Transcript Greske u preventivi

SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE ŠTETE
NASTALE USLED GREŠAKA (PROPUSTA) PRI
PREVENTIVNIM PREGLEDIMA (AKTIVNOPSTIMA)
U MEDICINI RADA
Prof. dr Milan Pavlović
VELIČINA PROBLEMA
 Prema
izvještaju Instituta za
medicinu, Sjedinjenih Američkih
Država iz 2000. god. u SAD godišnje
umire između 44.000 i 98.000
pacijenata zbog lekarskih greški.
Ako se uzme najniža procena to
znači da je lekarska greška na osmom
mestu po uzroku smrtnosti u SAD
Član 197 Zakona o zdravstvenoj
zaštiti Srbije
„Pod stručnom greškom, u smislu ovog
zakona, podrazumeva se nesavesno lečenje,
odnosno zanemarivanje profesionalnih
dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite,
odnosno nepridržavanje ili nepoznavanje
utvrđenih pravila i profesionalnih veština u
pružanju zdravstvene zaštite, koje dovode do
narušavanja, pogoršavanja povrede, gubitka ili
oštećenja zdravlja ili delova tela pacijenta“.
KRIVIČNA ODGOVORNOST
SPECIJALISTE MEDICINE RADA
 Krivično delo iz člana 251 KZ:
„Nesavesno pružanje lekarske pomoći” i
člana 141 „Neovlašćeno otkrivanje tajne”.
Član 37 Zakona o zdravstvenoj zaštiti
govori o obavezi zdravstvenih radnika da
podatke o bolesti pacijenata čuvaju kao
profesionalnu tajnu
- U praksi specijalista medicine rada veoma
retko pravi grešku iz člana 251 KZ
Oduzimanje licence po Pravilniku
Lekarske Komore Srbije
 „Ako zdravstveni radnik u obavljanju
zdravstvene delatnosti načini stručnu grešku
kojom se narušava, odnosno pogoršava
zdravstveno stanje pacijenta“.
To bi mogao da bude slučaj povrede radnika kog je
specijalista medicine rada pri prijemu na posao
osposobio za radno mesto gde postoji povećan rizik
od povrede iako kandidat ima oboljenje koje
prestavlja kontraindikaciju za takvo radno mesto
GREŠKE PRI OBAVLJANJU
PREVENTIVNIH PREGLEDA
 Najčešće se radi o greškama koje su predmet
sudskog spora po Zakonu o obligacionim
odnosima
U članu 40 Zakona o zdravstvenoj zaštiti Srbije
propisano je pravo pacijenta na naknadu štete u
slučaju da je stručnom greškom zdravstvenog
radnika ili zdravstvenog saradnika uzrokovana
šteta na telu pacijenta ili pogoršanje njegovog
zdravstvenog stanja
Prethodni i periodični lekarski
pregledi
„Pravilnik o prethodnim i periodičnim
lekarskim pregledima zaposlenih na
radnim mestima sa povećanim rizikom“
periodicitet pregleda, obim pregleda,
načini izveštavanja posle pregleda i
drugo
opšti pregled i specifični pregled
Prethodni i periodični lekarski
pregledi
opšti pregled je isti za sve zaposlene
specifični pregled zavisi od radnog mesta
obim i sadržaj specifičnog pregleda
zavisi od rizika i zdravstvenih zahteva koje
moraju ispunjavati zaposleni na radnom
mestu
ZNAČAJ AKTA O PROCENI RIZIKA
Sa aspekta lekarske odgovornosti posebno
je značajna odredba da u uputu za pregled
treba da bude navedeno:
- kratak opis poslova na radnom mestu;
-procenjeni rizici na radnom mestu i u radnoj
okolini shodno Aktu o proceni rizika;
- posebne zdravstvene sposobnosti
utvrđene Aktom o proceni rizika koje
zaposleni mora ispunjavati
LEKARSKE GREŠKE I PROPUSTI PRI
OBAVLJANJU PREGLEDA
1. Nedijagnostikovanje oboljenja, posebno
onih koji su kontraindikacija za obavljanja
posla na aktuelnom ili budućem radnom
mestu;
2. Pogrešna ocena zdravstvene sposobnosti
za rad na aktuelnom ili budućem radnom
mestu;
3. Propuštanje obaveštavanja zaposlenog i
njegovog izabranog lekara da je utvrđen
poremećaj zdravstvenog stanja
SPOROVI KOD NEPOSTOJANJA
LEKARSKE GREŠKE
Pregledani radnik ili njegov poslodavac nisu
zadovoljni datom ocenom radne sposobnosti jer:
 Lekar je nakon prethodnog pregleda dao ocenu
da postoje zdravstvene smetnje za rad na
radnom mestu za koji kandidat konkuriše;
 Lekar je nakon periodičnog pregleda dao ocenu
da postoje zdravstvene smetnje za rad na
aktuelnom radnom mestu;
 Poslodavac je nezadovoljan jer mora promeniti
radno mesto radniku shodno ZBZR (član 43)
UZROCI NEDIJAGNOSTIKOVANJA
BOLESTI PRI PRETHODNIM I
PERIODIČNIM PREGLEDIMA
1. Nejasna klinička slika i atipični simptomi
bolesti;
2. Nedostupnost potrebnih medicinskih
uređaja za dijagnozu (skener za tumor
mozga, holter EKG za neke poremećaje
srčanog ritma i sl.)
3. Slaba saradnja ili potpuna agravacija radnika
4. Nedostupnost medicinske dokumentacije
5. Ograničeno medicinsko znanje lekara
6. Ograničeno vreme pregleda radnika
UZROCI POGREŠNE OCENE
ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ZA RAD
1. Nedijagnostikovanje oboljenja koje je
kontraindikacija za rad;
2. Greške u Aktu o proceni rizika, posebno u
delu o zdravstvenim zahtevima potrebnih
za rad - npr. nije navedeno da su krize
svesti i vrtoglavice kontraindikacija za rad
na radnim mestima kao što su: rad sa
mašinama u pokretu, nad vodom,
dubinom, pored otvorenog plamena i
slično;
UZROCI POGREŠNE OCENE
ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ZA RAD
2. Uopštena ocena službe medicine rada o
zdravstvenim sposobnostima potrebnim
za rad na radnom mestu sa povećanim
rizikom (na primer: normalna funkcija
kardiovaskularnog, respiratornog, ili
drugog sistema)
•
Nisu pobrojani svi rizici na radnom mestu i u
radnoj okolini pa specijalista medicine rada neće
predvideti i posebne zdravstvene uslove za
takvo radno mesto. A to je greška tehničkih
stručnjaka i poslodavca.
OSTALI UZROCI POGREŠNE OCENE
ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ZA RAD
1. Nedovoljno znanje lekara o oceni
radne sposobnosti
2. Lekar ne kontroliše identifikacione
dokumente onih radnika koje pregleda
3. Pritisci na lekara iz različitih izvora
Profesionalni rizici odgovorni su
za:
1. 37% bolova u leđima (Fingerhut i sar. Med Lav.
2006. god)
2. 13% od svih slučajeva HOBP i 11% bronhijalne
astme (Blanc i sar., Thorax 2009.god.)
3. HOBP u 10% kod pušača a kod nepušača u
50% (studija u Švedskoj 2004., Bergdahl i sar.)
4. Prevalencija arterijske hipertenzije u SAD 2002.
17,3% proizvodnih radnika i 14,0% službenika
5. U Srbiji hipertenzija je nađena kod 39,9%
radnika eksponovane i 25,7% kontrolne grupe
(Jovanović i sar. 2004. god.)
NAJČEŠĆE POSLEDICE USLED
LEKARSKE GREŠKE KOD
PREVENTIVNIH PREGLEDA
1.
2.
3.
4.
Povrede na radu
Profesionalne bolesti
Bolesti u vezi sa radom
Neprofesionalne bolesti koje se
reperkutuju na radnu sposobnost i
životnu aktivnost zaposlenog
NAJČEŠĆE POSLEDICE USLED
LEKARSKE GREŠKE KOD
PREVENTIVNIH PREGLEDA
5. Nemogućnost zaposlenja na željenom
radnom mestu
6. Obaveza promene radnog mesta za
radnika što on često ne želi
(tehnološki višak) a poslodavcu to
predstavlja teret
Najčešća oboljenja koja doprinose
nastanku povreda
1. Oboljenja praćena krizama svesti (epilepsija,
šećerna bolest, poremećaji ritma srca, tumori
mozga, teški astmatski napadi, infarkt srca,
moždani udar, aortna stenoza, tranzitorni
ishemijski atak mozga, aneurizme krvnih sudova;
2. Vertigo
3. Sleep apnea syndrom
4. Slabovidost
5. Koštano-mišićne promene - smanjena mobilnost
PROFESIONALNA OBOLJENJA I
BOLESTI U VEZI SA RADOM
Može doći do tužbe i sudskog procesa
ako:
1. Nakon periodičnog pregleda, specijalista
medicine rada, ne dijagnostikuje ili ne
informiše zaposlenog da boluje od bolesti
koja se može priznati za profesionalnu ili
da sumnja na profesionalno oboljenje i da
mu upustvo kome treba da se obrati da bi
se bolest utvrdila.
PROFESIONALNA OBOLJENJA I
BOLESTI U VEZI SA RADOM
Može doći do tužbe i sudskog procesa
ako:
2. Lekar kasni sa dijagnozom ili ne
dijagnostikuje profesionalno oboljenje
(primer: pneumoconioze)
3. Ne prijavi profesionalno oboljenje ili
bolest u vezi s radom shodno ZBZR
PREVENCIJA LEKARSKIH GREŠAKA
KOD OBAVLJANJA PREVENTIVNIH
PREGLEDA - 1
1. Doslovce se pridržavati postojećih
zakona i pravilnika vezanih za ove
preglede
2. Koristiti domaće i međunarodne
preporuke za dijagnostiku i prevenciju
bolesti i povreda
3. Proučiti akt o proceni rizika datog
preduzeća
4. Medicinska istina je najvažnija - ne
podleći pritiscima poslodavca i zaposlenih
PREVENCIJA LEKARSKIH GREŠAKA
KOD OBAVLJANJA PREVENTIVNIH
PREGLEDA - 2
5. U oceni zdravstvene sposobnosti za rad
biti decidan i konkretan – ne uopšten
6. Tražiti od radnika da daju pisanu izjavu da
ne boluju ni od kakve bolesti ili ako boluju
izveštaj ne davati dok se ne dobije
zdravstveni karton izabranog lekara na
uvid
7. Tražiti identifikacioni dokument od radnika
ZAKLJUČAK
1. Lekarske greške su moguće pri
obavljanju prethodnih i periodičnih
pregleda ali su mnogo ređe nego pri
drugim pregledima i intervencijama
2. Zbog ovih grešaka lekar odgovara
materijalno po zakonu o obligacijama a
veoma retko greške su krivična dela