Transcript Ribe Dunava 2

Ihtiofauna Dunavskog sliva
O Dunavu
•
Dunav (od keltskog "Reka") je dugačak 2783km i po dužini zauzima 33
mesto u svetu, površina sliva je 817.000 km2 i po tome je na 32 mestu
u svetu.
•
Izvor mu je na jugoistočnim padinama Švarcvalda i čine ga dve manje
reke, Breg (47,6 km) i Brigah (42,7 km) koje se spajaju kod grada
Donauesingena i čine Dunav.
Sliv dunava je podeljen na tri fizičko-geogrfske sredine: sliv gornjeg
ili alpskog Dunava, sliv srednjeg ili panonskog i sliv donjeg ili vlaškopontijskog Dunava. Pritoke koje imaju veći uticaj na prosečni proticaj
su: Drava, Tisa, Sava, Velika Morava, Olt i Siret, ostale mnogobrojne
pritoke imaju dosta manji uticaj na vodni režim.
•
• Reka danas teče kroz ili čini granicu deset država, a
to su redom od izvore prema ušću:
Nemačka,Austrija,Slovačka,Mađarska,
Hravatska,Srbija,Rumunija,Bugarska,Moldavija i
Ukrajna.
TOK KROZ SRBIJU
• Dunav u Srbiju ulazi na svom 1433 km (Srpsko-Mađarska
granica) i njegov tok kroz Vojvodinu i delom Srbiju je u dužini
od 588 km na kom se razvija u mnogobrojne rukavce čineći
tako jedinstvenu životnu oazu. Ribolovne površine Dunava
zauzimaju preko 150.000 hektara.
• Severozapadni deo Dunava se prostire u granicama Vojvodine
čije vode pripadaju tipu nizijskotoplih (cipriralnih) voda
karakterističnih za celu Panonsku niziju što ga čini na ovom
delu toka mnogo bogatijim sa ribljim fondom nego u ostalim
zemljama kroz koje protiče. Zajedno sa Tisom i kanalskom
mrežom DTD čini stozer ribolovno-turističkog koridora koji je
protkan mrežom međusobno povezanih reka, rečica, bara,
jezera i mnogih otvorenih i zatvorenih voda.
U Dunavskom slivu su prisutne:
• BABUŠKA - srebrni karaš - Carassius auratus Gibelio
( Familija: Cyprinidae, rod: Carassius)
• BODORKA-Rutilus rutilus
• (Familija: Cyprinidae, rod: Rutilus)
• CRVENPERKA-Scardinis erythrophthalmus
• (Familija: Cyprinidae, rod: Scardinius)
• DEVERIKA - Abramis brama
(Familija: Cyprinidae, rod: Abramis)
• JAZ - BROTFIS - Leuciscus idus
(Familija:Cyprinidae, rod: Leuciscus)
• KLEN - Leuciscus cephalus
(Familaija: Cyprinidae, rod: Leuciscus)
• LINJAK - Tinca tinca
(Familija: Cyprinidae, rod: Tinca
• MRENA - Barbus barbus
(Familija: Cyprinidae, rod: Barbus)
• PODUST - SKOBALJ - Chondrostoma nasus
(Familija: Cyprinidae, rod: Chondrostoma)
• ŠARAN - Cyprinus carpio
(Familija: Cyprinidae, rod: Cyprinus)
• KESEGA- Abramis ballerus
(Familija:Cyprinidae,rod:Abramis sp.)
• SIVI TOLSTOLOBIK -Arystchthys nobilis
(Familija:Cyprinidae,rod:Arystchthys sp.)
• BUCOV- Aspius aspius
(Familija:Cyprinidae,rod:Aspius sp.)
• GOVEDARKA- Gobio albipinnates
(Familija:Cyprinidae,rod:Gobio sp.)
• BELI AMUR- Ctenopharingodon idella
(Familija:Cyprinidae,rod:Ctenopharingodon sp.)
• SMUĐ- Stizostedion lucioperca
(Familija: Percidae, rod: Stizostedion)
•
BANDAR - Grgeč- Perca fluviatilis
(Familija: Percidae, rod: Perca)
• BALAVAC-Gymnocephalus cernuus
(Familija:Percidae,rod:Gymnocephalus sp.)
• SOM - Silurus glanis
(Familija: Siluridae, rod Silurus)
• ŠTUKA - Esox lucius
(Familija: Esocidae, rod: Esox)
• KEČIGA-Acipenser ruthenus
(Familija:Acipenseridae,rod:Acipenser)
• JESETRA-Acipenser gueldenstaedti
(Familija:Acipenseridae,rod:Acipenser)
• MORUNA-Huso huso
(Familija:Acipenseridae,rod:Huso sp.)
• DUNAVSKA JESETRA -Acipenser nudiventris
(Familija:Acipenseridae,rod:Acipenser)
• DUNAVSKA HARINGA- Alosa caspia
(Familija:Culpidae,rod-Alosa sp.)
• DUNAVSKA PAKLARA- Eudontmyzon danfordi
(Familija:Petromyzontidae,rod:Petromyzon sp.)
• PEŠ- Neogobius kessleri
(Familija:Gobidae,rod:Neogobius sp.)
• ČIKOV- Misgurnus fossilis
(Familija:Cobitidae,rod:Misgurnus sp.)
• PATULJASTI AMERIČKI SOMIĆ -cverglanIctalurus Rafinesque
(Familija:Ictaluridae,rod:Ictalurus sp.)
• JEGULJA- Anguilla Anguilla
(Familija:Anguillidae,rod:Anguilla sp.)
Babuška
• Vodi poreklo iz Kine, preneta je u Evropu
1856.godine kod nas je javila prvi put u Tamišu;
u velikoj meri zastupljena u svim vodama.
• Živi i u vodama sa malim procentom kiseonika i
minimumom hrane.
• Telo joj je prekriveno krljuštima srebrnaste boje
sa zelenkastim prelivima.
• Hrani se beskičmenjacima i raznovrsnom
biljnom hranom.
• Mresti se u maju i junu ginogenezom, ikru
oplođuju drugi mužjaci iz familije Ciprinida
(zlatni karaš ili šaran), ženka položi u tri navrata
oko 400.000 ikre iz kojih se razviju isključivo
ženski primerci babuške.Inkubacija traje
5-8dana.
• Dostiže težinu i3 kg,naraste do 45cm.
CRVENPERKA
• Živi u Evropi izuzev Pirinejskog poluostrva, Maloj
Aziji na Kavkazu u slivu Kaspijskog i Aralskog mora.
• Živi u velikim jezerima ali i u malim vodama kao što
su bare i ritovi, boravi uglavnom uz vodeno rastinje
(lokvanj, trska).
• Oblikom tela podseća na deveriku ali se uočavaju i
velike razlike: usta su joj malo nagore, peraja su pri
osnovi crnkasta a pri vrhu crvenkasta,a trbušna
krvavo-crvena, leđa su joj mrkozelena a bokovi
srebrnasti.
• Mresti se od prve polovine maja do prve polovine
jula, polnu zrelost dostiže u svojoj trećoj godini,
ženka polaže od 90.000 do 250.000 komada ikre.
• Mlađ se hrani planktonom a kasnije biljnom i
životinjskom hranom.
• Prosečne dužine je 25-40 cm a kapitalke su već
preko 500 gr. mada ih ima i dosta težih.
DEVERIKA
• Deverika je riba nizijskih voda.Telo je pljosnata sa
visokim leđima zelenkaste boje, telo joj je
srebrnastobele boje sa žućkastim bokovima I belim
trbuhom. Analno peraje joj je produženo skoro do
repa, glava joj je sitna u odnosu na telo sa malim i
niskopostavljenim ustima.
• Mresti se u maju pa do jula što zavisi od
temperature, ženka polaže oko 500.000 komada ikre
koju lepi na podvodno rastinje u plićaku i u to vreme
mužjaci dobijaju "mresni osip" odnosne pege po
telu.
• Za vreme mresta ne uzima hranu, zadržava se na
dubokim mestima sa glinovitim ili peskovitim dnom
naraste do 6 kg a izuzetno i više (na severu Evrope i
preko 10 kg), lovna težina joj je od 1 do 3 kg.
MRENA
• Naseljava gotove sve vode Evrope kao i srednje Azije.
•
Voli brzu, čistu i dosta hladnu vodu, boravi na kamenitim dubokim
mestima, oko mostova, vodenica, stubova i uvek je na dnu gde
nalazi hranu, crve i školjke.
• Telo joj je izduženo, cilindričnog oblika, leđa su joj maslinastozelena,
bokovi svetliji a trbuh bele boje sa srebrnastim nijansama, ima male
oči svetlomrke boje, leđno peraje joj je plavičasto sa koščatom
nazubljenom prvom žbicom dok su joj ostala peraja crvenkasta. Ima
četiri brka od kojih su dva na gornjoj usni koja prekriva donju usnu.
• Mresti se od maja do jula, ženka polaže do32.000 krupne
narandžaste ikre a mleč mužjaka je crvenkast. Ikra mrene je otrovna
i izaziva povraćanje i proliv te je netreba jesti.
•
Obično naraste do 70 cm sa težinom oko 4 kg, mada dostiže težinu
i preko 10 kg mada je to izuzetno retko.
•
•
ŠARAN
Postojbina mu je srednja Azija i
prenet je u sve zemlje sveta tako
da naseljava sve reke, prirodna i
veštačka jezera do 400 metara
nadmorske visine, bare i mrtvaje.
Telo mu j e prekriveno krupnom
krljušti tamnožute do zlatne boje,
na leđima je tamniji sivim
nijansama na trbuhu svetliji, na
njušci ima četiri kratka i debela
brka. Leđno peraje mu zauzima
polovinu leđa i dosta je široko a
prva žbica mu je jaka i testerasta
a istu takvu ima i zadnje donje
peraje. U našim vodama
razlikujemo tri vrste šarana:
Divljak koji je sav prekriven
krljuštima a telo mu je vretenasto;
Špigler sa manje aerodinamičnim
telom i nepravilnim rasporedom
krupnih krljušti koje su uglavnom
duž bočne linije, leđa, u blizini
skržnih poklopaca i repnog peraja;
treća vrsta je Lederer koji je skoro
bez krljušti i sa nešto manjom
glavom.
• Hrani se faunom dna,biljnim
materijalom,a odrasli i sitnom
ribom.
• Polnu zrelost dostiže u trećoj
godini pri težini od 400 do 800
grama, Mresti se od maja do
jula,mresti se grupno(1ženka
sa 3-4mužjaka) u plićoj i
toplijoj vodi na plavnim
terenima dok se samo krupan
mresti na ušćima reka i rečica.
Polaže do1,6 miliona komada
ikre,ćija inkjubacija traje 36dana.
• Šarani žive dugo,dostiže
veliku težinu.Naraste preko1m
i 27kg.
SMUĐ
Kod nas smuđ živi u dunavskom slivu i jezerima, voli duboku
čistu i tekuću vodu sa šljunkovitim ili kamenitim dnom. Najviše
mu odgovra temperatura od 10 do 18 stepeni, sa stalnim
režimom kiseonika 7mg po litru . Idealna temperatura za
ishranu i mrest smuđa je od 10 do 14 C. Zadržava se oko
potopljenih objekata, stabala, podvodnih krševa, mostova u
virovima.
• Telo mu je vretenastog oblika leđa zelenkasto-siva bokovi
svetliji sa 8-12 sivo-crnih poprečnih pruga a na leđima i
repnom peraju ima tamne pege dok su ostala peraja bledožute
boje i bez pega. Trbušna peraja su mu blizu glave, telo mu je
prekriveno sitnom krljušti a u ustima su mu oštri zubi a
pogotovu na početku usnog otvora.
• Mresti se od marta do maja, pri optimalnoj temperaturi vode
od 12C. Polnu zrelost postiže od 3 do 7 godine, a plodnost
ženke je oko 200.000 ikre po kilogramu težine, optimalna
temperatura za mrest mu je od 12 do 15 stepeni kada ženka
polaže jaja u gnezda a mužjak ih po oplodnji čuva od
neprijatelja. Mlađ brzo raste hraneći se larvama insekata i
ikrom drugih riba dok nakon prve godine postaje prava
grabljivica.Dostiže težinu oko 15 kg.
•
SOM
• Naseljava vode severne, istočne Evrope, Azije. Uglavnom
boravi u dubokim virovima dok ga glad ne natera na lov. Ne
odmiče daleko od svog skloništa jer je prilično lenj i radije čeka
žrtvu nego da juri za njom. Som je izuzetno grabljiva riba, lovi
plen iz zasede i samo se u izuzetnim prilikama upušta u
površinski lov. Živi u najdubljim mestima u reci, mostovskih
stubova, u rupama na rečnom dnu i u krošnjama potopljenih
stabala. Noću, po mutnoj vodi, kao i po nevremenu praćenom
grmljavinom izlazi iz skloništa i lovi uz obalu, pri površini.
• Usamljenik je i život provodi na jednoj lokaciji , izuzev ako ga
viša sila natera da promeni logu. Jedino se za vreme mrestne
migracije somovi skupljaju u veće grupe i sele na plavnu zonu
radi mresta. Kretanje mu počinje u proleće sa izlivanjem reka
kada zalazi u plavne terene gde se i mresti u periodu april jul,
ne podnosi mutnu vodu.
• Nema veće i teže ribe u našim vodama, glava mu je široka i
spljoštena i čini jednu šestinu njegove dužine, nema krljušt već
je prekriven sa slojem služi, usta su mu ogromna sa puno
sitnih zuba, na gornjoj vilici ima dva duga brka a na donjoj dva
para kratkih brkova, oči su mu dosta sitne u odnosu na glavu,
rep mu je veoma spljošten sa bokova i čini više od polovine
tela a repno peraje je dosta dugačko.
• Boja leđa mu je najčešće crna, stomak žućkastobeličast,
ponekad i crvenkast i išaran tačkama plave boje, bokovi su
zelenocrni sa maslinastim pegama a grudna i trbušna peraja
imaju žutu prugu po sredini, boja tela se menja u zavisnosti od
godišnjeg doba i sredine u kojoj živi a oni koji žive u jezerima i
mirnim vodama su uglavnom tamnije boje.
• Polnu zrelost ženka dostiže u 3-4 godini i tada polaže do
500.000 ikre. Mužjak čuva ikru od raznih napadača.Mlađ se u
gnezdu hrani planktonima i sitnim životinjicama dok ih roditelji
ne rasteraju. Karakteristika je da roditelju jedu svoju mlađ.
• Ženka odabire svoga partnera između tri-četiri pratioca sa
kojim odlazi na mrest a grudnim perajima kopa jamu u koju
izbacuje ikru, prvih 5-6 godina somovi rastu brzo tako da svake
godine udvostručuju svoju težinu.
• Odrasli somovi žive u paru, u jezerima rastu dosta sporije nego
u rekama ali u jezerima dostižu veću težinu i duže žive. Na
somove naročito uznemirujuće deluje promena vremena
praćena grmljavinom kada se dižu na površinu i plivaju bez
ikakvog cilja, hrani se uglavnom noću kada se nalazi na ulasku
brzaka u vir a pred zoru i preko dana je u viru ili na izlasku iz
njega.
ŠTUKA
• Kod nas u vodama crnomorskog sliva. Najbrojnija je u kanalima,
barama i jezerima i najrasprostranjenija je severna štuka - esox
lucius. Ima usta u obliku pačijeg kljuna sa oko 700 oštrih zuba
okrenutih prema ždrelu.
• Telo je izduženo, srednji deo je maslinastozelen ili mrkosmeđ,
bokovi su svetliji sa krupnim pegama koje mogu nekad da se
formiraju u poprečne pege. Rep joj je snažan i crvenkaste boje.
•
Štuka lovi iz zasede, pa zato naseljava mesta sa puno zaklona i
prepreka u vodi kao što su potopljena stabla, zatravnjeni tereni uz
trsku, oko lokvanja i granja. Retko boravi na mestima bez zaklona, i
tada najčešce na dnu, u nekom udubljenju. Ima karakterističan
mehanizam lova. Kada je aktivna, nepomična je u zaklonu, ne
rasteruje jata riba, već čeka da se usamljena riba (plen) sama
približi. Kada identifikuje plen, zauzima položaj i kada se ribica nađe
na određenoj distanci i ostvari se ključni nadražaj, sledi napad.
• Štuka dostiže duboku starost i ogromnu veličinu.
• Štuka nije migratorna vrsta ribe i njene selidbe su uslovljene
količinom hrane kao i potrebom odgovarajućih uslova za mrest. Po
visokoj i nadolazećoj vodi štuka migrira u plavnu zonu za jatima bele
ribe, a krajem zime, pri temperaturi vode od +5 C se seli na područja
sa mekim podvodnim biljem, na kome polaže ikru. Inkubacioni
period ikre traje 18 do 23 dana.
• Štuka se mresti od februara do aprila i ženka položi od 100.000
do 1.000.000 jajašca u plićaku prilepljenih za rastinje. Embrion se
razvija oko dve nedelje, mlađ se u početku hrani planktonima a kada
dostigne veličinu 4-5 cm prelazi na ishranu uglavnom drugim
ribicama.
• Kao odrasle su mesožderi i uglavnom se hrane ribama iz porodice
Cyprinida ali i drugim vodozemcima. Da bi dobila kilogram težine
štuka treba da pojede osam kilograma ribe.
• U optimalnim uslovima štuke od pet kilograma stare su oko sedam
godina. Polnu zrelost dostiže u trećoj godini kada je
35 i više cm.
BUCOV
• Bucov ima izuzetno razvijeno čulo bočne linije, odlično vidi i razlikuje
boje. Mresti se od polovine aprila do polovine maja, pri
temperaturi od 18-22 C, na dubini od 1,5-2m, na pešcanom ili
šljunkovitom dnu i na delu reke sa sporijim tokom. Sve do prve
godine života hrani se planktonom, nakon čega prelazi na mlađ
drugih vrsta riba.
• Bucov je dnevna grabljivica, ali se po mesečini i tihom vremenu,
bez vetra, hrani noću. Kada lovi kreće se u površinskim slojevima
vode, a najveći deo vremena provodi na dnu. Lovi na svim mestima
na kojima je grupisana sitna bela riba. To su uglavnom limani, ušca
manjih pritoka. Aktivnost bucova je prepoznatljiva po bočnim
zaokretima u površinskom lovu. Ribu lovi u okretu, s glave i bočno i
to ribice koje se kreću uzvodno iz jata. Ako je jato kedera veće,
grupa bucova ga razbija i lovi one jedinke koje su se u begu odvojile
i predstavljaju lak, jasno definisan plen.
BANDARGRGEČ
• Bandar je u našim vodama autohtona vrsta. Oblik tela mu je zbijen,
a u leđnom peraju ima koščate žbice, ima boju tela zelenu sa crnim
poprečnim prugama, dok mu je stomak svetliji. Donja peraja su mu
uvek crvenkaste boje.Bandar se u vodi zadržava uglavnom oko
potopljenih stabala i povodnih uzvišenja. Kreće se uvek u jatu u
kome se nalaze primerci iste veličine.
• Mresti se od marta do jula.
Ženka omresti od 12000-300000 komada,koje polože u trakama na
dnu ili podvodnu vegetaciju.Razviće je od 14 do17 dana pri
temperaturi oko 10C◦.Polno zrelost stiču sa 1-4 godine.
• Dok su manji predstavljaju omiljenu hranu štuka, teži od 0.5
kilograma, dok na severu kontinenta dostižu težinu i preko 3
kilograma.
• Životni vek im je 18 godina.
JAZ BROTFIS
• Voli bistru i hladnu vodu, zimi se zadržava na najdubljim mestima,
drži se jačih struja uz peskovito i šljunkovito dno. Veće je glave sa
koso postavljenim ustima. Telo mu je produženo, bočno spljošteno i
veoma podseća na crvenperku ili klena.
• Najsigurniji znak raspoznavanja je njegovo žuto oko sa crnom
pegom u gornjem delu beonjače. Gornji deo tela mu je tamnozelen i
prelazi u srebrnastu na bokovima a trbuh mu je beo. Ima moćna
peraja što je povezano sa njegovim staništem (jače struje).
Uglavnom živi u manjim jatima ali i pojedinačno, naraste do 4 kg ali
kapitalni primerci su već od preko 2 kg.
• Polnu zrelost dostižu sa 2-3 godine,a mogu živati 5 i više godina.
Mresti se od marta do kraja maja, tada ženka polaže do 120.000
ikre a telo mu dobija zlatne nijanse te mu izgled postaje atraktivniji.
• Hrani se sitnim vodenim životinjama, puževima i rakovima ali se
ponekad hrani samo algama.
KEČIGA
•
•
•
•
•
•
Kečiga (Acipenser ruthenus) jedinstvena je riba hrskavičnog kostura,
cenjena zbog žutog mesa. Najmanja je riba iz svoje porodice i naraste
uglavnom 30-50 cm dužine i kilogram težine.
Živi u jatima,na 20-30 cm iznad peskovitog dna, u koji se zna i zakopati,
tako da joj viri samo nos.Kečiga živi u jatima istih godišta, tako da su
uglavnom podjednake veličine.
U jatima i zimuje u liman na najdubljim mestima.
Radi mresta preduzimaju uzvodne migracije. U proleće počinje mrest. To
obično od aprila do juna, a za mrest izabere kamenita, šljunkovita ili
peskovita dna s protočnom vodom, kako mulj ne bi pokrio ikru. Ženka
polaže oko 100.000 ikre, koje mužjak oplodi. Razvoj ikre vrlo je brz.
Inkubacija traje samo četiri dana. Izleženi mladi drže se zajedno, a nakon
dve nedelje dovoljno su veliki za samostalno uzimanje hrane. Od dva
meseca jato kreće rekom uzvodno i nizvodno u potrazi za hranom.
Mladi u prvoj godini dostižu dužinu do 13 cm, a u drugoj do 22 cm. Treće
godine života kečiga dosegne do 30 cm dužine.
Životni vek im je oko 25godina.
DUNAVSKA
JESETRA
• Pre izgradnje Đerdapske brane,migrirale su radi mresta i u veće
pritoke Dunava,a danas se smatraju ugroženom vrstom i njihovo
prisustvo beleži samo nizvodno od brane.
• Rostrum je kratak,dužine je ispod 60%dužine glave.Donja usna nije
kontinuirana,prekinuta je u sredini.Brkovi(2para)su bliže vrhu
rostruma.Boja tela je maslinasto-siva,svetlije na bokovima a trbuh je
beo.
• Maksimalna veličina je 2,3m i više od 100kg.
• Anadrome su.U moru žive pri dnu,na muljevito-peskovitoj podlozi
priobalju.
• Solitarne su ali se udružuju radi hibernacije i migracije.
• Hrani se mekušcima,rakovima i sitnijom ribom.
• Mresti se u slatkovodnim vodama.Od aprila do juna ulaze u reke,da
bi na mrestilište dospele sledećeg proleća,od aprila do juna.Nakon
3godina provedena u slatkim vodama,mladi migriraju u more.
• Polna zrelost nastupa sa 10-15godina,a životni vek je oko 50godina.
MORUNA
•
•
•
•
•
•
Moruna ili beluga (Huso huso), je jedna od najvećih slatkovodnih
riba jer može dostići dužinu do 9 m i težinu od oko 1400 kg, od čega
oko 100 kg otpada na ikru. Živi u Crnom moru, a u vreme mresta
ulazi u velike reke koje se ulivaju u ova mora (Volgu, Dunav,
Dnjepar i dr.)
Rostrum je relativno kratak i zdepast.Brkovi su pljosnati i dugi.Telo
je zelenkaste do crne boje,svetlije na brkovima.
Grabljivica je i hrani se sitnom ribom, ređe mekušcima i rakovima
U moru žive na 70-180m dubine, 2-12km od obale.
Na migracije kreću u martu ili sa jeseni.Mreste se naredne godine u
maju,na šljunkovitom i kamenitom dnu.Polože do 8 miliona komada
ikre(100kg)
Do izgradnje đerdapske brane dospevala je i u gornje tokove
Dunava. Danas je to nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod
Đerdapa .
HVALA NA PAŽNJI