Rej (3,4)
• Nemojte nastupati kao tužilac, izbegavajte neprijateljski intonirana pitanja.
Teška pitanja ostavite za kraj intervjua.
• Ponovite neprijatne stvari već izrečene o izvoru. Često će se otvoriti da bi
odgovorio na optužbe.
• Sami zakažite intervju. Izbegnite posrednike.
• Razmislite o njegovim pogledima na stvari. Šta bi vašeg sagovornika moglo
da motiviše na razgovor?
•
Cilj je da navedete osobu da govori o bilo čemu, ne bi li počela da odgovara i na
pitanja zbog kojih ste i zakazali intervju.
Intervju putem interneta (email)
Prednosti
• Štedi se vreme
• Šredi se novac
• Nekada je jedini način da se
obavi intervju
• Sačuvano u elektronskoj formi
• Sagovornik ima vremena da
formuliše odgovore
• Ako vam je potrebna samo
kraća izjava
Nedostaci
• Ne vidimo reakcije sagovornika
• Nema mogućnosti za
postavljanje dodatnih pitanja
• Nema ličnog utiska o sagovorniku
• Često dolazi do intervencija PR-a
• Nema mogućnosti za skraćivanje
pitanja
ČLANAK
• Kruna analitike i interpretacije
• Obrađuje opšte značajne društvene pojave i fenomene
• Sublimira sve ostale novinarske žanrove, od vesti kao
aktuelnog povoda, intervjua kao dela “građe”, preko
reporterskih elemenata (opis atmosfere, ljudi, događaja), do
iznošenja ličnog stava, komentarisanja, vrednovanja i kritike
• Struktura:
1. MAMAC
2. SLIKA SITUACIJE
3. ANALIZA ili BODY TEKSTA
4. ZAKLJUČAK SA PROGNOZOM
Specifičnosti veb žanrova
•
•
•
•
Upotreba linkova u tekstu
Atraktivan grafički “prelom” teksta
Određivanje ključnih reči
Upotreba multimedijalnih sadržaja:
- fotografije
- video zapisi
- audio zapisi
- galerije
- grafikoni, infografike...
• Cilj: kreirati multimedijalni sadržaj
Članak se na vebu javlja u tri oblika
1. Klon: direktan prenos teksta napisanog za štampano izdanje
na veb platformu
2. Polu-multimedijalna priča: prenos štampanog medija uz
dodatak određenih sadržaja
3. Multimedijalna priča: izvorno osmišljena i napisana za veb:
http://framework.latimes.com/2011/12/23/americans-stillstruggle-with-lasting-effects-of-the-recession/
(Los Angeles Times)
Tipičan primer klona
Primer klona
B92 - Online pecanje glasača
http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id
=582870
Primer loše organizacije multimedijalnog sadržaja
Blic.rs vs. Telegraf.rs
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/355122/Jezivaskrivena-kamera-Duh-u-liftu
http://www.telegraf.rs/video/432702-najstrasnija-skrivena-kamera-oviljudi-nikad-vise-nece-krociti-u-lift
Hvala na pažnji!
Specifičnosti veb novinarstva
Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije