Slide 1

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 2

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 3

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 4

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 5

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 6

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 7

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).


Slide 8

Odrastanje
Sir Francis Galton je rođen 16.02.1822.god. u Engleskoj,
bio je polimat, psiholog, antropolog, eugeničar, geograf, pronalazač, meterolog, genetičar i statističar.
Bio je rođak Čarlsa Darvina, čija se porodica bavila medicinom i naukom. Nazivali su ga čudom od deteta, a takvu
titulu dobio je zahvaljujući mnogobrojnim veštinama i sposobnostima koje je ispoljavao i u ranom detinjstvu. Naučio
je da čita u drugoj godini, sa 5 godina je učio grčki i latinski,
a u šestoj godini je počeo da čita literaturu za odrasle.
Pohađao je školu King Edward’s, ali je negodovao zbog
uskog i klasičnog nastavnog programa, pa je napustio u 16toj godini. Roditelji su ga usmerili ka medicinskoj profesiji i
studirao je dve godine na Birmingham General Hospital i
King’s College, University of Cambridge. Zatim se posvetio
matematičkim studijama na Trinity College, University of
Cambridge, od 1840. do početka 1844. godine.

Smrt njegovog oca 1844. godine je uticala na to da napusti studije
medicine, okreće se putovanju u inostranstvo i tehničkim izumima.
Pridružio se u Royal Geographical Society 1850. godine i u naredne
dve godine sproveo je zahtevnu ekspediciju, u tada malo poznate delove Afrike (današnju Namibiju). Napisao je veoma uspešnu knjigu o svom iskustvu u
toku ekspedicije. Nagrađen je zlatnom medaljom od strane RGS 1853. god. i srebrnom
medaljom od strane French Geographical Society za svoja kartografska istraživanja. U
avgustu 1853. se oženio sa Louisa Jane Butler, sa kojom je proveo 43 godine, ali bez
potomstva.
Dao je doprinos u mnogim naučnim oblastima: meterologiji ( prve “mape vremena” ),
statistici ( regresija i korelacija ), biologiji ( mehanizmi nasledstva ) kao i u kriminologiji
( otisci prstiju ). Mnogo toga pod uticajem svoje sklonosti ka brojanju i merenju.
Bio je veoma aktivan u britanskom Udruženju za unapređenje nauke, gde je predstavljao mnogo radova na različite teme od 1858. do 1899. godine.

Nasleđe i eugenika
Publikacija njegovog rođaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta” 1859. godine je događaj
koji je promenio Galtonov život. Veliki deo ostatka života Francis je posvetio istraživanju
varijacije u ljudskoj populaciji i njene implikacije. Uspostavio je istraživački program koji
je obuhvatao više aspekata ljudskih varijacija, od mentalnih karakteristika do visine, od
slika lica do otisaka prstiju. To je zahtevalo osmišljanje novih mera osobina, rad sa kolekcijama podataka, otkrivanje novih statističkih tehnika za opisivanje i razumevanje podataka. Galton je bio zainteresovan za pitanje da li su ljudske sposobnosti nasledne, zbog
toga je proučavao rođake uglednih ljudi. Ako su kvaliteti nasledni, obrazložio je, trebalo
bi da postoji više istaknutih ljudi među rođacima, nego među opštom populacijom. Da bi
to proverio izmislio je metod historiometry (proučavanje karakteristika pojedinca). Dobijene podatke iz širokog spektra biografskih izvora prikazivao je tabelarno
i upoređivao na različite načine.
Pokazao je da broj istaknutih rođaka
opada kako se prelazi iz prvog kolena
na drugo i sa drugog na treće. On je

to shvatio kao dokaz o nasleđivanju sposobnosti. Mislio je da
može još više da sazna, i sledeće pitanje je bilo poređenje blizanaca. Njegov metod je obuhvatao testiranje koje je za cilj
imalo da da odgovor na pitanje da li se blizanci koji su rođeni
slični razilaze u različitim sredinama, i obrnuto, da li blizanci
različiti po rođenju postaju slični ako odrastaju u sličnim sredinama. Dok se bavio ovakvim istraživanjima postavio je temelje
savremene oblasti genetike ponašanja. Prepoznao je takođe
da kulturne okolnosti utiču na sposobnost građana jedne civilizacije i njihov reproduktivni uspeh. Sve ove teme je razradio u
delu “Hereditary genius” (1869.). Galton je 1883. godine uveo
termin eugenika. Pronašao je biometrijski pristup u proučavanju nasleđa koje se odlikuje upotrebom statističkih tehnika za
proučavanje kontinuiranih osobina i skala stanovništva sa aspekta nasleđivanja. Ovaj
pristup su kasnije preuzeli Karl Pearson i WFR Weldon.

Inovacije u statistici
Francis Galton je stvorio statistički koncept korelacije i regresije. On je bio prvi koji je
primenjivao statističke metode za proučavanje ljudskih razlika i nasleđivanja inteligencije
i uveo je upotrebu upitnika i anketa za prikupljanje podataka o ljudskim zajednicama, što
mu je bilo potrebno za njegove radove, kojih je objavio više od 340 uključujući i izdate
knjige. Statističke tehnike koje je Francis Galton osmislio i razvio (korelacija, regresija)
čine osnovni alat u svim društvenim naukama. U osnovi bilo koje
statističke analize je koncept variranja merenja: ona imaju neku
očekivanu, srednju vrednost i sve vrednosti su raspoređene oko nje.
Varijacija nam meri ta odstupanja od srednje vrednosti. Pri kraju
1860. godine Galton je osmislio meru za kvantifikovanje normalnog
variranja, tj. meru za određivanje disperzije: standardnu devijaciju.
Galton je bio pažljiv posmatrač. U poseti sajmu stočarstva 1906.,
naišao je na intrigantno takmičenje. Na displeju je prikazivan vo, a
meštani su bili pozvani da pogode težinu životinje nakon što je ona
zaklana i obrađena. Bilo je skoro 800 učesnika, ali nijedna osoba
nije pogodila tačnu težinu od 544,4 kg. Galton je izjavio da srednja

procena izražava „glas naroda“, a svaka druga procena je bila osuđivana kao preniska ili
previsoka od većine učesnika. On je izračunao ovu srednju vrednost ( u modernoj terminologiji-medijanu ) i ona je iznosila 547,5 kg, što je na njegovo iznenađenje bilo
odstupanje od 0,8% od težine izmerene od strane sudija. Proučavajući varijacije Galton
je izumeo uređaj koji je poznat pod nazivom bean
machine, kao sredstvo za dokazivanje, odnosno demonstraciju Centralne granične teoreme i normalne
raspodele. Mašina se sastoji od vertikalnih ploča i
isprepletanih redova igli. Zrna su ubacivana odzgo i
udarala su o igle koje su im menjale pravac prilikom
pada. Na kraju bi sva zrna formirala gomilu na dnu,
koja je mogla da se aproksimira oblikom zvona, tj.
formirala su približnu normalnu raspodelu.
Auguste Bravais, francuski fizičar, je bio prvi koji je razvio ono što će kasnije postati
koeficijent korelacije (1846. godine). Nakon ispitivanja dužine podlaktice i merenja visine
Galton je ponovo nezavisno otkrio koncept korelacije 1888. godine, jer je uvideo
vezu između ove dve veličine. On je demonstrirao primenu koncepta korelacije u

proučavanju nasleđivanja, antropologije i psihologije.
Tokom 1888.godine Galton je proučavao verovatnoću da dve
osobe imaju isti otisak prsta i bavio se proučavanjem uticaja
nasleđivanja i rasnih razlika u otiscima prstiju. Pisao je o tehnikama za identifikovanje preko otisaka i osmišljao sisteme za
klasifikacije koji se i danas koriste. Njegov statistički naslednik
je bio Karl Pearson koji je napisao detaljnu Galtonovu biografiju
iz više delova, pri čemu je poslednji
deo napisao nakon Galtonove smrti 17. januara 1911. godine.
Za svoj rad Galton je primio brojne značajne nagrade, kao i
brojna odlikovanja, kao što su Copley medal od strane Royal
Society (1910.), medalja za izuzetna dostignuća; The highest
award od Royal Geographical Society; bio je izabran za člana
prestižnih klubova, kao što je Kraljevsko društvo (1860.);
uručena mu je Darwin medal, Royal Society (1902.).