Transcript Кардиологија

KARDIOLOGIJA



KARDIOVASKULARNI SISTEM
čine : SRCE , cirkulacijski
sistem (arterije , vene i
limfatici) .
SISTEMSKU cirkulaciju čine leva
komora , arterije , arteriole ,
kapilaru, venule , vene , gornja
i donja šuplja vena i desna
pretkomora )
Plućnu cirkulaciju čine desna
komora, plućna arterija,
kapilari, plućne vene i leva
pretkomora .
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA
SRCA





KARDIOVASKULARNI SISTEM
snabdeva tkiva kiseonikom i
hranljivim materijama a preuzima
ugljen dioksid i štetne materije .
SRCE je smešteno u prednjem
medijastinumu,naleže na dijafragmu.
Čine ga dve pretkomore i dve
komore.
Na preseku se uočava endokard ,
miokard i perikard ( srčana kesa )
MIOKARD čine dve grupe mišića ,
radna muskulatura i sprovodni
sistem.
Мали и велики крвоток
-Circulus anguinis major
-Circulus anguinis minor
Увод
Основи анатомије и физиологије срчаног
мишића
SPROVODNI SISTEM


Sastavljene su od P ćelija i prelaznih
ćelija koje prenose nadražaj na
miocite .
Ulaze u sastav SA čvora ( zadnji zid
desne pretkomore ), AV spoja ,
Hisovog snopa i njegovih grana .
Sprovodni sistem srca
Sinoatrial node
Atrioventricular node
AV bundle
Bundle
branches
Purkinje fibers
SRČANI ZALISCI





SRČANI ZALISCI su izgradjeni
od duplikature endokarda i
fibroznog skeleta .
TRUKUSPIDALNO ušće ,
izmedju desne pretkomore i
desne komore ima tri kuspisa
( lista ) .
MITRALNO ušće , izmedju leve
pretkome i leve komore ima
dva lista .
POLUMESEČASTI zalisci se
nalaze na na plućnoj arteriji i
aorti .
KORONARNE arterije , dve,
grane aorte .
SRČANI CIKLUSI






DIJASTOLA predstavlja pasivno punjenje
komora iz pretkomore .
SISTOLA KOMORA:
1.faza izometrijske kontrakcije (zatvoreni
AV zalisci )
2.faza istiskivanja u plućnu arteriju i aortu
( 2/3 sistolnog volumena )
3.faza relaksacije
MINUTNI VOLUMEN, količina krvi koju
desna i leva komora ispumpaju u jednoj
minuti ( l/ min )
Срчани циклус
SIMPTOMI I ZNACI BOLESTI
SRCA








DISPNEJA-osećaj nedostatka vazduha
ORTOPNEJA
STENOKARDIJA , anginozni bol
PALPITACIJE-neravnomerni rad srca
SINKOPA-kratkotrajni gubitak svesti
EDEMI i ASCITES
CIJANOZA perifernog tipa (porast
redukovanog hemoglobina )
KAŠALJ i HEMOPTIZIJE
PULS I KRVNI PRITISAK







PULS je posledica istiskivanja krvi u aortu
i arterijsko stablo pri svakoj sistoli .
KRVNI PRITISAK zavisi od faktora :
1.udarni volumen leve komore
2.elastičnost krvnih sudova
3.periferni otpor
4.volumen krvi
5.viskozitet krvi
ELEMENTI FIZIKALNOG
PREGLEDA SRCA







INSPEKCIJA (vrh srca , deformitet grudnog koša )
PALPACIJA ( srčani vrh , tril –kod srčanih mana )
AUSKULTACIJA :
1. tonovi ( 1 , 2 , 3 i 4 . Ton )
2. šumovi ( sistolni i dijastolni - 6 stepena
intenziteta )
SISTOLNI ŠUMOVI (stenoza aorte i plućne
arterije , VSD, mitralna i trikuspidalna
regurgitacija
DIJASTOLNI ŠUMOVI (mitralna stenoza ..)
DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE









ELEKTROKARDIOGRAM , EKG
RENDGENSKI SNIMAK SRCA i PLUĆA
EHOSONOGRAFIJA SRCA ( DOPLER)
ERGOMETRIJA (test opterećenja )
NUKLEARNA , scintigrafija srca Tl i PET
(pozitron emisiona tomografija srca
KT i MR srca
KATETERIZACIJA ,ANGIOGRAFIJA
KT koronarografija
LABORATORIJA
ELEKTROKARDIOGRAFIJA






EKG , W.Einthoven,
Nobelova nagrada 1924 .
Grafički prikaz električne
aktivnosti miokarda .
EKG sadrži 12 odvoda:
1.tri bipolarna , I , II , III
2.tri unipolarna AVR, AVL ,
AVF
3.šest prekordijalnih ,V1 –
V6
ELEMENTI EKGa







FREKVENCA SRČANOG
RADA(rastojanje izmedju
dva R zupca )
P TALAS , depolarizacija
pretkomora
P-R ( PQ ) iNTERVAL
(sprovodjenje impulsa kroz
pretkomore, AV čvor i
Hisov snop )
QRS KOMPLEKS ,
depolarizacija komora
ST SEGMENT
T TALAS , repolarizacija
komora
U TALAS ( kod
hipokaliemije )
VEŠTAČKA SRČANA
STIMULACIJA




Primena električne struje na
membranu srčane ćelije
dovodi do aktivne i pasivne
aktivacije srca .
INDIKACIJA :
1.DISFUNKCIJA SA čvora
(sinusna bradikardija, sinkopa
, zamor srčana slabost )
2.AKUTNA i HRONIČNA
oboljenja AV sistema za
sprovodjenje ( AV blok I , II i
III stepena )
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA


POREMEĆAJI U STVARANJU IMPULSA
U SINUSNOM ČVORU
POREMEĆAJI U SPROVODJENJU
IMPULSA
POREMEĆAJI U STVARANJU
IMPULSA










SINUSNA TAHIKARDIJA , 1OO-14O OTKUCAJA U
MIN .
SINUSNA BRADIKARDIJA , FREKVENCA ISPOD 5O
U MIN.
SINUSNA ARITMIJA
PUTUJUĆI VODIČ SRCA
PRETKOMORSKA TAHIKARDIJA , 12O-22O U MIN.
ATRIJALNI FLATER , 3OO U MIN.
NODALNI RITAM , IMPULS NASTAJE U AV
NODUSU
KOMORSKE EKSTRASISTOLE , VES
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
FLATER I FIBRILACIJA KOMORA .
Poremećaji stvaranja impulsa
POREMEĆAJI SPROVODJENJA
IMPULSA






BOLEST SINUSNOG ČVORA , SA BLOK I ,
II i III STEPENA
ATRIOVENTRIKULARNI POREMEĆAJI
SPROVODJENJA IMPULSA :
1.AV blok I stepena
2.AV blok II stepena ( Mobiz I i II )
3.AV blok III stepena
INTRAVENTRIKULARNI POREMEĆAJI
SPROVODJENJA
Poremećaji sprovodjenja impulsa
SRČANE MANE


URODJENE SRČANE
MANE
STEČENE SRČANE MANE
Anatomija srca – poprečni presek
URODJENE SRČANE MANE









UZROCI : genetski i mutageni (hemijski ,
infektivni , fizički )
STENOZA AORTE
KOARKTACIJA AORTE
STENOZA PLUĆNE ARTERIJE
ASD , atrijalni defekt septuma
VST, ventrikularni defekt septuma
PERZISTENTNI DUCTUS ARTERIOSUS
TETRALOGIJA FALLOT
PENTALOGIJA FALLOT

Маљичасти (Батичасти) прсти
DUCTUS ARTERIOSUS
PERSISTENS (DAP)
ATRIJALNI SEPTALNI
DEFEKT (ASD)
Ventrikularni septalni defekt
VENTRIKULARNI SEPTALNI
DEFEKT(VSD)
TETRALOGIJA FALLOT
KOARKTACIJA AORTE
STENOZA ARTERIJE
PULMONALIS
AORTNA STENOZA
STENOZA AORTE
АБНОРМАЛНИ ПОЛОЖАЈ СРЦА
Dekstrokardija
Atrijalni septum defekt ASD
PA
LA
RA
LV
RV
Rtg ASD-ostium secundum: Dilatacija RV i RA; prominira
pulzatorno naglašena PA; izražena plućna vaskularna šara “dance hilare”; “mala aorta”
Anomalija razvoja aortnog
luka
Desni aortni luk
Ventricular septal defect (VSD)
VSD
RV
A
B
LV
Koarktacija aorte
VS
Trilogija - Fallot
Pato-anatomski supstrat: valvularna (ili subvalvularna) stenoza PA; ASD;
hipertrofija VD;
Ao
ASD
RV
LA
RV
LV
Rtg Trilogije-Fallot: RA uvećan; naglašen luk PA; vremenom  LA, luk LVmali; plućna vaskularna šara oskudna.
Angiokardiografija (kateterizacija): promena saturacije u LA (šant L-D i D-L);
proširema RV i PA (postenotično);infundibularna hipertrofija; valvularna pulm.
stenoza;
ASD; nekada proširen LA.
STEČENE SRČANE MANE








UZROCI : bakterijska i reumatska
zapaljenja , ateroskleroza
MITRALNA STENOZA
MITRALNA INSUFICIJENCIJA
AORTNA STENOZA
AORTNA INSUFICIJENCIJA
TRIKUSPIDALNA STENOZA
TRIKUSPIDALNA INSUFICIJENCIJA
PULMONALNA INSUFICIJENCIJA
BOLESTI ENDOKARDA

REUMATSKA GROZNICA i
REUMATSKI ENDOKARDITIS

INFEKTIVNI ENDOKARDITIS

STEČENE SRČANE MANE
REUMATSKA GROZNICA










RG je hronično ,evolutivno zapaljenje vezivnog
tkiva sistemskog karaktera sa fazama akutizacije
UZROK : Streptococus, beta hemolitički
KLINIČKA SLIKA :
Migrirajući artritis
Reumatski encefalitis
Eritem kože
Potkožni čvorići
Reumatski karditis ,endokarditis
HRONIČNE SEKVELE : stečene srčane mane
TERAPIJA : Penicilin , kortikosteroidi , diuretici ,
mirovanje
INFEKTIVNI ENDOKARDITIS






UZROCI :Streptococcus viridans ,
Staphilococcus , Pneumococcus
KLINIČKA SLIKA :
1.AKUTNA forma –febrilnost , sepsa
embolije bubrega,koronarnih sudova CVI..
2.SUBAKUTNA forma ,Endokarditis lenta subfebrilnost, anemija , azotemija
DIJAGNOSTIKA , lab. EKG , EHO
TERAPIJA: antibiotici prema AB
hemokulture
BOLESTI MIOKARDA



MIOKARDITIS
KARDIOMIOPATIJE primarne
(dilataciona , hipertrofična ,
restriktivna)
ISHEMIJSKA BOLEST MIOKARDA
(KORONARNA BOLEST )
MIOKARDITIS






Po lokalizaciji fokalno i difuzno a po toku
bolesti akutni i hronični .
UZROCI:Virusi (Coxackie , influenza CMV
HIV ) , rikecije , Streptpcoccus.
KLINIČKA SLIKA :znaci viremije , umor ,
lupanje i preskakanje srca, dispneja , bol u
grudima
DIJAGNOSTIKA : fizikalni pregled (šumovi)
lab. (virusologija ), EKG , EHO
TERAPIJA : etiološka , mirovanje
KOMPLIKACIJE : miokadiopatija
dilataciona ,tromboembolije , letalni ishod
KARDIOMIOPATIJE



DILATACIONA ,najčešći oblik
(proširenje svih srčanih šupljina uz
degeneraciju i pojavu tromba),muškarci
srednje dobi.
ETIOLOGIJA :nepoznata ( alkohol,
kokain, toksini ,virusi ) i sekundarne
kod hipertenzije, hemohromatoze , DM,
trovanja olovom ..
KLINIČKA SLIKA:zamaranje , dispneja
nepravilan srčani rad , otoci nogu ,
edem pluća ..



Komplikacije dilatacione
miokardiopatije su embolije ,aritmije
edem pluća .
Dijagnoza: anamneza ,fizikalni
pregled , EKG , EHO ,RTG p/s ,
kateterizacija srca .
Terapija : diuretici , ACE inhibitori ,
antiaritmici , antikoagulanti ,
kardiotonici i u najtežim oblicima
transplantacija srca .
Rtg pluća i srca – normalan nalaz
T
A
VCS
(Asc.A)
PA
A.AL
G
D
RA
D’
Tr1
Tr Th

Tr2
LV
G’
RENDGEN ANATOMIJA SRCA
Cor
b
o
v
i
n
u
m
Struktura mišića srca





HIPERTROFIČNA kardiomiopatija
(zadebljan miokard leve komore ili septuma)
Može biti nasledna , idiopatska ili sekundarna
kod izražene hipertenzije
KLINIČKA SLIKA : dispneja , anginozni bolovi
aritmije , vrtoglavica ,zamor .
Terapija medikamentozna i hirurška .
RESTRIKTIVNA kardiomiopatija (rigiditet
zidova sa nemogućnošću relaksacije i krvnog
priliva). Dve forme:Loflerov i
endomiokardna fibroza. Sekundarna forma
se vidja u amiloidozi , sarkoidozi ..
KLINIČKA SLIKA : dispneja , nabrekle vene
vrata , edemi nogi, hepatomegalija , ascites ,
zamor , aritmije .
ISHEMIJSKA BOLESTKORONARNA BOLEST






PATOGENEZA:neadekvatno snabdevanje
krvlju dela srčanog mišića .
ETIOLOGIJA:
ATEROSKLEROZA u 90%
Smanjeno snabdevanje srca krvlju
(embolus ,tromb, anomalije )
Povećana potrošnja ( hipertrofija leve
komore , hipertenzija ..)
Faktori koji pogoršavaju ishemiju:anemija
i hipertireoza
Struktura zida krvnog suda
Krvni sudovi na površini srca
Ishemijska bolest srca
OBLICI ISHEMIJSKE BOLESTI




STABILNA ANGINA
PECTORIS
NESTABILNA ANGINA
PECTORIS
AKUTNI INFARKT
MIOKARDA (sa Q zupcem i
bez Q zupca)
NAGLA SRČANA SMRT
FAKTORI RIZIKA ZA
ISHEMIJSKU BOLEST SRCA







ARTERIJSKA HIPERETENZIJA
HIPERLIPIDEMIJA(povišen LDL HOL,VLDL
HOL , TRIGL. snižen HDL HOL )
PUŠENJE
ŠEĆERNA BOLEST
NASLEDJE
STRES
TIP LIČNOSTI
STABILNA ANGINA PECTORIS

KLINIČKA SLIKA:
retrosternalni , anginozni
bol sa ili bez propagacije
1-15 min. uz skok TA
Provociran radom ,
hladnoćom , stresom ,
klimatskim promenama .
DIJAGNOSTIKA:laborat,
EKG, EHO,ergometrija
TERAPIJA : dilatatori
(nitrati), beta blokatori ,
antiagregaciona Th , Ca
antagonisti...
NESTABILNA ANGINA
PECTORIS



KLINIČKA SLIKA : bolovi nastaju akutno
ili kod pacijenata sa prethodno stabilnom
anginom. Anginozni bolovi traju do 3o
min.pri minimalnom opterećenju ili
mirovanju .
DIJAGNOSTIKA:EKG ,koronarografija
KOMPLIKACIJE:infarkt miokarda , nagla
smrt, poremećaji ritma , srčana
insuficijencija .
Printzmetalova angina
INFARKT MIOKARDA



AKUTNA NEKROZA SRČANOG MIŠIĆA
ZBOG DUGOTRAJNE ISHEMIJE
KLINIČKA SLIKA :prodromalni znaci
(umor, nedostatak vazduha ,
preznojavanje) anginozni bolovi traju duže
od 3o min.sa propagacijom , bleda i
orošena koža, strah od smrti, skok a zatim
pad TA, nepravilan ritam srca , edem
pluća..
Kod dijafragmalne lokalizacije abdominalni
bolovi uz mučninu i povraćanje
DIJAGNOSTIKA INFARKTA
MIOKARDA





ANAMNEZA
FIZIKALNI PREGLED (oslabljeni srčani
tonovi, ritam galopa, sistolni šum, trenje)
EKG ZNACI ( visok T , elevacija ST a
potom ,dubok negativan T, pojava Q
zuoca)
Laboratorija (porast transaminaza , LDH ,
CPK –MB max.do 24 sata i normalizacija
za 3 dana , troponin test za prognozu
bolesti )
Koronarografija , EHO ,CT koronarografija
KOMPLIKACIJE INFARKTA
MIOKARDA









POREMEĆAJI RITMA ( ventrikularna
fibrilacija i drugi poremećaji )
SRČANA INSUFICIJENCIJA
MITRALNA INSUFICIJENCIJA
RUPTURA SRCA
PERFORACIJA SEPTUMA
ANEURIZMA
DRESSLEROV SINDROM
TROMBOEMBOLIJE
LETALNI ISHOD
TERAPIJA INFARKTA
MIOKARDA







ANALGETICI
TROMBOLITIČKA TERAPIJA
(Streptokinaza)
ANTIAGREGACIONA TERAPIJA
NITRO PREPARATI
BETA BLOKATORI , ACE INHIBITORI
PERKUTANA TRANSLUMINALNA
KORONARNA ANGIOPLASTIKA
KORONARNA Hirurška revaskularizacija
(AC by pass)
Bajpas operacija kao rešenje
ARTERIJSKA HIPERTENZIJA




WHO definiše normalan TA do 13o/85
Deli se na primarnu (esencijalnu) i
sekundarnu hipertenziju .
ESENCIJALNA HIPERTENZIJA (95%)
UZROCI :genetika , renin-angiotenzin
aldosteron sistem ,autonomni nervni
sistem , atrijalni natriuretski peptid - ANP i
endotelin , gojaznost , povećan unos soli ,
kafe, alkohola , nikotina ...
SEKUNDARNE HIPERTENZIJE




RENOVASKULARNA HIPERTENZIJA
PARENHIMSKE BOLESTI BUBREGA
(GMN , PN , hidronefroza ,policistična
bolest , dijabetesna nefropatija ..)
HIPERTENZIJA U TRUDNOĆI
ENDOKRINE BOLESTI ( hipertireoza ,
Kušingova bolest , Konov Sy ,
feohromocitom ..)
KLINIČKA SLIKA I DIJAGNOZA







NESVESTICA
VRTOGLAVICA
NESTABILNOST PRI
HODU
ZUJANJE U UŠIMA
SMETNJE SA VIDOM
KRVARENJE OKA
KRVARENJE IZ NOSA









DIJAGNOZA :
MERENJE TA
EKG
EHO PREGLED
RTG srca i pluća
PREGLED OČNOG
DNA
SCINTIGRAFIJA
BUBREGA
RENOVAZOGRAFIJA
LABORATORIJA
KOMPLIKACIJE ARTERIJSKE
HIPERTENZIJE








HIPERTROFIJA LEVE KOMORE
MALIGNA HIPERTENZIJA
ISHEMIJSKA BOLEST SRCA
SRČANA INSUFICIJENCIJA
KOMPLIKACIJE NA CNSu
KOMPLIKACIJE NA BUBREZIMA
ANEURIZMA AORTE DISEKANTNA
ISHEMIJSKA BOLEST DONJIH
EKSTREMITETA
TERAPIJA ARTERIJSKE
HIPERTENZIJE






NEFARMAKOLOŠKO LEČENJE ( dijeta
restrikcija soli , fizičo vežbanje )
DIURETICI
BETA BLOKATORI
ANTAGONISTI Ca
INHIBITORI ACE
BLOKATORI alfa 1 adrenergijskih
receptora
NIZAK KRVNI PRITISAK ,
Hypotensio arterialis



WHO , hipotenzija je sniženje TA
ispod 1oo/70
DELI SE NA PRIMARNU i
SEDUNDARNU (Adisonova bolest ,
šok , akutni infarkt miokarda ,
infektivne bolesti..)
KLINIČKA SLIKA :malaksalost ,
vrtoglavica , slaba koncentracija ,
tahikardija , osećaj hladnoće
SRČANA INSUFICIJENCIJA



SRČANA INSUFICIJENCIJA se
manifestuje:smanjenjem minutnog
volumena , plućnom kongestijom i
smanjenom perfuzijom organa i tkiva
Može biti : LATENTNA (pri naporu ) i
MANIFESTNA ( u miru ) .
UZROCI:oboljenja miokarda
hemodinamski poremećaji ,
anemija,šok , krvarenje ..
KOMPENZATORNI MEHAMIZMI u
srčanoj insuficijenciji



1.KONCENTRIČNA HIPERTROFIJA
2.DILATACIJA I PRODUŽENJE
MIOFIBRILA
3.POVEĆAN TONUS SIMPATIKUSA
(tahikardija )
PODELA SRČANE
INSUFICIJENCIJE



AKUTNA I HRONIČNA
INSUFICIJENCIJA LEVOG SRCA
AKUTNA I HRONIČNA
INSUFICIJENCIJA DESNOG SRCA
GLOBALNA SRČANA
INSUFICIJENCIJA
SRČANA INSUFICIJENCIJA
LEVOG SRCA



UZROCI : AKUTNI INFARKT
MIOKARDA , ART.HIPERTENZIJA ,
SRČANE MANE , MIOKARDITIS..
KLINIČKA SLIKA : DISPNEJA
ORTOPNEJA , PAROKSIZMALNA
NOĆNA DISPNEJA , EDEM PLUĆA
TERAPIJA: diuretici , kardiotonici ,
vazodillatatori , sedativi , O2 ,
mirovanje
SRČANA INSUFICIJENCIJA
DESNOG SRCA


UZROCI :miokarditis ,miokardiopatija
dilataciona , embolija pluća, srčane mane ,
difuzna oboljenja pluća , deformacije
grudnog koša ..
KLINIČKA SLIKA : DISPNEJA ,
CIJANOZA , TAHIPNEJA , BOL u grudima ,
KAŠALJ sa iskašljavanjem , prepunjene
vene vrata , hepatomegalija , edemi nogu
GLOBALNA SRČANA SLABOST


UZROCI :srčane mane,hipertenzija,
kardiomiopatije(ishemijska ) ,
anemije..
KLINIČKA SLIKA : DISPNEJA ;
NIKTURIJA ; OLIGURIJA ;
ORTOPNEJA , CIJANOZA ,
PREPUNJENOST VENA VRATA ,
EDEMI NOGU, HEPATOMEGALIJA..
BOLESTI PERIKARDA







AKUTNI PERIKARDITIS :
SUVI I EKSUDATIVNI PERIKARDITIS
HRONIČNI PERIKARDITIS :
KONSTRIKTIVNI i ADHEZIVNI
PERIKARDITISU
UZROCI:zapaljenje , uremija , infarkt
miokarda , sistemske bolesti
KLINIČKA SLIKA : dispneja ,netipični
bolovi u grudima , malaksalost ,
prepunjenost vena vrata, edemi nogu ,
hepatomegalija
DIJAGNOSTIKA : lab., EHO , RTG p/S
Pericarditis
ATEROSKLEROZA




PRIMARNO DEGENERATIVNO OŠTEĆENJE
INTIME SA SMANJENJEM ELASTIČNOSTI
KRVNOG SUDA .
POSLEDICE :SMANJENJE PROTOKA KRVI
KROZ ORGANE ,ISHEMIJA , POREMEĆAJ
METABOLIZMA , NAKUPLJANJE KISELIH
PRODUKATA METABOLIZMA , BOL .
UZROCI :genetika , dislipidemija ,
pušenje šećerna bolest , nedovoljna fizička
aktivnost , stres , hipertenzija
KLINIČKA SLIKA : zavisi od organa koji
je zahvaćen procesom .
ARTERIOSKLEROZA



DEGENERATIVNO OBOLJENJE
VELIKIH I SREDNJIH ARTERIJA KOJE
SE VREMENOM ŠIRI I NA MANJE
KRVNE SUDOVE .
BOLEST počinje u srednjem sloju pa
se širi na intimu .
UZROCI : isti kao kod ateroskleroze
BOLESTI PERIFERNE
CIRKULACIJE



BIRGEROVA BOLEST :zapaljenje malih i
srednjih arterija i vena sa zadebljanjem
intime i sklonošću ka trombozama
RAYNAUD Sy : funkcionalni vazomotorni
poremećaj perifernih arterija mladih žena
na hladnoću i stres
PERIFERNA DIJABETESNA ANGIOPATIJA:
ateromatoza , proliferacija endotela ,
mikroaneurizme , ulceracije , gangrene
BOLESTI VENA






PROŠIRENE VENE ( genetski
nedostatak zalistaka vena , gojaznost ,
trudnoća, dugo stajanje
KLINIČKA SLIKA :bolovi u nogama, otoci,
ulceracije sa krvarenjem
POVRŠNI TROMBOFLEBITIS
KLINIČKA SLIKA :bolovi , crvenilo ,
otok, povišena temperature
zadebljalevene .
DUBOKI TROMBOFLEBITIS
KLINIČKA SLIKA: otok , bol ,
napetost , moguće komplikacije u
vidu tromboembolija