Transcript Transgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti

Transgeneracijski prenos
obrazaca afektivne vezanosti ili
pitanje mehanizma prenosa
Tatjana Stefanovic Stanojevic
Da se podsetimo...
Prema Bolbiju, iako se formira u prvoj godini
života, afektivna vezanost, relativno neizmenjena,
perzistira kroz detinjstvo i odrastanje osobe,
utičući na oblikovanje svih kasnijih relacija:
„Poverenje u dostupnost i podršku osobe za koju
smo vezani, predstavlja značajan uslov sigurnog
funkcionisanja u toku čitavog životnog veka
osobe“, (Bowlby, 1969).
 Dve relacije su, smatra autor teorije afektivnog
vezivanja, najpodložnije uticaju rano stvorenih
afektivnih veza - ljubavni odnos i odnos roditelja
sa detetom.

URM- ASIMILACIONI MODEL


Naravno, Dž. Bolbi je pretpostavio i
mehanizam koji je u osnovi afektivne
vezanosti i koji omogućava ovako dugoročne
i značajne uticaje. Nazvao ga je unutrašnjim
radnim modelom.
Za objašnjenje funkcionisanja URM, Bolbi se,
iako uveren u značaj evolucije za nastanak
fenomena, ne oslanja na genetiku. Njegova
ideja o načinu funkcionisanja URM može se
svesti na tzv. asimilacioni model (koncept
pozajmljen od Ž. Pijažea).
Asimilacioni model

U odnosu između roditelja, odnosno majke i
deteta to bi značilo: majka tokom kontakta
sa detetom interpretira signale koje dete
šalje u odnosu na svoja ranije stvorena
iskustva, odnosno u odnosu na URM
formiran u detinjstvu. Zbog toga Dž. Bolbi
kaže: „Nasleđe mentalnog zdravlja ili bolesti
posredovano porodičnom mikrokulturom
može biti daleko značajnije od nasleđa koje
je posredovano genima“ (Bowlby, 1969,
prema Belsky, 2006).
PROVERA: INSTRUMENTI ZA
PROCENU
Najčešće su obrasci afektivne vezanosti dece procenjivani
prvom i davno konstruisanom tehnikom za utvrđivanje
obrazaca AV (Strana situacija, Mary Ainsworth, 1978) o kojoj
je bilo reci.
 Tek nekoliko dostupnih istraživanja koristilo je AQS
(Attachment Question Set , Waters, E., 1985). Reč je o
instrumentu koji daje informacije o kvalitetu afektivne
vezanosti majke i deteta, ali ne sadrži elemente koji bi mogli
biti stresni za dete, što u nekim kulturama važi za Stranu
situaciju.
 Značajno je i istaći da AQS tehnika procenjuje afektivnu
vezanost dece uzrasta 1,6 – 3,6 godina čime je procenjivanje
dece prešlo na malo stariji i za ispitivanje svakako pogodniji
uzrast. Sledeća pogodnost tiče se činjenice da se
procenjivanje odvija u kućnim uslovima deteta.

AAI
Do ekspanzije istraživanja transgeneracijskog prenosa
zapravo i dolazi nakon što je postdiplomkinja Meri
Ejnsvort, Meri Mein sa grupom saradnica na
Univerzitetu Berkli u Kaliforniji konstruisala intervju
za procenjivanje obrazaca afektivne vezanosti odraslih
(Adult Attachment Interview, Main, 1998) koji uz već
postojeću Stranu situaciju omogućava poređenje
klasifikacija obrazaca dece sa klasifikacijama obrazaca
roditelja.
 AAI protokol je dostupan na sajtu Stony Brook
Attachment Lab:
 http://www.psychology.sunysb.edu/attachment/measures/
measures_index.html

ADULT ATTACHMENT
INTERVIEW

Reč je o polu-kliničkom intervjuu za
procenjivanje obrazaca afektivne vezanosti
u kome se na osnovu petnaestak pitanja
zaključuje o kvalitetu narativa subjekata i
na osnovu toga određuje kvalitet
vezanosti. Za procenu je odlučujuća
celokupna organizacija verbalizacije osobe
prilikom opisivanja iskustava sa
roditeljima, a ne konkretan sadržaj
iskustva iz detinjstva.
Po recenicu za svaki obrazac?
SIGURNI
 ODBACUJUĆI
 PREOKUPIRANI
 DEZORGANIZOVANI


Tri velike longitudinalne studije potvđuju
(68%-75%) slaganja između attachment
klasifikacije u detinjstvu i klasifikacije u
odraslom dobu.
Prvo ovakvo istraživanje sprovedeno u Londonu, na uzorku
od 95 majki pokazalo je statistički značajno slaganje između
roditeljskog i dečjeg attachmenta (66%).
 Još nekoliko studija je ponovilo metodologiju u kojoj su
odrasli intervjuisani pre rođenja deteta. U nekim studijama
radilo se i o drugačijim kulturama (Sagi, 1990), a postepeno
se ustaljuje i četvoro-kategorijalna klasifikacija. Svi rezultati
potvrđuju značajno slaganje: za tro-kategorijalnu klasifikaciju,
koeficijent korelacije je r= .46, dok je klasifikacija u koju je
uključen i četvrti obrazac imala nešto niži koeficijent
povezanosti, r= .44 (Fonagy, Steele, &Steele, 1991; Sagi et al.,
1985; Steele, Steele, Fonagy, 1996; van Ijzendoorn 1995).
Deo istraživanja bio je dizajniran tako da fokus bude na
upoređivanju klasifikacija majka-dete sa klasifikacijama otacdete. U većini pomenutih istraživanja, korelacija između majke
i deteta veća je od korelacije otac-dete (Main et. al, 1985,
Steele et. al, 1996).

Tri generacije
Ideja o prenošenju obrazaca iz generacije u generaciju
proveravana je studijama dizajniranim tako da su u
istraživanje uključene tri generacije. Jedno od prvih
istraživanja ove vrste urađeno je u Kanadi. Reč je o
trogeneracijskoj, longitudinalnoj studiji Benoita i Parkera,
(1994). Uzorak je činilo 96 beba, majki i baka po majci. Majke
su intervjuisane AAI intervjuom, jednom tokom trudnoće i
jednom kada je dete imalo jedanaest meseci, a bake jednom u
bilo kom trenutku istraživanja. Uz pomoć procedure Strane
situacije deca su procenjivana sa dvanaest meseci.
 Korišćen je i tro-kategorijalni i četvoro-kategorijalni
klasifikacioni sistem.
 Klasifikacije majki su bile stabilne tokom dvanaest meseci u
90% slučajeva (tro-kategorijalna klasifikacija) odnosno u 77%
slučajeva (četvoro-kategorijalna klasifikacija).

Dodajmo i istraživanja u sredinama koje se razlikuju
od sredina u kojima je koncept afektivne vezanosti
nastao.
 Istraživači sa univerziteta u Haifi (Izrael) ustanovili su
postojanje transgeneracijske transmisije u Izraelskim
kibucima (Sagi et al., 1985). Visina slaganja je varirala u
zavisnosti od toga da li su deca spavala u komuni ili
kod kuće (od 46% do 76%).
 U studijiama koje istražuju povezanost klasifikacija
majki i dece u italijanskim (N=20), nemačkim (N=28) i
kanadskim dijadama (N= 60) iznose 85% (Ammaniti,
Speranza and Candelori, 1996), 82% (Peters-Martin, &
Wachs, (1984), prema Pederson et al. , 1998) i 80%
(Pederson, Gleason, Moran and Bento, 1998).

Transmission gap
Svi dobijeni rezultati o slaganju roditeljskih
klasifikacija i klasifikacija dece, potvrđuju hipotezu
o postojanju transgeneracijskog prenosa obrazaca
afektivne vezanosti.
 Međutim, iako je hipoteza na osnovu ovako
brojnih empirijskih nalaza potvrđena, način na koji
se ovaj prenos ostvaruje i dalje je nejasan.
Pozivanje na unutrašnji radni model i asimilaciju
novih iskustava u postojeći obrazac sprovodi se
već automatski, ali ne govori mnogo o načinu na
koji se proces odvija, a još manje o načinu na koji
ga je moguće ispitati. U teoriji afektivnog vezivanja
ustalio se termin transmission gap

Afektivno kognitivne naocari

URM je zamišljen kao afektivno-kognitivni
mehanizam koji upravlja filtriranjem i
procesiranjem svih raspoloživih informacija.
Naravno, uglavnom su pravila nesvesna.
Često se predstavljaju kao nevidljive naočari
koje određuju viđenje sebe samog i sveta koji
nas okružuje. Iako se URM već skoro
rutinski koriste da objasne dobijenu
transgeneracijsku povezanost ostaje činjenica
da još uvek ne znamo dovoljno ni o načinu
na koji se proces odvija, ni o načinu na koji
ga je moguće ispitivati.
Senzitivnost staratelja
Već pominjani holandski priholog Marinus van
Ijzendoorn (1995) prikupio je, sistematizovao i
uradio meta-analize na većini dostupnih podataka.
Jedna od njegovih meta-analiza bila je posvećena
proveri hipoteze da je senzitivnost staratelja
odlučujući faktor kvaliteta afektivne veze.
 U osnovi ovog očekivanja je verovanje da su
sigurno afektivno vezani odrasli mnogo senzitivniji
na dečije potrebe te tako uspostavljaju kod dece
verovanje da će svaka disregulacija emocija biti
brzo i efikasno sređena.

Afektivna vezanost u Africi




Naime, uz majku, o detetu se stara veliki broj staratelja. Istraživači
saopštavaju i o vremenu koje bebe provedu sa drugim odraslim
osobama: procenti rastu sa 39% tokom prve tri nedelje, na 60%
tokom sledećih 18 nedelja.
Broj staraoca takođe raste i u proseku iznosi 14.2. Ova ekstremno
gusta socijalna mreža vodi ka brzom zadovoljavanju svakog bebinog
signala, što i majkama omogućava da budu popustljive i senzitivne na
signale beba. Konkretno, ovo znači da majke doje decu svaki put
kada deca to zatraže, te da deca isključivo sa majkama provode noć
u toku koje bivaju hranjena često i bez buđenja majki.
U svetlu podatka o većem broju staratelja istraživači su se
opredelili i za donekle izmenjen način procenjivanja afektivne
vezanosti: procenjivali su kvalitet afektivne vezanosti u odnosu na
svaku od starateljica.
Rezultati su potvrdili dominaciju sigurnog obrasca, nađeno je samo
par ambivalentnih dijada, dok izbegavajući obrazac nije identifikovan.
Umerena povezanost
Dakle, meta-analiza koja se bavila pitanjem da li je
majčinska senzitivnost povezana sa afektivnom
vezanošću deteta i koliko je ta veza značajna, a u
koju je bilo uključeno 65 studija (N=4.176),
potvrdila je da je veza značajna, ali umereno: r =
.24, na nekliničkom uzorku (N=1.097).
 Sedam studija je nedvosmisleno potvrdilo značaj
senzitivnosti, u dvema se o značaju senzitivnosti
posredno može zaključiti.
 Na osnovu svega iznetog istraživači zaključuju da
je senzitivnost staratelja važan, ali ne i jedini uslov
za formiranje sigurne afektivne vezanosti
ULOGA GENA

Bokhorst i kolege na osnovu analize podataka
istraživanja 150 parova blizanaca klasifikovanih u
obrasce afektivne vezanosti na osnovu Strane
situacije zaključuju da biološko nasleđe ne igra
ulogu u nastajanju sigurnog, odnosno nesigurnog
obrasca afektivnog vezivanja sa majkom, pa čak i
da biološko nasleđe ne doprinosi visini izbegavanja
odnosno anksioznosti (što su ključni aspekti za
određivanje obrazaca). Zapravo, čak 52% varijanse
objašnjava se uticajima okruženja, a 48% upada u
zajednički skor uticaja okruženja i grešaka u
merenju.
URM: BIO SOCIJALNI
REGULATORNI SISTEM EMOCIJA
Deca koja pripadaju sigurnoj afektivnoj vezanosti uče
adekvatnu regulaciju emocija, zahvaljujući čemu ostaju
dobro organizovana u stresnim situacijama, dok se
izbegavajuće afektivno vezana deca suočena sa
neresponzivnim starateljem odlučuju za strategiju
nadregulacije (podignutog praga za prepoznavanje
situacija u kojima treba regulisati afekt).
 Ambivalentno afektivno vezana deca uradila su
suprotno – suočena sa nedosledno responzivnim
starateljima, povisila su svoje iskazivanje
uznemirenosti, spuštanjem praga tolerancije, odnosno
strategijom podregulacije (spušten prag za
prepoznavanje situacija u kojima treba regulisati
afekte) i time povećala šansu da ih roditelj opazi i
pomogne.

KAPACITET ZA REFLEKSIJU
Refleksivna funkcija je sledeći korak u
operacionalizaciji URM - odnosi se na kapacitet
roditelja za razumevanje kako vlastitog ponašanja,
tako i ponašanja drugih, a preko koncepta stanje
uma.
 Rezultati longitudinalne studije pokazuju da je
refleksivna funkcija majke značajno povezana sa
uspehom deteta: 80% dece čije majke su imale
skor refleksivne funkcije iznad proseka uspešno je
uradilo zadatak sa pogrešnim verovanjem, dok je isti
zadatak uradilo samo 56% dece čije majke su
imale skorove ispod medijane.

OGLEDANJE
Uloga ogledanja oslanja se na
pretpostavku da se dečiji koncept emocija
razvija na osnovu introspekcije.
 Ovo znanje nije urođeno. Uči se: kada je
dete u stanju uzbuđenosti staratelj to
prepoznaje i reflektuje svoje unutrašnje
iskustvo stvarajući odgovarajući
responsivni izraz.

ORIJENTACIJA NA UM DETETA
konstrukt kojim se opisuje ponašanje
majke prema detetu kao prema mislećem
biću, a ne kao prema stvorenju sa
potrebama koje treba što pre zadovoljiti.
 Prema Elizabet Meins sposobnost majke
da adekvatno razume i komentriše stanje
svesti i emocije svoga deteta u osnovi je
sigurne afektivne vezanosti.

Kvalitet braka i atmosfera u
porodici

Laicima očiglednu činjenicu da je
atmosfera porodice u kojoj dete živi
takođe važan formativni faktor razvoja i
da se može transgeneracijski preneti
uvažavaju tek neki od istraživača afektivne
vezanosti (J. Belsky, 2006).
Istrazivanje u Srbiji


Prvo istraživanje transgeneracijskog prenosa
u Srbiji sprovedeno je pre skoro desetak
godina u Nišu
Budući da su istraživanja u oblasti teorije
afektivne vezanosti na domaćem terenu tada
bila prilično retka, prevashodni cilj
istraživanja bio je da se emocionalnoj
interakciji majka - dete pristupi iz ugla
teorije afektivne vezanosti, a potom i utvrdi
da li se određeni kvaliteti zaista prenose
kroz generacije
Specificnost domacih uslova:
oskudne mogucnosti



Specifičnost domaćih uslova ogledala se i u
specifično - oskudnim mogućnostima.
Ponuda instrumenata za procenu afektivne
vezanosti u to se vreme svodila samo na
dostupnost instrumenta za procenjivanje
afektivne vezanosti dece, ne i odraslih.
Otuda je problem istraživanja redefinisan u
smislu procenjivanja vaspitnih stavova
generacija odraslih i obrazaca afektivne
vezanosti dece.
Instrumenti

Kvalitet afektivne vezanosti dece procenjivan je uz
pomoć AQS (Attachment Question Set, Waters, E.,
1985). Instrument se sastoji od 90 stavki koje
predstavljaju opise ponašanja deteta posmatranog u
interakciji sa majkom. Ovi ajtemi obezbeđuju opis
kvaliteta afektivne vezanosti na kontinuumu od
optimalne do maladaptivne baze rasta i razvoja.
Vaspitni stavovi su procenjivani upitnikom za procenu
vaspitnih stavova roditelja koji su napravili
skandinavski istraživači, Peris i saradnici (EMBU, Perris
C. Jacobson L. Lindstrom H. von Knnoriing & Perris
H., 1980, domaća adaptacija - Saula, B., 1989). Izbor
upitnika određen je na osnovu sličnosti vaspitnih
stavova koje procenjuje, sa obrascima afektivne
vezanosti:




Vaspitni stav prihvačenosti
Vaspitni stav odbačenosti
Vaspitni stav prezaštičivanja
Vaspitni stav nedoslednosti
Uzorak je obuhvatio porodice koje imaju decu
starosti 2-3 godine, njihove majke i bake po majci.
Izbor pola uslovljen je činjenicom da su one koje
prvih godina najviše brinu o detetu – majke.
Uzorak je činilo 90 ovakvih porodica. U konačnom
uzorku imamo i 90+90+90 očeva, odnosno
procena njihovog vaspitnog stava od strane
ispitanica.
Porodična idila




Većina porodica stanuje u stanovima, najčešće dvosobnim, ali u
njima po pravilu ne postoji prava dečija soba.
Deca spavaju u sobi sa roditeljima i dan provode u dnevnoj
sobi. Najčešće su porodice sa jednim do dva deteta. Zbog
nedovoljnog broja raspoloživih stanova, ove porodice često ne
žive same, nego sa roditeljima jednog bračnog partnera, koji
onda učestvuju u svim porodičnim aktivnostima, pa i u
podizanju dece.
Iako su i žene zaposlene, u velikoj većini porodica bavljenje
detetom je prevashodno ženska dužnost, očevi su retko kod
kuće.
Ako pak učestvuju u bavljenju detetom, onda je to aktivnost
koju oni biraju (šetnja, gledanje video kaseta ili odlazak na autopijacu) i u koju se uključuju povremeno i bez obaveza.
Pregled rezultata
Kada se radi o najmlađoj generaciji - optimalnoj bazi
pripada 47% ispitivanog uzorka (obrazac sigurne
afektivne vezanosti), a maladaptivnoj bazi 10% uzorka.
 Više od 40 procenata ispitanog uzorka dece nalazi se
između optimalne i maladaptivne baze - analiza ajtema
upućuje na pripadnost obrascu ambivalentne afektivne
vezanosti.
 Već ovakva raspodela ukazuje na specifičnost domaće
distribucije afektivne vezanosti u odnosu na dobijane
distribucije u svetu (Sagi&Ijzendoorn, 1999): nešto niži
procenat sigurno afektivno vezane dece i viši procenat
ambivalentno afektivno vezane dece.

Prezaštićivanje...
U generacijama odraslih, kako kod roditelja tako i
kod baka i deka, očekivano najviše je izražen
vaspitni stav prihvatanja.
 Vaspitni stav odbačenosti nisko je zastupljen u obe
generacije i ne razlikuje se značajno u odnosu na
pol.
 Visoka izraženost vaspitnog stava prezaštićivanja
evidentirana je u obe generacije, i samo po
ženskoj liniji (bake i majke), što potvrđuje
tradicionalni način odgajanja dece u koji su
uključenije žene, a koji obeležava visoka kontrola i
neosamostaljivanje dece.

KORELACIJE: MAJKA - DETE
Majke koje su u odnosu na svoje majke
ponele doživljaj prihvaćenosti, grade sa
detetom odnos sigurne afektivne
vezanosti. Ova povezanost je visoka (r =
.778, p<0.01).
 Nesigurnu afektivnu vezu sa detetom
imaju majke koje su u odnosu na svoje
majke ponele doživljaj odbačenosti
(r=.581 p<0.01), prezaštićenosti (r=.521
p<0.01) i nedoslednosti (r=.638 p<0.01).

KORELACIJE: BAKA -DETE
Sa kvalitetom afektivne baze deteta upoređivani
su i vaspitni stavovi prethodne generacije,
generacije baka. Dodatni motiv je već utvrđena
činjenica da u domaćoj sredini bake (majčine
majke) veoma često čuvaju unučiće, utičući i
direktno na formiranje određenih obrazaca.
 Sigurnu afektivnu vezu sa detetom najčešće grade
majke čije bake su takođe negovale vaspitni stav
prihvaćenosti u odnosu na svoju decu (r=.772
p<0.01). Nesigurnu afektivnu vezu sa decom
grade pak majke, čije bake su odbacivale (r.515
p<0.01), prezaštićivale (r=.421 p<0.01) i bile
nedosledne (r=.551 p<0.01) prema svojoj deci.

BAKE VAZNIJE OD RODITELJA?
Navedeni rezultati potvrđujući ideju o postojanju
transgeneracijskog prenosa, otvaraju pitanje uloge
baka u formiranju afektivne vezanosti.
 Korelacije kvaliteta afektivne baze deteta sa
vaspitnim stavovima u generaciji baka skoro da se
ne razlikuju od korelacija afektivna baza deteta –
vaspitni stavovi majke.
 Daljim istraživanjem trebalo bi proveriti
mehanizam koji je u osnovi ovog prenošenja:
posredni kroz oblikovanje ličnosti buduće majke
ili neposredni kroz bakin svakodnevni kontakt sa
unučetom.

OCEVI?
Značajno lakše bilo je odgovoriti na
pitanje uloge očeva.
 Uporedni prikaz korelacija vaspitnih
stavova očeva sa afektivnom bazom
deteta u odnosu na korelacije vaspitnih
stavova majki sa afektivnom bazom deteta
pokazao je da su statistički značajnije
korelacije po "ženskoj liniji".

Analiza sadržaja
Budući da je cilj utvrditi transgeneracijski prenos
određenih kvaliteta materinstva, jednica analize
bili su generacijski nizovi. Pod tim mislimo na niz
koji pripada jednoj porodici (baka, majka i dete iz
iste porodice).
 U okviru nizova pratili smo njihovu homogenost.
Dakle, identifikovali smo konkretne nizove u
kojima su obrasci odnošenja prema deci istovetni
u svim ispitivanim generacijama.
 Identifikovano je 37 homogenih generacijskih
nizova, odnosno 41%, što je već indikator o
postojanju transgeneracijskog prenosa.

Samom činjenicom da su identifikovani dominantni
obrasci afektivne vezanosti rezultati domaćeg
istraživanja potvrdili su hipotezu o univerzalnosti
fenomena, a budući da je obrazac sigurne afektivne
vezanosti bio najzastupljeniji i hipotezu o normativnosti
sigurne afektivne vezanosti.
 Priroda ispitivanih varijabli ne dozvoljava zaključivanje o
transgeneracijskom prenošenju obrazaca afektivne veze.
 Međutim, na osnovu dobijenih korelacija možemo
zaključiti da u domaćoj kulturi postoji mehanizam
prenošenja socijalizacijskih obrazaca kroz više
generacija. O samoj prirodi mehanizma ponavljanja
tradicionalnih obrazaca više će reći neka buduća
istraživanja.
