Slide 1

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 2

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 3

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 4

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 5

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 6

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 7

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 8

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 9

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 10

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 11

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 12

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 13

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 14

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 15

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 16

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 17

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 18

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 19

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 20

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 21

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 22

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 23

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 24

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 25

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.


Slide 26

One su višegodišnje zeljaste biljke.Žive na vlažnim
i suvim livadama,barama i šumama.Na granama
i stablu nalaze se listovi različitog oblika.Cvetovi
su dvopolni različitih boja.

Kukurek je šumska zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz
istoimenog roda i porodice ljutića.
Kukurek može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i
smrt!
Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno
iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju.
Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto
deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su
slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i
dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti,
skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice
preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnikaje
mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem.
Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena
su crne sjajne boje.
Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona.
Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

Biljke iz ove grupe grade listopadne šume o obale mora do visokih
planina.To su drvenaste biljke koje rastu kao krupno drveće i
žbunovi.Listovi su prosti,celi kao kod bukve ili ražnjeviti kao kod
hrasta.Cvetovi su jednopolni,sitni i nalaze se na istoj biljci.

Hrast je rod listopadnog i zimzelenog drveća i
žbunja iz porodice bukava. Režnjeviti, nazubljeni ili
celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici,
najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku.
Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci
(jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u
zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi
su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili
u manjim grupama, bez
krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato
i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa
centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju
Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna
vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, severnu
Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg
jugoistoka.

Ova porodica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke.Listovi su prosti
ili deljeni.Plodovi su najčešće zbirne oprašice ili kuštunica.Ovoj
porodici pripada veliki broj biljaka koje se koriste u ishrani.

Jagoda je rod skrivenosemenica iz porodice ruža s
desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene
u severnom umerenom pojasu, a samo jedna
u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni
od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične
listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i
razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.
Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko
20.000 sorti jagode,različitih privredno-bioloških
osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu , pa i
kod nas, vrlo dinamičan,tako da se brže menja
nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza
promena,uglavnom,dolazi zbog njenog kratkog
veka i stalnog stbaranja nobih sorti,koje poseduju
neku bolju osobinu.
Od oko pedesetak sorti jagode,koje se sada gaje u
našoj zemlji,na osnovu njihovog
proučavanja,preporučujemo za gajenje kao najbolje
sledeće,svrstane po vremenu sazrevanja

Pored velikog broja samoniklih vrsta, ovoj
porodici pripadaju i gajene biljke.

Kupus je dugogodišnja, kultivisana,
zeljasta biljka koja predstavlja važno
povrće u ishrani. Nastala je
selekcijom divljeg kupusa u dugom
vremenskom razdoblju. U Grčku je
dospeo u 4. veku p. n. e.
Kupus je dvogodišnja ili višegodišnja
zeljasta biljka. U toku prve godine
obrazuje se „glavica“ koju čini skraćeno
stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih
mesnatih listova. Sledeće godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji
listovi na stabljici su široki, obuhvataju
stabljiku a gornji su duguljasti sedeći.
Cvetovi su grupisani u vršne
rastresite grozdove. Krunični listići su žuti
a plod je ljuska. Cveta od aprila do maja.

Pored velikog broja zeljastih biljaka ovom grupi
pripadaju i drvenaste poput bagrema.Cvetovi biljaka ove
porodice podsećaju na raširena krila leptira po čemu su i
dobile naziv.

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice
mahunarki, velike hranljive vrednosti.
Najpoznatija je i najrasprostranjenija
mahunarka u celom svetu i kao povrtarska
kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki.
Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i
začinima, a dostupnost tokom cele godine
njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji
ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge
mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi.
Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka,
donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku
zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna
povrtarska kultura, osim krompira, nije
razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj.
Najveći proizvođači su Indija, Kina,
Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj
bio samo samo puzavica.

One su zeljaste biljke i najmirisnija
porodica.Obuhvata veliki broj lekovitih biljaka.

Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa
podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci.
Stabljika je uspravna ili polegnuta,
getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a
naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju
peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto
kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto
dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom
dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do
avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se
razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka
miriše.
Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste
na vlažnim mestima.

Obuhvataju veliki broj povrtarskih biljaka kao i
neke otrovne biljke.

Plavi patlidžan jednogodišnja je vrsta biljke iz roda
pomoćnica. Areal rasprostranjenja ove vrste
obuhvata istočnu Indiju i Šri Lanku, ali je
ranom domestifikacijom proširen najpre na područje
istočne Azije, Mediterana i Evrope, a kasnije i
na američke kontinente. Uzgaja se zbog plodova koji
se koriste kao povrće.
Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta
biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje
ponekad nosi trnove. Listovi su veliki, sa dugačkim
lisnim drškama, do 15 cm dugi i do 10 cm
široki. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova,
pojedinačni su ili ređe u
manjim cvastima. Plod je bobica, najčešće
ljubičasto-plave boje, ali može biti i zelena, žuta ili
bela.

Ova porodica je najbrojnija i cvasti su im u obliku
malih ili velikih glavica.

Maslačak je rod biljaka iz
familije glavočika.Na teritoriji
Srbije se najčešće sreće
vrsta Taraxacum officinale i
naziv maslačak upućuje i na nju.
Maslačak je zeljasta, višegodišnja
biljka ispinjena mlečnim sokom.
Listovi su po obodu testerasto
usečeni i obrazuju prizemnu
rozetu. Jezičasti i cevasti cvetovi
žute boje sakupljeni su u
glavičaste cvasti. Plod je ahenija
prilagođena za raznošenje
vetrom. Involukrum grade
uskolancelasti, zeleni listovi koji
su, kada biljka cveta ili obrazuje
plod, okrenuti nadole.

U semenu imaju jedan kotiledon.Klicin koren odumire a
zamenjuju ga mnogobrojni bočni korenovi.Provodni
snopići su nepravilno raspoređeni po stablu.

Ovo je brojna grupa biljaka koje imaju u zemlji lukovice
ili krtole.Listovi su sedeći sa paralelnom nervaturom.

Lala ili tulipan je naziv roda monokotiledonih biljaka. Rod
obuhvata oko 100 vrsta, prirodno rasprostranjenih u Aziji,
južnoj Evropi i severnoj Africi. Centar
diverziteta (postojbina najviše vrsta) su oblasti planina
Pamir i Hindukuš, kao i stepe Kazahstana. Veliki broj vrsta,
kao i uzgojenih kultivara i hibrida, koristi se kao ukrasno
bilje u baštama, žardinjerama i parkovima.
Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine,
duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu
zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom,
tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do
75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim
sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka
cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet,
koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja
ili nijansi: beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili
tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore
navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama
kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa
zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom.

One su najbrojnija grupa skrivenosemenica široko
rasprostranjene,ali ih najviše ima u tropskim predelima.

Gospina papučica je evropska vrsta orhideje koja
u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od
reči , što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote)
i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što
se ponavlja i u drugom delu imena takođe znači cipelica.
Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz
puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena
kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi,
ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7–15 cm, a široki 3,5–7 cm. Eliptični su
i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na
naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u
grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u
grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva
žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku
papučice, duga je 3–4 cm, tek neznatno kraća od četiri
purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno
dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

One su široko rasprostaranjena grupa biljaka.Rastu na
otvorenim staništima i grade posebne zajednice,poput
livada,prerija,stepa i savana.Imaju paralelenu lisnu
nervaturu,jedan kotiledon,cvasti u obliku klasa.

Pšenica je biljka koje se uzgaja širom
sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta
biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i
druga je na lestvici ukupne proizvodnje
prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok
je trećapirinač.
Pšenična zrna su glavni prehrambeni
proizvod koji se koristi za
dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine
itd; i za fermentaciju u
proizvodnji piva, alkohola, votke i biogori
va. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi
brašna naziva semekinja. Pšenica se seje
na određenom prostoru kao krmno bilje,
a slama se koristiti kao zastirka u stajama
i štalama, kao građevinski materijal za
izradu krovova, ili za zidanje balama
slame.