Transcript NEŽELJENI EFEKTI BILJNIH EKSTRAKATA

NEŽELJENI EFEKTI
BILJNIH EKSTRAKATA
Mr.ph Jasna Savić
Farmaceutsko-fizioterapeutska škola
Biljni ekstrakti



Biljni ekstrakti predstavljaju složene smeše velikog broja
hemijski različitih sastojaka koji ispoljavaju širok spektar
biološke aktivnosti. Dobijaju se ekstrakcijom različitih
biljnih organa (cvetova, listova, korena, plodova, semena
itd.).
Kvalitativni i kvantitativni sastav biljnih sirovina, odnosno
odgovarajućih ekstrakta ne zavisi samo od biljne vrste,
odnosno biljnog organa (genetska determinacija), već i od
klimatskih i drugih faktora. Zato se sve veći broj biljaka gaji
pod kontrolisanim uslovima.
Efekti koji se mogu očekivati na koži i sluzokoži posle
primene biljnih ekstrakata zavise od prisustva i
koncentracije odgovarajućih sastojaka.
Biljni ekstrakti

Načini ekstrakcije




Maceracija
Perkolacija
Digestija
Ekstrakciona sredstva






Voda
Etanol
Glikolni rastvarači: glicerol, propilenglikol,
dietilenglikol, polietilenglikol 400 (PEG 400).
Mešaju se sa vodom i smanjuju njenu polarnost.
Tečni ugljendioksid (CO2)
Masna ulja.
Biljni ekstrakti

Ekstrakcija tečnim CO2

Ekstrakcija subkritičnim tečnim CO2:
50-80 bara, 0 – 10 °C.
Ekstrakcija superkritičnim tečnim CO2:
> 80 bara, temperatura iznad sobne.
Danas se sve više koristi.
Posle završene ekstrakcije rastvarač se
lako uklanja snižavanjem pritiska. Gas
se zatim ponovo komprimuje i
iskorišćava za novu ekstrakciju.
Prednosti: ekstrakciono sredstvo se
potpuno uklanja iz uzorka (nema
rezidua rastvarača); izbegava se
ekstrakcija pesticida (npr. u slučaju
korena žen-šena, Ginseng radix).



Biljni ekstrakti
Vrsta rastvarača za ekstrakciju zavisi od toga kakvo delovanje ekstrakt treba
da ispolji, tj. koje aktivne materije treba ekstrahovati.
• Polarni rastvarači koriste se za ekstrakciju polarnih (hidrosolubilnih)
sastojaka: flavonoidni, antocijani, proantocijanidini, tanini, fenolkarbonske
kiseline, saponini, aminokiseline, šećeri, hidrosolubilni vitamini, mineralne
materije i dr.
• Nepolarni rastvarači koriste se za ekstrakciju nepolarnih (liposolubilnih)
sastojaka: etarska ulja, triterpeni, liposolubilni vitamini, masna ulja i dr.
Cvast kamilice, Matricariae flos
Vodeni ekstrakt: sluz, flavonoidi
(apigenin 7-glukozid, apigenin)
Uljani ekstrakt: etarsko ulje
(hamazulen, α-bisabolol)
Biljni ekstrakti

Vrste ekstrakata

Prema konzistenciji ekstrakti(u zavisnosti da li je
rastvarač potpuno ili delimično uklonjen) mogu
biti:



suvi
žitki (polutečni)
tečni
Stabilizacija ekstrakata
• Suvi ekstrakti stabilizuju se adsorpcijom na čvrste supstance kao nosače, čime
se postižu bolja rastvorljivost i odgovarajuće reološke osobine. Nosači:
mikrokristalna celuloza, Avicel; koloidni silicijum-dioksid, Aerosil; ciklodekstrini; skrob; laktoza i dr.)
• Žitki i tečni ekstrakti se stabilizuju dodatkom etanola.
Biljni ekstrakti

Deklarisanje biljnih ekstrakata
Na deklaraciji biljnih ekstrakata obavezno se navode:





ekstrakciono sredstvo (npr. 60% etanol (V/V)
vrsta ekstrakta (suvi, žitki ili tečni)
način ekstrakcije (npr. maceracija ili perkolacija)
odnos droga/ekstrakt za suve i žitke, tj. odnos droga/rastvarač za
tečne ekstrakte
količina aktivnog principa na koji je ekstrakt standardizovan, odnosno
normiran (ovaj podatak može i da izostane).
Biljni ekstrakti


Odnos droga/ekstrakt (D/E)
Navodi se kod suvih i žitkih ekstrakata


- suvi: najčešće 5-7 : 1
- žitki: 1 : 1 ili 1 : 2.
 Odnos droga/rastvarač
Navodi se kod tečnih ekstrakata i najčešće iznosi 1 : 5 ili 1 : 10.
Svaka promena ovih odnosa preko dozvoljene granice dovodi do
promene svojstava ekstrakata (boja, miris, taloženje, sadržaj
aktivnih principa).
Biljni ekstrakti
Standardizacija i normiranje ekstrakata
• Ako se za neki ekstrakt ne zna aktivni princip odgovoran za njegovo
delovanje ili je aktivnost rezultat sinergizma većeg broja komponenata,
onda se radi definisanja njegovog kvaliteta zahteva minimalna količina
nekog karakterističnog sastojka. Ovakav ekstrakt označava se kao
standardizovan.
Npr.
-hipericin u herbi kantariona
-cinarin u listu artičoke
-valerenska kiselina u korenu valerijane
• Za ekstrakt se kaže da je normiran, ako se radi definisanja njegovog
kvaliteta zahteva minimalna količina sastojka ili grupe sastojaka za koje
je utvrđeno da su nosioci delovanja.
Npr.
-antrahinoni u listu i plodu sene
-escin u semenu divljeg kestena
-glicirizinska kiselina u korenu sladića
Biljni ekstrakti u kozmetičkim proizvodima
Biljni ekstrakti nalaze primenu u skoro svim oblicima
kozmetičkih preparata, zahvaljujući svom specifičnom
delovanju.
Savremeni kozmetički preparati često treba da ispolje
višestruko delovanje. Ovakvi multiaktivni kozmetički
proizvodi se dobijaju kombinacijom različitih biljnih
ekstrakata ili se nekim pogodnim rastvaračem ekstrahuje
odgovarajuća biljna smeša.
Uprkos generalno dobroj podnošljivosti, biljni
ekstrakti i biljni kozmetički preparati koji ih sadrže
mogu da ispolje i neželjene efekte:
Biljni ekstrakti u kozmetičkim proizvodima
Izolovani aktivni principi iz biljaka deluju najefikasnije i
sa najmanje neželjenih efekata, ali su i veoma skupi.
Koriste se za izradu preparata koji zahtevaju najviše
standarde neškodljivosti (preparati bebi i dečije
kozmetike, preparati za osetljivu kožu).

Opravdanost primene biljnih
ekstrakata
(umesto izolovanih sastojaka)

Biljni ekstrakti su znatno jeftiniji od
čistih izolovanih biljnih sastojaka.
Nekada je aktivnost ekstrakta
posledica sinergizma većeg broja
komponenata.
Za neke ekstrakte nisu poznati
aktivni principi ili grupe aktivnih
principa.
• Azulen iz etarskog ulja kamilice, Aetheroleum Matricariae
• -Bisabolol iz kore tropskog drveta Vanillosmopsis erythropappa
• Apigenin iz cvasti kamilice, Matricariae flos
• Rutin iz perikarpa plodova Citrus vrsta, cvetova japanskog
bagrema, Sophora japonica
• Bioflavonoidi iz perikarpa plodova Citrus vrsta
• 18-Gliciretinska kiselina, glicirizinska kiselina iz korena sladića,
Glycyrrhiza glabra
• Escin iz semena divljeg kestena, Aesculus hippocastanum
• Ruskogenin iz rizoma kostrike, Ruscus aculeatus
• Aziatikozid, madekasozid, aziatična kiselina iz lista centele,
Centella asiatica


• Ehinakozid iz korena Echinacea angustifolia
• Hlorogenska kiselina iz semena kafe, Coffea arabica
• Antocijani iz ploda borovnice, Vaccinium myrtillus)
• Proantocijanidini (katehini) iz lista zelenog čaja, Thea sinensis (Camellia
sinensis)
• -Glukani iz semena ovsa, kvasca
• Usninska kiselina iz talusa islandskog lišaja, Cetraria islandica
Neželjeni efekti biljnih ekstrakata
Bijni ekstrakti čine osnov prirodne i organske kozmetike.Mogu biti uzrok pojave
lokalnih i sitemskih neželjenih efekata posle perkutane resorpcije, udisanja ili
gutanja.
 iritacija
alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti): npr. propolis, peru-balzam, etarsko ulje
karanfilića, eugenol, izoeugenol; cimetaldehid
kontaktni dermatitis: seskviterpenski laktoni sa egzocikličnom metilenskom grupom (npr.
helenalin iz Arnicae flos; antekotulid u Matricariae flos (Asteraceae)
 fotosenzibilizacija (fototosičnost): furanokumarini (Apiaceae), hipericin (Hypericum
perforatum)).
OH
O
OH
HIPERICIN: R=CH3
PSEUDOHIPERICIN: R=CH2OH
O
O
HO
R
HO
CH3
O
ANTEKOTULID
OH
O
OH
Neželjeni efekti biljnih ekstrakta
Reakcije preosetljivosti


Naročito su reaktivni sastojci biljaka male
molekulske mase koji su u stanju da se
kovalentno vežu za proteine i tako formiraju
imunogene
Reakcije preosetljivosti mogu da budu
posredovane antitelima (tipovi I,II,III) ili
T-limfocitima (tip IV)
Topikalni
put primene često dovodi do
senzibilizacije, a to može predstavljati opasnost od
nastanka alergijske reakcije pri sistemskoj upotrebi .
Neželjeni efekti biljnih ekstrakta
Tipovi reakcija preosetljivosti




Tip I – anafilaktička reakcija / alergije
(IgE): anafilaktički šok, urtikarija, rinitis,
konjuktivitis, bronhospazam
Tip II – citotoksične reakcije (IgG,
zavisne od komplemenata):
agranulocitoza, trombopenija,
hemolitička anemija
Tip III – imunokompleksne reakcije
(IgG): serumska bolest
Tip IV – ćelijska preosetljivost (T
limfociti): kontaktni dermatitis
Neželjeni efekti biljnih ekstrakta
Biljni alergeni
1.Pojedine biljke u sekretornim strukturama sadrže HISTAMIN koji
može dovesti do pojave inflamacije i alergijskih reakcija
Primer:Urtica dioica-kopriva
2.POLIFENOLI, mogu da se oksiduju do hinona koji se vezuju za
proteine i grade kompleks-antigen
Primer:benzohinon primin javlja se na površini listova jagorčevine i
dovodi do pojave plikova i oštećena kože
3.GINKOIČNA KISELINA-prisutna u plodu ginka,ali se nalazi u
malim količinama i na izdancima pa je njeno prisustvo u
komercijalnim ekstraktima ginka (baš zbog alergenog
potencijala)ograničeno,
4.TERPENI
primer:SESKVITERPENSKI LAKTONI
Ova jedinjenja imaju raznovrsna farmakološka dejstva zbog
prisustva nezasićene veze u γ-laktonskom prstenu.Vezuju
se za enzime i vrše ireverziilnu alkilaciju.
Neželjeni efekti biljnih ekstrakta
Biljni alergen
6. ETARSKA ULJA kao koncetrisane smese vrlo aktivnih
jedinjenja mogu da deluju kao iritansi, senzibilizatori i
fotosenzibilizatori(ISPARLJIVI MONOTERPENI)
7.FURANOKUMARINI-dovode do
fotosenzibilizacije
(Apiaceae,Asteraceae,Rutaceae)
Fotosenziilizaciju mogu da izazovu i
NAFTODIANTRONSKI sastojci kantariona
i to pri primeni per os.
Neželjeni efekti biljnih ekstrakta
Fototoksičnost etarskih ulja
Faktori koji utiču na fotoksični odgovor su :

prisustvo melanina u koži

mesto aplikacije ulja

hidratisanost kože

interval vremena između nanošenja ulja

izloženost UV zracima
Maksimalna reakcija se javlja ako je interval 30-45 min, dok se interval
duži od dva sata smatra bezbednim.
Fotosenzitivnost je proporcionalna koncentraciji primenjenog ulja. Pri
normalnoj topikalnoj primeni koja podrazmeva max 5% etarskog ulja u
baznom ulju ili nekom proizvodu, uglavnom se ne javlja.
Neka ulja ne izazivaju neželjenu reakciju kože prilikom prve aplikacije,
već se ona javlja kasnije, posle više učestalih nanošenja (Cinnamomum
verum kim, Pimpinella anisum anis).
Postoji mogućnost da nakon senzibilizacije na jednu vrstu ulja dođe do
senzibilizacije na neki drugi sastojak slične strukture




Procena bezbednosti pri upotrebi kozmetičkih
proizvoda koji u osnovi imaju prirodne sastojke
zahteva sjedinjavanje dva tipa podataka:
podaci o toksičnosti sastojaka i
podatci o stepenu i načinu izloženosti.
Takva procena je složen proces koji zahteva
visoko kvalifikovane stručnjake.
Procena izloženosti

Izloženost odredjenom sastojku procenjuje se na
osnovu:







tipa kozmetičkog proizvoda za koji je sastojak upotrebljen
količine sastojka u svakom proizvodu
količine svakog proizvoda koji dolazi u kontakt sa potrosačem
prilikom jedne aplikacije
dužine i učestalosti primene različitih proizvoda koji sadrže
sastojak
ukupne površine tela izložene proizvodima pri svakoj primeni
predvidive pogrešne upotrebe koja može da poveća izloženost
Treba da se razmatraju ne samo delovi ljudskog tela koji su
predviđeni da budu izloženi kozmetičkom proizvodu, vec i
drugi delovi koji mogu da dodju u dodir sa gotovim proizvodom
prilikom korišćenja. Na primer, preparati za kosu mogu da udju
u oči, aerosol preparati mogu da se udahnu, a ruževi mogu da
se progutaju.
Procena toksičnosti
Procena toksičnosti se zasniva na podacima o
• lokalnom delovanju
• sistemskom delovanju. Imajući ovo u vidu, neophodno je da se
sprovedu adekvatna ispitivanja o apsorpciji kroz kožu i/ili drugim bitnim
načinima izloženosti.
Podaci o lokalnom delovanju obuhvataju
• iritaciju kože, sluzokože i oka
• reakcije preosetljivosti (alergijski, tj. kontaktni dermatitis)
• fototoksičnost (forosenzibilnost),
Podaci o sistemskom delovanju obuhvataju podatke o:
• mutagenosti
• kancerogenosti
• embriotoksičnosti
• teratogenosti
• reproduktivnoj toksičnosti
• kao i o opštoj toksičnosti i delovanju na
specifične organe.
• pirolizidinski alkaloidi (hepatotoksično) (npr. Borraga officinalis i
Symphytum officinale)
• šafrol (kancerogen) (u preko 50 vrsta i varijeteta, npr. Cinnamomum
spp., Hamamelis virginiana i Rosmarinus officinalis)
Upotreba produkata koji sadrže šafrol prihvatljiva je
samo za odrasle sve dok njegova zastupljenost u
krajnjem proizvodu ne prelazi 50mg/kg. Kozmetički
proizvodi za decu ne treba da sadrže safrol.