Transcript Serminarski rad UDRUZIVANJE PREDUZECA prezentacija

Djordje Bogojevski
Siniša Pavić
Uvod
 Od prve ljudske zajednice ljudi su se ujedinjavali da bi
obavljali različite aktivnosti. Razlog tome je što su
shvatili da je lakše uraditi neki posao zajedničkim
snagama, a ne pojedinačno. Prvi oblici industrijske
proizvodnje zasnivali su se na jediničnoj proizvodnji,
da bi postepeno prešli na serijsku, pa masovnu
proizvodnju.
 Danas postoje različiti oblici preduzeća i različite
forme udruživanja preduzeća. Svi oni imaju isti krajnji
cilj a to je ostvarivanje dobiti, mada ni ostale ciljeve ne
treba zanemariti kao što su: rast, razvoj, doprinos
društvenoj zajednici, bezbednost zaposlenih, itd.
Preduzeće
 Preduzeće je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u
robnonovčanoj privredi, obavlja određena privredna
delatnost i aktivnosti.Kao oblik privredne aktivnosti i
poslovanja preduzeće prirodno evoluira prostorno i
vremenski, po formi i sadržini.
 Kontinuitet preduzeća kao oblika organizacije
društvenog rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na
pretpostavci da se oblici organizovanja rada u robnoj
proizvodnji bitno ne razlikuju u različitim društvenim
sistemima.
 Poslovanje preduzeća kao ekonomskog bića aktuelno
je u svakom vremenu, ekonomskom prostoru i
privrednom ambijentu. Istorijski gledano, preduzeće je
oduvek predstavljalo stožer privrede, njenih
ekonomskih aktivnosti i prosperiteta.
 U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom, i
efikasnošću preduzeća raspoznaju se kvalitativna
obeležja privrede i njenog ambijenta, kao i različitih
društveno-ekonomskih sistema.
 Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt
koji podrazumeva detaljnu unutrašnju podelu rada,
poslova i funkcija, a samim tim i potrebu njihovog
koordiniranja ka postavljenim ciljevima.
 Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzeće je
posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani
oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa
određenim i definisanim ciljevima.
 U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog
(zajedničkog) rada i aktivnosti, ekonomski i
organizacioni subjekt u kome se ostvaruju
reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti,
procesa rada i međuljuskih odnosa .
Veličina preduzeća
 Značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća je i
njegova veličina. U ekonomici i praksi preduzeća
koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje
preduzeća.
 Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa
stanovišta ekonomskih mera države u vođenju
selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera
podsticaja različitih vrsta delatnosti i poslova u okviru
preduzeća.
 Veličina preduzeća ima značaj i sa stanovišta uticaja i
dejstava tržišnih mehanizama.Kao kriterijum veličine
preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih,
vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i
prodaje i sl.
 Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u
njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos između
broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća
različite veličine se svojim ulogama i karakteristikama
međusobno dopunjavaju.
 Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzeća
različite veličine, poseduje neophodnu fleksibilnost i
adaptibilnost što su bitne predpostavke njene
uspešnosti u uslovima turbulentnosti okruženja.
 Velika preduzeća su nosioci i glavni činioci
tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S
druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim
preduzetništva i njima se u savremenoj privredi
poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci
ekonomskog razvoja.
 Mala preduzeća (engl. small business enterprises)
postoje u skoro svim privrednim oblastima i
delatnostima. Shodno utvrđenim ekonomskim
parametrima, ova preduzeća imaju mali obim
poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih
radnika.
 Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji
nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i
poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu
profitabilni za veća preduzeća.
 Preduzeća srednje veličine imaju između 100 i 300
zaposlenih. U Nemačkoj se srednjim preduzećem
smatra ono koje zapošljava između 51 i 500 radnika, a
kao kriterijum se koristi i visina godišnjeg prihoda.
Veličina preduzeća se utvrđuje u zavisnosti od
primenjenih kriterijuma.
 Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri
tome se zanemaruje značajan faktor kao što je veličina
uloženog kapitala.
 Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa
mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima
sa malim brojem zaposlenih.
 Velika preduzeća raspolažu velikim obimom kapitala
i pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje prati i veći
broj zaposlenih, po pravilu dislociranih na više
lokacija. Veličina preduzeća omogućuje mu uticaj na
rezultatate poslovanja i tempo sopstvenog razvoja što
je jedno od osnovnih obeležja velikih preduzeća.
 Veličina preduzeća uslovljava i ekonomiju obima.
Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a
proizvodnja ili promet imaju masovni karakter. Stalno
usavršavanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i
kontrole u velikim preduzećima utiče na povećanje
njihove efikasnosti.
 Kartele najčešće formiraju manja preduzeća, kao
odbrambeno sredstvo i organizacioni mehanizam zaštite
od monopola i konkurencije velikih preduzeća. Oni koriste
tržišne mehanizme uticaja na cene (karteli cena), vrše
podelu tržišta radi njegovog kontrolisanja i jačanja pojedinačnog uticaja (karteli područja) ili, pak, svoje ciljeve
ostvaruju balansiranjem ponude i tražnje (karteli kvota
proizvodnje).
 Trustovi su složeni oblici udruživanja, uglavnom sa
karakteristikama koncerna. Oni su najčešće prisutni u
domenu udruživanja i koncentracije finansijskog kapitala.
U okviru trustova se vodi jedinstvena politika cena, čime se
podstiču produktivniji proizvođači i konkurentnost u
okviru članova trusta.
 Konglomerati su složeni oblici organizovanja
preduzeća formirani na osnovu koncentracije kapitala
i proizvodnje. Konglomerati objedinjuju različite vrste
delatnosti i funkcije. Veliki konglomerati, koji
objedinjuju različite delatnosti, po pravilu imaju
monopolski položaj.
Povezivanje malih i velikih
preduzeća
 Razvoj podele rada i naučno tehnički progres dovode
do stvaranja novih delatnosti i privrednih grana, kao i
sistema kooperativnih odnosa i veza između malih,
srednjih i velikih preduzeća.
 U malim preduzećima uključenim u sastav velikih
kompanija često znatno pada produktivnost rada i
usporava tempo uvođenja naučno tehničkih novina.
Jedan od razloga za to je slabljenje njihove
samostalnosti i motivacije, kao i negativan uticaj
centralne birokratizovane upravljačke strukture.
 Mnoga velika preduzeća se oslobađaju svojih
pomoćnih, uslužnih pogona prepuštajući nihjove
funkcije usko specijalizovanim malim
preduzećima.Skoro svako veliko preduzeće naročito u
delatnostima sa masovnom proizvodnjom u većoj ili
manjoj meri se koristi uslugama specijalizovanih
preduzeća za vršenje remonta i opsluživanje opreme.
Udruzivanje preduzeca
 Pod integracijom se podrazumevaju različiti oblici
povezivanja preduzeća koji vode njihovom
većem jedinstvu. Tu se misli na različite oblike
povezivanja, od obične poslovne saradnje do stvaranja
raznih form i udruženja i zajednica sa stvaranjem ili
bez stvaranja novih privrednih subjekata, odnosno,
stvaranjem raznih udruženja u kojima udružena
preduzeća mogu i ne moraju izgubiti svoju pravnoekonomsku zavisnost.
 U zavisnosti od delatnosti preduzeća koja se udružuju,
razlikuju se tri forme integracija:
 Vertikalne integracije
 Horizontalne integracije
 Konglomeratske integracije
Vertikalne integracije
 Nastaju udruživanjem dva ili više preduzeća čiji se
procesi rada nadovezuju jedan na drugi
(reprodukcioni lanac). Ovde se radi o proizvodnom
nizu koji započinje proizvodnjom sirovina, nastavlja se
preradom, proizvodnjom poluproizvoda, a zatim
finalizacijom gotovog proizvoda.
 Karakteristike ovakvog preduzeća su zajedništvo u
smislu koordiniranog razvoja primarnih i preradnih
kapaciteta, obezbedjivanje tržišta, finansijskih
sredstava, itd. Dakle, ovde dolazi do kompletiranja
proizvoda ili usluga. Primer ovakve integracije je Ford
koji u svom sastavu ima rudnike gvoždja.
Horizontalne integracije
 Najčešće vode monopolskoj poziciji na tržištu za
određeni proizvod ili uslugu. Ovakav oblik integracije
treba da doprinese eliminisanju paralelnih kapaciteta,
otklanjanju uskih grla u proizvodnji i boljem
korišćenju postojećih kapaciteta, odnosno kao krajnji
cilj, veću produktivnost i profit.
Konglomeratski oblik integracije
 Nastaje udruživanjem subjekata čija je delatnost
raznovrsna i najčešće nema veze jedna sa drugom.
Konglomerat je sastavljen od preduzeća koja
medjusobno ne konkurišu niti su komplementarna, ali
su udružena radi korišćenja prednosti veličine i
kompenzacionih efekata.
 U ovakvom obliku koncentracije, preduzeća su
zaštićena od posledica kriznih udara i bankrotstva.
Konglomerati predstavljaju centre finansijske moći, što
im omogućuje stvaranje tzv. nevidljivih barijera
za pristup drugima na svoje tržište.
Zaključak
 Iz ovde navedenog dolazimo do zakljucka da je
preduzece bitan cinilac jednog društva i države, njene
stope razvoja i ekonomske jačine i stabilnosti.
Udruživanjem preduzeća dolazi do kompletiranja
proizvoda i usluga, i teže ka usavršavanju tehnika i
metoda upravljanja koje utiču na povećanje njihove
efikasnosti, a svima je cilj ostvarivanje veće dobiti.