Transcript OSNOVI FARMAKOLOGIJE I TOKSIKOLOGIJE

OSNOVI FARMAKOLOGIJE I
TOKSIKOLOGIJE
Prof dr Dragan Joksović
(I) DEFINICIJE





Hemijski agensi (supstancije) su jedinjenja koja utiču
na biološku aktivnost živog organizma.
Biološka aktivnost je zbir svih promena u biološkom
sistemu izazvanih hemijskim agensom.
Lekovi su hemijski agensi koji mogu biti upotrebljeni
za prevenciju, ublažavanje, lečenje ili dijagnozu
bolesti.
Zato su, za razliku od hemijskih agenasa, lekovi
namenjeni kao delotvorne supstance za lečenje
bolesti i održavanje zdravlja.
Lekoviti proizvodi su dozni proizvodi ili preparati
lekova za upotrebu u ljudi ili životinja
DEFINICIJE



Otrovi (toksična jedinjenja) su hemijski agensi
koji izazivaju štetne efekte. Dok doze mnogih
hemijskih substancija često određuju da li je
efekat delotvoran ili štetan, otrovi uglavnom
nemaju medicinsku upotrebu u bilo kojoj
dozi.
Međutim, ne treba zaboraviti Paracelzijusa
koji kaže: "... sve je i lek i otrov, samo ih
doza razdvaja...“
Na ovim prostorima, najčešći uzročnici
akutnih trovanja su upravo lekovi.
DEFINICIJE



Potencija označava dozu ili koncentraciju
jedinjenja koja je obično potrebna da bi se
izazvao potreban efekat. Više potentni agensi
proizvode specifične efekte u manjim dozama
ili koncentracijama.
Intrinsic activity (unutrašnja aktivnost)
označava maksimalni efekat koji hemijski
agens može ostvariti u biološkom sistemu.
Efikasnost je termin koji objašnjava zbir svih
delotvornih aktivnosti za prevenciju,
ublažavanje, lečenje i dijagnozu bolesti.
(II) FARMAKOLOGIJA



Iz napred navedenog proizlazi da se
farmakologija najuže može definisati kao:
Naučna disciplina koja se bavi delovanjem
leka na zdrav ili bolestan organizam,
ili mnogo šire:
Naučna disciplina koja se bavi interakcijom
između hemijskog agensa i biološkog sistema.
FARMAKOLOGIJA







Zbog prethodnih definicija, teško je razdvojiti
farmakologiju od njenih brojnih graničnih
disciplina uključujući:
fiziologiju
patofiziologiju
mikrobiologiju
biohemiju
biofiziku
biofarmaceutiku
FARMAKOLOGIJA



Farmakologija u njenom najširem smislu,
može biti podeljena u brojne različite
discipline:
Farmakokinetika, koja proučava apsorpciju,
koncentraciju, distribuciju, metabolizam i
eliminaciju leka iz organizma.
Farmakodinamika, koja proučava aktivnost
leka na mestu delovanja, odnosno kako lek
deluje na organizam.
(III) FARMAKOKINETIKA




Aktivnost leka je rezultat brojnih,
kompleksnih događanja u organizmu.
Obično, oni mogu biti klasifikovani u tri
faze:
farmaceutska faza
farmakokinetska faza
farmakodinamska faza
FARMAKOKINETIKA

Farmaceutska faza:
- dezintegracija oblika leka i rastvaranje (ova faza je
uslovljena fizičkim i hemijskim osobinama leka).
 Farmakokinetska faza:
- absorpcija
- distribucija
- eliminacija

Farmakodinamska faza:
- interakcija između leka i receptora
- sve sledeće događaje koji vode do farmakološkog
efekta
DAVANJE LEKOVA

-
Topička primena:
lokalni tretman kože i sluznica
oralno adsorbensi i antacidi
aerosolni bronhiolitici
lokalni anestetici
citostatici u bešiku
DAVANJE LEKOVA



Oralno davanje
Parenteralno davanje
Rektalna primena
APSORPCIJA

-
Apsorpcioni mehanizmi:
pasivna difuzija
olakšana difuzija ili transport preko nosača
aktivni transport
inocitoza, fagocitoza i endocitoza
DISTRIBUCIJA
Distribucija je reverzibilni transport leka iz jednog
dela tela u drugi.
Promene u organizmu značajne za distribuciju su:
- protok krvi kroz organe i tkiva
- permeabilnost membrana
- pH razlika između plazme i tkiva
Važne osobine leka su:
- veličina molekula
- vezivanje za proteine plazme i tkiva
- rastvorljivost i fizičko-hemijske osobine

BIOTRANSFORMACIJA

-
-
Biotransformacija se odvija u nekoliko faza:
faza I: oksidacija, redukcija i hidroliza dovode
do I faze metabolita
faza II: konjugacija sa glukuronskom,
sumpornom, sirćetnom, amino kiselinama,
vodi u II fazu veze metabolita sa kiselinom,
indukcija enzima,
bioaktivacija
EKSKRECIJA
Bubrežna ekskrecija
- glomerularna filtracija
- tubularna reapsorpcija
- tubularna sekrecija
Bilijarna i intestinalna ekskrecija
Plućna ekskrecija

(IV) FARMAKODINAMIKA

-
-
-
-
Odnos strukture leka prema specifičnom i nespecifičnom delovanju:
Nespecifični lekovi se nespecifično vezuju za delove bioloških
struktura
aktivni su samo u relativno visokim dozama
Imaju sličnu aktivnost ali veoma različite hemijske strukture
pokazuju u velikoj meri sličnu aktivnost nakon hemijske
modifikacije
Specifični lekovi:
reaguju sa specifičnim receptorima (stimulacija ili blokada)
otvaraju ili blokiraju jonske kanale
modifikuju transportni sistem
inhibiraju ili aktiviraju enzime
interferiraju sa pojedinim vidovima biosinteze u mikroorganizmima
(V) NEŽELJENA DEJSTVA


"Ukoliko se od leka zahteva da nema
neželjena dejstva, utoliko postoji
opravdana sumnja da on nema ni
značajan terapeutski efekat.“
Toksični efekti su dozno zavisni i
specifični to znači da će svi pacijenti
pokazati toksični efekat ukoliko je data
dovoljno visoka doza.
NEŽELJENA DEJSTVA

-
-
Alergijske reakcije:
razlikuju se od toksičnih efekata jer nisu
dozno zavisne i nisu karakteristika
svakog leka.
baziraju na antigen-antitelo reakciji koja
uvek počinje istovetnim lancem reakcija
bez obzira na strukturu alergena
NEŽELJENA DEJSTVA
Hipersenzitivnost sa neposrednom reakcijom:
- anafilaktički tip: anafilaktički šok, urtikarija,
Quinckeov edem
- citotoksični tip: hemolitička anemija,
trombocitopenija, agranulocitoza
- imunokompleksni tip: glomerulonefritis, egzantem
Zakasnele reakcije:
- odložene kožne reakcije, kontaktni ekcem, foto
alergije

NEŽELJENA DEJSTVA TOKOM
TRUDNOĆE I NEONATALNOG
RAZVOJA




-
-
Rana embriotoksičnost
Embriopatije
Teratogenost
Drugi neželjeni efekti tokom trudnoće
neonatalna respiratorna depresija i sindrom
apstinencije nakon opijata
maskulinizacija ženskog fetusa nakon androgena
oštećenje sluha nakon aminoglikozida
anomalije zuba i kostiju nakon tetraciklina
hipotireoidizam nakon tirolitika
(VI) ZAVISNOST OD LEKOVA

Navika na lekove se karakteriše
nagonom na uzimanje specifičnih lekova
za izazivanje euforičnog stanja (psihička
zavisnost). Ne postoji fiziološka
zavisnost i u slučaju prestanka, nema
apstinencijalnih simptoma. Takođe ne
postoji tendencija za povećanjem doze.
ZAVISNOST OD LEKOVA


-
-
Narkomanija je definisana kao stanje
periodične ili hronične intoksikacije koja je
štetna i prouzrokovana ponovnom upotrebom
prirodnih ili sintetskih droga.
Simptomi su:
nagon i obuzetost za nastvkom upotrebe
droge i dobiti je na sve moguće načine
tendencija za povećanjem doze
psihološka i fiziološka zavisnost
(VII) INTERAKCIJE LEKOVA

-
Farmakodinamske interakcije:
Interakcije koje remete nivo glikoze u krvi
(oksitetraciklini i gvanetidini snižavaju
potrebu za insulinom. Dijabetičari ih moraju
uzimati s oprezom. Neselektivni β-blokatori,
kao propranolol odlaže povećanje nivoa
glikoze nakon primene insulina i može dovesti
do produžene hipoglikemijske reakcije).
INTERAKCIJE LEKOVA
- Interakcije koje remete krvni pritisak
(antihipertenzivi i antiaritmici ili
antianginalni lekovi mogu dovesti do
teških hipotonija, alkohol može dovesti
do smrtnih hipotenzija, triciklični
antidepresivi antagonizuju hipotonični
efekat guanetidina, α-metil dope,
reserpina)
INTERAKCIJE LEKOVA
-
-
-
-
Pojačanje oto- i nefrotoksičnosti (aminoglikozidi i
STM povećavaju nefrotoksičnost cefalotina,
aminoglikozidi i furosemid = ototoksičnost)
Pojačanje relaksacije mišića (aminoglikozidi i
relaksanti tokom anestezije povećavaju efekat)
Pojačana toksičnost kardijalnih glikozida (hipo Ca i
K pojačavaju toksičnost glikozida)
Povećan rizik od hemoragija ( antikoagulansi
kumarinskog tipa mogu u interakciji sa brojnim
lekovima izazvati hemoragije: acetilsalicilna
kiselina, kinidin, cefalosporini, valproična kis.)
TOKSIKOLOGIJA
DEFINICIJE



Klinička toksikologija je medicinska disciplina koja se
bavi proučavanjem delovanja hemijske materije na
organizam i odgovora organizma na to delovanje.
Akutna trovanja su posledica unosa dovoljnih količina
hemijske materije koje u kratkom vremenskom
intervalu mogu dovesti do remećenja osnovnih
fizioloških funkcija organizma, pa i njegove smrti.
Akutna trovanja mogu biti namerna (suicidalna),
zadesna (akcidentalna) i kriminalna.
TOKSIKOLOGIJA

-
Prema putu ulaska hemijskih materija
(otrova) u organizam, akutna trovanja
mogu biti:
inhalaciona
peroralna
perkutana
parenteralna
TOKSIKOLOGIJA

-
-
Najčešća trovanja hemijskim materijama:
lekovi
pesticidi (insekticidi, herbicidi, rodenticidi, fungicidi)
industrijski gasovi (amonijak, hlor, CO...)
korozivi (kiseline, baze i belila)
organski rastvarači (fenol, ksilol, toluol,
ugljentetrahlorid, benzin...)
otrovne gljive i biljke
akoholi
droge
PRINCIPI LEČENJA
AKUTNIH TROVANJA
HEMIJSKIM MATERIJAMA
PRINCIPI LEČENJA






Lečenje otrovanog pacijenta bazira se na:
1. Poznavanju osobina toksične materije;
2. Prevenciji dalje absorpcije;
3. Ubrzanju eliminacije absorbovane
toksične materije i njenih metabolita;
4. Lečenju simptoma;
5. Davanju specifičnih antagonista
(antidoti).
PRINCIPI LEČENJA


1. Poznavanje osobina toksične materije
podrazumeva
njena
farmakološka
i
toksikološka
svojstva,
farmakokinetske,
farmakodinamske,
toksikokinetske
i
toksikodinamske karakteristike.
Od ovih osobina zavisiće i odgovarajuća
primena terapije.
PRINCIPI LEČENJA

2. Prevencija absorpcije podrazumeva mere i
postupke koji će sprečiti dalju apsorpciju
toksične materije a to su:
- izazivanje povraćanja;
- lavaža želuca;
- laksativi;

- aktivni ugalj



PRINCIPI LEČENJA





3. Ubrzanje eliminacije absorbovane toksične
materije i njenih metabolita:
- forsiranje diureze promenom pH urina;
ekstrakorporalna
detoksikacija
(hemodijaliza, hemoperfuzija, plazmafereza)
- hiperventilacija
- hiperbarična oksigenacija
PRINCIPI LEČENJA

4. Simptomatska terapija podrazumeva
davanje odgovarajućih lekova radi kupiranja
simptoma kojima se intoksikacija manifestuje.
Ovo je jedan od najznačajnijih principa u
lečenju intoksikacija i ostvariv na svim
nivoima zdravstvene zaštite.
PRINCIPI LEČENJA


5. Antidoti i antagonisti predstavljaju
specifične lekove čija primena odmah kupira
sve ili najznačajnije simptome trovanja.
U odnosu na broj hemijskih materija koje
mogu izazvati trovanje broj ovih specifičnih
lekova je izuzetno mali.
PRINCIPI LEČENJA
ANTIDOTI












ANTIDOT
N-acetil-L-cistein
Atropin sulfat
Kalcijum-natrijum edeteat
Penicilamin
BAL
Deferoksamin
Dimerkaprol
Fab antitela
Etanol
Folna kiselina
Glukagon












OTROV
Acetaminofen-paracetamol
Inhibitori holinesteraze
Teški metali
Teški metali
Teški metali
Gvožđe
Teški metali
Glikozidi digitalisa
Metanol, etilenglikol
Metotreksat
Antidijabetici, β-blokatori
PRINCIPI LEČENJA
ANTIDOTI











ANTIDOT
Nalokson
Pralidoksim hlorid (PAM)
HI-6
Fizostigmin salicilat
Fitomenadion
Propranolol
Piridoksin
Silibilin
Natrijum tiosulfat
Flumazenil











OTROV
Opijati (heroin, morfijum)
Organofosforna jedinjenja
Organofosforna jedinjenja
Parasimpatolitici (atropin)
Kumarinski derivati
β-simpatomimetici
Izoniazid
Amanitin-Amanita phaloides
Cijanidi
Benzodiazepini
LEČENJE AKUTNO
OTROVANOG
A
B
C
D
E
- Airway
- Breathing
- Circulation
- Decontamination
- Elimination
FARMAKOLOGIJA
I
AKUTNA TROVANJA
LEKOVIMA
FARMAKOLOGIJA
CENTRALNOG NERVNOG
SISTEMA
NEUROHUMORALNI TRANSMITERI
U CENTRALNOM NERVNOM SISTEMU
U neurohumoralnim procesima koji se odvijaju u CNS sudeluju:
neurotransmiteri, neurohormoni, neuromodulatori i neuromedijatori.
Neurotransmiter je svaka supstancija koja prenosi nadražaj kroz sinapsu (na
pr. acetilholin, noradrenalin). Neurohormon je supstancija koja se sintetiše u
mozgu, ali deluje na udaljenom mestu (kao i svaki drugi hormon, na pr.
oksitocin). Neurompodulator je supstancija koja modifikuje delovanje
neurotransmitera (na pr. adenozin, prostaglandini, endorfini). Neuromedijator
je supstancija koja pomaže realizovanju efekta neurotransmisera u
postsinaptičkoj ćeliji (na pr. ciklični adenozin-monofosfat)
PSIHOFARMACI







Psihofarmaci (psihotropni lekovi) su supstancije koje utiču
na ponašanje čoveka, tj suma reakcija organizma prema
dražima iz spoljne sredine.
Koriste se u terapiji psihotičkih i neurotičkih poremećaja i
dele se na:
I Neuroleptici (antipsihotici)
II Anksiolitici (psihosedativi)
III Aantidepresivi (timoleptici)
IV Psihostimulansi (psihoanaleptici)
V Halucinogeni (psihotomimetici)
(VIII) PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI


Antipsihotici se uglavnom primenjuju u
lečenju šizofrenija, ali su efikasni i u drugim
stanjima agitacije. Uobičajeni naziv je
neuroleptici.
Osnovni efekat ovih lekova je delovanje na
dopaminske receptore koji su klasifikovani
kao D1 do D5. Najveći broj neuroleptika deluje
inhibitorno na D2 receptore, dok noviji
preparati pokazuju veću selektivnost za D4.
Takođe imaju inhibitorno delovanje i na druge
receptore, kao što su histaminski H1 i H2, α1 i
α2 adrenergički i sl.
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI




Indikacije: Kao i ostali psihoaktivni lekovi,
neuroleptici ne leče mentalno obolenje već njene
target simptome kao što su halucinacije ili manija.
Ovi ciljni simptomi određuju lekove koji će se
upotrebiti u terapiji.
Slabi neuroleptici su indikovani u psihomotornoj
ekscitaciji i stanjima uzrujane anksioznosti.
Srednje rangirani za SCH završne etape
Jaki i vrlo jaki za akutni psihotični sindrom
(paranoidna i paranoidno-halucinatorna stanja,
kao i hroničnu SCH).
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI
Terapijske indikacije hlorpromazina kao i ostalih
fenotiazina su:
- SCH, organske psihoze,
- Manične faze manično – depresivne psihoze
- Povraćanje raznog porekla (trudnoća, uremija,
bolest zračenja, centralno delovanje lekova)
- Preoperativna priprema (umirenje, potenciranje
dejstva opštih anestetika, izazivanje hipotermije)
- Neurotično štucanje (nesnosno i dugotrajno)

PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI

1.
2.
3.
4.
-
Neželjena dejstva:
ekstrapiramidalni sindrom
rana diskinezija (iznenadno plaženje, upiljen pogled,
opistotonus hiperkinezija mimične muskulature)
neuroleptički Parkinsonov sindrom
kasna diskinezija (abnormalni stereotipni pokreti)
maligni neuroleptički sindrom (rigor, stupor,
dezorijentacija, KV poremećaji, hiperpireksija)
autonomni i endokrini poremećaji (suva usta,
perspiracija, poremećaj akomodacije, mikcije,
konstipacija, hipotonija, tahikardija i
hiperprolaktinemija, amenoreja, anovulacija,
ginekomastija, gubitak libida i seksualna disfunkcija)
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI


-
Kotraindikacije:
u intoksikaciji centralnim sedativnim lekovima
u trovanju alkoholom
Interakcije:
potenciraju dejstvo centralno delujućih
depresanata (anestetici, hipnotici, narkotici,
alkohol) kao i antiholinergika i α- i βadrenergičkih blokatora
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI

-
-
-
-
Fenotiazini imaju tri podgrupe:
hlorpromazinski tip (hlorpromazin, promazin,
levomepromazin) i analozi
pecazinski tip (tioridazin, periciazin)
perfenazinski tip (perazin, flufenazin)
Butirofenoni i difenilbutilpiperidini:
butirofenoni nastali iz narkotika meperidina
(najznačajniji haloperidol, vrlo jak neuroleptik)
Difenilbutilpiperidini (dugodelujući fluspirilen 7 dana
apimozid 24 sata).
Sulpirid
Klozapin
Risperidon
PSIHOAKTIVNI LEKOVI
ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI

Farmakokinetičke osobine: Većina neuroleptika, čije
je modelno jedinjenje hlorpromazin, ima slične
farmakokinetske osobine. Apsolutna bioraspoloživost
peroralno unetog leka iznosi u proseku oko 32%
unete doze. Volumen distribucije iznosi oko 20 l/kg,
za proteine plazme vezuje se 95-99% apsorbovane
doze. Akumuliraju se u masnom tkivu, prvenstveno
mozgu, gde koncentracija može biti i 10 puta veća
nego u plazmi. Nakon apsorpcije, metabolišu se u
jetri i mnogi metaboliti su farmakološki aktivni. Manje
od 1% se izluči nepromenjeno. Poluvreme eliminacije
varira između 10 i 24 sata. Ovi lekovi prolaze
placentarnu barijeru, što je od značaja prilikom
terapije ili predoziranja u trudnica.
AKUTNA TROVANJA
LEKOVIMA
Od svih akutnih trovanja hemijskim materijama,
prema mnogim statističkim podacima, na
trovanje lekovima otpada između 60 i 80%.
Najbrojnija i toksikološki najznačajnija su trovanja
psihofarmacima.
I drugi lekovi, posebno oni koji se primenjuju
u lečenju kardiovaskularnih bolesti, takođe mogu
dovesti do teških poremećaja i ako se ne
preduzmu blagovremene i adekvatne mere
lečenja mogu završiti smrtno.
AKUTNA TROVANJA
LEKOVIMA
Šta treba znati u akutnim trovanjima lekovima ?
1.Farmakokinetičke osobine: vreme apsorpcije,
procenat vezivanja za proteine plazme,
volumen distribucije, t1/2 eliminacije,
metabolizam i put izlučivanja.
2. Mehanizam toksičnog delovanja
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA
Najznačajnije manifestacije su na miokardu i
nervnom sistemu. Svoj efekat ispoljavaju preko
četiri specifična hemodinamska i elektrofiziološka
mehanizma:
- antiholinergički;
- periferna alfa-adrenergička blokada;
- depresija hipotalamusa (retikularni aktivirajući
sistem);
- blokada dopaminergičkih receptora.
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA


Antiholinergički efekat: sedacija, sinusna tahikardija, usporena
peristaltika.
Periferna alfa-adrenergička blokada: periferna vazodilatacija,
ortostatska hipotenzija, smanjenje kontraktilnosti i remećenje
sprovođenja u miokardu. EKG: produženje PR i QT, depresija
ST, inverzija T).
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA


-
Depresija hipotalamusa: vazodilatacija, ortostatska
hipotenzija, hipotermija (ponekad hipertermija).
Blokada dopaminergičkih receptora: disbalans
između neurotransmitera u korpusu striatumu
(dopamin i acetilholin) izaziva ekstrapiramidalne
reakcije.
acetilholinergička stimulacija – hiperkinezija;
prevladavanje dopaminergičke stimulacije –
hipokinezija.
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA
Najteža komplikacija u trovanju neurolepticima
je MALIGNI NEUROLEPTIČNI SINDROM:
izražena ekstrapiramidalna reakcija sa
hipertonusom skeletne muskulature, promene u
stanju svesti, hipertermija, rabdomioliza,
akutna bubrežna insuficijencija (može se javiti i
u terapijskim dozama kod preosetljivosti na
neuroleptike).
AKUTNA TROVANJA
NEUROLEPTICIMA: LEČENJE






Kao i kod svih peroralnih trovanja:
Izazivanje povraćanja ili lavaža želuca peroralno
unetih lekova
Korekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa.
Po potrebi obezbediti adekvatnu ventilaciju i EKG
monitoring.
Antiaritmici i po potrebi pejsmejker.
Vazopresorni amini sa mešanim alfa i beta
adrenergičkim delovanjem (dopamin) nisu
preporučljivi.
ANTIDEPRESANTI




-
Antidepresanti su lekovi koji uklanjaju poremećaje afekta, od
kojih su najznačajniji manija i depresija.
Manija se karakteriše hiperaktivnošću, nekontrolisanim mislima i
govorom i disforijom. Lek izbora u terapiji ovog poremećaja je
Litijum-karbonat.
Depresija se karakteriše sledećim poremećajima: osećaj
beskrajne tuge, pesimistička zabrinutost, samooptuživanje,
samoubilačke tendencije,nesanica, anoreksija i psihičko
usporenje. U terapiji se koriste triciklični antidepresivi, inhibitori
MAO i Litijum karbonat.
Ova jedinjenja različitim farmakološkim mehanizmima mogu
da:
otklone depresiju i poboljšaju raspoloženje;
aktiviraju psihomotornu funkciju (povećanje aktivnosti); i/ili
inhibišu psihomotornu funkciju (sniženje aktivnosti) i deluju kao
anksiolitici.
ANTIDEPRESANTI

-
-
-
-
Vrste antidepresanata i njihovo delovanje:
inhibitori monoamino oksidaze (MAO) su uglavnom
psihomotorni aktivatori i poboljšavaju raspooženje;
antidepresanti tipa dezipiramina pokazuju manji
efekat na aktivnost, ali jače uklanjaju depresiju od
MAO;
antidepresanti tipa imipramina najjače uklanjaju
depresivnost sa povećanjem aktivnosti i sniženjem
tegoba do uravnoteženosti;
antidepresanti tipa amitriptilina manje poboljšavaju
raspoloženje, ali bolje inhibiraju aktivnost i
anksioznost od imipramina.
ANTIDEPRESANTI

-
-
-
Mehanizam delovanja
Kao i kod neuroleptika, tačan mehanizam nije jasan, ali
ima mnogo eksperimentalnih radova koji sugerišu da
antidepresanti interferiraju sa metabolizmom
neurotransmitera, kao i u interakciji sa
neurotransmiterskim receptorima.
MAO inhibitori povećavaju koncentraciju monoamina,
blokiranjem enzima monoamino oksidaze u mozgu (CNS).
Većina drugih antidepresanata inibira preuzimanje
noradrenalina i/ili serotonina iz sinaptičke pukotine u
aksoplazmu.
Efekat antidepresanata se na osnovu rečenog može
objasniti kao regulisanje uticaja noradrenergičkih i
serotonergičkih neurotransmisija.
ANTIDEPRESANTI

-
-
-
Izbor antidepresanata
Selekcija ovih lekova zavisi od egzaktne dijagnoze i
temeljnog razumevanja kliničkog profila za različite
antidepresante.
Takođe, tip depresije određuje da li je
antidepresantna terapija primarna ili podržavajuća
terapija za pacijenta.
Može se uticati na tri ciljna simptoma:
- psihomotorna anksioznost
- glavna (endogena, vitalna) depresija
- psihomotorna inhibicija
ANTIDEPRESANTI

Korektan izbor leka zahteva analizu ovih
ciljnih simptoma. Na pr. za uzbuđenje i
strah tokom depresije, indikovani su
lekovi tipa amitriptilina. U depresiji sa
niskom aktivnošću tip dezipramina, u
slučajevima rizika od samoubistva,
antidepresanti koji sputavaju aktivnost,
kao i kombinacija antidepresanata sa
neurolepticima i trankvilizerima
ANTIDEPRESANTI
TRICIKLIČNI ANTIDEPRESANTI


Triciklični antidepresivi (TCD) su grupa jedinjenja koja ima
tri međusobno povezana prstena i strukturno i farmakološki
podsećaju na fenotiazine. Obe ove grupe imaju slično
antiholinergičko, blokirajuće α-adrenergičko i delovanje na
miokard slično kinidinu (kardiotoksično).
Pored sedativnog i antiholinergičkog delovanja, najvažnije
delovanje TCD je blokiranje tzv. aminske pumpe, koja je
opisana kao sistem aktivnog transporta lociran u
presinaptičkim nervnim završecima i preko koga se vrši
ponovno preuzimanje otpuštenih neurotransmiternih amina.
TCD blokiraju aminsku pumpu, omogućavaju nakupljanje
aminergičkih transmitera na receptornim mestima i na taj
način ublažavaju depresivnost.
ANTIDEPRESANTI
TRICIKLIČNI ANTIDEPRESANTI


Ciklični andidepresivi su kompetitivni antagonisti
muskarinskih acetilholin receptora kojih je najviše
u mozgu, ali nemaju efekta na nikotinske
receptore acetilholina koji su predominantni u
produženoj moždini.
Ciklični antidepresivi imaju i snažne H1 i H2
antihistaminske osobine tako da su svi tercijarni
amini TCD potentniji blokatori H2 receptora od
cimetidina. Pored toga imaju i blokirajuće dejstvo
na α-adrenergičke i serotoninske receptore.
ANTIDEPRESANTI
TRICIKLIČNI ANTIDEPRESANTI


Početak delovanja (na popravljanje raspoloženja i
uklanjanja depresivnosti) od primene terapije,
očekuje se nakon 2-3 nedelje. Antiholinergički
efekat nastaje ranije i očevidni je znak na početku
terapije.
TCD se brzo i dobro apsorbuju. Volumen
distribucije je obično veliki zbog njihove visoke
lipofilnosti. Reakcije biotransformacije su, obično,
N-demetilacija, N-oksidacija, hidroksilacija prstena
i bočnog lanca kao i glukuronidacija. Izlučuju se
uglavnom urinom.
ANTIDEPRESANTI
TRICIKLIČNI ANTIDEPRESANTI

Neželjeni efekti su posledica antiholinergičkih
osobina i podrazumevaju suvoću usta, poremećaj
akomodacije (proširene zenice), konstipaciju i
teškoće u mikciji. Najvažniji su ipak, KV poremećaji
kao hipotenzija, tahikardija i aritmije. Na CNS-u
uzbuđenje, dezorijentacija, pospanost, tremor,
grčevi, mioklonus, povećan apetit i dobijanje na
težini.
Od ostalih efekata javljaju se poremećaji funkcije
jetre (povećanje transaminaza, holestaza),
seksualni poremećaji (odložena ejakulacija,
anorgasmia), kao i alergijske reakcije.
ANTIDEPRESANTI
TRICIKLIČNI ANTIDEPRESANTI


Kontraindikacije u primeni TCD su glaukom,
retencija urina, akutni delirijum, kao i
intoksikacija alkoholom ili hipnoticima.
Interakcije: TCD povećavaju efekat
alkohola, simpatomimetika ili
antiholinergika, a inhibiraju
antihipertenzivnu aktivnost gvanetidina,
metildope i klonidina.
ANTIDEPRESANTI
NOVE GENERACIJE
Među novije antidepresante spadaju triciklični
dibenzoksapin (amoksapin), tetraciklični
(maprotilin i mianserin), biciklični (viloksazin)
kao i trazodon, koji se strukturno i farmakološki
dosta razlikuje od pethodnih. Mada imaju ista
antidepresivna svojstva kao TCD, njihova
toksičnost, kao i neželjena dejstva, znatno su
manja.
ANTIDEPRESANTI
NOVE GENERACIJE

Brzo se resorbuju iz digestivnog trakta i
maksimalne koncentracije u plazmi se postižu
nakon 2-4 sata. U slučaju predoziranja vreme
apsorpcije je produženo, što je rezultat njihovog
antiholinergičkog delovanja. Blizu 95%
apsorbovanog leka se vezuje za proteine plazme i
tada je farmakološki inaktivno. Iz plazme prelaze
u tkiva, posebno u miokard. Imaju veliki volumen
distribucije. Koncentracija u tkivima je za oko 10
puta veća nego u plazmi.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA
-
Toksična doza TCD za odrasle iznosi 7-127
mg/kg,
za decu 10 mg/kg.
- Smrtna doza za odrasle 10-210 mg/kg,
za decu 15 mg/kg.
- Koncentracije u plazmi veće od 1000 ng/kg su
znak teškog akutnog trovanja.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA


Glavne
manifestacije
su
od
strane
CNS-a,
antiholinergički i kardiovaskularni efekti.
CNS: konfuznost, agitiranost, halucinacije uz različite
poremećaje svesti. Koma obično traje 6-9 sati,
zapažaju se i konvulzije (grand mal - status
epileptikus). Neurološki: hiperrefleksija, horeoatetoza,
Babinski.
Antiholinergički efekti: crvenilo lica, suva koža,
hiperpireksija, midrijaza.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA
Kardiotoksičnost je glavni uzrok smrti i za nastanak ovog
efekta karakterističan je trias:
a) antiholinergički efekat - tahikardija;
b) simpatomimetički efekat usled blokade preuzimanja
noradrenalina na adrenergičkim neuronima-tahikardija
i hipertenzija, aritmije (aktivacija latentnih pejsmejker
ćelija miokarda);
c) kinidinu sličan efekat - smanjenje kontraktilnosti,
frekvencije i koronarnog protoka.
EKG: sve vrste poremećaja ritma i sprovođenja.
AKUTNA TROVANJA
ANTIDEPRESANTIMA:LEČENJE
- Po potrebi mere kardiopulmonalne reanimacije
- Izazivanje povraćanja ili ispiranje želuca, aktivni
ugalj, laksativa.
- Korekcija acidobaznog statusa (acidoza).
- Kupiranje antiholinergičkog efekta - fizostigmin.
- Antiaritmici, po potrebi privremeni pejsmejker.
- Hipotenzija: bikarbonati, dopamin.
- Hipertermija: hladne kupke.
- Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.
ANTIDEPRESANTI
INHIBITORI MAO



U lečenju endogenih depresija, gde TCD nemaju efekta ili iz raznih razloga
nije moguća primena elektrošok terapije, indikovana je primena inhibitora
MAO. Poboljšavaju raspoloženje i povećavaju aktivnost. Mogu izazvati i
euforiju, ali nemaju sedativni efekat. Antagonizuju depresivni efekat
rezerpina.
Najznačajniji MAO inhibitori su tranilcipromin, fenelzin, izokarboksazid
i moklobemid. Prvi i poslednji se reverzibilno vezuju za enzim MAO dok se
druga dva vezuju ireverzibilno.
O farmakokinetskim osobinama ove grupe lekova se malo zna. Brzo se
apsorbuju i metabolišu u jetri. U terapijskim dozama, maksimum inhibitorne
aktivnosti MAO je između 5. i 10. dana, a klinički efekat se ispolava tek za 46 nedelja. Ovaj efekat je vidljiv kada je inhibirano oko 30% MAO i ispoljava
se remećenjem metabolizma neurotransmitera. Inhibicija MAO dovodi do
porasta monoaminskih neurotransmitera u tkivima. Verovatno je da zbog
delovanja na promet neurotransmitera u CNS (noradrenalin i serotonin)
dolazi do ispoljavanja antidepresivnog efekta.
AKUTNA TROVANJA
INHIBITORIMA MAO

Smatra se da je toksična doza za MAO inhibitore 2-3 mg/kg za odrasle, a
da je smrtna doza za fenelzin 4-6 mg/kg. Ima, međutim, opisanih
slučajeva preživljavanja i sa daleko većim dozama.
Mehanizam toksičnog delovanja može se objasniti izraženim edemom
mozga koji nastaje kao rezultat inhibicije MAO. Zapravo, ova inhibicija
omogućava povećanje nivoa moždanog dopamina, noradrenalina i
serotonina.
Klinički tok akutnog trovanja MAO inhibitorima bi se mogao podeliti u 4
faze:
1. faza latentnog (asimptomatskog) perioda koji traje između 12 i 24
sata;
2. faza neuromuskularne ekscitacije i simpatičke hiperaktivnosti, koju
u lakim trovanjima karakterišu glavobolja, nauzeja, hiperrefleksija,
midrijaza, “fleš”, palpitacije, tremor i nistagmus. U srednje teškim
slučajevima javljaju se hipersalivacija, hipertonija mišića, fascikulacije,
konfuznost i halucinacije, hipertenzija, tahikardija i hiperventilacija.
AKUTNA TROVANJA
INHIBITORIMA MAO
Teške slučajeve karakteriše koma, hiperpireksija, konvulzije i hipotenzija. U
ovoj fazi može doći do smrtnog ishoda usled srčanog aresta.
3. faza depresije CNS i kardiovaskularnog sistema, i
4. faza sekundarnih komplikacija kao što su hemoliza, rabdomioliza,
diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK), akutna bubrežna
insuficijencija (ABI), plućni edem i asistolija.
Srednje teška i teška trovanja mogu biti praćena i karakterističnim
promenama u lab. analizama krvi i urina: trombocitopenija i snižen
fibrinogen, povećanje FDP, sniženo PV i PTV, hemoliza, leukocitoza,
povišenje aktivnosti CPK i aldolaze, povišenje ureje i kreatinina, oligurija,
pa zbog toga svakom bolesniku hospitalizovanom zbog sumnje na trovanje
MAO inhibitorima treba uraditi detaljne lab. analize krvi i urina i ciljano
tražiti gore navedene poremećaje.
AKUTNA TROVANJA
INHIBITORIMA MAO-LEČENJE









Kao i u svim peroralnim trovanjima, ako vitalne funkcije nisu
ugrožene.
Plasirati vensku kanilu i forsirati kiselu diurezu.
Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.
Hipertenziju kupirati natrijum nitroprusidom ili fentolaminom..
Hipotenzija-infuzije tečnosti, ako ne ide, visokim dozama dopamina.
Ventrikularna tahikardija- lidokain, fenitoin ili prokainamid.
Povišena temperatura- hladne kupke ili antipiretici (aspirin).
Stanje maligne hipertermije, koje je praćeno tahikardijom i
tahipejom, metaboličkom acidozom i hiperkapnijom, može se
uspešno lečiti i. v. primenom dantrolena ili bromokriptina.
Konvulzije i mišićni hipertonus dobro reaguju na diazepam.
Posebnu pažnju treba obratiti na vrstu ishrane i interakcije sa
drugim lekovima. Hrana mora biti siromašna tiraminom, a od
lekova izbegavati simpatomimetike, sedative i hipnotike jer
potenciraju efekte trovanja i depresiju CNS.
LITIJUM



Litijumove soli su najznačajnija terapija manijako
depresivnih psihoza. Litijum se takođe upotrebljava i u
lečenju maničnog statusa.
Lečenje je občno hronično i može trajati godinama. Zbog
uskog indeksa terapijske širine, posebno u hroničnoj
upotrebi, kada dolazi i do poremećaja kinetike leka, svako
povišenje koncentracije u serumu, iznad terapijski
definisanih, dovodi do toksičnih fenomena.
Mehanizam delovanja nije još dovoljno poznat ali se čini da
utiče na promene u funkciji ćelijske membrane i
skladištenje neurotransmitera, izlazak, preuzimanje i
biotransformaciju.
LITIJUM



Litijumski joni se vrlo dobro apsorbuju nakon oralne primene.
Permeabilnost ćelija na litijumove jone je ista kao na natrijumove,
međutim za razliku od natrijumovih, litijumovi joni ne mogu biti
“ispumpani” iz ćelije pa se akumuliraju intracelularno. Izlučivanje je
uglavnom preko bubrega i stepen reapsorpcije u tubulima uglavnom
zavisi od koncentracije natrijuma u urinu. Prosečan poluživot u plazmi
iznosi 24 sata i zavisi od apsorpcije natrijuma, bubrežne funkcije i
životnog doba.
Ciljna koncentracija u plazmi iznosi od 0,8 –1,2 mmol/l, što se postiže
inicijalnom dozom d 8-12 mmol dva puta dnevno.
I u terapijskim koncentracijam mogu se javiti neželjeni efekti kao
nauzeja, gastrointestinalni poremećaji, grčevi mišića i fini tremor koji se
može kontrolisati β-blokerima. Ovi se poremećaji mogu javiti odmah
nakon početka terapije. U hroničnoj primeni mogu se javiti povećanje
telesne težine, uvećanje tireoideje koje treba tretirati hormonima
štitnjače. Takođe se viđaju promene na koži i promene u EKG-u i EEG-u
LITIJUM


Litijum je kontraindikovan u bubrežnoj
insuficijenciji, ozbiljnim KV bolestima, Adisonovoj
bolesti i poremećajima natrijuma. Tokom trudnoće,
litijum ne treba davati zbog mogućnosti
dismorfogeneze.
Interakcije: diuretici povećavaju nivo litijuma u
plazmi jer snižavaju njegovu eliminaciju i mogu
dovesti do intoksikacije litijumom. Acetazolamid
snižava aktivnost litijuma usled povećanja njegove
eliminacije.
LITIJUM
AKUTNO TROVANJE
Punu kliničku sliku karakteriše nekoliko sindroma od kojih
su najznačajniji od strane CNS-a, bubrega i
kardiovaskularnog sistema.
Centralni nervni sistem: nakon finog tremora ruku, koji se
prvi pojavljuje, razvija se mišićno-refleksna hiperiritabilnost
sa spastičnim ili horeotičnim pokretima, fenomen
zupčastog točka, parkinsonizam, konfuznost, mentalno
propadanje, pojava neurološke asimetrije, i kožna
hiperalgezija. Mogu se javiti i anksioznost do delirijuma,
hiperpireksija, stupor koji progredira do kome, promene u
EEG-u po tipu dominacije teta i delta aktivnosti.
LITIJUM
AKUTNO TROVANJE
Bubrezi: litijum smanjuje koncentracionu i zakiseljavajuću
sposobnost bubrega i tako dovodi do prolazne natriurije,
nefrogenog insipidnog dijabetesa i parcijalne distalne
tubularne acidoze. Direktno umanjuje diuretsko delovanje
ADH što se manifestuje insipidnim dijabetesom sa
poliurijom i polidipsijom.
Kardiovaskularni sistem: česte su aritmije i hipotenzija sa
cirkulatornom insuficijencijom. Moguć je i razvoj
intersticijalnog miokarditisa sa promenama u EKG-u po
tipu depresije ST segmenta i inverzije T talasa. Moguće su
i smetnje u provođenju po tipu SA i AV blokova različitog
stepena.
LITIJUM
AKUTNO TROVANJE- LEČENJE

Ispiranje želuca je efikasna mera lečenja i treba je uraditi
kad god je uneta doza veća od 40 mg/kg. Aktivni ugalj
nije od koristi. Korekcija elektrolitskog disbalansa,
posebno natrijuma, i bilansa vode je značajna mera.
Forsiranje diureze je bez značaja, ali je zato hemodijaliza,
koja značajno povećava klirens litijuma, sredstvo izbora.
Sve pacijente koji imaju bilo kakve simptome odmah treba
primiti u bolnicu. One koji nemaju simptomatologiju
trovanja litijumom, a koncentracija litijuma u krvi je 2,0
mEq/l ili više, takođe treba primiti i opservirati dok
koncentracija ne padne ispod 2 mEq/l.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)


-
-
Anksioznost je glavni simptom većine psihijatrijskih
poremećaja, ali i neizbežna komponenta mnogih drugih
nepsihijatrijskih obolenja. Šta više, moglo bi se reći da je
anksioznost “bolest za sebe”.
Anksiolitici su psihoaktivna jedinjenja koja nemaju
antipsihotični efekat ali:
su seadtivi
eliminišu anksioznost i tenziju
proizvode stanje stabilne kondicije, mnogi deluju i kao
antokonvulzanti i
mišićni relaksanti
ANKSIOLITICI (TRANKVILIZERI)



Benzodiazepini su zasigurno, u svetskim okvirima, najčešće
propisivani lekovi znog svoje efikasnosti, sigurnosti primene i
niske cene. Veliki je broj preparata u prometu, a oni se
razlikuju, uglavnom, po svojim farmakokinetičkim osobinama.
Glavna osobina benzodiazepina je anksiolitički efekat, i za
razliku od barbiturata, imaju neuporedivo manji depresivni
efekat na KV i CN sistem. Mnogi iz ove grupe imaju izražen i
sedativno-hipnotički efekat. Flurazepam, temazepam i triazolam
izazivaju san koji je vrlo blizak prirodnom. Poznato je da su
diazepam i klonazepam izvanredno efikasni kao antikonvulzivi,
posebno kao inicijalni lekovi u statusu epileptikusu, kao i da je
diazepam odličan mišićni relaksant.
U uobičajenim dozama anksiolitici deluju uglavnom na limbični i
retikularni aktivirajući sitem. Oni redukuju broj impulsa u ovim
regijama i snižavaju mentalno indukovanu stimulaciju
autonomnih neurona odvajajući psihičku aktivnost iz
autonomnog odgovora.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)

Anksiolitici se primenjuju za uznemirenost,
anksioznost i tenziju kao i za psihosomatske
poremećaje. Terapijski efekat je simptomatski
a ne kauzalni. Mogu se kombinovati sa
antidepresantima za početni tretman
anksiozno agitirane depesije, u funkcionalnim
poremećajima sna, kao antiepileptici,
premedikacija u anesteziji, kao mišićni
relaksansi.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)


Neželjeni efekti, posebno kod
benzodiazepina su retki, mada se kod
nekih može javiti zavisnost.
Kontraindikovani su u ataksiji i miasteniji
gravis, kao i u akutnim trovanjima
alkoholom, opijatima i hipnoticima.
ANKSIOLITICI
(TRANKVILIZERI)


Klasifikacija benzodiazepina je učinjena na osnovu
njihovog poluvremena eliminacije.
Nakon oralne primene, apsorbuju se brzo i potpuno i
maksimum koncentracije u plazmi dostiže se između
1 i 3 sata. U visokom procentu vezuju se za proteine
plazme (85-99%) a vlumen distribucije zavisi od
liposolubilnosti. U jetri podležu procesu
biotransformacije preko dva mehanizma,
demetilacijom ili konjugacijom sa glukuronidom.
Mnogi metaboliti su farmakološki aktivni, što
produžava delovanje laka, a može dovesti i do
kumulacije u hroničnoj primeni.
AKUTNA TROVANJA
BENZODIAZEPINIMA
Simptomi i znaci trovanja su rezultat sedativnog
delovanja na CNS. Nastaje inhibicija presinaptičke
transmisije stimulacijom inhibitornog neurotransmitera,
GABA-e. Istovremeno oslobođena GABA izaziva
hiperpolarizaciju postsinaptičke membrane povećavajući
propustljivost za hlorni jon. Na taj način BZD povećavaju
nivo GABA-e u mozgu, što je njihovo primarno
neurohemijsko delovanje.
AKUTNA TROVANJA
BENZODIAZEPINIMA



Najčešći znaci trovanja su neuropsihijatrijski:
poremećaji
svesti,
ataksija,
dizartrija,
hipotonija, hipo i arefleksija, nistagmus.
Kardiocirkulatorni poremećaji su: hipotenzija,
bradikardija, EKG poremećaji (AV blokovi,
interventrikularne smetnje).
U kombinaciji sa drugim sedativima ili
alkoholom,
može
se
javiti
depresija
respiratornog centra.
AKUTNA TROVANJA
BENZODIAZEPINIMA: LEČENJE


Kao i kod ostalih trovanja, nespecifične mere i
postupci.
Specifičan antidot flumazenil (Anexate)
treba davati samo u dubljim poremećajima
svesti (koma) i depresiji disanja. Daje se i.v.
0.5 mg po posebnom protokolu.
PSIHOSTIMULANSI





Stimulišu CNS i povećavaju nivo budnosti.
Amfetamin stimuliše CNS, prouzrokuje adrenergičke
(simpatomimetske) efekte na periferiji. U CNS izaziva
nesanicu, povećanje psihomotorne aktivnosti (smanjenje
osećaja umora, povećanje raspoloženja i inicijative,
govorljivost i euforija). Na periferiji dovodi do vazokonstrikcije,
povišenja TA, frekvencije i dilatacije bronhija.
Jedina opravdana indikacija je narkolepsija.
Neželjeni efekti su jak motorni nemir, halucinacije,
samoubilačke i ubilačke tendencije, glavobolja, hiperTA,
aritmije, anginozni bol, hiperpireksija.
Zavisnost je pretežno emocionalna.
AKUTNO TROVANJE AMFETAMINOM
Klinička slika može biti laka, srednje teška i teška. Laku
obeležavaju uznemirenost, logoreja, tremor, nesanica, široke
zenice, pojačani refleksi, rumenilo kože (lice), suvoća sluznica,
mučnina i povraćanje. Srednje teško: hiperaktivnost, konfuzija,
povišena TA, VES, tahikardija i tahipneja, lako povišena T,
preznojavanje, halucinacije sa paničnim reakcijama. Teško:
izrazita hiperTA, poremećaj ritma (bigeminija ili VF),
hiperpireksija, konvulzije, cirkulatorni kolaps i koma. Smrtni
ishod nije čest i posledica je toksičnog efekta na KVS i CVS
(srčana insuficijencija, fibrilacija komora, subarahnoidalna i
intracerebralna krvarenja, konvulzije, rabdomioliza, kardiovaskularni kolaps).
LEČENJE




Sprečavanje i lečenje hipertermije, konvulzija, hiperTA,
poremećaja srčanog ritma i KV kolapsa.
Ispiranje želuca, davanje laksativa i aktivnog uglja, forsiranje
kisele diureze.
Simptomatske mere: hladne kupke, diazepam (konvulzije),
U psihotičkim reakcijama davati haloperidol, u hiperTA može se
davati hlorpromazin 1 mg/kg (i u hipertermiji). Kod svesnih
bolesnika se za hiperTA može dati 5-10 mg nifedipina
(sažvakati)
HALUCINOGENI






Halucinogeni su supstancije koje prouzrokuju
stanja slična psihozama. Najpoznatiji su:
Dimetilamid lizergične kiseline (LSD)
Hašiš (Marihuana)
Meskalin
Fenciklidin
Nijedna od ovih supstancija nema značaja za
terapiju. Značaj je sociološki jer se uglavnom
ilegalno koriste kao opojne droge.
AKUTNO TROVANJE LSD


U akutnom trovanju ispoljavaju se psihomimetski efekti koji
su uglavnom dozno zavisni. Najčešće se javljaju povećan TA,
tahikardija, midriaza, crvenilo kože, hipersalivacija,
lakrimacija, hiperrefleksija, ataksija. U težim slučajevima
mogu se razviti hipertermija, konvulzije. Moguće su i
komplikacije od strane CNS (fokalni deficiti, hemiplegija) jer
LSD deluje centralno vazospazmom. Koma retko. Od
psihičkih poremećaja najznačajniji su iluzioni i halucinogeni
efekti uz gubitak osećaja realnosti, depersonalizacija i
gubitak telesnog imiđa. Psihički efekti mogu poprimiti i
znake akutne psihoze po tipu shizofrenije.
U lečenju pored standardnih mera, primenjuje se
simptomatska terapija. Zahvlajujući kratkom poluživotu LSDa, znaci trovanja se povlače već nakon12-16 sati.
TROVANJE MARIHUANOM (HAŠIŠ)



Canabis sativa sadrži kanabinoid delta-9-tetrahidrokanabinol
(THC), aktivni princip.
Efekti THC na KVS su tahikardija, promene u EKG-u, VES. U
većim koncentracijama dovodi do ortostatske hipotenzije.
Psihološki i neurološki efekti su takođe dozno zavisni. Unos
većih doza dovodi od lake anksioznosti preko paranoidnog
ponašanja do akutne psihoze sa bizarnim ponašanjem,
iluzijama i halucinacijama. Poremećene su kognitivne funkcije,
posebno govor i pamćenje.
U lečenju se koristi simptomatska terapija, diazepam ili
haloperidol ako postoji stanje akutne psihoze.
TROVANJE KOKAINOM



Kokain je snažan stimulans CNS.
Smatra se da je smrtna doza peroralno unetog kokaina oko
1200 mg a parenteralno oko 20 mg. U akutnom trovanju prvo
se javlja faza ekscitacije koju karakteriše ubrzano disanje,
midriaza, tahikardija, lako povišen TA, mučnina, povraćanje i
ne retko, halucinacije. Zatim konvulzije i poremećaj srčanog
ritma (VES i VF). Ređe, mogu se javiti hipertenzija i
hipertermija, retko, respiratorni arest.
U lečenju simptomatska terapija.
TROVANJE FENCIKLIDINOM (PCP)






Pored anestetičkih ima stimulantno, depresivno,
halucinogeno i analgetsko delovanje, zavisno od doze, puta
unosa i genetske predispozicije.
Akutno trovanje se ispoljava u nekoliko sindroma:
Koma je najčešći znak teškog trovanja i može trajati od 30
minuta do nekoliko dana. Pre kome se javljaju agitacija,
halucinacije, dezorijentacija i katatonija, a u komi depresija
disanja i apneja.
Sindrom stuporozne katatonije podrazumeva mutizam,
grinasiranje, ponavljanje bizarnih reči, egzibicionizam.
Sindrom akutne toksične psihoze (isto kao SCH).
Lečenje je potpuno simptomatsko.
HIPNOTICI
Brojni su lekovi koji imaju depresivno delovanje na
funkciju CNS-a koja se može ispoljiti kao smirenost ili
pospanost. Starija generacija ovih lekova pokazivala je
doznu zavisnost u depresiji CNS-a izazivajući sedaciju, san,
poremećaj svesti do kome i anesteziju, ali i teške
poremećaje u kardoivaskularnoj i respiratornoj funkciji.
U našoj praksi se pod hipnoticima podrazumevaju
uglavnom benzodiazepinski lekovi kao što su nitrazepam,
triazolam, midazolam, brotizolam, flurazepam i zolpidem.
ANTIEPILEPTICI
(ANTIKONVULZIVI)

-
-
Antiepileptici su lekovi koji se koriste za simptomatsko
lečenje različitih formi epilepsije:
Grand mal i status epileptikus: barbiturati
(fenobarbiton), derivati benzodiazepina
(klonazepam), derivati masnih kiselina (valproat
natrijum i valproinska kiselina);
Petit mal i parcijalni grčevi sa ili bez generalizovanih
toničko-kloničkih grčeva: derivati karboksamida
(karbamazepin i oksakarbazepin), derivati sukcinimida
(etosuksimid), lamotrigin, gabapentin, pregabalin.
ANTIEPILEPTICI
(ANTIKONVULZIVI)




Barbiturati deluju preko GABA receptora snižavanjem
ispuštanja stimulirajućih neurotransmitera i suprimiraju
širenje ekscitatornog nervnog impulsa.
Klonazepam (benzodiazepin) takođe deluje preko
GABA-e
Valproična kiselina i njeni derivati inhibišu enzimatsku
razgradnju GABA-e i stoga povećavaju koncentraciju
ovog inhibitornog transmitera u CNS.
Mehanizam delovanja karbamazepina nije sasvim
jasan, ali se veruje da je nezavisan od GABA-ergičkog
sistema
ANTIEPILEPTICI
(ANTIKONVULZIVI)

Ovi lekovi se uglavnom brzo i potpuno
apsorbuju iz digestivnog trakta osim
karbamazepina čija se maksimalna
koncentracija u plazmi postiže između 6 i 24
sata. Karbamazepin i valproična kiselina imaju
mali volumen distribucije a za proteine
plazme vezuje se od 75% (karbmazepin) do
90 % (valproična kiselina). Metabolišu se u
jetri (idukuju enzime) i uglavnom izlučuju
urinom.
ANTIEPILEPTICI
AKUTNA TROVANJA

Kliničke manifestacije u akutnom trovanju antiepilepticima su
posledica depresivnog delovanja na CNS i KVS. Prvo se
javljaju ataksija, nerazgovetan govor, glavobolja, nistagmus,
vertiginozne smetnje i konfuznost. Nastaje poremećaj svesti
od somnolencije do kome sa gubitkom tetivnih refleksa.
Zenice su u početku sužene, dok su u dubokoj komi
proširene. Depresija centra za disanje manifestuje se sporim,
površnim respiracijama koje se mogu završiti apneom. KV
manifestacije posledica su depresivnog delovanja na
kontraktilnost miokarda i glatku muskulaturu krvnih sudova.
Puls je slab i ubrzan, javlja se hipotenzija i cijanoza i na kraju
šok. Izlučivanje mokraće se smanjuje ili potpuno prestaje.
Edem mozga i pluća su čest uzrok smrti. Često je prisutna i
hipotermija i hipoglikemija koja pogoršava depresiju CNS
(fenobarbiton). Smatra se da je smrtna doza fenobarbitona 610 grama, karbamazepina 20 g a valproične kiseline između
20 i 30 g.
ANTIEPILEPTICI
AKUTNA TROVANJA-LEČENJE

Najvažnija mera je dobra ventilacija
pluća. Kod barbiturata forsiranje alkalne
diureze, davanje laksativa, dovoljne
količine tečnosti, hemoperfuzija sa
aktivnim ugljem i ostala simptomatska i
podržavajuća terapija.
ANTIPARKINSONICI

Parkinsonva bolest je obolenje bazalnih
ganglija, kao posledica degeneracije
dopaminergičkih neurona u substanciji nigra.
Najčešći je endogeni ili idiopatski tip,
nepoznate etiologije.Ostali tipovi su posledica
ateroskleroze krvnih sudova mozga,
encefalitisa, traume, itoksikacija ili tumora
mozga. Funkcioalni parkinsonizam je
neželejni efekat neuroleptika i ovde nema
degeneracije neurona.
ANTIPARKINSONICI


-
Brojni simptomi Parkinsonove bolesti mogu se
svrstati u tri tipa:
Motorni simptomi:
Rigor,
tremor u miru, i
hipo- i akinezija
Autonomni simptomi:
-
povećana salivacija i protok suza,
poremećena termoregulacija,
snižen krvni pritisak, i
poremećena funkcija mokraćne bešike i creva
Psihički simptomi:
-
gubitak donošenja odluka
depresija
ANTIPARKINSONICI

-
Svi ovi tipovi parkinsonizma, osim lekovima izazvanog sindroma
(blokada dopaminergičkih receptora) imaju isti biohemijski
deficit. To je insuficijentan dopamin u nekim delovima mozga,
prvenstveno u ganglijama baze mozga. Simptomi su rezultat
neravnoteže između neurohumoralnih neurotransmitera,
acetilholina i dopamina. Višak acetilholina izaziva plus simptome
rigora i tremora, nedostqatak dopamina izaziva minus
simptome hipokinezije. Stoga, terapija je moguća sa:
inhibicijom hoilinergičke neurotransmisije centralno aktivnim
antiholinergicima povećanjem konc. dopamina na centralnim
dopaminergičkim receptorima administracijom L-dopa
(prekursor dopamina), povećanjem izlaska dopamina iz
sinaptičkih pukotina sa indirektnim dopaminergičkim
agonistima, ili inhibicijom degradacije dopamina sa inhibitorima
MAO, i stimulacijom centralnih receptora dopamina sa direktnim
dopaminergičnim agonistima.
ANTIPARKINSONICI





Antiholinergički lekovi su korisni u tretiranju
plus simptoma. Lekovi sa delovanjem na
dopaminergički sistem utiču na minus i plus
simptome. U primeni su:
Centralno delujući antiholinergici (tercijalni
amini-triheksifenidil, biperiden);
Dopaminergici (levodopa, karbidopa);
Agonisti dopamina (bromokriptin, ropinirol,
pramipeksol, karbergolin)
Inhibitori MAO tipa B (selegilin)
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA

Antiholinergici sa centralnim delovanjem, ili
antidiskinetici (kako se još nazivaju)
obuhvataju triheksifenidil, biperiden,
prociklidin, benzatropin i etopropazin. Ovi
lekovi se dobro resorbuju iz digestivnog
trakta, početak delovanja se javlja za 1-2 h i
traje kod benzatropina 24, biperidena 8,
triheksifenidila 6-12 i prociklidina 4 sata.
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA

Akutna trovanja ovim lekovima se manifestuju simptomima i
znacima antiholinergičkog sindroma.
Znaci periferne parasimpatičke blokade podrazumevaju:
- proširene zenice, suva topla koža, crvenilo lica, suvoća usta,
nosa,farinksa i bronhija, neprijatni zadah pri disanju,
hipertermija, tahikardija, aritmije, nadutost trbuha zbog
meteorizma, retencija urina.
Neuropsihijatrijski znaci su:
- dezorijentacija, slušne, vizuelne i taktilne halucinacije,
delirijum, paranoidne reakcije, povišena ratobornost i
amnezija.
Stanje se može pogoršati prema soporu i komi sa izrazitom
depresijom CNS-a, srčanim arestom i letalnim ishodom.
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA

Dopaminergici deluju na dopaminergički sistem ali različitim
mehanizmima. Ovde spadaju levodopa, levodopa sa
inhibitorima dekarboksilaze (benzerazid i karbidopa),
amantadin, selegilin, pergolid, bromokriptin.

Akutna trovanja ovim lekovima imaju skoro istu kliničku
sliku kao i centralno delujući antiholinergici i amfetamin.
Ovde se u laboratorijskim analizama može naći porast
ureje, bilirubina, alkane fosfataze, transaminaza (ALT i
AST), i LDH verovatno kao tranzitorno toksično oštećenje
jetre i bubrega.
ANTIPARKINSONICI
AKUTNA TROVANJA-LEČENJE
-
izazivanje povraćanja ili lavaža želuca, aktivni ugalj,
monitoring vitalnih funkcija (EKG) veštačka ventilacija,
vazopresorni amini u hipotenziji,
u izraženoj ekscitaciji CNS-a diazepam,
rehidratacija (tečnost i elektroliti),
hladne kupke kod hipertermije,
obavzna kateterizacija mokraćne bešike zbog spazma
sfinktera,
- specifična terapija fizostigminom (inhibitor holinesteraze)
samo u slučajevima punog ispoljavanja antiholinergičkog
sindroma sa ozbiljno poremećenim vitalnim funkcijama.
ANALGETICI

-
Analgetici su jedinjenja koja u terapijskim dozama
snižavaju osećaj za bol a nemaju opšti anestetički efekat.
U odnosu na stepen aktivnosti, mehanizam delovanja i
neželjene efekte, izdvajaju se dve grupe analgetika:
narkotici (jaki analgetici, opijati i opioidi)
ne narkotični analgetici (slabi analgetici)
Lekovi ove druge grupe, obično poseduju i antipiretske,
anti-inflamatrone i antireumatske osobine.
ANALGETICI
NARKOTIČKI ANALGETICI
Svi narkotički lekovi imaju identičan mehanizam delovanja i stimulacije
opijatnih centara. Razlike koje postoje i koje su neznatne, posledica su
prvenstveno afiniteta za receptore ili farmakokinetskih parametara.

Centralna aktivnost: Narkotici imaju centralno posredovanu aktivnost koja
podrazumeva:
sniženje osećaja za bol stimulacijom opijatnih receptora,
ne interferiraju sa ostalim osećajima pri normalnim terapijskim dozama,
redukuju mentalnu aktivnost (sedacija)
eliminišu konflikt i anksioznost (anksiolotički efekat),
popravljaju raspoloženje,
inicijalno izazivaju mučninu i povraćanje, kasnije deluju antiemetički,
izazivaju miozu
- aktiviraju lučenje ADH (antidiuretski efekat) i
pokazju razvoj tolerance i zavisnosti u multiplim dozama.

ANALGETICI
NARKOTIČKI ANALGETICI

-
-
-
-
Periferni efekti: Opijati imaju i periferne efekte:
odloženo pražnjnenje želuca usled konstrikcije
pilorusa,
redukovan gastrointestinalni motilitet i povećanje
tonusa (spastična konstipacija),
kontrahovan sfinkter žučnog duktusa,
povećanje tonusa mišića bešike,
sniženje vaskularnog tonusa i povećanje rizika od
ortostatskih reakcija, i
povećanje incidence kožnih reakcija, urtikarija i
svrab, usled lučenja histamina i aktiviranja
bronhospazma u astmatičara.
ANALGETICI
NARKOTIČKI ANALGETICI

Lekovi u primeni:
- Morfijum
- derivati morfijuma (butorfanol)
- fenil piperidinski derivati (petidin, fentanil)
- benzomorfanski derivati (pentazocin)
- drugi opijati (tilidin, tramadol)
NARKOTIČKI ANALGETICI
AKUTNA TROVANJA
Narkotički analgetici su najčešći, tzv. lekovi zloupotrebe ili
uzročnici bolesti zavisnosti. Akutna trovanja lekovima iz
ove grupe su uglavnom posledica predoziranja.
- Morfijum spada u grupu fenantrenskih (morfin, kodein,

tebain) alkaloida opijuma. Upotrebljava se u terminalnoj
fazi bolesti (uglavnom malignih), infarktnom bolu,
akutnom plućnom edemu i spinalnoj anesteziji. Smatra se
da je toksična doza za odrasle, netolerantne osobe, 30 mg
pri parenteralnom a 40-60 mg pri peroralnom unosu.
Peroralna doza od 120 mg smatra se smrtnom.
NARKOTIČKI ANALGETICI
AKUTNA TROVANJA
-
-
-
Metadon je sintetski opioidni analgetik sličnog
delovanja morfijumu. Smatra se da je letalna doza oko
50 mg. Metadon je uglavnom uključen kao lek za
lečenje zavisnosti od heroina i obično se akutna
trovanja ovim lekom viđaju u toj kategoriji bolesnika,
najčešće kao rezultat predoziranja.
Petidin je narkotski analgetik sa delovanjem slično
morfinu.
Fentanil je sintetsko jedinjenje uvedeno u praksu kao
intravenski anstetik. Potentniji je od morfina oko 200
puta, ima brži početak i duže trajanje delovanja.
NARKOTIČKI ANALGETICI
AKUTNA TROVANJA

Peroralna trovanja su uglavnom karakteristična za morfin i
metadon, a intravenska za petidin i fentanil.
Simptomi i znaci trovanja se javljaju nakon nekoliko
minuta od ingestije: mioza, depresija disanja, poremećaj
svesti od somnolencije do kome, hladna lepljiva koža,
mlitavost skeletnih mišića sa progresijom do hipotenzije,
apneje, tahikardije i smrti. Često se sreće i ne kardijalni
edem pluća.
Ovakvu kliničku sliku imaju petidin i fentanil, ali se znaci
trovanja, obzirom na intravensku primenu, pojavljuju
takoreći istog trenutka.
NARKOTIČKI ANALGETICI
AKUTNA TROVANJA-LEČENJE



Odmah intubirati otrovanog i započeti veštačku
ventilaciju.
Lečenje je olakšano zahvaljujući specifičnom
antidotu naloksonu koga treba dati odmah
intravenski ako je bolesnik u komi. Daje se po
posebnom protokolu i često ga treba ponavljati
dok otrovani ne prodiše.
U peroralnom trovanju, gde je stanje svesti još
uvek očuvano, isprati želudac, dati aktivni ugalj i
laksative, forsirati diurezu i pratiti vitalne funkcije
(monitoring).
ANALGETICI
NE-NARKOTIČKI ANALGETICI


Ova grupa lekova, često nazivana slabi analgetici da bi se
razlikovali od narkotičkih, uglavnom deluje na periferiji,
mada neki imaju i centralni efekat. Imaju sličan spektar
farmakoloških aktivnosti iako su različite hemijske strukture.
Pored analgetskog, ovi lekovi imaju i antipiretsko i
antiinflamatorno delovanje. Oni nemaju psihotropne i
sedativne efekte kao što imaju narkotički analgetici.
Analgetsko delovanje ove grupe lekova nastaje remećenjem
sinteze prostaglandina. Zapravo ovi lekovi inhibišu
ciklooksigenazu koja transformiše arahidonsku i ostale
nesaturisane kiseline dugog lanca (C20-) u ciklične
endoperokside koji su prekursori prostaglandina ,
tromboksana A2 i prostaciklina. Kao što je poznato,
prostaglandini su odgovorni za nastanak bola, temperature i
inflamacije.
AKUTNA TROVANJA
NENARKOTIČKIM ANALGETICIMA
TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM
TROVANJE PARACETAMOLOM
(ACETAMINOFEN)
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM
Toksična doza između 9 i 10 grama.
Najčešće komplikacije su poremećaj tečnosti,
elektrolita i acidobaznog statusa koji proističu iz
respiratornihi metaboličkih efekata
(respiratorna alkaloza i metabolička acidoza).
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM
Kliničkom slikom u teškim trovanjima dominira
metabolička acidoza sa elektrolitskim disbalansom
(hipo- Na, K, Ca) i posledičnom dehidratacijom
(tahikardija, hipotenzija), poremećajem srčanog ritma,
parestezija i tetanija. Javljaju se halucinacije i
konvulzije. Snižen VII činilac i hipoprotrombinemija
(oštećenje jetre) uz sniženu adhezivnost trombocita
dovode do krvavljenja. Koncentracije iznad 130 mg/l
plazme su smrtonosne.
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM
Respiratorni poremećaji su rezultat stimulacije
respiratornog centra verovatno povišenjem senzitivnosti
na koncentracije CO2 i O2. Ovim mehanizmom razvija se
hiperventilacija koja dovodi do respiratorne alkaloze,
sniženja jonizovanog Ca i kompenzatorne bubrežne
ekskrecije Na, K i HCO3. Promena H jona u
ekstracelularnim prostorima povećava sistemsku acidozu
izazvanu metaboličkim promenama.
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM
Od metaboličkih poremećaja značajan je
poremećaj oksidativne fosforilacije. Kompenzatorni
mehanizmi su povešana potoršnja O2 povišeno
stvaranje CO2 (hiperventilacija), povišeno stvaranje
toplote (hiperpireksija), povišeno korišćenje glikoze
(snižen nivo u tkivima). Salicilati interferiraju sa
Krebsovim ciklusom blokirajući metabolizam lipida i
ugljenih hidrata. Metabolička acidoza je rezultat
nastanka organskih kiselina. Indukuju aktivnost G-6fosfataze i sledstvenu hiperglikemiju.
AKUTNO TROVANJE
ACETILSALICILNOM KISELINOM:
LEČENJE


Osnovna mera je rehidratacija i korekcija acidobaznog i
elektrolitskog disbalansa.
Ostala terapija je simptomatska, a forsiranje alkalne
diureze ubrzava eliminaciju salicilata ako se pH urina
održava između 8,0 i 8,5. Od mera ekstrakorporalne
detoksikacije, hemodijaliza ima prednost.
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM


Oko 90% metabolizma paracetamola odvija se u jetri
do sulfata i glukuronida. Sulfatni put dominantan u
dece do 12g. 5% se izluči nepromenjeno urinom. Oko
5% se metaboliše pomoću P450 do reaktivnih
intermedijera koji se u prisustvu adekvatnih količina
glutationa detoksikuju do konjugata merkaptourične
kiseline i cisteina
U akutnim trovanjima dolazi do velike potrošnje
glutationa i kada njegova rezerva padne ispod 30%,
visoko reaktivni intermedijer n-acetil-p-benzokvinonimin
(NAPQI) se kovalentno vezuje za makromolekule u
hepatocitima.
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM
Nekroza hepatocita i masna degeneracija koje
nastaju su centrilobularnog tipa. Zapažaju se i tzv.
premoštavanja nekroze, što sve ima sliku hroničnog
aktivnog hepatitisa. Slično se dešava sa epitelom
proksimalnih tubula bubrega. U miokardu se mogu
javiti subendokardna krvarenja sa fokalnom nekrozom
(slika infarkta).
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM
U kliničkoj slici se razlikuju:

Inicijalni stadijum: asimptomatski (24 h)

Srednji stadijum: povišenje enzima (24-48 h).


Stadijum nekroze jetre: (3-4 d. nakon ingestije)
encefalopatija, žutica, bol d.r.l. hemoragije, poremećaj
koagulacije (DIK), koma, ABI, smrt nakon 4-20 dana.
Stadijum oporavka: funkcija jetre se normalizuje,
histološki tokom naredna 3 meseca.
a
AKUTNO TROVANJE
PARACETAMOLOM: LEČENJE



Najznačajniji terapijski postupak je rana primena
specifičnog antidota N-acetil-L-cisteina (intravenski).
Ostala terapija je simptomatska.
Hemodijaliza i hemoperfuzija sa aktivnim ugljem su takođe
od značaja.
NESTEROIDNI ANTIREUMATICI


Nesteroidni antireumatici su lekovi koji se primenjuju
u reumatologiji za lečenje reumatoidnog artritisa,
osteoartritisa, ali i drugih bolnih stanja, kao što su
zubobolja, glavobolja, menstrualni i postpartalni
bolovi i sl.
Ovi lekovi deluju pitem inhibicije sinteze
prostaglandina za koje se smatra da su odgovorni za
nastanak vazodilatacije, povećane vaskularne
permeabilnosti i povećane senzitivnosti nervnih
završetaka na medijatore zapalenja. Nesteroidni
antireumatici reverzibilno inhibišu enzim
ciklooksigenazu čime je blokirana konverzija
arahidonske kiseline, sastojka fosfolipida ćelijske
membrane, u različite prostaglandine: E2, F2, D2
tromboksan A2.
NESTEROIDNI ANTIREUMATICI

U principu ovi lekovi se dobro i potpuno
apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta,
mada u nekim slučajevima hrana u želucu
može usporiti ovaj proces. Izlučivanje preko
bubrega je uglavnom najznačajniji put
eliminacije mada ima lekova koji podležu
enterohepatičnoj recirkulaciji pa se izlučuju
fecesom.
NESTEROIDNI ANTIREUMATICI







Lekovi u prometu:
Derivati sirćetne kiseline i srodne supstance (indometacin,
diklofenak kalijum, diklofenak natrijum, etodolak,
acemetacin, ketorolak)
Oksikami (piroksikam, tenoksikam, lornoksikam,
meloksikam)
Derivati propionske kiseline (ibuprofen, naproksen,
naproksen natrijum, ketoprofen, flurbiprofen, oksaprozin)
Koksibi-selektivni inhibitori COX-2 (celekoksib, etorokoksib)
Ostali nesteroidni lekovi (glukozamin, nimesulid)
Preparati zlata (natrijum aurotiomalat)
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
Simpatički sistem se može podeliti na :
simpatički nervi i
simpatoadrenalni sistem.
Srž nadbubrega je ekvivalent simpatičkih
gangliona. Simpatički sistem je odgovoran za
fiziološke odgovore koji dozvoljavaju telu da
reaguje na spoljnu sredinu i odgovori na
stimuluse.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM



Struktura simpatičkog sistema
Simpatička vlakna idu iz različitih jedara u mozgu
do simpatičkih ganglija i srži nadbubrega.
Neurotransmiter, acetilholin, stimuliše
postganglijske neuronske ćelije da ispuste
noradrenalin iz vezikula u simpatičke presinaptičke
nervne završetke. Nakon difuzije kroz sinaptičke
pukotine, noradrenalin nadražuje receptore ciljnih
efektornih organa proizvodeći odgovarajući
odgovor.
Zato se ovi receptori nazivaju noradrenergički ili
samo adrenergički
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Tokom akutnog stersa acetilholin izaziva
izlazak adrenalina i u manjem stepenu
noradrenalina iz medule nadbubrega u
krvotok. Cirkulirajući nivo adrenalina i
noradrenalina funkcioniše da koordinira
odgovore iz različitih organa uključenih u
odgovor “ bekstva ili borbe” sa stresom.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM


Sinteza, skladištenje i izlazak dopamina, adrenalina i
noradrenalina:
Kateholamini, dopamin, adrenalin i noradrenalin sintetišu
se iz tirozina koji se stvara u jetri iz fenilalanina
posredstvom fenilalanin hidroksilaze. Daljim metaboličkim
procesima nastaje dopamin koji se aktivnim transportom
iz citoplazme skladišti u vezikule gde se pod dejstvom
dopamin-β-hidroksilaze stvara noradrenalin. Noradrenalin
se pod dejstvom N-metiltransferaze koja se jedino nalazi u
mozgu i meduli nadbubrega pretvara u adrenalin.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM


Adrenergički receptori: Svi simpatičkim nervima
inervisani organi imaju dve vrste receptora, α- i βreceptore. Dalja istraživanja su pokazala da se ovi dele
na α1 i α2 i β1 i β2. Stimulacija α-receptora povećava
koncentraciju kalcijuma u glatkim mišićima, a
stimulacija β-receptora povećava intracelularnu
koncentraciju kalcijuma koja ima efekat na srce.
Adrenalin i noradrenalin imaju slični ali ne isti efekat jer
noradrenalin ima jaku interakciju sa α i β1 –
receptorima, a adrenalin reaguje slično sa svim
adrenergičkim receptorima.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Noradrenalinski efekat: Noradrenalin je
predomimantni α-stimulator, izaziva
generalnu vazokonstrikciju osim koronarnih
arterija i stoga povećava sistolni i dijastolni
pritisak. Ima slab β-simpatikomimetski
efekat na β2-receptore glatkih mišića, ima
slab relaksantni efekat na intestinalne i
bronhijalne mišiće i lako povećava nivo
glikoze u krvi.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Adrenalinski efekat: Adrenalin je predominantno
β-stimulans, kontrahuje krvne sudove u koži,
mukozi i visceralnom tkivu ali dilatira krvne
sudove skeletnih mišića i srca, dat u malim
dozama. Snižava protok krvi kroz bubrege usled
kontrakcije interlobularnih arterija. Protok krvi
kroz mozak je blago poremećen. Periferna
rezistencija je smanjena zbog stimulacije β2
receptora koji izazivaju sniženje dijastolnog
pritiska. Sistolni pritisak je povišen usled
povećanog izlaska krvi iz komore ekscitacijom β1
receptora.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM


Simpatikomimetici su lekovi koji imaju isti
efekat na adrenergičke receptore kao i
adrenalin i noradrenalin.
Direktni ili indirektni simpatikomimetici su
podeljeni na osnovu toga da li je efekat
direktan na adreno receptore ili indirektno,
povećanjem koncentracije noradrenalina.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM




Direktni simpatikomimetici sa predominantnom αsimpatikomimetičkom aktivnošću (α-adrenoreceptorski
agonisti) primenjuju se za sistemsku ili lokalnu
vazokonstrikciju. Savremeni lekovi mogu stimulisati α1- i
α2-receptore.
Sistemski α-simpatikomimetici su derivati
feniletanolamina koji se primenjuju za lečenje
hipotenzije.
Lokalni α-simpatikomimetici (fenilefrin) primenjuju se
kao dekongenstanti za nespecifični konjukivitis, sinusitis
i nazofaringitis.
Kontraindikovani su u hipertireoidizmu, feohromocitomu
i hipertrofiji prostate.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Direktni simpatikomimetici sa dominantnim β-adrenergičkim
efektom.
Stimulacija β1- receptora u srcu odgovorna je za ubrzanje
srčanog rada, pojačanje kontraktilnosti i brzine sprovođenja
impulsa kroz srce.
Stimulacija β2-receptora izaziva relaksaciju bronhijalne i
uterusne muskulature, kao i vazodilataciju i uglavnom se
koriste u lečenju astme (salbutamol, salmeterol ksinafoat,
fenoterol...).
Prototip β-simpatikomimetika sa podjednakim delovanjem
na β1 i β2 receptore su isoproterenol i orciprenalin βagonisti mogu biti upotrebljeni kod bradikardije i smetnji
provođenja, kao bronhodilatatori i vazodilatatori.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Indirektni simpatikomimetici ispoljavaju svoj
efekat posredovanjem izlaska noradrenalina
iz skladištnih vezikula u simpatičke nervne
završetke ili inhibicijom njegovog
preuzimanja iz sinaptičkih pukotina u
aksoplazmu. U indirektne simpatikomimetike
spadaju amfetamini, tiramin, efedrin i
amezijum metilsulfat.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM
-
Antagonisti adrenoreceptora (blokatori adrenoreceptora,
simpatikolitici) su lekovi koji blokiraju adrenergičke receptore.
Blokatori α-adrenergičkih receptora (α-blokatori, αsimpatikolitici) obuhvataju:
ergot alkaloide (ergotamin, dihidroergotamin
dihidroergotoksin, metilergometrin),
kompetitivne, neselektivne α-blokatore fentolaminskog tipa,
selektivne α-blokatore,
-
nekompetitivni bloker fenoksibenzamin

-
-
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM
Ergot alkaloidi primena:
- ergotamin u napadu migrene zbog svoje
vazokonstriktorne aktivnosti,
- dihidroergotamin u ortostatskoj hipotenziji,
- dihidroergotoksin u Alzheimerovoj bolesti,
Fentolaminski α-blokatori primena:
- u dijagnostici feohromocitoma i prevenciji i
tokom hipertenzije u feohromocitomu.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
Blokatori α1-receptora obuhvataju derivate
kvinazolina (prazosin, terazosin i doksazosin) i
urapidil.
prazosin se primenjuje u blagim do umerenim
hipertenzijama, sam ili u kombinaciji sa
diureticima i drugim antihipertenzivima.
urapidil ima centralni hipotenzivni efekat
(stimulacija 5-HT1A-receptora) uz njegovu α1antagonističku aktivnost
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM
Derivati fenoksibenzamina
- β-hloretilamin izaziva izeverzibilnu blokadu
α-receptora usled kovalentnog vezivanja
nakon inicijalne kompetitivne inhibicije.
Primenjuje se u hipertenzivnoj krizi u
feohromocitomu i za regulaciju disfunkcije
mokraćne bešike u predoziranju α-receptora

LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Labetol se ponekad naziva lek sa oba,
selektivno α1- i neselektivno β-blokirajućim
delovanjem. β-blokirajući efekat je
petostruko jači od α- blokade. Koristi se kao
antihipertenziv, sam ili u kombinaciji sa
drugim antihipertenzivima tipa tiazida i
diureticima henlijeve petlje (furosemid,
bumetanid, torasemid).
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

β-adrenoreceptorni antagonisti (β-blokatori, βsimpatikolitici) kompetitivno menjaju pozitivno
inotropno i hronotropno delovanje kateholamina,
blokiranjem β1-receptora u srcu i blokiraju
dilatirajući efekat na glatku muskulaturu
blokiranjem β2-receptora. Dalje oni inhibiraju
metaboličke efekte kateholamina (glikogenoliza,
lipoliza) usled β-blokade. Blokada β1-receptora je
najvažniji terapijski efekat ovih neselektivnih βblokatora. Ovom blokadom u početku terapije,
povećava se periferna vaskularna rezistencija
usled relativne dominacije α2-stimulacije.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
β-blokatori mogu biti označeni zavisno od
toga da li imaju:
β1-selektivnost (kardioselektivnost)
parcijalnu agonističku aktivnost (PAA)
nespecifične membranske efekte.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM



Jedinjenja sa selektivnom β1-aktivnošću (atenolol, betaksolol,
metaprolol, nebivolol) imaju prednost jer uglavnom blokiraju
β1-receptore i imaju mali efekat na β2-receptore. Ova
selektivnost se gubi u visokim dozama.
Ako β-blokatori imaju parcijalnu antagonističku aktivnost
(PAA) ili “intrinsic” (suštinsku, unutrašnju) simpatomimetičku
aktivnost, to je usled dvostrukog (parcijalno agonističko,
parcijalno antagonističko) delovanja sa dominantnom
antagonističkom komponentom. Ovde spadaju acetobutol,
mepindolol, pindolol.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Antisimpatički agensi
Pored blokade adrenergičkih receptora,
simpatički tonus, takođe može biti snižen
centralnim, ganglijskim ili postganglijskim
presinaptičkim prekidom. Rezultat je
povećanje krvnog pritiska. Antisimpatetici
se uglavnom upotrebljavaju kao
antihipertenzivi.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
Najznačajniji su:
centralno delujući α2-adrenoreceptorni
agonisti (klonidin i metildopa) primenjuju se
u hipertenziji.
jedinjenja koja deluju na skladištenje ili
izlazak noradrenalina iz vezikula (rezerpin)
takođe utiču na hipertenziju.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Struktura parasimpatičkog sistema
Kranijalni i sakralni parasimpatički pregangliski nervni
završetci na kratkim postganglijskim neuronima koji
leže u neposrednoj blizini visceralnih struktura
regilisani su parasimpatičkim sistemom.
Neurotransmiter koji se javlja na sinaptičkim
konekcijama u parasimpatičkim ganglionima je
acetilholin. Postganglijski neuroni, takođe koriste
acetiholin kao neurotransmiter za stimulaciju
holinergičkih receptora u ciljnom tkivu.
Postoje dva tipa receptora i efekta na njih,
muskarinski i nikotinski.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
-
Efekti acetilholina:
povećanje pulsa i kontraktilnosti srca,
povećanje periferne rezistencije,
pojačana skrecija pljuvačnih, suznih i znojnih
žlezdi, bronhija i želuca,
povećanje tonusa glatke muskulature u GIT,
ureteru i bronhijalnoj muskulaturi,
suženje zenica i
poremećaj akomodacije na blizinu.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
-
Lekovi mogu uticati na parasimpatički nervni
sistem na razlišite načine:
direktni parasimpatikomimetici (holinergički
agonisti, holinomimetici) kao i acetilholin
stimulišu muskarinske receptore,
indirektni parasimpatikomimetici (inhibitori
holinesteraze) sprečavaju fiziološku
razgradnju acetilholina,
parasimpatikolitici (antimuskarinici,
antagonisti m-holinoreceptora) kompetitivno
inhibiraju muskarinske receptore.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
Direktni parasimpatikomimetici
(holinergički agonisti):
karbahol se primenjuje za lečenje
postoperativne atonije m. bešike i creva,
ko i u lečenju supraventrikularne
paroksizmalne tahikardije,
pilocarpin ima primenu kod glaukoma
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
-
Indirektni parasimpatikomimetici (blokatori
holinesteraze):
reverzibilni inhibitori AcHE (fizostigmin,
neostihmin, prostigmin),
Ireverzibilni inhibitori AcHE
(organofosforna jedinjenja- OFI, nervni
Bot)
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

Parasimpatolitički lekovi (antimuskarinici,
antagonisti m-holinoreceptora)
kompetitivno blokiraju transdukcioni signal
acetilholina na postganglijske
parasimpatičke nevne završetke. Tako oni
dovode do suprotnog efekta acetilholina
na muskarinske receptore. Obzirom na
relaksantni efekat na glatku muskulaturu
nazivaju se i neurotropični spazmolitici.
LEKOVI KOJI UTIČU NA
PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM

-
Efekti ovih lekova (alkaloidi belladonnae- atropin,
skopolamin, papaverin, mebeverin), posebno u
visokim dozama su:
ubrzanje srčane frekvencije,
dilatacija krvnih sudova kože,
smanjenje sekrecije žlezda sa spoljnim lučenjem,
sniženje mukozne ekskrecije u bronhijama,
relaksacija glatkih mišiča bronha, GIT i m. bešike
dilatacija zenica
nesposobnost akomodacije
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

-
-
Kardiotonici
Kardiotonički glikozidi ispoljavaju snažno
delovanje na kontraktilnost miokarda.
Najvažniji se dobijaju iz Digitalis purpurea i
Digitalis lanata. Najvažnije indikacije su
srčana insuficijencija i neki tipovi srčanih
aritmija. Osnovni mehanizmi delovnja su:
inhibicija membranske Na-K-ATP-aze i
dejstvo na metabolizam kalcijuma.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

-
-
Kardiotonici utiču na sva četiri bitna
svojstva srčanog mišića:
kontraktilnost (inotropno)
sprovodljivost (batmotropno)
refraktarnost (dromotropno)
automatizam (hronotropno)
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
Kontraktilnost:
- kardiotonici pojačavaju snagu i efikasnost
kontarkcije miokarda bez povećane potrošnje
kiseonika. Time se povećava udarni i minutni
volumen, sistolno pražnjenje je potpunije a
dijastolna veličina srca se smanjuje.
 Sprovodljivost:
- usporavaju sprovođenje nadražaja sa
pretkomora na komore (u EKG-u produženje
P-Q intervala, AV blokovi)

FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
Refraktarnost:
- produžavaju refraktarni period u AV čvoru,
posebno je od značaja kod flatera ili fibrilacija
pretkomora.
 Automatizam:
- olakšavaju stvaranje ektopičkih impulsa i
povećavaju automatizam srca. Bigeminija je
jedan od znakova pune digitalizacije, a
ventrikularna tahikardija i ventrikularna
fibrilacija su znak smrtnog trovanja ako se ne
preduzmu hitne mere lečena (defibrilacija).

AKUTNA TROVANJA
KARDIOTONICIMA
- Kardijalni efekti: nodalna tahikardija, VES, ventrikularna
tahikardija i fibrilacija SA i AV blokovi;
- CNS: glavobolja, mišićna slabost, konfuznost, anksioznost,
delirijum;
- Gastrointestinalni: povraćanje, proliv, bol u trbuhu;
- Biohemijski: hiperkalemija, acidobazni disbalans.
AKUTNA TROVANJA
KARDIOTONICIMA: LE^ENJE
1. Prekid dalje absorpcije;
2. Krekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa;
3. Antiaritmici (propranolol), atropin, pejsmejker po potrebi;
4. Specifični antidot Digibind;
5. Ubrzanje ekskrecije (hemodijaliza, hemoperfuzija,
forsirana diureza)???
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
ANTIARITMICI

-
-
-
Antiaritmijski lekovi se koriste za prevenciju i lečenje
poremećaja srčanog ritma koji nastaju usled promena u
elektrofiziološkim fenomenima srca.
Tahikardija je srčani rad veći od 100/min.
Bradikardija manje od 60/min.
Aritmija podrazumeva iregularnu srčanu frekvenciju.
Ekstrasistola je impuls koji nije izazvan normalnim srčanim
ritmom. Ukoliko je ES izazvana iz SA nodusa naziva se
nomotopička, a ako je nastala iz drugih pejsmejkera srca ili
mišića naziva se ektopična. Ektopičke ES mogu biti
supraventrikularne (iz pretkomora) ili ventrikularne (iz komora)
Sinusna tahikardija, bradikardija i aritmija pripadaju
nomotopičkim poremećajima.
Heterotopični (ektopični) impulsi uključuju različite forme ES kao
što su supraventrikularna paroksizmalna tahikardija,
ventrikularna tahikardija, kao i flater ili fibrilacija pretkomora i
komora
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

-
-
Prema mehanizmu delovanja, odnosno vrsti
poremećaja ritma, antiaritmijski lekovi treba
da:
povećaju lili smanje srčanu frekvenciju;
potisnu stvaranje ektopičkih impulsa i/ili
povećaju ili smanje brzinu provođenja.
Na bazi njihovog efekta na akcioni potencijal
normalnih ćelija miokarda, svi antiaritmijski
lekovi se mogu podeliti u 4 kategorije.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

A. Klasa I
Svi predstavnici ove klase inhibišu brze
Na kanale u onih ćelija miokarda koje
pokazuju maksimalnu brzinu
depolarizacije i brzinu provođenja. Na
osnovu delovanja na akcioni potencijal
ova grupa je podeljena u tri podgrupe.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Klasa Ia
Lekovi iz ove grupe prvenstveno deluju na
pretkomore, atrioventrikularni čvor i komore. Lekovi
iz ove grupe imaju veći negativno inotropni efekat
naego klase Ib i Ic.
Ovde spadaju:
kinidin,
prokainamid (supresija ventrikularnih tahiaritmija),
dizopiramid (sličan kinidinu)
ajmalin
prajmalin
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Klasa Ib
I ova grupa lekova uklanja ektopičko
stvaranje impulsa i snižava refraktarnost
skraćenjem refraktarnog perioda.
Ovde spadaju:
lidokain
fenitoin
tokainid
meksiletin
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Klasa Ic
Indikacije za primenu lekova iz ove grupe su
supraventrikularna i ventrikularna aritmija.
Ovde spadaju:
flekainid acetat
enkainid
propafenon
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

B. Klasa II - β-blokatori
acebutolol (selektivni hidrosolubilni β1-blokator)
atenolol (selektivni β1-blokator)
betaksolol (selektivni β1-blokator)
esmelol (selektivni β1-blokator)
metoprolol (kardioselektivni β1-blokator)
penbutolol (blokator β1 i β2-receptora 4 x veći od
propranolola)
pindolol (selektivni β-blokator)
propranolol (neselektivni β-blokator)
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

C. Klasa III
Lekovi iz ove grupe se primenjuju kod
pretkomorskih i komorskih aritmija.
Ovde spadaju:
sotalol
amiodaron
bretilijum (za refraktarne ventrikularne aritmije)
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

D. Klasa IV – Blokatori kalcijumovih kanala
Lekovi iz ove grupe blokiraju kalcijumove kanale u
membrani i onemogućavaju ulazak Ca u ćeliju miokarda.
Na taj način produžavaju fazu refraktarnosti u AV čvoru i
produžuju AV kondukciju.
Selektivni blokatori kalcijumovih kanala imaju 4 grupe
jedinjenja:
- fenilalkilamini: verapamil i galopamil
- dihidropiridini: nifedipin, nikardipin i nimodipin
- benzotiazepini: diltiazem
- difenilpiperazini: cinarizin i flunarizin
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA

-
-
Sa aspekta kliničke toksikologije, od
značaja su akutna trovanja:
antiaritmici Klase Ia (kinidin)
antiaritmici Klase II (β-blokatori)
antiaritmici Klase IV (blokatori Ca kanala)
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA

Glavni predstavnik Klase Ia je kinidin čiji je
osnovni mehanizam delovanja smanjenje
dijastolne depolarizacije u pejsmejker
ćelijama, povećanje praga ekscitabilnosti,
smanjenje brzine provođenja, produženje
efektivnog refraktarnog perioda srčanog
mišića. Prvenstveno deluje na pretkomore,
AV čvor i komore, pa je glavna indikacija
apsolutna aritmija.
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA

U akutnom trovanju kinidinom (kao i ostalim lekovima iz
ove grupe), manifestacije koje se ispoljavaju su: glavobolja,
mučnina, povraćanje, gluvoća, diplopije i midrijaza, a ne
retko, konfuznost i psihozična reakcija.
KVS efekti podrazumevaju depresivno delovanje na
miokard, hipotenziju, pojavu aritmija, EKG promene.
Kinidinske sinkope i iznenadna smrt takođe nisu retkost.
Toksični efekat na CNS ispoljava se depresijom
respiratornog centra, konvulzijama i komom.
Metabolički poremećaji podrazumevaju acidozu i
hipoglikemiju.
AKUTNA TROVANJA
ANTIARITMICIMA

-
-
-
Lečenje je simptomatsko i podržavajuće.
ispiranje ili lavaža želuca, aktivni ugalj i laksativi,
kod hipotenzije infuzije tečnosti i/ili dopamin,
za korekciju acidoze bikarbonatni rastvori,
za kupiranje aritmija fenitoin i lidokain,
ukoliko postoji blokada u provođenju sa širokim QRS
kompleksom u EKG-u, radi prevencije ventrikularne
tahikardije i fibrilacije, privremeni pejsmejker,
kod pojave konvulzija dijazepam.
AKUTNA TROVANJA
BETA-BLOKATORIMA
Beta blokatori su kompetitivni inhibitori betaadrenergičkih receptora. Znaci trovanja ispoljavaju se
na:
- miokard: bradikardija, AV blok, hipotenzija;
- nervni sistem: poremećaj mentalnog statusa od
delirijuma do kome;
- respiratorni sistem: bronhospazam;
- endokrini sistem: hipoglikemija.
AKUTNA TROVANJA BETA
BLOKATORIMA: LEČENJE
Pored klasičnih procedura u cilju eliminacije otrova iz
organizma primeniti i:
- atropin u bradikardiji (ili izoproterenol ili glukagon),
ponekad je neophodna primena pejsmejkera;
- infuzije tečnosti (ili dopamin ili glukagon) u hipotenziji;
- diazepam u konvulzijama;

beta-2 aerosol u bronhospazmu
AKUTNA TROVANJA
BLOKATORIMA Ca KANALA

-
Glavne manifestacije trovanja ovim lekovima
su:
bradiaritmija (AV blok, bradikardija, arest);
smanjenje kontraktilne funkcije srca
(hipotenzija, kongestivna insuficijencija,
kardiogeni šok);
periferna vazodilatacija i hipotenzija;
konvulzije, letargija i koma;
hiperglikemija.
AKUTNA TROVANJA
BLOKATORIMA Ca KANALA
Lečenje trovanja:
- standardne mere za sprečavanje dalje apsorpcije i
ubrzanje eliminacije otrova;
- hipotenzija i bradikardija: 10% CaCl, izotonični
rastvori, dopamin, izoproterenol, glukagon, atropin,
pacemaker;
- konvulzije: diazepam.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Antihipertenzivni lekovi
Prema definiciji Svetske zdravstvene
organizacije, gornja normalna vrednost, bez
obzira na godine života, iznosi 140 mm Hg
za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u
stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/9095 mmHg zahtevaju opservaciju.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Prema kliničkim i organo-patološkim karakteristikama, razlikuje se
nekoliko oblika hipertenzije:
A. Primarna hipertenzija (esencijalna, genuina, idiopatska hipertenzija)
čiji uzrok još uvek nije dobro poznat.
B. Sekundarna hipertenzija kao posledica patoloških promena pojedinih
organa:
- renalna: renovaskularna-usled stenoze renalnih arterija, ili
renoparenhimalna – u hr. glomerulonefritisu, pijelonefritisu, atrofiji
bubrega, cističnim bubrezima, amiloidozi, nodoznom panarteritisu i
gravidnoj nefropatiji.
- endokrinološka: Cushingov sindrom, Connov sindrom, hipertireoidizam,
akromegalija, i feohromocitom.
- kardiovaskularna: stenoza istmusa aorte, ateroskleroza, srčani
hiperkinetski sindrom i totalni srčani blok.
neurološka: usled organskih obolenja nervnog sistema (tumori,
encefalitis, meningitis), trovanja ugljenmonoksidom i talijumom.
Od svih pobrojanih oblika, oko 90% hipertenzija pripada primarnojesencijalnoj 6-8% renalnoj, a manje od 1% endokrinoj,
kardiovaskularnoj i neurološkoj.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Antihipertenzivni lekovi deluju različitim
mehanizmima, od kojih su najbitniji:
- kočenje adrenergičke aktivnosti,
- pojačano izlučivanje natrijuma i smanjenje
zapremine cirkulišuće tečnosti
- direktna vazodilatacija čime se smanjuje
naknadno opterećenje miokarda
- blokada sistema renin-angiotenzin.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Lekovi koji deluju na simpatički nervni
sistem (kočenje adrenergičke
aktivnosti):
- α-adrenergički blokatori
- β-adrenergički blokatori
- simpatikolitici
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Lekovi koji deluju na pojačano izlučivanje
natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće
tečnosti – diuretici:
- tiazidni diuretici - hidrohlorotiazid,
- slabi diuretici - indapamid
- diuretici Henlejeve petlje - furosemid,
bumetanid
- diuretici koji štede kalijum-spironolakton
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Lekovi koji utiču na sistem renin-angiotenzin inhibišu
angiotenzin-konvertujući enzim (ACE), koji konvertuje
angiotenzin I u angitenzin II, čime je suprimirano stvaranje
jedne od najpotentnijih poznatih hipertenzivnih suspstanci. Zato
se ovi lekovi nazivaju ACE inhibitori. Ovde spadaju:
- kaptopril
- enalapril
- lisinopril
- perindopril
- ramipril
- kvinapril
- cilazapril
- fosinopril
- zofenopril
AKUTNA TROVANJA
ANTIHIPERTENZIVIMA
1. Antihipertenzivi koji deluju centralno smanjuju
simpatičke podražaje iz CNS: poremećaji svesti,
hipotonija,
hiporefleksija,
mioza,
bradikardija,
respiratorna depresija, hipotermija.
2. ACE inhibitori inhibiraju konverziju angiotenzina u
angiotenzin II: prolivi, hiperkalemija, hipotenzija.
3. Diuretici (tiazidi): smanjuju reasorpciju Na i inhibišu
karboanhidrazu: različite aritmije, hipo- K, Ca, Mg,
dehidratacija, hipotenzija.
AKUTNA TROVANJA
ANTIHIPERTENZIVIMA
LEČENJE:
1. Mere kardiovaskularne reanimacije (atropin).
2. Prekid dalje reapsorpcije.
3. Korekcija acidobaznog i elektrolitskog
disbalansa.
4. Nadoknada tečnosti.
5. Ostala simptomatska (diazepam).
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Lekovi protiv angine pektoris.
Uznapredovala ateroskleroza ili druga okluzivna
obolenja koronarnih arterija otežavaju
snabdevanje miokarda kiseonikom koje prati bol
sa posebnim karakteristikama-angina pektoris. U
terapiji angine pektoris koriste se sledeći lekovi:
- organski nitrati
- adrenergički β-blokatori
- kalcijumski antagonisti
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Organski nitrati i nitriti
Ovi lekovi prouzrokuju vazodilataciju krvnih sudova
pri čemu je najvažnija postarteriolarna venska
vazodilatacija koja omogućava zadržavanje krvi na
periferiji, smanjuje se priliv krvi ka srcu i postiže se
rasterećenje srca. Ovim se olakšava rad srca i
otklanja disproporcija između potreba miokarda za
kiseonikom i insuficijentnog koronarnog krvotoka.
Ovde spadaju:
- gliceriltrinitrat
- pentaeritrol tetranitrat
- izosorbid dinitrat
- izosorbid-5-mononitrat
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Adrenergički β-blokatori su vrlo korisni
antianginozni lekovi jer blokiranjem βreceptora štite srce od povišenih
simpatičkih impulsa, snižavaju srčanu
frekvencu i u manjem obimu redukuju
kontraktilnost. Na taj način smanjuju
zahtev miokarda za kiseonikom.
FARMAKOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA


Blokatori kalcijumovih kanala redukcijom
aktivnosti kalcijum-zavisne miozin-ATP-aze u srcu
po čemu konverzija energije bogate fosfatima se
snižava i istovremeno smanjuje zahtev za
kiseonikom. Istovremeno dovode do sniženja
vaskularnog tonusa glatkih mišića i do
vazodilatacije.
Najznačajni lekovi su: nifedipin, nitredipin,
nimodipin, verapamil, galopamil, diltiazem
AKUTNA TROVANJA
ANTIANGINOZNIM LEKOVIMA
U akutnom trovanju gliceriltrinitratom (nitroglicerinom)
značajni su hemodinamski poreećaji i
methemoglobinemija.
- hemodinsmaki poremećaji usled vazodilatacije dovode do
povećanja intrakranijalnog pritiska praćenog glavoboljom,
mučninom i povraćanjem, konfuznog stanja,
hiperpireksije i vertiginoznih smetnji, poremećaj vida i
abdominalne kolike sa prolivima.
- u teškim slučajevima razvija se izražena hipotenzija,
dispenja, bradikardija (u EKG-u srčani blokovi), koma sa
konvulzijama i na kraju smrt.
- methemoglobinemija i cijanoza, koja nastaje usled
oksidacije hemoglobina slobodnim nitratnim jonom
nastalim tokom mrtabolizma nitroglicerina, još više
potencira težinu trovanja.

FARMAKOLOGIJA KRVI
FARMAKOLOGIJA KRVI

Anemija je grčka reč koja podrazumeva
nedostatak krvi i obično je vezana za eritrocite i
hemoglobin. Većina anemija nastaje usled
nedostatka gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline u
krvi. Anemije mogu biti izazvane:
- poremećajem sinteze hemoglobina,
- poremećenog stvaranja eritrocita
- povećane degradacije eritrocita
- akutnim ili hroničnim krvarenjem
FARMAKOLOGIJA KRVI

Anemije usled nedostatka gvožđa nazivaju se hipohromne i
posledica su:
- povećanog zahteva za gvožđem (trudnoća)
- povećanog gubitka gvožđa (menstrualna i gastrična
krvarenja)
- smanjene resorpcije gvožđa iz GIT.
Nedostatak gvožđa u krvi može se kupirati lekovima kao
što su:
- oralni-feroglicin sulfat, ferofumarat, ferosulfat, gvožđe III
hidroksid
- parenteralni-dekstriferon
FARMAKOLOGIJA KRVI

Makrocitne (megaloblastne) anemije
podrazumevaju poremećen razvoj eritrocita
usled nedostatka Vitamina B12 i folne
kiseline. Lekovi u upotrebi su:
- cijanokobalamin i hidroksikobalamin
- folna kiselina
FARMAKOLOGIJA KRVI

Anemija koja se javlja u hroničnim
bubrežnim obolenjima (hronična dijaliza),
posledica je nedovoljnog stvaranja
eritropoetina, važnog činioca u stvaranju i
razvoju eritrocita. Ova stanja se mogu
kupirati:
- epoitin beta (eritropoetin)
- darbepoetin
FARMAKOLOGIJA KRVI

Koagulacija krvi je složen proces
proteolitičkih reakcija čiji je krajnji rezultat
stvaranje nerastvorljivog fibrina. Proces
koagulacije započinje adhezijom i
agregacijom trombocita i stvaranjem tzv.
belog tromba koji se pod dejstvom činioca
koagulacije pretvara u crveni tromb, a zatim
u nerastvorljivi fibrin.
FARMAKOLOGIJA KRVI

Antikoagulantni lekovi se dele u dve grupe:
- inhibitori biosinteze protrombina
- heparin
Inhibitori biosinteze protrombina smanjuju nivo svih
faktora koagulacije u krvi, čija sinteza zavisi od vitamina
K, a naročito protrombina. Ovde spadaju:
- derivati kumarina (varfarin, acenokumarol)
- derivati indandiona (fenindion),
a primenjuju se u prevenciji i lečenju venskih tromboza.
(kod fibrilacije pretkomora, akutnog i ponovljenog
infarkta miokarda).
Heparin je snažan antikoagulans sa antitrombinskim i
antitromboplastinskim delovnjeem.
FARMAKOLOGIJA KRVI



Za održavanje intaktnog vaskularnog sistema
bitno je, ne samo da krv može da koaguliše, već
i da stvoreni koagulum može biti razgrađen. To
znači da u krvi pored koagulacionog, postoji i
fibrinolitički sistem. Oba ova sistema se u
fiziološkim uslovima nalaze u stanju dinamičke
ravnoteže.
Plazmin (fibrinolizin) je proteolitički enzim sa
posebnim afinitetom za fibrin i fibrinogen.
Plazminogen (profibrinolizin) je neaktivni
prekursor plazmina i stalno je prisutan u plazmi.
FARMAKOLOGIJA KRVI

Fibrinolitici se terapijski upotrebljavaju za
otapanje tromba kod tromboza dubokih vena,
embolija, infarkta miokarda, akutnog
moždanog udara. Ovi lekovi deluju
aktivirajuće na plazminogen:
- streptokinaza
- alteplaza
- tenekteplaza
FARMAKOLOGIJA KRVI


ANTIHEMORAGICI
U stanjima u koima je fibrinolitička aktivnost
neuobičajeno velika, a to je u traumi (hirurškoj i
akcidentalnoj) pri oštećenju tkiva koja su bogata
plazminogenom (pluća), u sekundarnoj hiperfibrinolizi
koja kao kompenzatorni mehanizam prati DIK, potrebno
je prekinuti ovaj proces, a to se postiže inhibitorima
fibrinolize (antifibrinolitici):
- para-amino-metilbenzoeva kiselina (PAMBA)
- aprotinin
Ovi lekovi su kompetitivni antagonisti enzima koji
aktiviraju plazminogen i na taj način sprečavaju
stvaranje plazmina.
FARMAKOLOGIJA KRVI

Vitamin K je neophodan za sintezu protrombina u jetri kao
i za sintezu faktora VII, IX i X. Njegov nedostatak usled
nedovoljnog unošenja hranom ili češće, kod obolenja jetre,
prouzrokuje hipoprotrombinemiju i krvavljenje. Prirodni
izvori vitamina K (fitomenadion) su povrće, životinjska
tkiva i cerealije. Danas postoje lekovi koji se mogu
primeniti u hemostazi, a to su:
- fitomenadion (vitamin K)
- lokalni hemostatici (fibrinogen, aprotinin, trombin
kalcijum hlorid)
- faktori koagulacije (VII, IX, anti-inhibitorski kompleks
faktora VIII, faktor VIIa, faktor VIII i Willebrnd faktor)
FARMAKOLOGIJA KRVI

Agregacija trombocita je, pored poremećaja koagulacije
krvi, bitan faktor u nastajanju ateroskleroze i
tromboembolijskih obolenja.
Lekovi koji utiču na agregaciju trombocita su:
- imidazol i jegovi derivati (inhibitori tromboksansintetaze)
- acetilsalicilna kiselina (inhibitor ciklo-oksigenaze)
- dipiridamol (inhibitor fosfodiesteraze, povećava cAMP)
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM

Ferosulfat je najčešće primenjivani lek u sideropenijskoj
anemiji kao supstitucija hipoferemije.Gvožđe se iz GIT-a
apsorbuje kao dvovalentnog ferojona da bi se odmah
oksidisao u trovalentni ferijon koji es vezuje za noseći
protein feritin. Iz feritina se oslobađa i vezuje za globulin
transferin i transportuje do mesta ugradnje. Kada količina
gvožđa prevaziđe kapacitet transferina, ispoljavaju se
toksični efekti. Toksična doza je preko 20 mg/kg a smrtna
preko 200 mg/kg elementarnog gvožđa.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM


Slobodno gvožđe oštećuje krvne sudove u sistemskoj
cirkulaciji. U digestivnom traktu ima korozivni efekat
koji se manifestuje erozijama i ulceracijama sa
koagulacionom nekrozom. Nakupljanje u Kupfferovim
ćelijama jetre dovodi do njihove degeneracije, masne
infiltracije i masivne periportalne nekroze hepatocita.
Ovo oštećenje jetre može progredirati do njene
insuficijencije, sa hipoglikemijom, poremećaja u
koagulaciji i hepatorenalnog sindroma. I u scrcu se
može naći masna degeneracija, smanjeni protok
(izlazak) krvi iz srca i hipotenzija. Javlja e i
metaboličke acidoza sa nakupljanjem mlečne kiseline.
U kliničkoj slici razlikujemo tri faze:
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM

1. Faza ranih promena se javlja već nakon 30 minuta do 6
sati, gastrointestinalnom simptomatologijom povraćanjem i
prolivima sa primesom krvi (korozivni efekat). U teškim
slučajevima dolazi do pada volumena plazme i hemokoncentracije što je odgovorno za tahikardiju i hipotenziju (smanjen
volumen krvi-dehidratacija). Letargija ili koma koja se javlja
posledica je smanjene perfuzije mozga i/ili direktan toksični
efekat gvožđa. Pojava metaboličke acidoze u ovom stadijumu
je znak teškog trovanja.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM

2. Faza intermedijarnih promena traje 6-48 sati, pacijent je
obično stabilan, mogu se pojaviti i znaci poboljšanja ali se
ubrzo javljaju komplikacije. Cirkulatorni kolaps i šok se
ponavljaju i produbljuju što može izazvati smrt. Javlja se
žutica i povišene transaminaze kao rezultat toksičnog
oštećenja jetre i njene insuficijencije. Krvarenje je
potencirano (jer nema činioca koagulacije). Metabolička
acidoza je posledica enzimskih poremećaja pa nastaju
limunska i mlečna kiselina u velikim količinama. Masna
degeneracija bubrega dovodi do njihove teške insuficijencije
i potpunog ispada iz funkcije. Na kraju difuzna vaskularna
kongestija, edem pluća i plućne hemoragije ubrzavaju smrtni
ishod.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM
3. Faza kasnih promena koja se ispoljava od trećeg
dana do treće nedelje, manifestuje se pojavom
striktura u gastrointestinalnom traktu (stenoza
želuca u vidu peščanog sata, gangrenozni infarkti
tankog creva) i cirotičnim promenama u jetri.
AKUTNO TROVANJE
FEROSULFATOM- LEČENJE
- Ispiranje želuca je prva mera nakon ingestije. Potrebno je
uraditi i Ro nativni abdomena (vide se tablete) i ako je nalaz
pozitivan ponoviti ispiranje. Korisno je davanje (per os) 50100 ml 1% bikarbonata kako bi se omogućilo stvaranje soli
ferokarbonata koji se mnogo teže apsorbuje i manji je
iritans.
- bikarbonati u infuziji radi korekcije acidoze, tečnost sa
elektrolitimaaradi popunjavanja vaskularnog korita i korekcije
elektrolitskog dizbalansa i podigne tenzija.
- 50 ccm 50% glikoze pa infuzije 10% radi korekcije
hipoglikemije.
- sveža plazma ili puna krv zbog insuficijencije jetre.
- deferoksamin davati u svim slučajevima predoziranja.
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Peptički ulkus je jedno od najčešćih bolesti
digestivnog sistema čiji je uzrok pojačana sekrecija
hlorovodonične kiseline u želucu. U farmakoterapiji
peptičkog ulkusa koriste se tri vrste lekova:
- antacidi,
- antiholinergici i
- blokatori histaminskih H2-receptora
Svrha terapije je da se postignu tri cilja:
- odstranjivanje bolova, posebno u akutnoj fazi,
- ubrzavanje zarašćivanja ulkusa, i
- sprečavanje recidiva bolesti
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Antacidi su lekovi malog terapijskog značaja
koji nakon peroralnog unosa neutrališu
hlorovodoničnu kiselinu u želucu. Ovde
spadaju:
- aluminijum fosfat i aluminijum hidroksid,
- magnezijum oksid, karbonat i trisilikat,
- kalcijum karbonat, i
- kombinacije i kompleksi sa jedinjenjima
aluminijuma, magnezijuma i kalcijuma.
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Antagonisti H2-receptora su lekovi sa
velikom terapijskom efikasnošću u
lečenju duodenalnog ulkusa, inhibišu
sekreciju stimulisanu histaminom,
gastrinom, acetilholinom, kofeinom i
hranom. Ovde spadaju:
- ranitidin,
- famotidin
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Inhibitori protonske pumpe , derivati
benzimidazola, su najsnažniji inhibitori
hiperaciditeta u želucu, izrazite
selektivnosti. Ovde spadaju:
- omeprazol
- pantoprazol
- lansoprazol
- esomeprazol
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA


Kombinacije antibakterijskih lekova za
eradikaciju helicobacter pylori:
- amoksicilin, metronidazol
Ostali preparati za lečenje peptičkog
ulkusa i gastroezofagealnog refluksa:
- bizmut subcitrat, subgalat i subnitrat.
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Povraćanje nastaje kao rezultat draženja
centra za povraćanje aferentnim dražima iz
želuca i creva, kao i impulsima iz kore velikog
mozga ili hemioreceptorne zone za
povraćanje koja se nalazi u neposrednoj
blizini samog emetičkog centra u produženoj
moždini. Antiemetički lekovi samo
zaustavljaju povraćanje ali ne deluju
kauzalno, na uzrok bolesti.
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Antiemetičko delovanje imaju neki neuroleptici, H1antihistaminici, metoklopramid, ali najjače
delovanje imaju antagonisti serotonina gde
spadaju:
- ondansetron,
- granisentron
- tropisetron
- palonosetron
Ovi, inače veoma skupi lekovi novije generacije,
kompetitivno blokiraju 5HT3 receptore u centru za
povraćanje u produženoj moždini i periferno u GIT.
Uglavnom se primenjuju kao antiemetici u citostatskoj
terapiji.
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Laksativi su lekovi koji omogućavaju bržu
peristaltiku i bolje pražnjenje creva. Deluju na
jedan od sledećih načina:
- draženjem sluznice creva (ricinusovo ulje i
antrahinonske droge, bisakodil, pikosulfat)
- povećavanjem zapremine crevnog sadržaja
(magnezijum sulfat i hidroksid, natrijum
sulfat,)
- omekšavanjem stolice (parafinum likvidum,
dioktil-Na-sulfosukcinat, laktuloza, makrogol,
glicerol).
- klizme (bisakodil)
FARMAKOLOGIJA
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Dijareja je najčešće samo simptom neke bolesti, pa
se prema tome mora lečiti kauzalno (na pr.
antibioticima). U antidijaroične lekove spadaju:
- antibiotici (nistatin)
- ostali antiinfektivi (nifuroksazid)
- intestinalni adsorbensi (diosmektit)
- antipropulzivi (loperamid)
- intestinalni antiinflamatorni lekovi (aminosalicilna
kiselina- sulfasalazin, i mesalazin)
- antidijaroici-mikroorganizmi (čista kultura soja
Bacillus, lipofilizirane mlečno-kiselinske bakterije)
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA

Patološke promene na plućima uzrokuju
poremećaje ventilacije u mnogim
slučajevima. Ovi poremećaji se prema
svom poreklu mogu podeliti u dve
grupe:
- restriktivni (fibroza pluća)
- opstruktivni (bronhijalna astma i
hronični bronhitis)
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA

Bronhijalna astma je obolenje koje karakteriše
inflamacija i zbog toga bronhijalna hiperreaktivnost
dovodi do generalne obstrukcije vazdušnih puteva,
uglavnom tokom napada. Obstrukcija disajnih puteva
je izazvana inflamatornim medijatorima koji
prouzrokuju:
- spazam bronhijalne muskulature,
- edem bronhijalnog zida i
- povećanu sekreciju vrlo viskoznog mukusa (sekreta).
Etiopatogenetski se razlikuju dva oblika astme:
- alergijska astma i
- nealergijska (infektivan, toksična, izazvana lekovima).
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA


Terapija alergijske astme podrazumeva
dve mogućnosti, abstinenciju od
alergena i de- ili hiposenzibilizacija.
Simptomatska terapija podrazumeva:
- blokadu izlaska medijatora,
- bronhospazmolizu,
- antiflogistički tretman, i
- olakšanje ekspektoracije
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA

Inhibitori izlaska medijatora- H1-antagonisti,
antihistaminici:
- prometazin (derivat fenotiazina)
- hloropiramin (supstituisani etilendiamin)
- cetirizin (derivat piperazina)
- terfenadin
- loratidin
- ketotifen
- desloratidin
- feksofenadin
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA

Bronhospazmolitici uključuju:
- β2-simpatikomimetici (salbutamol,
salmeterol ksinafoat, formoterol),
- derivate ksantina (teofilin, aminofilin)
- parasimpatikolitici (fenoterol, ipratropijum;
flutikazon, salmeterol; formeterol i
budesonid)
- glukokortikoidi (beklometazon, budesonid,
ciklesonid, flutikazon propionat)
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA

-
Ekspektoransi su lekovi koji omekšavaju ili razvodnjavaju
bronhijalnu sluz i time olakšavaju njeno iskašljavanje
(ekspektoraciju):
voda u obliku pare ili aerosola omekšava i razblažuje sekret,
ekspektoranthe soli (neke od njih se izlučuju preko
bronhijalnih žlezda povlačeći za sobom vodu u kojoj su
rastvorene): K- i Na-jodid, Na-benzoat
bromheksin (deluje kao i soli) u traheobronhitisu, hroničnom
obstruktivnom plućnom sindromu, bronhiektazijama,
bronhijalnoj astmi (dnevno 20-30 g)
saponinske droge (koren sapunjače, jagorčevine)
FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA
Mukolitici hemijskim mehanizmom razgrađuju i omekšavaju
bronhijalnu sluz olakšavajući ekspektoraciju:
- karbocistein kida disulfidne veze mukopolisaharida i
smanjuje viskoznost bronhijalne sluzi (pojedinačna doza
iznosi 250-375 mg)
acetilcistein svojim sulfhidrilnim grupama kida disulfidne
veze mukoproteina gnojnog sekreta (pojedinačna doza
iznosi 100-200 mg)
- bromheksin
- ambroksol

FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA
Lekovi za umirenje kašlja (antitusici)
 Kašalj je koristan odbrambeni mehanizam, ali suvi,
neproduktivni kašalj treba suzbijati.
 Antitusici, lekovi protiv kašlja deluju na dva načina:
- smanjivanjem nadražljivosti centra za kašalj
- smanjivanjem razdražljivosti osetljib zona od kojih
počinje refleks kašlja (tyv. tusigene zone),
što znači da se mogu podeliti na centralne i periferne
antitusike.

FARMAKOLOGIJA
RESPIRATORNOG TRAKTA

-
Centralni su uglavnom iz grupe opijata:
kodein (deprimira centar za kašalj u produšenoj moždini)
folkodin
metadon (deluje isto) retko se koristi zbog zavisnosti
noskapin deluje kao i kodein ali ne prouzrokuje euforiju,
zavisnost i toleranciju
dekstrometorfan
butamirat
FARMAKOLOGIJA HORMONA

Hormoni zajedno sa nervnim sistemom vrše
ulogu integrisanja raznih funkcija u
organizmu. Za odvijanje normalnih funkcija
potrebna je optimalna količina hormona.
Veća ili manja količina hormona od
optimalne prouzrokuje funkcionalne
poremećaje.
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Hormoni svoje delovanje ispoljavaju na dva načina:
- delovanjem na ćelijsku membranu (olakšavaju ili
ubrzavaju prenos biološki aktivnih supstancija kroz
ćelijsku membranu; drugi način delovanja na membranu
odigrava se posredstvom cikličnog edenozin monofosfata
– cAMP)
- indukcijom sinteze proteina (vezuju se za specifični
receptorni protein u citoplazmi ciljnih ćelija, ovako deluju
kortikosteroidi, estrogeni, testosteron, hormon rasta,
tiroksin i insulin).

FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Tireoidni hormoni i antitireoidni lekovi
Štitasta žlezda pod dejstvom TSH, hormona hipofize,
sintetiše i oslobađa dva hormona, trijod-tironin (T3) i
tetrajod-tironin (T4), čiji su efekti:
stimulacija kalorigeneze
pojačanje metabolizma lipida, proteina i ugljenih hidrata
pojačanje rastenja i razvoja
regulacija prometa vode i elektrolita
stimulacija kardiovaskularnog sistema
stimulacija
Ovi hormoni snažno povećavaju osetljivost organizma
prema kateholaminima.
FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Hipotireoidizam
Klinički se manifestuje kao miksedem i kretenizam
(nerazvijena žlezda na rođenju):
smanjenje metabolizma
usporenje razvoja
poremećaj metabolizma vode i elektrolita
depresija funkcije centralnog nervnog sistema
smanjenje aktivnostiskeletnih mišića
hiperholesterolemija
smanjenje i usporenje svih parametara cirkulacije
Kod kretenizma je razvoj deteta kako fizički tako i psihički
potpuno zaustavljen.
FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Hipertireoidizam
Hiperprodukcija tireoidnih hormona prouzrokuje
hipertireoidizam (tireotoksikoza i Basedova bolest):
povećanje metabolizma
nervoza i razdražljivost
znojenje
tahikardija i povećanje pulsnog pritiska
preosetljivost na kateholamine
egzoftalmus
pojačano vezivanje joda u tireoidnoj žlezdi
FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
-
Antitireoidni lekovi
Kočenje aktivnosti tireoidnih hormona može se postići:
primenom lekova koji smanjuju sintezu T3 i T4 (ovako
deluju metimazol, tiouracil, metiltiouracil i propiltiouracil)
primenom lekova koji smanjuju vezivanje joda u tireoideji
(ovako deluju tiocijanati i perhlorati)
primenom supstancija koje razaraju tireoideju (J 131)
primenom jodida
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Insulin i oralni antidijabetici
 Insulin i glukagon su hormoni pankreasa. Insulin dovodi do
hipoglikemije, a glukagon do hiperglikemije.
 I kod zdravih i kod dijabetičara, insulin prouzrokuje
sledeće promene u krvi:
- smanjuje glikemiju
- smanjuje koncentraciju neorganskih fosfata
- smanjuje koncentraciju kalijuma
Insulin povećava aktivnost glikogen sintetaze, olakšava
pretvaranje glukoze u glukogen (u skeletnim mišićima, jetri
i masnom tkivu)

FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Hipoinsulizam-diabetes mellitus
Nedostatak insulina prouzrokuje diabetes mellitus u kome
je smanjeno iskorišćavanje glikoze na periferiji, te nastaju:
hipoglikemija i glikozurija
polidipsija
polifagija
poliurija
gubitak telesne težine
Niska glikemija dovodi do povećanja koncentracije
kateholamina, glukagona, hormona rastenja i kortizola u
krvi.
FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Hiperinsulinizam
Najvažniji simptomi su posledica lišavanja CNS-a
glukoze:
osećaj gladi, slabost, znojenje
tahikardja, parestezije, tremor
glavobolja, mentalni i motorni poremećaji
koma sa konvulzijama i smrt
FARMAKOLOGIJA HORMONA



-
Oralni antidijabetici
Dele se u dve grupe jedinjenja, derivati sulfonilureje i
derivati bigvanidina.
Derivati sulfonilureje povećavaju sekreciju već sintetisanog
insulina, inhibišu proizvodnju glukoze u jetri i povećavaju
osetljivost perifernih tkiva na insulin. Primenjuju se kod
insulin nezavisnog diabetesa (tip II). Ovde spadaju:
glibenklamid
glipizid
glikvidon
gliklazid
glimepirid
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Derivati bigvanidina smanjuju resorpciju glukoze iz GIT-a,
povećavaju osetljivost tkiva na insulin i iskoristljivost
glukoze na periferiji i smanjuju glukoneogenezu u jetri.
Primenjuju se u insulin nezavisnom diabetesu (tip II). Ovde
spadaju:
- metformin hlorid
- buformin
- fenformin

FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Hiperglikemijski agensi
Hiperglikemija se može izazvati:
davanjem glukoze intravenski
glukagonom (prouzrokuje glikogenolizu i hiperglikemiju,
lipolizu i posledično povećanje slobodnih masnih kiselina)
adrenalinom
diazoksidom (pored primene u hipertenzivnim krizama,
prouzrokuje i hiperglikemiju pojačavanjem glikogenolize
pojačanim oslobađanjem kateholamina i kočenjem
oslobađanja insulina)
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Adrenokortikalni steroidi
Kora nadbubrega luči tri vrste hormona:
- glikokortikoidi (kortizol) sekreciju reguliše kortikotropin (ACTH)
- mineralokortikoidi (aldosteron) sekreciju reguliše angiotenzin
- androgeni (dehidro-epi-androsteron) u tkivima u estrogene

FARMAKOLOGIJA HORMONA

-
-
Glikokortikoidi
kortizol (prirodni)
sintetski (metilprednizolon, betametazon, deksametazon,
tiamcinolon, prednizon, prednizolon, hidrokortizon)
Delovanje:
glikoneogeneza- hiperglikemija
antiinflamatorno, antialergijsko i imunosupresivno
antagonizuju dejstvo vit. D na resorpciju Ca iz creva
hipersekrecija HCl - ulkus
Indikacije: M. Addisoni – insuficijencija nadbubrega
Neželjena dejstva: jatrogeni Cushing, ulkus, bakterijske i
mikotičke infekcije, psihoze, katarakta i glaukom, usporen
rast u dece, hipokalemija i hipohloremička alkaloza, strije,
atrofija kože, akne, teleangiektazije....
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Mineralokortikoidi:
- aldosteron i DOCA (dezoksikortikosteron-acetat) prirodni
- fludrokortizon (sintetski)
Delovanje:
- pomažu resorpciju Na iz tubula a pojačavaju izlučivanje K

FARMAKOLOGIJA HORMONA

-
-
Estrogeni- supstancije sa dejstvom ženskih polnih hormona.
Pomažu razvoj ženskih polnih organa i sekundarnih
karakteristika:
prirodni (estradiol, estron i estriol)
sintetski (dietilstilbestrol, mestrenol, dienestrol)
Prirodni estrogeni se primenjuju parenteralno, sintetski
oralno. Indikacije su:
primarna insuficijencija ovarijuma, menopauza i kastracija
osteoporoza-antagonizuju resorpciju kosti od parathormona
supresija laktacije kada je indikovano (bromokriptin bolji)
karcinom prostate
FARMAKOLOGIJA HORMONA

-
-
Gestageni pripremaju uterus za prijem oplođenog jajeta.
prirodni (progesteron)
sintetski (levonorgestrel, linestrenol, etisteron, noretisteron,
medroksiprogesteron)
Indikacije za primenu:
preteći abortus (usled insuficijencije gestagena)
menstrualni poremećaji (dismenoreja, amenoreja,
premenstrualni sindrom)
hormonska (oralna) kontracepcija
karcinom dojke (samo medroksiprogesteron)
FARMAKOLOGIJA HORMONA


-
Hormonski (oralni) kontraceptivi uglavnom deluju na
inhibiciju ovulacije:
kombinacija estrogena i gestagena
sekvencijalna primena čistih estrogena, posle koje se
primenjuje kombinacija estrogena i gestagena
Induktori ovulacije indikovani su kod žena sa poremećajem
ovulacije, koje žele da rode:
klomifen citrat
humani menopauzalni gonadotropin (HMG, menotropin)
FARMAKOLOGIJA HORMONA



-
Androgeni su muški polni hormoni koji pomažu razvoj i
održavanje muških sekundarnih karakteristika:
prirodni (testosteron, metil-testosteron)
sintetski (mesterolon, fluoksimesteron)
Indikacije za primenu:
hipogonadizam i hipopituitarizam kod muškaraca
karcinom dojke i zaustavljanje postmenopauznih krvarenja
Anabolici- indikovani u traumama, hirurškim zahvatima,
svuda gde postoji negativan bilans azota, osteoporoza:
nandrolon
metandienon
metandriol
FARMAKOLOGIJA HORMONA




-
Hormoni hiptalamusa i hipofize
Prednji režanj hipofize:
hormon rastenja (somatotropin)
kortikotropin (ACTH)
gonadoropini (FSH, LH)
tireotropin (TSH)
prolaktin
Zadnji režanj hipofize:
vazopresin (antidiuretski hormon-ADH)
oksitocin
Srednji režanj hipofize:
melanotropin
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Hormon rastenja (somatotropin) stimuliše sintezu proteina i
izaziva rastenje u skoro svim tkivima. Prekomerna produkcija
izaziva gigantizam ili akromegaliju), urođeni nedostatak
izaziva pituitarizam. Somatostatin iz hipotalamusa inhibiše
delovanje somatotropina.
 Kortikotropin (ACTH) se sekretuje pod dejstvom kortikotropin
realising factor-a (CRF) iz hipotalamusa, i povećava
produkciju kortizola i jjegovih prekursora. Indikacije su mu:
- posredno dobijanje terapijskih efekata kortikosteroida ili
- stimulacija inaktivnog ili nedovoljno aktivnog nadbubrega

FARMAKOLOGIJA HORMONA
Gonadotropini regulišu funkcije jajnika i testisa:
- folikulo-stimulirajući hormon (FSH) reguliše rastenje Graafovog folikula i sekreciju estrogena u njemu, i stimuliše
razvoj germinalnih elemenata od kojih zavisi produkcija
spermatozoida
- luteinizirajući hormon (LH) stimuliše Leydig-ove ćelije u
testisu i na taj način povećava sekreciju testosterona, i
stimuliše produkciju progesterona u žutom telu.

FARMAKOLOGIJA HORMONA


Tireotropin (TSH) stimuliše nagomilavanje joda, glukoze i
amino kiselina u tireoideji, povećava oksidativni metabolizam
u njoj i na kraju povećava oslobađanje hormona.
Prolaktin je hormon koji stimuliše sekreciju mleka u sisara.
Bromokriptin se upotrebljava u cilju zaustavljanja laktacije.
FARMAKOLOGIJA HORMONA
Antidiuretični hormon (ADH):
- nedostatak- diabetes insipidus
- prekomerna produkcija- retencija vode
 Oksitocin povećava snagu pojedinih kontrakcija uterusa i
njihovu frekvenciju, indikovan kod indukcije porođaja.

FARMAKOLOGIJA HORMONA
Parathormon je značajan za homeostazu kalcijuma i
njegova sekrecija iz paratireoidnih žlezda zavisna je od
koncentracija u plazmi koja protiče kroz žlezdu:
- hipokalcemija- hipertrofija žlezde (tetanija)
- hiperkalcemija involucija žlezde – renalna kalkuloza,
oštećenje kostiju usled pojačane razgradnje.
 Kalcitonin – povišenje kalcemije oslobađa hormon.
Povećava izlučivanje natrijuma, kalijuma, kalcijuma,
magnezijuma i fosfora u mokraći.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI




Hemioterapijski ili antimikrobni lekovi su supstancije koje
sprečavaju razvoj patogenih bakterija i drugih
mikroorganizama u organizmu čoveka, a da pri tom ne
oštećuju sam organizam.
Takvo dejstvo ispoljavaju mnogi antibiotici i neka sintetička
jedinjenja (sulfonamidi, trimetoprim, izoniazid i dr.).
Antibiotici su antimikrobne supstancije koje stvaraju neki
niži biljni organizmi, najčešće saprofitne bakterije iz zemlje
ili gljivice (plesni, streptomicete i dr.)
Hemijskim promenama u molekulu prirodnih antibiotika
dobijeni su mnogi polusintetski derivati (penicilin,
cefalosporini), koji pokazuju značajna preimućstva u
pogledu antimikrobnog spektra delovanja i podnošljivosti.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI



Svaki hemioterapijski lek deluje na određenu vrstu
prouzrokovača i zato ima karakterističan spektar
antimikrobnog dejstva.
Neki pretežno edluju na gram pozitivne bakterije (na pr.
benzilpenicilin) dok drugi pretežno deluju na gram
negativne (na pr. aminoglikozidi).
Antibiotici širokog spektra (tetraciklini, hloramfenikol) deluju
na obe vrste bakterija ali su efikasni i protiv rikecija, spirila,
prouzrokovača psitakoze, limfogranuloma ingvinale i
trahoma.i na
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
Sa praktičnog gledišta, hemioterapijski lekovi se svrstavaju
u dve grupe:
- bakteriostatike (inhibišu rast i razmnožavanje)
- baktericide (ubijaju)
Kod mnogih lekova ovo delovanje je dozno zavisno.
Rezistencija na antibiotike:
- mnoge bakterije stvaraju enzime kojima menjaju strukturu
molekula antibiotika čineći ga neefikasnim (beta-laktamaze
inaktivišu penicilin i cefalosporine, promene molekula u
aminoglikozidima i hloramfenikolu, smanjenje
permeabilnosti ćelia za lek tetracikline i sulfonamide,
promene na mestu vezivanja antibiotika na sttreptomicin i
rifampicin,...)., postoji i unakrsna rezistencija prema
srodnim lekovima.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI

-
-
“Lek” protiv rezistencije lekova obuhvata:
izbegavanje nepotrebne upotrebe antimikrobnih lekova,
naročito u profilaktičke svrhe
pravilno doziranje leka i ograničeno trajanje terapije
kombinovana primena lekova različitog mehanizma
delovanja
Nekritična primena ovih lekova nosi sa sobom mnoge
opasnosti:
razvoj rezistentnih sojeva bakterija
poremećaj normalne bakterijske flore
pojava preosetljivosti na lek i pojava ozbiljnih toksičnih
reakcija
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI

-
-
Indikacije za primenu su:
samo bakterijske infekcije (biogram)
izbor zavisi od antibiograma
doziranje leka vrlo važna stavka (Male ili nedovoljne doze su
bez efekta, ne koriste pacijenzu ali doprinose rezistenciji
bakterija. Velike doze, naprotiv, eliminišu znatan broj
mutanata koji pokazjz umeren stepen rezistencije prema
leku).
regulisanje doze je od posebne važnosti u bolesnika sa
insuficijentnom funkcijom bubrega
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI




Bakteriostatici
Tetraciklini, indikacije:infekcije izazvane hlamidijama
(trahom, psitakoza, uretritis, prostatitis, limfogranuloma
venerum), rikecijama (Q groznica), mikoplazmom (infekcije
respiratornog i genitalnog trakta), borelijom (Lajmska
bolest), brucelama, hemofilus (rkurentni bronhitis)
Neželjena dejstva: oštećenje jetre
Interreakcije: mleko i ml. Proizvodi, Fe i antacidi smanjuj
resorpciju iz creva, istovremena primena sa β-laktamskim
antibioticima ima antagonističko dejstvo. Smanjue dejstvo
ora
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
Danas su u prometu sledeći tetraciklini:
- tetraciklin i doksiciklin
 Amfenikoli takođe pripadaju bakteriostaticima. Indikacije za
primenu su: trbušni tifus i paratifus, gnojni meningitis
uzrokovan H influence, meningokokni meningitis
epidemijskih razmera, teške infekcije abdomena aerobima,
stafilokokima i Gram negativnim klicama osetljivim na ovaj
lek.
 Primena samo u PO ŽIVOT OPASNIH INFEKCIJA
 Neželjena dejstva: ireverzibilna aplastična anemija.
 Lekovi u prometu: hloramfenikol

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI



Makrolidi su takođe bakteriostatici antibakterijski spektar
sličan penicilinu, ali se daju kod alergije na penicilin.
Indikacije su: respiratorne infekcije kod dece, pertusis,
legionarska bolest, gastritis izazvan kampilobakterom,
sinuzitis, difterija, akne vulgaris, hlamidijalne infekcije, kao i
mikoplazmom, toksoplazmoza.
Neželjena dejstva: povišenje transaminaza, GI tegobe.
U prometu su: eritromicin (sukcinat, estolat, stearat),
roksitromicin, klaritromicin, azitromicin, telitromicin.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI



Linkozamini su takođe bekteriostatici a indikacije su: Gram
pozitivne bakterije i neke anaerobe, stafilokoke,
pneumokoke, infekcije u abdomenu izazvane mešovitom
aerobno-anaerobnom florom, osteomijelitis, teške infekcije
donjih respiratornih puteva, teške vaginalne infekcije
izazvane anaerobima u trudnoći.
Neželjena dejstva: GI tegobe, ospa, pseudomembranozni
kolitis.
U prometu su: klindamicin i linkomicin
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI




Sulfonamidi i trimetoprim su bakteriostatici čije su indikacije:
akutne urinarne infekcije, pneumokokne infekcije,
streptokokne (erizipel) i neke stafilokokne infekcije,
meningokokne kliconoše, toksoplazmoza, invazivna
salmoneloza, tifusna groznica, infekcije kostiju i zglobova,
egzarcebacije hroničnog bronhitisa, šigeloze.
Neželjena dejstva: alergija, GI smetnje, eozinofilija,
agranulocitoza, trombocitopenična purpua
Interakcije: oralni antidijabetici, oralni antikoagulansi,
fenitoin, metotreksat.
U prometu su sulfametoksazol i trimetoprim
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI



Antituberkulotici su bakteriostatici a
indikacija je Tbc
U primeni su rifampicin i izoniazid
Antibakterijski lekvi steroidne strukture
deluju bakteriostatski, indikovani su kod
multirezistentnih stafilokoknih infekcija
(osteomijelitis). U primeni je fusidinska
kiselina.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI




Baktericidi
Prirodni penicilini osetljivi na beta-laktamazu, deluju na
streptokoke, Gram pozitivne bacile, Gram negativne koke,
spirohete (treponema, leptospira i borelija), uzročnike
antraksa, difterije, gasne gangrene, neotporni na betalaktamazu.
Neželjena dejstva: reakcije preosetljivosti.
U prometu su: benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, prokain
benzilpenicilin,
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
Beta-laktamski antibiotici – penicilini
 Penicilini širokog spektra:
- aminopenicilini (ampicilin i amoksicilin) imaju širi spektar
delovanja od prirodnih za hemofilus, salmonelu, šigelu,
ešerihiju, proteus. Neotporni su na beta-laktamazu.
- ureidopenicilini (pireracin, piperacin sa tazobaktamom)
imaju širi spektar od prethodnih za psudomonas, klebsielu i
anaerobe. Neotporni na beta laktamazu.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI



Beta-laktamatski lekovi – cefalosporini, otporni na betalaktamazu i dele se u IV grupe:
I- cefalosporini I generacije deluju pretežno na Gram
pozitivne mikroorganizme (stafilokok koji stvara betalaktamazu), E. Coli, proteus, klebsielu, promenljivo na
hemofilus. Ovde spadaju cefaleksin, cefazolin, cefadroksil
II- cefalosporini II generacije imaju širi spektar za
hemofilus, otporniji su na beta-laktamazu od prethodnih.
Ovde spadaju cefaklorcefoksitin, cefuroksim, cefprozil.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
III- cefalosporini III generacije:
- za parenteralnu primenu, deluju na mnoge Gram negativne
bakterije: enterobakterije, morakselu, neiseriu,
pseudomonas. Neki od njih prolaze KMB i indikovani su kod
meningitisa. Ovde spadaju ceftriakson, cefotaksim,
ceftazidim, cefoperazon.
- za oralnu primenu, imaju isti spektar kao lekovi II
generacije ali su otporniji na beta-laktamazu. Ovde spadaju
cefiksim, ceftibuten.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI


IV- cefalosporini IV generacije imaju pored opisanog u III
generaciji, izrazito delovanje na pseudomonas i stafilokok. U
upotrebi su cefpirom i cefepim.
Karbapemeni su takođe baktericidni lekovi izuzetno širokog
spektra delovanja (Gram pozitivni i negativni aerobi i
anaerobi otporni na beta-laktamazu). U upotrebi su
meropenem, ertapenem, imipenem i cilastatin.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI


Aminoglikozidi baktericidni antibiotici prvenstveno se daju
kod Gram negativnih aeroba, ali ispolavaju i snažno
delovanje kod nekih Gram pozitivnih aeroba (stafilokok i
mikobakterija). Primenjuju se kod septikemija, neonatalne
sepse, meningitisa, akutnog pijelonefritisa, endokarditisa
izazvanog streptokokus viridansom.
Ne resorbuju se iz digestivnog trakta pa se daju
parenteralno. Ovde spadaju streptomicin, gentamicin,
amikacin, netilmicin.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI

Hinolonski antibakterijski lekovi su takođe baktericidi koji
deluju na neke Gram pozitivne (strep. Pneumonije i
fekalis, enterokok, stafilokok), većinu Gram negativnih
aerobnih bakterija, mikoplazmu i hlamidiju. Ne deluju na
anaerobe. Primenjuju se kod teških infekcija respiratornog
i urinarnog , gonoreje i septikemija, meningitis, uretritis,
osteomijelitis, trahom. Spadaju u rezervne antibiotike jer
se daju kod infekcija rezistentnih na standardne
antibiotike.
Ovde spadaju oflosacin, norfloksacin, moksifloksacin.
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI


Glikopeptidni antibiotici su indikovani kod infekcija Gram
pozitivnim aerobima i anaerobima (stafilokoki, streptokoki i
klostridije) kao što su endokarditisi, sepsa, peritonitisi,
infekcije kostiju, kože i mekih tkiva. Ovde spadaju
vankomicin, teikoplamin.
Derivati imidazola su baktericidi koji deluju na anaerobne
bakterije, amebe, trihomonas i lambliju. Ovde spadaju
metronidazol, tinidazol.
UVOD U KLINIČKU TOKSIKOLOGIJU
KLINIČKI SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA
( TOKSINDROMI )
Prof. dr . Dragan Joksović
(I) DEFINICIJE





Hemijski agensi (supstancije) su jedinjenja koja utiču
na biološku aktivnost živog organizma.
Biološka aktivnost je zbir svih promena u biološkom
sistemu izazvanih hemijskim agensom.
Lekovi su hemijski agensi koji mogu biti upotrebljeni
za prevenciju, ublažavanje, lečenje ili dijagnozu
bolesti.
Zato su, za razliku od hemijskih agenasa, lekovi
namenjeni kao delotvorne supstance za lečenje
bolesti i održavanje zdravlja.
Lekoviti proizvodi su dozni proizvodi ili preparati
lekova za upotrebu u ljudi ili životinja
DEFINICIJE



Otrovi (toksična jedinjenja) su hemijski agensi
koji izazivaju štetne efekte. Dok doze mnogih
hemijskih substancija često određuju da li je
efekat delotvoran ili štetan, otrovi uglavnom
nemaju medicinsku upotrebu u bilo kojoj
dozi.
Međutim, ne treba zaboraviti Paracelzijusa
koji kaže: "... sve je i lek i otrov, samo ih
doza razdvaja...“
Na ovim prostorima, najčešći uzročnici
akutnih trovanja su upravo lekovi.
DEFINICIJE



Potencija označava dozu ili koncentraciju
jedinjenja koja je obično potrebna da bi se
izazvao potreban efekat. Više potentni agensi
proizvode specifične efekte u manjim dozama
ili koncentracijama.
Intrinsic activity (unutrašnja aktivnost)
označava maksimalni efekat koji hemijski
agens može ostvariti u biološkom sistemu.
Efikasnost je termin koji objašnjava zbir svih
delotvornih aktivnosti za prevenciju,
ublažavanje, lečenje i dijagnozu bolesti.
TOKSIKOLOGIJA
DEFINICIJE



Klinička toksikologija je medicinska disciplina koja se
bavi proučavanjem delovanja hemijske materije na
organizam i odgovora organizma na to delovanje.
Akutna trovanja su posledica unosa dovoljnih količina
hemijske materije koje u kratkom vremenskom
intervalu mogu dovesti do remećenja osnovnih
fizioloških funkcija organizma, pa i njegove smrti.
Akutna trovanja mogu biti namerna (suicidalna),
zadesna (akcidentalna) i kriminalna.
TOKSIKOLOGIJA

-
Prema putu ulaska hemijskih materija
(otrova) u organizam, akutna trovanja
mogu biti:
inhalaciona
peroralna
perkutana
parenteralna
TOKSIKOLOGIJA

-
-
Najčešća trovanja hemijskim materijama:
lekovi
pesticidi (insekticidi, herbicidi, rodenticidi, fungicidi)
industrijski gasovi (amonijak, hlor, CO...)
korozivi (kiseline, baze i belila)
organski rastvarači (fenol, ksilol, toluol,
ugljentetrahlorid, benzin...)
otrovne gljive i biljke
akoholi
droge
UVOD U KLINIČKU TOKSIKOLOGIJU
KLINIČKI SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA
( TOKSINDROMI )
Prof. dr . Dragan Joksović
NEUROPSIHIČKI TOKSIČNI
POREMEĆAJI
1. POREMEĆAJI SVESTI
( SOMNOLENCIJA - SOPOR - KOMA )
2. PSIHOMOTORNA EKSCITACIJA
( AGITIRANOST - DELIRIJUM )
3. KONVULZIJE
( TONIČNE - KLONIČNE )
4. SENZORIČKI POREMEĆAJI
( VERTIGO-AMBLIOPIJA, MIOZA-MIDRIAZA )
5. PERIFERNI SINDROM
( NEUROMUSKULARNI BLOK, PARALIZE,NEUROPATIJE)
DIREKTNO DEJSTVO NA CNS
( PSIHOFARMAKA, DESTILATI NAFTE,
ORGANOHLORNI – ORGANOFOSFORNI
INSEKTICIDI)
TOKSIČNA KOMA
OPŠTEĆELIJSKO TOKSIČNO DEJSTVO
( HCN, H2S, TEŠKI METALI )
CEREBRALNA HIPOKSIJA
( KARBOKSI – MET – HEMOGLOBIN )
PSIHOMOTORNA EKSCITACIJA
AGITIRANOST - DELIRIJUM
•ASPIRIN
•ARSENTRIOKSID
•BENZEDRIN
•BENZOL
•KOFEIN
•HLOR
•METILJODID
•Na-DIFENILHIDANTIO
•TETRAETILOLOVO
•ATROPIN
•NEKE GLJIVE
•TEOBROMIN
•TIOCIJANAT
•TRIHLORETILEN
KONVULZIJE
•IZONIJAZID
•SALICILATI
•DDT
•ORGANOFOSFATI
•FIZOSTIGMIN
•STRIHNIN
•AMFETAMIN
•KAMFOR
•PIKROTOKSIN
•IMIPRAMIN
•AMITRIPTILIN
•SOLI BARIJUMA
HIPERVENTILACIJA
TIPA KUSSMAUL
HIPERPNEA
SA ILI BEZ CIJANOZE
HIPOVENTILACIJA
I
APNEA
TOKSIČNI RESPIRATORNI POREMEĆAJI
TOKSIČNI
EDEM PLUĆA
POREMEĆAJI DISANJA
ASTMATSKOG TIPA
KAŠALJ
RAZLIČITE ETIOLOGIJE
KLINIČKI SINDROMI
TOKSIČNIH
RESPIRATORNIH POREMEĆAJA
VRSTA POREMEĆAJA
TOKSIČNI LARINGO
TRAHEOBRONHIT
AKUTNI TOKSIČNI
EDEM PLUĆA
AKUTNE HEMIJSKE
PNEUMOPATIJE
KONGESTIVNA
ATELEKTAZA
AKUTNA
RESPIRATORNA
INSUFICIJENCIJA
ETIOPATOGENEZA
INHALACIJA IRITATIVNIH GASOVA, PARA,
ISPARLJIVIH TOKSIČNIH MATERIJA, KISELINA,
BAZA, NEKIH SOLI
NAKUPLJANJE TEČNOSTI U INTERSTICIJUMU I
ALVEOLAMA USLED ALTERACIJE
PROPUSTLJIVOSTI ALVEOLOKAPILARNIH
MEMBRANA I HEMODINAMSKIH POREMEĆAJA
OŠTEĆENJA STRUKTURA PLUĆNOG PARENHIMA
USLED DEJSTVA NA SURFAKTANT, ZIDOVE
ALVEOLA I INTERSTICIJUM. AKUTNI EKSUDATIVNI
ILI HEMORAGIČNI ALVEOLITIS I DIFUZNA
INTERSTICIJALNA PNEUMONIJA
RETKO DOLAZI DO AGREGACIJE TROMBOCITA I
OPSTRUKCIJE PLUĆNE VASKULARNE MREŽE, UZ
ENDOTELNE ALTERACIJE I PERIVASKULARNI
EDEM
DEPRESIJA CNS, PARALIZA DISAJNE
MUSKULATURE, BLOKADA USLED KONVULZIJA,
OPSTRUKCIJA DISAJNIH PUTEVA, ( spazam
laringsa,edem i upala bronhija ) OŠTEĆENJE DIFUZIJE
GASOVA USLED HEMODINAMSKIH POREMEĆAJA,
ARTERIO-VENSKI PLUĆNI ŠANT
AKUTNA INSUFICIJENCIJA
MIOKARDA
POREMEĆAJI
RITMA I SPROVODLJIVOSTI
KARDIOVASKULARNI POREMEĆAJI
EGZOTOKSIČNI ŠOK
ZASTOJ SRCA
BLOKADA ENZIMSKIH SISTEMA
BLOKADA ADRENERGIČKIH
RECEPTORA
AKUTNA INSUFICIJENCIJA MIOKARDA
DEPRESIJA MEMBRANA
KONTRAKTILNIH ĆELIJA
INHIBICIJA AChE
I NAKUPLJANJE ACETILHOLINA
TOKSIČNI POREMEĆAJI
RITMA I SPROVODLJIVOSTI SRCA
NEPOSREDNO DEJSTVO NA :
1. ĆELIJE TIPA PACE MAKER
2. OBIČNE ĆELIJE MIOKARDA
3. VEGETATIVNI NERVNI SISTEM
MEHANIZAM: OŠTEĆENJE PERMEABILNOSTI ILI
METABOLIZMA ĆELIJA MIOKARDA
NAJČEŠĆE IZAZIVAJU:
•ANTIARITMIČNI LEKOVI
•ORGANOFOSFATI
•GLIKOZIDI DIGITALISA
•BARBITURATI
•TRICIKLIČNI ANTIDEPRESORI
•FENOTIAZINI
•HLORIRANI UGLJOVODONICI
•PILOKARPIN
•SIRĆETNA KISELINA
•SOLI BARIJUMA
CIJANIDI,CO,
BEZODIAZEPINI
ALKOHOLI, H2S
BETA-BLOKAKATORI
KAUSTICI,
HIPNOTICI
DIHLORETAN
ORGANOFOSFATI
VAZOPLEGIJA
SMANJENJE PUMPNE
FUNKCIJE SRCA
EGZOTOKSIČNI ŠOK
APSOLUTNA HIPOVOLEMIJA RELATIVNA
GLJIVE
ARSEN
KAUSTICI
SEDATIVI
BARBITURATI
DEPRESORI CNS
KARDIOTONIČNI
GLIKOZIDI
TETRACIKLIČNI
ANTIDEPRESORI
ORGANOFOSFORNI
INSEKTICIDI
ZASTOJ SRCA
TOKSIČNI GASOVI
( CO, HCN )
HLORIRANI
RASTVARAČI
TOKSIČNI
GASTROINTESTINALNI
POREMEĆAJI
1. TOKSIČNI KOROZIVNI EZOFAGOGASTRITIS
2. NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI ŽELUCA I CREVA
3. TOKSIČNA DIGESTIVNA KRVARENJA
HIPNOTICI
NEUROTROPNI LEKOVI
NIKOTIN
FENOL
INSEKTICIDI
DIGITALIS
TEŠKI METALI (SOLI)
TOKSIČNI NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI
ŽELUCA I CREVA
SNIŽENJE
MUSKULARNOG TONUSA
AKUTNA
DILATACIJA
ŽELUCA
PARALITIČKI ILEUS
POVIŠENA IRITABILNOST
CREVA I ŽELUCA
PILOROSPAZAM
ABDOMINALNE
KOLIKE
HEPARIN
KUMARINSKI
RATICIDI
FENILBUTAZON
SEDORMID
HIPO KOAGULACIJA
ANTIPIRIN
KISELINE
BAZE
ARSEN
KORTIKOIDI
SALICILATI
FENACETIN
ALERGIJSKE
PURPURE
OŠTEĆENJA
SLUZOKOŽE
AKUTNI
ULKUS
TOKSIČNA DIGESTIVNA KRVARENJA
TOKSIČNA OŠTEĆENJA JETRE
LEKOVI
ORGANSKI RASTVARAČI
PESTICIDI
GLJIVE
MEDIKAMENTNI HEPATITIS
PARACETAMOL
SOLI ZLATA
ASPIRIN
FENOTIAZINI
IZONIJAZID
FENILBUTAZON
AKUTNA TUBULARNA
NEKROZA
AKUTNI INTERSTICIJALNI
NEFRITIS
TOKSIČNI NEFROTSKI
SINDROM
TOKSIČNI BUBREŽNI POREMEĆAJI
ANALGETSKA
NEFROPATIJA
PIGMENTNA
NEFROPATIJA
ANTIBIOTSKA
NEFROPATIJA
AKUTNA TUBULARNA NEKROZA
TOKSIČNA
•PROTOPLAZMATSKI OTROVI
( Hg, As, Bi, Au, Sb, Cu)
•AMANITA PHALOIDES
•ETILEN GLIKOL
•UGLJEN TETRAHLORID
•ORGANOHLORNA JEDINJENJA
•GLIKOLI
•OLOVO
ISHEMIČNA
•REFLEKSNI I VASKULARNI
MEHANIZAM
•DIREKTNO DEJSTVO
OTROVA NA ARTERIOLE
PRINCIPI LEČENJA
AKUTNIH TROVANJA
HEMIJSKIM MATERIJAMA
PRINCIPI LEČENJA






Lečenje otrovanog pacijenta bazira se na:
1. Poznavanju osobina toksične materije;
2. Prevenciji dalje absorpcije;
3. Ubrzanju eliminacije absorbovane
toksične materije i njenih metabolita;
4. Lečenju simptoma;
5. Davanju specifičnih antagonista
(antidoti).
PRINCIPI LEČENJA


1. Poznavanje osobina toksične materije
podrazumeva njena farmakološka i toksikološka
svojstva, farmakokinetske, farmakodinamske,
toksikokinetske i toksikodinamske karakteristike.
Od ovih osobina zavisiće i
odgovarajuća
primena terapije.
PRINCIPI LEČENJA

2. Prevencija absorpcije podrazumeva mere i
postupke koji će sprečiti dalju apsorpciju toksične
materije a to su:
- izazivanje povraćanja;
- lavaža želuca;
- laksativi;

- aktivni ugalj



PRINCIPI LEČENJA





3. Ubrzanje eliminacije absorbovane toksične
materije i njenih metabolita:
- forsiranje diureze promenom pH urina;
- ekstrakorporalna detoksikacija (hemo-dijaliza,
hemoperfuzija, plazmafereza)
- hiperventilacija
- hiperbarična oksigenacija
PRINCIPI LEČENJA

4. Simptomatska terapija podrazumeva davanje
odgovarajućih lekova radi kupiranja simptoma
kojima se intoksikacija manifestuje. Ovo je jedan
od najznačajnijih principa u lečenju intoksikacija
i ostvariv na svim nivoima zdravstvene zaštite.
PRINCIPI LEČENJA


5. Antidoti i antagonisti predstavljaju
specifične lekove čija primena odmah kupira
sve ili najznačajnije simptome trovanja.
U odnosu na broj hemijskih materija koje
mogu izazvati trovanje broj ovih specifičnih
lekova je izuzetno mali.
PRINCIPI LEČENJA
ANTIDOTI












ANTIDOT
N-acetil-L-cistein
Atropin sulfat
Kalcijum-natrijum edeteat
Penicilamin
BAL
Deferoksamin
Dimerkaprol
Fab antitela
Etanol
Folna kiselina
Glukagon












OTROV
Acetaminofen-paracetamol
Inhibitori holinesteraze
Teški metali
Teški metali
Teški metali
Gvožđe
Teški metali
Glikozidi digitalisa
Metanol, etilenglikol
Metotreksat
Antidijabetici, β-blokatori
PRINCIPI LEČENJA
ANTIDOTI











ANTIDOT
Nalokson
Pralidoksim hlorid (PAM)
HI-6
Fizostigmin salicilat
Fitomenadion
Propranolol
Piridoksin
Silibilin
Natrijum tiosulfat
Flumazenil











OTROV
Opijati (heroin, morfijum)
Organofosforna jedinjenja
Organofosforna jedinjenja
Parasimpatolitici (atropin)
Kumarinski derivati
β-simpatomimetici
Izoniazid
Amanitin-Amanita phaloides
Cijanidi
Benzodiazepini
LEČENJE AKUTNO
OTROVANOG





A
B
C
D
E
- Airway
- Breathing
- Circulation
- Decontamination
- Elimination
AKUTNA TROVANJA
PESTICIDIMA
Prof. dr Dragan Joksović
PESTICIDI
PESTICIDI SU MATERIJE HEMIJSKOG,
BIOLOŠKOG I PRIRODNOG POREKLA,
NAMENJENE SUZBIJANJU MAKRO I
MIKROORGANIZAMA I BILJNIH VRSTA,
KOJE DRUŠTVO SMATRA ŠTETNIM.
PODELA PESTICIDA
Prema nameni i dejstvu:
1. INSEKTICIDI
2. HERBICIDI
3. RODENTICIDI
4. FUNGICIDI
5. Ostali: AKARICIDI, NEMATOCIDI,
ARBORICIDI, DEFOLIJANTI,
DESIKNTI, MOLUSCIDI, REPELENTI.
PODELA PESTICIDA PREMA
TOKSIKOLOŠKIM OSOBINAMA












BAKAR
BENZONITRILI
DAZOMET
FENOKSIKARBONSKE KIS.
DINITROFENOLI
DIPIRIDILI
ETRI I ESTRI
FOSFIDI
FOSFONATI
INHIBITORI AChE
IRITANSI
KALAJ











KARBAMATI
KUMARINI
OKSIMI
ORGANOHLORNI PEST.
ORGANSKI RASTVARAČI
NESPECIFIČNOG DELOV.
PIRETROIDI
PIRIDAZINONI
TRIJAZINI
URACILI
ŽIVA
PROBLEMI U TOKSIKOLOGIJI
PESTICIDA

1. AKUTNA TROVANJA

2. HRONIČNA TROVANJA

3. GENOTOKSIČNOST

4. EKOTOKSIKOLOGIJA

5. RACIONALNA UPOTREBA
TROVANJA PESTICIDIMA U
SVETU


1972.g.
1990.g.
500.000 bolesnika
25.000.000 bolesnika
Levine, 1992.
TROVANJA PESTICIDIMA U
SVETU

Ukupan broj

Teška trovanja

Letalni ishod
25.000.000
3.000.000
220.000
Levine, 1992.
TROVANJA PESTICIDIMA U
SVETU
Način
trovanja
Samotrovanja Zadesna
Učestalost
2,3%
97,7%
Hospitalno
lečenje
17%
83%
Letalni
ishod
33%
67%
PODELA INSEKTICIDA

ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI

METIL - KARBAMATI

PIRETROIDI

ORGANOHLORNI INSEKTICIDI
ORGANOFOSFORNI
INSEKTICIDI (OFI)


MIRNODOPSKI MODEL ZA NBOt
MEHANIZAM DELOVANJA: INHIBICIJA
AKTIVNOSTI HOLINESTERAZE

DIREKTNI INHIBITORI (DIHLORVOS)

INDIREKTNI INHIBITORI (MALATION)
OFI - KLINIČKA SLIKA
A. MUSKARINSKI: hipersalivacija, lakrimacija,
muka, povraćanje, proliv, bronhoreja i
bronhokonstrikcija, bradikardija, hipotenzija,
mioza.
B. NIKOTINSKI: fascikulacije mišića,
malaksalost, arefleksija, paraliza muskulature,
tahikardija, hipertenzija.
C. CENTRALNI: nemir, tremor, konfuzija,
pospanost, delirijum, konvulzije, koma,
prestanak disanja.
AKUTNA TROVANJA OFI
PATOGNOMONIČNI KLINIČKI TRIJAS

HOLINERGIČKA KRIZA

MIOZA

FASCIKULACIJE MIŠIĆA
AKUTNA TROVANJA OFI
DIJAGNOZA

KLINIČKA SLIKA

AKTIVNOST HOLINESTERAZE

TOKSIKOLOŠKO-HEMIJSKE ANALIZE
PROCENA TEŽINE TROVANJA
OFI

KLINIČKA SLIKA
TEŠKO TROVANJE: POREMEĆAJ SVESTI,
FASCIKULACIJE, KONVULZIJE, DEPRESIJA DISANJA

AKTIVNOST HOLINESTERAZE
LAKO
40-60%
SREDNJE TEŠKO 10-40%
TEŠKO
<10%
AKUTNA TROVANJA OFI
LEČENJE
1.
2.
3.
4.
5.
ASPIRACIJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA
KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA
ATROPIN DO HIPERATROPINIZACIJE
LAVAŽA ŽELUCA
REAKTIVATOR HOLINESTERAZE
(PRALIDOKSIM ILI HI-6)
6. DIAZEPAM ILI MIDAZOLAM
7. SIMPTOMATSKA TERAPIJA
AKUTNA TROVANJA OFI

SMRTNOST
15-31%

TRAJNE SEKVELE:

PERIFERNA POLINEUROPATIJA

ENCEFALOPATIJA
AKUTNA TROVANJA HERBICIDIMA
Podela herbicida


DIPIRIDILI (PARAKVAT I DIKVAT)
DERIVAT FENOKSIKARBONSKIH
KISELINA (2,4-D)

DINITROFENOLI

DITIOKARBAMATI
HERBICIDI-DIPIRIDILI

PARAKVAT (I grupa) I DIKVAT (II grupa)

LOKALNO DELUJU KAO KOROZIVI


SISTEMSKO DELOVANJE JE ORGAN SPECIFIČNO:
PARAKVAT SE VEZUJE ZA PLUĆA, DIKVAT ZA
BUBREGE
PARAKVAT: PEROKSIDACIJA LIPIDA I SLOBODNI
KISEONIČNI RADIKALI
MEHANIZAM TOKSIČNOG
DELOVANJA PARAKVATA
KLINIČKA SLIKA TROVANJA
PARAKVATOM

KOROZIVNA OŠTEĆENJA

TOKSIČNI EDEM PLUĆA

TOKSIČNO OŠTEĆENJE BUBREGA

TOKSIČNI HEPATITIS

TOKSIČNA ENCEFALOPATIJA

FIBROZA PLUĆA (POSLE 15 - 45 DANA)
LEČENJE TROVANJA
PARAKVATOM
RODENTICIDI

FOSFIDI
CINK-FOSFID
ALUMINIJUM-FOSFID

KUMARINI :
KUMARIN
VARFARIN
BROMADIOLON
HLOROFACINON
RODENTICIDI IZ GRUPE
FOSFIDA

FUMIGANTI

DELUJU CITOTOKSIČNO


KLINIČKA SLIKA: OPŠTE SMETNJE,
CIRKULATORNI KOLAPS , PLUĆNI EDEM,
KONVULZIJE, KOMA
TERAPIJA: SIMPTOMATSKA
RODENTICIDI IZ GRUPE
KUMARINA

MEHANIZAM DELOVANJA

KLINIČKA SLIKA

TERAPIJA: LAVAŽA ŽELUCA, K-VITAMIN,
TRANSFUZIJA SSP I KRVI,
KONCENTROVANI ČINIOCI KOAGULACIJE
AKUTNA TROVANJA INDUSTRIJSKIM
HEMIKALIJAMA
Prof. dr sc med. Dragan Joksović
AKUTNA TROVANJA INDUSTRIJSKIM
HEMIKALIJAMA
Najznačajnija su trovanja:
- gasovima (nadražljivci-iritansi i zagušljivci),
- rastvaračima (organskim), i
- korozivnim materijama (kiseline i baze).
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI


Svoje efekte proizvode iritacijom, korozivnim
delovanjem na sluzokožu respiratornog trakta, do
destrukcije mukze.
Za njih je karakteristično da je faktor
koncentracije značajniji od dužine ekspozicije.
Prema stepenu rastvorljivosti u vodi mogu se
podeliti na dobro rastvorljive (amonijak,
hloramini, hlorovodonik, fluorovodonik i sumpor
dioksid) i slabije rastvorljivi (fozgen i nitrozni
gasovi). Hlor ima intermedijarnu rastvorljivost u
vodi.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI

U trovanju iritansima težeg stepena, javlja
se, pored oštećenja sluznice gornjih
disajnih puteva (nosa, usta, ždrela,
traheje) i akutno oštećenje pluća. Takođe
se viđa i stanje slično astmi.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI


AMONIJAK, je industrijska hemikalija sa širokom
primeniom u sintezi plastike, veštačkih đubriva, eksploziva,
azotne kiseline, pesticida, kao i u mnogim drugim
oblastima (hladnjače). Izvori ekspozicije su kvarovi na
sistemima za čuvanje i transport, eksplozije rezervoara i sl.
Na običnoj T je bezbojan gas, oštrog, karakterističnog
mirisa, koji je prvi znak upozorenja. Pod pritiskom prelazi u
tečno stanje i u kontaktu sa kožom i sluznicama (oči usta)
može dati promrzline I-III stepena.
Nakon rastvaranja u vlažnoj sredini sluznica respiratornih
puteva stvara se amonijum hidroksid koji dovodi do
nekroze i ulceracija.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI

U kliničkoj slici teškog trovanja (izlaganje visokim
koncentracijama) javljaju se:
- inicijalni simptomi (iritacija konjuktiva sa
suzenjem, bolovi u očima, iritacija gornjih
respiratornih puteva, jak nadražajni kašalj, bolovi
iza grudne kosti, tahikardija i cirkulatorni kolaps)
- latentni period od 4-8 sati
- faza pogoršanja (slabost dispneja, tahipneja,
edem pluća-iskašljavanje penušavog sekreta,
cijanoza, hipotenzija, tahikardija, filiforman puls.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI

FLUOROVODONIK je gas koji sa vlažnim sluznicama stvara
slabu fluorovodoničnu kiselinu. Nakon inhalacije manjih
količina gasa, dolazi do iritacije respiratornog trakta, u
većim količinama dovodi do destrukcije bronhijalnog i
plućnog parenhima. Fluoridni jon je visoko reaktivan i
interferira sa brojnim ćelijskim metaboličkim procesima
dovodeći do propadanja ćelija mukoze. U kliničkoj slici
dominiraju kardiovaskularni, neuromuskularni i
gastrointestinalni poremećaji, oštećenje mozga i bubrega,
respiratorna insuficijencija centralnog tipa. Bolesnik se žali
na slan ukus , muku, povraćanje, proliv, a registruje se
hematemeza , melen, tremor, konvulzije, koma,
ventrikularne fibrilacije, resopiratorni arest.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI


HLOR je zelenožuti gas, karakterističnog, neprijatnog
mirisa, koji ima široku primenu u industriji. Poznat je i
kao prvo primenjeni bojni otrov u I svetskom ratu. U
kontaktu sa sluznicama stvara hlorovodoničnu i
hipohlornu kiselinu. Hipohlorna se rapidno generiše u
hlorovodoničnu i nascentni kiseonik koji dodatno
oštećuje pluća oslobađenjem kaskade slobodnih radikala.
U kliničkoj slici viđamo:
- asfiktični oblik-ekspzicija preko 1000 ppm dovodi do
refleksne inhibicije disajnog centra, grčevitog inspirijuma
nakon čega otrovani sa krikom pada na tlo, gubi svest i
dolazi do srčanog zastoja.
- srednje teško trovanje-ekspozicija manjim
koncentracijama dovodi do crvenila ždrela, konjuktiva,
bronhitisa, dispneje, stezanja u grudima.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI
- teško trovanje- udisanje visokih koncentracija
gasa kratkotrajno zaustavlja disanje, koje se
nakon par sekundi uspostavlja, postaje ubrzano
sa pauzama. Ako se ne javi poremećaj rada srca,
sve se smiruje i nastaje faza remisije. Najmanji
napor, tokom sledećih 6-24 sata, može dovesti
do edema pluća, sa kašljem, dispnejom,
cijanozom, tahikardijom i znacima šoka.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI

FOZGEN je bezbojan gas mirisa na zelenu jabuku ili trulo
seno, takođe upotrebljen u I svetskom ratu. Danas se
primenjuje u industriji plastičnih masa, a može nastati pri
sagorevanju različitih hloriranih organskih materija.
Mehanizam toksičnog delovanja je kompleksan, a u kliničkoj
slici trovanja razlikujemo:
- početni stadijum- nadražaji u nosu, ždrelu, stezanje u
grudima, ubrzano, površno disanje, bradikardija. Ovaj
stadijum traje 10-20 minuta.
- latentni period 4-6, ponekad i 24 sata
- stadijum plućnog edema-pored plućne hipoksije nastaje i
cirkulatorna zbog zastoja u venskom krvotoku (plava
hipoksija), što može dalje da progredira do depresije
respiratornog centra i prestanka disanja (bleda hipoksija).
- stadijum oporavka nastupa 2-3 dana od trovanja, ali je
moguća i smrt zbog komplikacija i desetog dana.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI

NITROZNI gasovi dovode do:
- iritacije sluznica stvaranjem azotne i azotaste kiseline,
korozivnog efekta i oštećenja kapilara,
- oslobađanja velikih količina histamina,
- stvaranje methemoglobina, i
- vazodilatacija i hipotenzija
U kliničkoj slici javlja se:
- inicijalni simptomi (kašalj, muka, glavobolja, otežano
disanje, povraćanje.
- latentni period 6-72 sata,
- faza pogoršanja (dispneja, tagikardija, edem pluća,
cirkulatorni kolaps, koma i konvulzije.
Methemoglobinemija je glavni uzrok smrti zbog blokade
razmene gasova.
NADRAŽLJIVCI IRITANTNI GASOVI

PRVA POMOĆ I LEČENJE:
- prekid ekspozicije, dekontaminacija mlazom
vode, utopljavanje i mirovanje,
- oksigenacija i mere kardiopulmonalne
reanimacije,
- simptomatska terapija (kortikosteroidi,
bronhodilatatori, kardiotonici, diuretici, antibiotici,
korekcija acidobaznog statusa, metilensko plavo
1% rastvor 5-25 ml (1-2 mg/kg) i.v. kod
methemoglobinemije).
ZAGUŠLJIVCI




UGLJEN-MONOKSID je najčešći uzrok akutnog
trovanja gasovima. Izvori su nepotpuno sagorevanje
goriva, upotreba drvenog uglja, prirodnog gasa,
benzinski motori sa unutrašnjim sagorevanjem.
Lako trovanje: glavobolja, muka, povraćanje,
vrtoglavica.
Srednje teško: bol u grudima, otežano odlučivanje,
zamagljen vid, dispneja pri naporu, ataksija
mionekroza.
Teško trovanje: stezanje u grudima, dezorijentacija,
koma, poremećaj srčanog rada, hipotenzija, iishemija
srca, konvulzije, ružičasta boja kože. Smrt nastaje
zbog asfiksije (karboksihemoglobin), paralize centra
za disanje ili poremećaja srčanog rada.
ZAGUŠLJIVCI

PRVA POMOĆ I LEČENJE
- prekid dalje ekspozicije i davanje
kiseonika.
- sredstvo izbora je kiseonik pod pritiskom
(HIPERBARIČNA OKSIGENACIJA)
ZAGUŠLJIVCI



UGLJEN DIOKSID obično dovodi do trovanja na mestima
gde on akcidentalno nastaje, a to su proizvodnja kvasca,
pogoni za vino i sokove, tankovi, silosi.
Deluje na sluznice, disanje i acido-baznu ravnotežu. U
serumu se rastvara i stvara ugljenu kiselinu i remeti acidobazni status. Deluje na nervni sistem, izaziva paralizu
mišića, posebno miokarda, lokalno deluje vazodilatatorno.
U kliničkoj slici: koncentracije 3-5%-hiperventilacija,
dispneja, glavobolja, konfuznost,
- Koncentracije 8-10% dovode i do poremećaja vida,
znojenja, tahipneje, hipertenzije, a preko 10% poremećaj
svesti, ataksija, hipotenzija, konvulzije.
- Koncentracije preko 30% dovode do kome, konvulzija i
smrti zbog srčanog zastoja.
ZAGUŠLJIVCI

PRVA POMOĆ I LEČENJE
- prekid dalje ekspozicije,
- veštačko disanje (po potrebi)
- kiseonik
- simptomatske i suportivne mere
ZAGUŠLJIVCI


CIJANVODONIK je gas ili jako isparljiva tečnost
mirisa na gorke bademe, vrlo nepostojano
jedinjenje, takođe korišćen kao bojni otrov u I
svetskom ratu. Važan izvor su požari jer
nastaje pri sagorevanju vune, svile, sintetske
gume, poliuretana i nitroceluloze. Remeti
tkivno disanje i dovodi do asfiksije. Vrlo
potentan otrov, smrtna doza 200 mg.
Količina cijanida, trajanje ekspozicije i
individualne predispozicije utiču na težinu
kliničke slike.
ZAGUŠLJIVCI

Početak je vrlo nagao, unutar nekoliko
minuta. U visokim koncentracijama
dovoljan je jedan udah pa da se razvije
apoplektička forma. Otrovani dobija
vrtoglavicu, stezanje u grudima, naglo gubi
svest, nastaje paraliza disanja i srčanog
rada i smrt nastaje za 1-2 minuta.
ZAGUŠLJIVCI

PRVA POMOĆ I LEČENJE
- mere kardiopulmonalne reanimacije, mehanička
ventilacija, kristaloidni rastvori, vazopresori,
natrijum bikarbonat
- antidoti (amil-nitrit, natrijum-nitrit, natrijumtiosulfat, 4-DMAP, jedinjenja kobalta-kelocyanor).
Poenta antidotske terapije je stvaranje
methemoglobina koji konkuriše cijanhemoglobinu.
ZAGUŠLJIVCI


SUMPOR-VODONIK, zapaljiv, eksplozivan gas, mirisa na
pokvarena jaja. Stvara se u mnogim industrijskim
aktivnostima, rafinerijama, gumarskoj industriji i sl. Vodeći
je uzrok smrti na radnom mestu. Blokira ćelijsko disanje,
ciljni organi su respiratorni i centralni nervni sistem.
Prvo se javlja glavobolja, letargija, povraćanje, poremećaj
svesti i moguća aspiracija. Koncentracije u vazduhu preko
200-300 ppm dovode do edema pluća, kome, konvulzija,
kardiovaskularne depresije sa poremećajem ritma.
ZAGUŠLJIVCI

PRVA POMOĆ I LEČENJE
- prekid ekspozicije, davanje kiseonika,
- simptomatske mere,
- sličnost u mehanizmu toksičnog dejstva sa
cijanvodonikom uvela je u terapiju antidote
koji stvaraju methemoglobin, ali ov terapija
ima smisla samo na mestu ekspozicije
(odmah).
ZAGUŠLJIVCI



ARSEN-VODONIK je jedan od najjačih industrijskih
hemolitičkih otrova i najtoksičnije jedinjenje arsena. To
je bezbojan, zapaljiv gas, mirisa na beli luk, sa
vazduhom stvara eksplozivnu smešu. Opasnost od ovog
gasa je pri obradi i proizvodnji metala.
Na prvom mestu se javlja hemoliza i hipoksija kojoj
doprinosi i stvaranje metmethemoglobina. Ima direktno
toksično dejstvo na jetru, bubrege i srce (znaci
bubrežne insuficijencije, žutica, hemoragije).
Nakon apsorpcije u pluća, javlja se latentni period od 424 sata, a zatim malaksalost, vrtoglavica, glavobolja,
cijanoza, povraćanje, hematemeza, krv u mokraći,
žutica, hipotenzija, anemija, oligurija, koma. Smrt je
posledica kardiocirkulatorne insuficijencije i javlja se
nakon 2-8 dana.
ZAGUŠLJIVCI

PRVA POMOĆ I LEČENJE
- što pre prekinuti ekspoziciju i davati
kiseonik (satima)
- simptomatske mere (bubrežna
insuficijencija)
Korozivi
Prof. Dr Dragan Joksović
DEFINICIJA
KOROZIVNE HEMIJSKE MATERIJE
IZAZIVAJU OŠTEĆENJA TKIVA PUTEM
RASTVARANJA I PRECIPITACIJE ĆELIJSKIH
PROTEINA.
NAJČEŠĆE
KISELINE
BAZE
OKSIDACIONA
SREDSTVA
4/9/2015
KLINIČKA SLIKA
SIMPTOMI I ZNACI LOKALNIH
KOROZIVNIH OŠTEĆENJA
SISTEMSKE MANIFESTACIJE
SPECIFIČNO TOKSIČNO DEJSTVO
SEKVELE
OBIM I TEŽINA LOKALNIH
OŠTEĆENJA




PRIRODA HEMIJSKE MATERJE
KONCENTRACIJA I KOLIČINA
DUŽINA TRAJANJA KONTAKTA
ENDOGENI FAKTORI
4/9/2015
KLASIFIKACIJA LOKALNIH
OŠTEĆENJA

I
STEPEN
Hiperemija, edem, fibrinske naslage

II STEPEN
Erozije

III STEPEN
Ulceracije

IV STEPEN
Perforacije
4/9/2015
DIJAGNOZA
RANA
ENDOSKOPIJA
PONOVLJENA
ENDOSKOPIJA
RADIOGRAFIJA
TERAPIJA
AKUTNIH
POREMEĆAJA
SEKVELA
SEKVELE
JEDNJAKA I ŽELUCA
PREVENCIJA




KORTIKOSTEROIDI
ANTIBIOTICI
PARENTERALNA
ISHRANA
LATIROGENI
KOREKCIJA



BUŽIRANJE
BALON DILATACIJA
HIRURGIJA
VAŽEĆI STAVOVI

BAZE OŠTEĆUJU VIŠE
JEDNJAK ZBOG
ZADRŽAVANJA ČESTICA




TEČNE BAZE OŠTEĆUJU I
JEDNJAK I ŽELUDAC ???
KISELINE VIŠE OŠTEĆUJU
ŽELUDAC ???

OŠTEĆENJA I STEPENA
NE IZAZIVAJU SEKVELE
OŠTEĆENJA II STEPENA
MOGU DOVESTI DO
SEKVELA
OŠTEĆENJA III STEPENA
SIGURNO DOVODE DO
SEKVELA
KLINIČKI SINDROMI U AKUTNIM
TROVANJIMA GLJIVAMA
AKUTNA TROVANJA GLJIVAMA
Otrovne gljive sadrže razne toksične supstancije
koje prilikom konzumiranja mogu izazvati lakša
ili teža trovanja ljudi uz pojavu najrazličitijih
simptoma.
Vreme od ingestije gljiva do pojave prvih
simptoma označava latentni ili inkubacioni period.
Već na osnovu njegovog trajanja, može se gotovo
sa sigurnošću odrediti vrsta ingestiranih otrovnih
gljiva.
SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA
GLJIVAMA
KRATAK INKUB.
PERIOD:
DUG INKUBACIONI
PERIOD:
Muskarinski
Mikoatropinski
Psihotomimetski
Gastrointestinalni
Koprinski (alergijski)
Giromitrinski
Orelaninski
Faloidinski
MUSKARINSKI SINDROM
Parasimpatička stimulacija:
mioza,
hipersekrecija,
snažna
bradikardija, hipotenzija.
Simptomi se javljaju 15-120 min.
Smrtnost je mala.
peristaltika,
Lečenje:
isprati želudac, aktivni ugalj, laksativi, korekcija
elektrolitni disbalans, atropin, rehidracija.
Oporavak za 24 sata.
MUSKARINSKI SINDROM
MIKOATROPINSKI SINDROM
Simptomi 30-180 min.: jaki bolovi u trbuhu, povraćanje,
proliv, mioza, snižen tonus sfinktera, izražena erekcija,
konfuznost, halucinacije, delirijum, koma. Opisani su i
smrtni slučajevi.Toksične materije su: mikoatropini ili
muskaridini (ibotenična kiselina i muscimol).
Lečenje:
simptomatsko,
u
slučaju
izraženog
antiholinergiskog sindroma oprezno fizostigmin.
MIKOATROPINSKI SINDROM
PSIHOMIMETSKI SINDROM
Simptomi 30-60 minuta od ingestije: jeza,
drhtavica, rigor, dispnea, midrijaza, tahikardija,
bolne, grčevite mialgije, povraćanje, ataksija
hiperkinezija, halucinacije, ponekad hipertermija,
hipoksemija i metHb.
Aktivni principi su psilocibin i psilocin
(na CNS deluju sli~no LSD). Smrtnost je retka.
Lečenje: simptomatsko, diazepam.
GASTROINTESTINALNI SINDROM
Simptomi 30-180 minuta: znaci gastroenteritisa sa
bolovima u trbuhu i učestali prolivi. U nekim
slučajevima i znaci oštećenja jetre i bubrega. Toksini
deluju direktno na lamina epitelialis i lamina propria
tunicae mucosse želuca i tankog creva.
Smrtnost je izuzetno retka.
Lečenje: rehidratacija i korekcija elektrolitskog
GASTROINTESTINALNI SINDROM
KOPRINSKI (alergijski) SINDROM
Simptomi nastaju samo ako je nakon konzumiranja
gljiva uzet i alkohol. Nakon 20 min. od jela javlaju se
simptomi slični antabusnoj reakciji: nepodnošljiv svrab,
žarenje po licu i vratu, preznojavanje, tahikardija,
hipotenzija, dispnea i tahipnea, povraćanje. Izaziva ga
koprin, aminokiselina iz gljiva koja blokira
acetaldehidnu dehidrogenazu povećavajući
koncentraciju acetaldehida u krvi:
Lečenje: dopamin ili noradrenalin u infuziji.
KOPRINSKI (alergijski) SINDROM
GIROMITRINSKI SINDROM
Simptomi se javljaju najmanje 6 sati nakon jela: nadimanje,
mučnina, povraćanje, žestoki prolivi, a zatim znaci oštećenje
jetre i bubrega. Smrtnost je i 40%.
Aktivna materija je giromitrin (monometilhidrazin), pripada
aldehidima i ima kumulativno dejstvo. Hidrazin reaguje sa
piridostigminom inhibicijom enzimskih reakcija u kojima je
koenzim piridoksin fosfat. Hidrazin je hepatotoksični agens,
dovodi do hemolize (ABI). Monometilhidrazin interferira sa
GABA-om: vrtoglavica, Epi, delirijum,konvulzije, koma.
Lečenje: pored ostalog, piridoksin u dozi od 25 mg/kg.
GIROMITRINSKI SINDROM
ORELANINSKI SINDROM
Simptomi i znaci 24-36 sati nakon jela, često i nakon 3-14
dana, a opisano je i nakon dva meseca: nakon
glavobolje, jeze i drhtavice, javlja se mučnina i bolovi u
trbuhu. Porast transaminaza ukazuje na oštećenje jetre, a
zatim i bubrega (ABI). Orelin i orelanin dovode do
blokade sinteze enzima u jetri.
Lečenje: simptomatsko, hemoperfuzija i hemodijaliza.
ORELANINSKI SINDROM
FALOIDINSKI SINDROM
Simptomi se javljaju 10-12 sati nakon ingestije:
mučnina povraćanje, opšta slabost, vrtoglavica, bolovi u
trbuhu i teški prolivi. Javljaju se znaci hepatorenalne
insuficijencije. Smrt može nastati i nakon 2-3 nedelje.
Smrtnost je i do 90%.
Aktivni principi koji ga izazivaju su po strukturi
ciklopeptidi koji sadrže sumpor (faloidini i amanitini).
Lečenje:
ponovljene lavaže želuca, hemoperfuzija, plazmafereza,
visoke doze kortikosteroida (320 mg/dan), silibin, Vit. K,
penicilin G (30 mil/dan)
FALOIDINSKI SINDROM