Transcript preuzmite prezentaciju

LEKOVITE BILJKE ISTOČNE
SRBIJE
Novica Ranđelović, red. prof.
BIOGEOGRAFSKA PODELA SRBIJE
Biogeografska podela Srbije po Lazareviću
ISTOČNA SRBIJA
Karpatska (Đerdap, Zvižd, Homoljske planine,
Homolje, Resava, Kučajske planine, Malinik,
Greben, Miroč, Veliki i Mali Stol, Deli Jovan, Ključ,
Kladovska peščara i Negotinska kotlina);
Balkanska (Rtanj, Tupižnicu, Stara planina,
Ozren, Devica, Leskovik, Svrljiške planine, Vidlič,
Veliki i Mali Stol, Greben, Vlašku i Suvu planinu) i
Rodopska
(Seličevica,
Babička
gora,
Kruševica, Ostrozub, Ruj, Plana, Klinčarnica,
Krvavi kamik, Mi-levska planina, Rudina, Dukat,
Gloška planina, Vardenik, Čemernik, Besna
kobila, Patarica, Kozjak, Đerman i Rujan
planina).
Biogeografksa podela istočne Srbije
FLORISTIČKI DIVERZITET SRBIJE
Do danas je na Balkanu evidentirano oko 7500 taksona
vaskularne flore, a Srbije 3662 taksona (3272 vrste i
390 podvrsta) koji su razvrstani u 766 rodova i 141
familiju.
U knjizi Lekovite biljke SR Srbije navodi se 874 lekovitih
biljaka, od kojih se tradicionalno upotrebljava oko 400,
dok je 279 autohtonih biljaka registrovano kao izvor
lekovitih siro-vina i oko 30 gajenih biljnih vrsta.
NAJČEŠĆE UPOTREBLJAVANE LEKOVITE BILJKE
Achillea millefolium L. (Asteraceae)
Hajdučka trava, hajdučica, stolisnik, beli ravan
Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, sa puzećim
rizomom, uspravnim stablom na kome su brojni, perasto
urezani, dlakavi listovi (stolisnik), sa glavičastim cvastima
na vrhu stabla. Cvetovi u cvastima bele boje ili crvenkasti
(f. rosea).
Vreme cvetanja: od juna do avgusta.
Stanište: na livadama, pašnjacima, kraj puteva, na
napuštenim površinama, po međama, dvorištima itd.
Droga: cvetovi (Millefolii flos), nadzemni delovi biljke (M.
herba).
Lekovito delovanje: stomahik, karminativ, holagog,
antiflogistik, spazmolitik, hemostiptik, deluje antifingistično i baktericidno.
Narodna medicina: protiv anemije, jača krv i organe za
varenje, protiv bolesti stomaka i creva, protiv bolesti jetre
i žuči, leči bronhitis, neurednu menstrua-ciju, hemoroide,
čireve i kožne ospe, protiv glista i glavobolje, i dr.
Hemijski sastav: etarska ulja, vitamin K, gorke materije
(ahilein, flobatanin), tanini, azulen i akonitnu kiselinu,
gume i dr.
Agrimonia eupatoria L. (Rosaceae)
Petrovac, sitni čičak, džigernjak, ožujak
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka, visine do 1 m.
Listovi perasto složeni sa liskama različite veličine,
pokriveni stršećim dlakama. Cvetovi u klasolike grozdove
sakupljeni na vrhu stabla, žute boje. Plodovi sa kukicama
– mali čičak, lako ih raznose životinje (zoohorija).
Vreme cvetanja: od maja do septembra.
Stanište: po šikarama, obroncima, sušnim livadama, po
šikarastim šumama, vinogradima, kraj puteva i dr.
Droga: nadzemni delovi biljke (Agrimoniae herba)
Lekovito delovanje: holagog, blag adstringens, amarum,
spazmolitik, antihelmintik.
Narodna medicina: za lečenje jetre, katara želuca,
proliva, žutice, žučnih kamenaca, protiv krvarenja iz
bubrega, za bolesti slezine, kože i krvotoka, protiv
reumatizma, lenjosti creva, za ispiranje nosa, usta i grla,
za kupke kod upale mišića, protiv dermatita i dr.
Hemijski sastav: etarska ulja, tanini, gorke materije i dr.
Upotreba: čaj i mast.
Alchemilla vulgaris L. (Rosaceae)
Virak, vrkuta, sitna rosanica
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka. Stablo pokriveno dlakama, 10-50 cm visoko, sa
rozetom listova pri dnu. Listovi okrugli, bubrežasti, testerasto nazubljeni ili izreckani. Cvetovi
zelenkasto-žućkasti, u metličastim cvastima.
Vreme cvetanja: od juna do septembra.
Stanište: na svežim livadama i pašnjacima, kraj potoka, od planinskih do alpskih predela.
Droga: nadzemni delovi biljke (Alchemillae herba), ređe
samo listovi (A. folium). Suši se na promaji, u tankom
sloju, da zadrži prirodnu boju.
Lekovito
delovanje:
hemistiptik.
adstringens,
antidiaroik
i
Narodna medicina: koristi se za ispiranje rana,
zaustavljanje krvarenja, kod proliva. Često se kombinuje
sa petrovcem (Agrimonia eupatoria), zečjom stopom
(Geum urbanum) i drugim taninskim biljkama.
Hemijski sastav: nije dovoljno hemijski proučena.
Sadrži 6-8 % tanina, gorke glikozide, malo etarskih ulja,
saponine i flavonoide.
Upotreba: čaj
Althaea officinalis L. (Malvaceae)
Beli slez
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka. Koren zadebljao i razgranat. Stablo do 2 m,
dlakavo. Listovi plišano dlakavi, neprovidno nazubljeni sa razvijenom lisnom drškom.
Cvetovi bledo ružičasti, pojedinačni ili u kratkim cvastima, plodići dlakavi.
Vreme cvetanja: od jula do septembra.
Stanište: na vlažnim mestima kraj reka na močvarnim
livadama, na peskovitom zemljištu.
Droga: koren (Altheae radix), list (A. folium) i cvet (A.
flos). Koren se vadi u jesen ili na proleće, cvet i list se
beru za vreme cvetanja.
Hemijski sastav: 25-30% sluzi, skroba, šećera,
glukoze, pentoza, 2% asparagina i betaina, lecitina,
10% pektina, 7% mineralnih materija bogatih fosforom,
30% skroba.
Lekovito delovanje: antitusik, mucilaginosum, protektiv, laksans.
Narodna medicina: upotrebljava se za lečenje organa
za disanje, zapaljenje grla, gornjih delova organa za
disanje, obloga za opekotine na koži, protiv
gastroenteritisa, zapaljenja debelog creva.
Upotreba: čaj i sirup.
Artemisia absinthium L. (Asteraceae)
Pelin, beli pelin, pelen, pelinek, oksenac, akšenac
Opis biljke: Višegodišnja biljka, polužbun visine do
1,2 m. Stabljika zeljasta, zelena, kasnije odrveni i
nosi lisotve i cvaste. Prizemni listovi sa drškom
višestruko-perasto deljeni, sivo belo prstenasti.
Cvasti metličste i glavičaste, žute, cvetovi žuti
cevasti. Plod gola ahenija.
Vreme cvetanja: od jula do oktobra.
Stanište: na ruderalnim mestima, u naseljima kraj
puteva, na zemljištu koje je bogato azotom.
Droga: vršni delovi biljke u cvetu (Absinthii herba ili
A. summitas).
Hemijski sastav: etarsko ulje do 1,32%, glikozide:
absintin i anabsintin, tanine, karotin, vitamine, C i
B6, jabučnu kiselinu, tujon, azulen i dr.
Lekovito delovanje: gorko-aromatično sredstvo,
holagog, antihelmintik.
Narodna medicina: za pojačano lučenje žuči,
bolje funkcionisanje žlezda u digestivnom traktu, za
poboljšanje apetita, za lečenje gastritisa, kod
poremećaja funkcije jetre, pankreasa i žuči.
Calamintha officinalis Moench. (Lamiaceae)
Gorska metvica, verem trava, divlji bosiljak, mirisna metvica
Opis biljke: Višegodišnja biljka sa kratkim rizomom i dugačkim stalonama na kojima se
razvijaju cvetna stabla. Stablo mutno-zeleno po malo ljubičasto dlakavo (obične i žlezdaste
dlake), visoko do 80 cm. Listovi naspramni sa lisnom drškom i eliptičnom dlakavom i
nazubljenom liskom proređeno dlakavom. Cvetovi dugački do 1,5 cm (2), sakupljeni u
dilazije, ružičasti ili purpurni, retko beli, plodići kruškasti svetlo mrke boje.
Vreme cvetanja: od jula do septembra.
Stanište: raste u vegetaciji šikara i svetlih listopadnih šuma, na kamenjarima, do 1600 m
n.v.
Droga: vrhovi biljke u cvetu (Calaminthae herba).
Vrhovi se otsecaju i brzo suše u hladu, da sačuvaju
prirodnu boju.
Lekovito delovanje: sedativ, spazmolitik, diuretik.
Narodna medicina: uglavnom se koristi kao narodni
lek, jer je u oficijelnoj medicini potisnuta od nane i
matičnjaka. Ulazi u sastav biljnih mešavina kod
nesanice i nervne napregnutosti, kao i za opšte jačanje
organizma. Koristi se i protiv podrigivanja, štucanja i
bolova.
Hemijski sastav: u svežoj biljci nalazi se oko 0,35 %
etarskog ulja, sa pulegonom, ketonima (menton),
terpenima (limonen i pinen), zatim sadrži tanine, gorke
materije i dr.
Calendula officinalis L. (Asteraceae)
Neven, žutelj, ognjac, prstenčac
Opis biljke: Jednogodišnja zeljasta biljka visine do 60 cm. Na zeljastom stablu nalaze se
duguljasti, naspramni listovi. Cvetna glavica je oker žuta do narandžasta. Biljka je vrlo
aromatična i obrasla je maljavim dlakama.
Vreme cvetanja: od maja do oktobra.
Stanište: gajena biljka.
Droga: cvasti (Calandulae flos).
Hemijski sastav: etarsko ulje, flavonoidi,
kalendulozidi, triterpenski alkoholi, steroli,
karotenoidi, ksantofili, tanini, fenolne kiseine, gorki sastojci i dr.
Lekovito delovanje: antiflogistik, spazmolitik, dermatik, sedativ, holagog.
Narodna medicina: za lečenje rana,
čireva, kožnih izraslina, lišaja, promrzlina,
zapaljenja vena nogu, protiv angine, bolesti
organa za varenje i žlezda uz njih (slezina,
jetra), bolesti materice, hloroze i histerije,
protiv bradavica.
Upotreba: čaj, mast, tinktura.
Chelidonium majus L. (Papaveraceae)
Rusa, rosopas, bradavičnjak, lišajevka
Opis biljke: Višegodišnja biljka sa zadebljalim podzemnim rizomom, sa koga polaze zeljasta
dlakava i okrugla stabla, visine od 30-70 cm. Listovi su perasto razdeljeni, odozgo bledo a
odozdo do tamno zeleni. Cvetovi su žuti složeni u štitaste cvasti. Plod je ljuska sa sitnim
semenkama braon boje. Na preseku kroz rizom, list i stablo pojavljuje se narandžasta
tečnost.
Vreme cvetanja: od aprila do septembra (oktobra).
Stanište: kraj puteva, na zaparloženim mestima, kraj plotova, na bedemima, pored reka na
peskovitom zemljištu i dr.
Droga: rizom (Chelidonii radix) nadzemni
delovi biljke u cvetu (C. herba).
Lekovito delovanje: spazmolitik, holagog,
sedativ, bakteriostatik.
Narodna medicina: leči želudac, žuč i jetru,
stišava astmu, leči bubrege i mokraćnu
bešiku, leči kožne bolesti (bradavice i druge
izraštaje), reguliše menstruaciju i dr.
Hemijski sastav: u biljci su otkrivena
sledeća jedinjenja: alkaloidi, flavonoidi,
saponini, organske kiseline i smole.
Upotreba: čaj i tinktura.
Cichorium inthybus L. (Asteraceae)
Vodopija, cikorija, konjogriz, gologuza, cigura
Opis biljke: Višegodišnja biljka sa vretenastim korenom visine 30-60 cm. Listovi su
nazubljeni u rozete pri dnu stabla. Nadzemno stablo je zeleno i bezlisno, a na njemu se
razvijaju cvetovi plave boje u pazuhu listova.
Vreme cvetanja: od jula do septembra.
Stanište: pored puteva, na poluvlažnim livadama, na
zapuštenim livadama kao korov, u ravničarskom i
brdskom regionu.
Droga: koren (Cichorii radix), stablo (C. herba), cvetovi
(C. flos). Koren se sakuplja u jesen.
Lekovito delovanje: holagog, diuretik, stomahik.
Narodna medicina: poboljšava varenje, koristi se protiv
proliva, jača želudac, pospešuje lučenje žuči, čisti slezinu
i bubrege, leči žuticu i anemiju, kožne bolesti, anginu,
ublažava kašalj, olakšava mokrenje, koristi se kao
sredstvo protiv čireva i otoka, za obloge.
Hemijski sastav: gorke materije, fruktoza, inulin.
Upotreba: čaj i umesto kafe.
Fragaria vesca L. (Rosaceae)
šumska jagoda, mamica, jagoda, divlja jagoda
Opis biljke: višegodišnja biljka visine do 30 cm sa nadzemnim izdancima u vidu stolona ili
lozica kojima se ova biljka vegetativno razmnožava. Listovi prizemni, tročlani sa liskama
testerasto nazubljenim. Cvetovi beli na dugačkim drškama cvasti po nekoliko cvetova. Plod
je jagoda koja predstavlja zbirnu orašicu.
Vreme cvetanja: maj i juni.
Stanište: na livadama, u listopadnim šumama, u pojasu hrastovih i brdskih bukovih šuma.
Droga: list (Fragariae folium) i plod (F. fructus). List se bere posle branja plodova, dok je još
zelen, suši se u tankom sloju da zadrži boju. Plod se bere kad sazri, suši se u toku 4 do 5
sati na temperaturi 25 do 30oC, a zatim se dosuši na temperaturi 45 do 65oC.
Lekovito delovanje: antiskorbutna droga, blag adstringens,
zamena za crne čajeve (indijski, ruski, gruzijski), blag diuretik,
antidijaroik.
Narodna medicina: u narodnoj medicini list i plod se koriste kao
blag diuretik za izbacivanje nagomilanih (škodljivih) metabolita,
soli, što je posebno korisno kod podagre, gihta, arteroskleroze i
sl. Zbog sadržaj vitamina C i karotena droga je pogodna u
postoperativnoj terapiji, kod rekonvalescenata.
Hemijski
sastav:
listovi
sadrže
tanine,
flavonoide,
leukoantocijane, tragove etarskog ulja i alkaloida, vitamin C i dr.
Plodovi sadrže karoten, vitamin C, tragove vitamina B1, šećere,
organske kiseline, pektine, antocijane i dr.
Inula helenium L. (Asteraceae)
Beli oman, oman, veliki kopren, veliko zelje, devesilje, lepuh, ovnak
Opis biljke: Višegodišnja biljka visoka do 1,5 m. Rizom krtolasto zadebljao, sa njega polaze
adventivni korenovi dole, a zeljasta stabla gore, koja kasnije odrvene. Listovi naizmenični,
sedeći na stablu a sa drškom, u rozeti prizemni. Cvetovi skupljeni u glavice a cvast je
gronjasta. Plod je ahenija, gola sa papusom. Rasejavanje anemohorno (vetrom).
Vreme cvetanja: jula i avgusta.
Stanište: dolinske livade, obalama, pored šuma, šipražje, vlažna mesta u bukovim
šumama.
Droga: rizom sa korenjem (Heleni rhizoma ili Inulae radix). Vadi se
kasno u jesen, ređe rano u proleće, očisti se od zemlje, nadzemnih
i trulih delova, opere, iseče na kriške, suši na suncu ili u sušnici na
temperaturi od 40oC, što pre da ne poplesnivi.
Lekovito delovanje: ekspektorans, antitusiv, dijaforetik, baktericid,
antihelmintik, antimitotik, stomahik, karminativ, holagog, diuretik
Narodna medicina: koristi se u lečenju bronhijalnog i trahealnog
katara, tuberkuloze pluća, velikog kašlja, olakšava iskašljavanje,
uništava crevne parazite, koristi se kod upala bešike.
Hemijski sastav: droga sadrži do 3 % etarskog ulja, sa alantolaktonima i drugim reduciranim produktima, koji kada su kristalnog
oblika se zajedničkim imenom nazivaju helenin ili omanov kamfor.
Dalje, sadrži gorke materije, sterole, do 44 % polisaharida inulina i
dr.
Upotreba: čaj
Melissa officinalis L. (Lamiaceae)
Matičnjak
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka visine do 80 cm. Stablo četvorouglasto sa dlakama i
žlezdastim ljuspama. Listovi na dugačkim drškama, jajastog ili rombičnog oblika, testerasto
nazubljeni sa žlezdastim ljuspama na naličju. Cvetovi 6-10 u dihazije, žućkasto-beli-ružičasti.
Plod je orašica.
Vreme cvetanja: od jula do avgusta (septembra).
Stanište: sreće se kraj naselja, kraj puteva, po ivicama šuma,
uz ograde, u šikarama i šumama.
Droga: Gaji se za etarsko ulje i radi droge. Listovi pre
cvetanja, vršni delovi stabla (Melissa folium) i etarsko ulje
(Melissae aetheroleum).
Hemijski sastav: etarska ulja, tanini, flavonoidi, triterpeni i dr.
Lekovito delovanje: sedativ, karminativ, antispazmolitik,
aromatik, antimikrob.
Narodna medicina: leči sledće bolesti: histeriju, hipohondriju, smetnje pri menstruaciji, protiv nadutosti, grčeva u
crevima, proliva, želudačnih teškoća, poremećaja u nervnom
sistemu, depresije, nesanice, bronhitisa, astme i dr.
Upotreba: čaj i macerat.
Origanum vulgare L. (Lamiaceae)
Vranilova trava, crnovrh, vranilovka, divlji ča
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka sa žiličastim korenom i zeljastim stablom koje
kasnije odrveni. Listovi naspramni, jajasti, celog oboda, goli ili maljavi, sa utisnutim
žlezdanim ljuspama. Cvetovi crveni do tamno-crveni sakupljeni u glavičaste klasice. Plod je
merikarpium sa 4 semenke (orašice).
Vreme cvetanja: od jula do septembra.
Stanište: raste na sušnim obroncima, sušnim livadama, na progalama, u šikarama trnjine, u
vrtačama na krečnjačkim terenima, od brdskih do visokoplaninskih predela.
Droga: vrhovi grančica u cvetu (Origani herba)
Lekovito delovanje: blag spazmolitik, ekspektorans, holeretik, stomahik, diuretik, dijaforetik,
antiseptik, aromatik
Narodna medicina: pomaže kod prehlade, koristi
se za preznojavanje, poboljšava apetit, ublažava
kašalj, leči zapaljenja kože i sluzokože.
Hemijski sastav: sadrži etarsko ulje sa fenolima
timolom i karvakrolom, tanine i gorke materije.
Upotreba: čaj.
Plantago lanceolata L. (Plantaginaceae)
Bokvica, žilovlak, muška bokvica, uskolisna bokvica
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka visine 5-50 cm sa
uspravnim kratkim rizomom. Listovi linearno-lanceolasti, sa
celim obodom i istaknutim nervima, u prizemnim rozetama,
goli ili gusto dlakavi. Cvetovi zeleni, neugledni, sakupljeni u
glavičaste cvasti, na vrhovima cvetnih stabala. Plod je
eliptičan ili jajasta čaura.
Vreme cvetanja: od aprila do septembra.
Stanište: raste na sušnim livadama, pored puteva, na
zapuštenim mestima, na vlažnim i močvarnim livadama, od
brdskih do planinskih predela.
Droga: list (Plantaginis lanceolatae folium).
Lekovito delovanje: ekspektorans, sekretolitik, antitusik,
diuretik, bakteriostatik.
Narodna medicina: koristi se protiv upale disajnih puteva,
protiv astme, leči katar mokraćnog mehura i jetre, koristi se
za previjanje rana i dr.
Hemijski sastav: sadrži glikozid aukubin, tanine, sluz,
silicijumove kiseline, saponine, limunsku kiselinu.
Upotreba: čaj i kao obloga.
Primula officinalis L. Hill. (Primulaceae)
Jaglika, jagorčevina
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim rizomom. Listovi su u prizemnoj rozeti,
jajasto izduženog oblika, na naličju dlakavi. Cvetovi u štitastim cvastima žute do
narandžaste boje.
Vreme cvetanja: od marta do aprila, a u visokim planinama i do juna.
Stanište: raste na sunčanim livadama, ivicama šuma i šikara, na močvarnim staništima od
brdskog do subalpskog regiona.
Droga: podanak sa korenom (Primulae radix), listovi
(P. folium), cvet (P. flos). Koren se bere u jesen ili
proleće, a listovi i cvetovi u vreme cvetanja.
Lekovito delovanje: jak ekspektorans, sekretolitik.
Narodna medicina: koristi se za oboljenja disajnih
organa (bronhitis, kašalj, astma, nazeb).
Hemijski sastav: saponini, fenolni glikozidi, primulaverin, salicilna kiselina, tanini, etarska ulja.
Upotreba: čaj i za salatu.
Rosa canina L. (Rosaceae)
Divlja ruža, šipak
Opis vrste: višegodišnji žbun visok oko 2,5 m. Grane sa spasto povijenim trnovima. Listovi
su neparno perasti, sa nazubljenim liskama. Cvetovi u cvastima po 3 do 5. Plod zbirna
orašica, zvana šipak (šipurak), ovalan bez žlezda i crven.
Vreme cvetanja: od aprila do maja.
Stanište: šikare i šibljaci, ivice hrastovih i bukovih šuma.
Droga: Plod ruže (Cynosbati fructusi),
cvet (Rosae flos) i ulje (R. aetheroleum).
Lekovito delovanje: tonik, adstringens i
diuretik.
Narodna medicina: sredstvo za čišćenje,
lečenje dijareje, obolenja bubrega i
mokraćne bešike, reume, išijasa, dermatita, prehlade, kašlja i poboljšanja apetita.
Hemijski sastav: tanini, etarska ulja,
antocijani, flavonski glikozidi, pektini,
organske kiseline, šećeri i mineralne soli.
Upotreba: čaj
Salvia officinalis L. (Lamiaceae)
Žalfija, kadulja
Opis biljke: Polužbunasta biljka, tamno zelene boje visine do
70 cm. Pored cvetajućih stabala, javlja se veliki broj sterilnih
izdanaka. Listovi naspramni izduženo lancetasti po obodu
celi. Cvasti dihazije sa 6 do 10 cvetova svetloljubičaste do
potpuno bele boje. Plodovi su orašice.
Vreme cvetanja: od maja do juna.
Stanište: sušni krečnjački pašnjaci i po baštama. Autohtono
u Srbiji u Sićevačkoj klisuri.
Droga: list (Salviae folium), etarsko ulje (S. etheroleum).
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanini, flavonoidi, triterpeni, u
etarskom ulju najviše ima tujona.
Lekovito delovanje: antidijarojik,
stomahik, flogistik, začin.
antiseptik,
sedativ,
Narodna medicina: kao čaj za grgljanje, protiv gingivitisa,
protivu nadimanja, znojenja, proliva, za smanjenje lučenja
mleka kod dojilja, za smanjenje šećera u krvi, kod povećane
štitne žlezde i dr.
Upotreba: čaj i kao začin.
Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff. (Lamiaceae)
Planinski čubar, vrijesak, gorska metvica
Opis biljke: Višegodišnja biljka, polugrm visok 10-40 cm, sa snažnim korenom,
poluuspravnim granatim stablima. Listovi linearno-lancetasti, naspramni, kožasti, sjajni i
bodljasti. Cvetovi ljubičasto-ružičasti nepravilni, dvousnati, mirišljavi. Plod je oraščić sa finim
tačkama.
Vreme cvetanja: od avgusta do oktobra.
Stanište: raste na brdskim i planinskim pašnjacima na krečnjačkoj podlozi.
Droga: nadzemni deo biljke u cvetu (Saturejae herba).
Lekovito delovanje: stomahik, karminativ, adstringens, antiseptik, korigens.
Narodna medicina: uglavnom se koristi kao
preventiva i u lečenju organa za varenje i disanje
(nadutost), grčeva u stomaku, upala, proliva,
bolesti jetre i žučnih puteva, bronhitisa i astme.
Takođe se upotrebljava kod upala u urogenitalnom sistemu, kod šećerne bolesti smanjuju
osećaj žeđi i dr.
Hemijski sastav: droga sadrži etarsko ulje do
0,3 %, tanine do 8 %, belančevine, ugljene
hidrate i dr. U etarskom ulju (Saturejae
aeteroleum) dominiraju fenolna jedinjenja.
Upotreba: čaj.
Taraxacum officinale Web. (Asteraceae)
Maslačak
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka visoka do 50 cm, sa mesnatim i zadebljalim
korenovima, stablo kratko, listovi prizemni u rozeti, lancetasti do linearni, usečeni i režnjeviti.
Cvetovi žuti, jaričasti složeni u cvasti glavicu koja je smeštena na dugačkoj i šupljoj cvetnoj
drški. Plod je ahenija a papus je beo u obliku padobrana. Rasejavanje anemohorno.
Vreme cvetanja: od aprila do septembra.
Stanište: kraj puteva, u baštama, na livadama, pašnjacima. Rasprostranjena proletnja
biljka, vrlo česta na području čitave Srbije.
Droga: koren (Taraxaci radix) i list (T. folium). Koren se vadi u jesen ili rano proleće, pre
cvetanja biljke. Suši se na suncu, na promajnom mestu nakon usitnjavanja.
Hemijski sastav: gorki glikozidi (taraksacin i traksaserin), smole, triterpeni, sluz, inulin,
šećer (fruktoza), kaučuk, holin, asparigin, saponini, organske kiseline, karatinoidi, vitamin
B2, etarsko ulje, kolin, belančevine i dr.
Lekovito delovanje: holagog, diuretik, stomahik.
Narodna medicina: lek za oslabljene organe za varenje,
za lečenje jetre i za bolje lučenje žuči i protiv žučnih
kamenaca, radi povećanja apetita, protiv atomične
depresije, kao vitaminska hrana, za čišćenje krvi, kao
zamena za kafu, pospešuje rad bubrega i jetre.
Upotreba: čaj, salata, i tinktura.
Thymus serpyllum L. (Lamiaceae)
Majkina dušica, bakina dušica
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka. Stablo poležuće, od njega polaze adventivni
korenovi u dodiru sa zemljom. Cvetne grane su poležuće. Listovi su linearno-ušiljeni, sa
mednim žlezdama, prijatno mirišljave. Cvetovi su dvousnati u okruglim cvastima. Plodići
glatki i jajasti.
Vreme cvetanja: od aprila do septembra.
Stanište: na pašnjacima i livadama od brdskog do visokoplaninskog područja.
Droga: vršni delovi biljke u cvetu (Serpylli flos) i etarsko ulje (S.
aetheroleum). Bere se biljka u cvetu odsecanjem vršnih delova.
Srbija je vrlo bogata ovom drogom koja se nedovoljno koristi.
Hemijski sastav:
flavonoidi i dr.
etarsko
Lekovito delovanje:
karminativ, dijafloretik.
ulje, tanini, gorka
antiseptik,
ekspektorans,
jedinjenja,
stomahik,
Narodna medicina: protiv katara: creva, pluća, grčeva u
materici, belog pranja, ulje protiv reumatizma, kupke protiv
reume, rahitisa, skrofula, prehlade, protiv: kašlja, proliva,
crevnih parazita, obolele jetre, smanjuje kiselinu u želudcu i dr.
Upotreba: čaj i kao kupka.
UGROŽENE BILJNE VRSTE SA
LEKOVITIM DEJSTVOM
Arctostaphylos uva-ursi (L.) Spreng. (Vacciniaceae)
Medveđe grožđe, gornik, planika crvena, uvin čaj
Opis biljke: Zimzeleni žbunić, sa poleglim ukorenju-jućim grančicama dužine do 1 m. Listovi
izduženo objajasti, tanko zeleni, sa mrežastim rezovima. Cvetovi mlečno crvenkasti, zvonasti,
sakupljeni na vrhovima grančica. Plod bobičasta koštunica crvene boje.
Vreme cvetanja: od aprila do juna.
Stanište: planinske rudine, Vardenik (Veliki Strešer), Suva planina (Trem), Rtanj, Besna
kobila, Koritnik (Kosovo), Šar planina, Prokletije.
Droga: sakupljaju se listovi (Uvae ursi folium) od maja-jula (suši se u hladu i na promaji i
odvajaju listovi od grančica).
Hemijski sastav: fenolni glikozid arbutin,
metilbutin, tanini (15-20%), flavonoidi i dr.
Lekovito delovanje: uroantiseptik, diuretik,
adstingens
Narodna medicina: leči povećanu prostatu,
mokraćne organe, šećer (dijabetes), proliv, za
dezinfekciju mokraćnih kanala, protiv hronične
upale mokrovoda i mokraćne bešike.
Upotreba: čaj
Centaurium umbellatum Gilib. (Gentianaceae)
Kičica, gorka kitica, trava od groznice, zlatna kitica, mali stozlatnik
Opis biljke: Jednogodišnja, a ređe dvogodišnja biljka,
razgranata, sa zeljastim četvrtastim stablom visine 20-30
cm. Listovi duguljasto jajasti, donji u rozeti, gornji naspramni. Cvetovi ružičasto crveni složeni u štitaste cvasti
(paštitac).
Vreme cvetanja: od jula do septembra.
Stanište: brdske i predplaninske livade i pašnjaci, u
šikarama i ivicama šuma hrastovog pojasa.
Droga: nadzemni delovi biljke (Centaurii herba).
Lekovito delovanje: amarum, stomahik, tonik.
Narodna medicina: koristi se za jačanje želuca, creva,
jetre i bubrega, stimuliše peristaltiku creva, sekreciju u
organima za varenje, jača apetit, koristi se protiv zatvora,
anemije, šećerne bolesti i oboljenja kože, za lečenje
tuberkuloze
creva,
neredovne
menstruacije,
za
prečišćavanje krvi, protiv žutice, malarije i hemoroida,
protiv belog pranja i protiv glista.
Hemijski sastav: sadrži glikozide, alkaloide, flavonoide i
fenol.
Upotreba: čaj.
Drosera rotundifolia L. (Fabaceae)
Rosulja
Opis vrste: višegodišnja zeljasta biljka sa listovima u
prizemnoj rozeti. Listovi su okrugli (naziv!), na dugim
peteljkama, žlezdasto-dlakavi. Ove dlake proizvode sok za
varenje insekata (insektojede biljke- karnivore). Cvetne
stabljike su bezlisne, a sitni cvetove bele boje nalaze se na
vrhovima istih. Plod je čaura.
Vreme cvetanja: od juna do avgusta.
Stanište: tresetišta planinskih predela (Stara planina,
Vlasina, Ostrozub).
Droga: nadzemni deo biljke (Droserae herba).
Lekovito delovanje: antispazmolitik, antitusik, antiseptik,
fitoncid, keratolik (sok).
Narodna medicina: odstranjuje bradavice, protiv kašlja,
promuklosti, bronhitisa i dr.
Hemijski sastav: sadži naftahinonske derivate, tanine,
flavonoide, organske kiseline i proteolitičke enzime.
Upotreba: čaj i tinktura.
Gentiana lutea L. (Gentianaceae)
Žuta lincura
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka visine do 1 m. Rizom je valjkast, čvornovat, račvast i
žut. Stabala ima više a ona su okrugla i gola. Listovi su naspramni, jajasto lancetasti sa
paralelnom nervaturom. Cvetovi od više u pazuhu gornjih listova, žute do narandžaste boje.
Plod je čaura.
Vreme cvetanja: od jula do septembra
Stanište: na visokoplaninskim pašnjacima, na ivici šuma,
do subalpijskih vrhova.
Droga: koren (Gentianae luteae radix). Vadi se u jesen ili
rano proleće, očisti od zemlje, uzduž rascepi i suši na suncu
ili u sušnici na temperaturi 50-60oC.
Lekovito delovanje: amarum purum, stomahikum,
roborans i tonik.
Narodna medicina: koren se koristi kod poremećaja
varenja, pre svega kao profilaktičko sredstvo, za
poboljšanje apetita, stimuliše lučenje želudačno-crevnih
sokova, koristi se kod anemije, skorbuta, rahitisa, za opšte
jačanje organizma.
Hemijski sastav: koren sadrži gorke materije genciopikrin,
gencioamarin, genciazin, alkaloid gencianin, šećer gencianozu, malo masti i pektine.
Upotreba: čaj, tinktura i za spravljanje rakije.
Lycopodium clavatum L. (Lycopodiaceae)
Prečica, crvotočina
Opis vrste: stablo zeljasto, puzeće sa delovima koji se uzdižu. Listovi su igličasti sa
končastim produžetkom na vrhu. Na uzdižućim granama nalaze se sporofili sakupljeni u
strobiluse, slične klasu, žućkasto-braonkaste boje. Spore su rebrasto mrežaste.
Vreme cvetanja: biljka ne cveta već se razmnožava sporama.
Stanište: na čistinama bukovih šuma (Ostrozub, Grdelička klisura).
Droga: nadzemni delovi biljke (Lycopodii herba) i spore (L. sporae).
Lekovito delovanje: diuretik i konspergens.
Narodna medicina: za lečenje rana na koži, za
posipanje vlažnih mesta na koži, protiv
oboljenja bubrega i mokraćne bešike.
Hemijski sastav: alkaloidi (likopodin), klvatin,
klavotoksin, sporonin, kiselina likopodium,
flavonski heterozidi, terpeni, masna ulja i
fitosterol.
Upotreba: čaj i prah.
Orchis morio L. (Orchidaceae)
Kaćunak, salep, gorocvet, pasja jaja, divlji krompir
Opis biljke: Višegodišnja zeljasta biljka, sa celim jajastim gomoljem (2) visoko do 40 cm.
Stablo zeljasto, uglasto sa brojnim lancetastim listovima koji ga obuhvataju. Cvetovi
ružičasto-crveni sakupljeni u cvasti na vrhu stabla, nepravilni sa horizontalnom ostrugom.
Plod je čaura.
Vreme cvetanja: od aprila do juna.
Stanište: raste na brdskim i planinskim livadama.
Droga: mlada krtola (Salep tuber) biljke u cvetu.
Lekovito delovanje: protektiv, mucilaginozum, antidijaroik,
afrodizijak (?)
Narodna medicina: veoma blago sredstvo u lečenju upala
sluzokože creva i želuca, protiv proliva, katara, srdobolje,
gastroenteritisa, ali i kod bolesti organa za disanje: upale usne
duplje, bronhitis i dr. Ranije je preporučivan kao afrodizijak, ali
takva delovanja nisu naučno potvrđena.
Hemijski sastav: do 50 % sluzi, do 25 % skroba, do 15 %
belančevina, mineralne materije, masti i dr.
Upotreba: čaj i za tinkturu.
Vaccinium myrtillus L. (Ericaceae)
Borovnica, borovinka
Opis biljke: Listopadni žbun visok do 50 cm. Stablo golo, zeleno, sa oštrim ivicama,
uspravno. Listovi prosti, celi, okruglasto jajasti do eliptični, po obodu fino testerasti,
bledozeleni, u jesen crvenkasti. Cvetovi crvenkasti. Plod višesemena bobica (borovnica,
borovinka) slatko-kiselkasta.
Vreme cvetanja: maj i juni.
Stanište: bukove i sunčane šume planinskog i subalpskog regiona, visokoplaninski pašnjaci
i vrištine.
Droga: list (Myrtilli folium) i plod (Myrtilli fructus).
Lekovito delovanje: antidijaroik, adstrigens,
diuretik.
Narodna medicina: za lečenje: proliva, srdobolje, krvarenja, protiv zapaljenja creva,
šuljeva, enterokolitisa, protiv šećerne bolesti,
jačanje očnog vida, poboljšava krvnu sliku i dr.
Hemijski sastav: tanina oko 10%, antocijani,
voćne kiseline, invertni šećer, pektine,
leukoantocijane, flavonoide, fenilkarbonske
kiseline, isidoide, tragove arbutina i dr.
Upotreba: čaj, dekokt i sok.
BRANJE, SAKUPLJANJE I SUŠENJE
LEKOVITIH BILJAKA
Različiti organi lekovitog bilja se mogu koristiti kao fitoterapeutsko sredstvo,
tako da je neophodno poznavati način prikupljanja tih delova.
Koren (radix) jednogodišnjih biljaka se sakuplja na kraju vegetacijske
sezone u jesen, a korenje višegodišnjih biljaka u proleće. Aromatično
korenje bi trebalo samo krpom očistiti, a nearomatične oprati u vodi, iseći na
sitne delove i osušiti. Sušenje se može obaviti nizanjem na konac ili
rezanjem na tanke listiće na specijalnim mrežama. Suši se na suncu ili
nekom veštačkom izvoru toplote. Osušeni korenovi se pakuju u kartonske
kutije (nearomatični) ili u staklene posude (aromatični). Čuvaju se u suvim i
hladnim prostorijama.
Stablo i listovi (herba) aromatičnih biljaka se sakupljaju dok su još
mladi, uglavnom pre cvetanja. Sakupljanje se obavlja za vreme lepih,
suvih i sunčanih dana, a najpovoljniji period za većinu biljnih vrsta je
prepodne od 10 do 11 i popodne od 14 do 15 sati. Za branje se koriste
makaze ili nož, a za odlaganje papirna ili pamučna ambalaža. Plastične
kese nisu preporučljive jer se biljni materijal zapari i gubi na vrednosti.
Svi delovi biljke bi trebalo da budu neuveli i suvi. Tako sakupljene se
raprostiru u tankom sloju na čistu hartiju i povremeno se okreće. Na taj
način se dobija suva, zelena i zdrava droga spremna za upotrebu u
fitoterapiji. Ovako dobijena droga se pakuje u posebne kutije ili
džakove od hartije, etiketira i skladišti.
Cvetovi se sakupljaju sa procvetalih biljaka jer su onda najbolji za
fitoterapeutske svrhe. Aromatični cvetovi se sakupljaju pre izgrevanja
sunca, a nearomatične oko podneva. Sušenje se obavlja u tankom sloju
na pakpapiru. Nearomatični cvetovi se pakuju u kartonske kutije ili kese,
a aromatični u staklenke. Osušeni cvetovi se čuvaju na suvom i hladnom
mestu.
Plodovi i semenke se beru kada su potpuno zreli, ali postoje i izuzeci.
Tako se šipurak ruže bere kad zarudi, jer kao potpuno zreo može da
omekša. Zarudeli šipurak ima više vitamina C od potpuno zrelog, lakše
se suši i prerađuje.
Koru skidamo u rano proleće jer u to vreme se lako odvaja od drveta.
Skida se samo zdrava, glatka, mlada i živa. Ispucala, stara i mrtva kora
nije lekovita. Sveža kora se seče na sitnije delove, suši i pakuje u kese
od hartije.
Pupoljci se beru u rano proleće pre nego što se razvijaju. Pupoljci breze,
bora, topole i još nekih biljaka se beru još u februaru. Suše se na
promajnom mestu i pakuju u kese od hartije.
OPŠTA UPUSTVA ZA
PRIPREMU LEKOVITOG ČAJNOG NAPITKA
 Lekovito bilje se najčešće koristi u obliku čajeva (odvara, uparaka i
ekstrahovanja u hladnoj vodi), melema i obloga.
 Čaj je napitak koji okrepljuje, posebno u zimskim i vrelim letnjim mesecima.
 Čajevi utiču na fizičku kondicuju, ali i na opšte stanje organizma.
 Najbolji efekti se postižu ukoliko se čaj priprema od svežih biljaka što nije
moguće u toku cele godine.
 Treba izbegavati slađenje čaja belim šećerom, a ukoliko je to potrebno učiniti
to žutim šećerom ili medom, nije loše dodati i kriškicu limuna.
 Čaj pripremati u kvalitetnom posuđu, nikako u posuđu koje se ljuska,
najbolje je u staklenim ili emajliranim posudama.
 Postepeno zamenjivati druge napitke čajevima jer su korisniji po zdravlje i
stvarati naviku upotrebe čaja u svakodnevnom životu.
OPŠTA UPUSTVA
O BRANJU LEKOVITIH BILJAKA
Moraju se poštovati pravila o sakupljanju lekovitih biljaka bez obzira da li su
zaštićene ili ne jer nepravilnim branjem možemo dovesti njihov opstanak u pitanje:
 nesmeju se upotrebljavati mehanički alati koji oštećuju vegetativne
organe (npr. tzv češljevi za branje borovnice),
 ne vršiti sakupljanje biljne droge pre cvetanja, odnosno plodonošenja,
 podzemne organe biljaka čije korenove i rizome ne upotrebljavamo, pri
branju nadzemnih, ne čupati i oštećivati,
 na području sakupljanja ne sme se sakupiti sva nađenja količina i lepi
primerci (ostaviti 2/3 a 1/3 sakupiti) radi razmnožavanja,
 sakupljanje biljnih vrsta se ne sme vršiti na istom području svake godine,
 ako se poštuju predhodna pravila između dva uzastupna sakupljanja
potrebno je da prođe najmanje jedna godina, a ukoliko se ne poštuju
potrebno je da prođu najmanje 3 godine, kako bi se brojnost jedinki jedne
populacije održavao u ravnoteži i
 nabaviti dozvolu za branje ukoliko se sakupljaju biljke koje je pod
zaštitom ili na nekom od zaštitćenih područja.
Biljne droge svoju lekovitost zadržavaju samo godinu dana, pa je zbog toga
neophodno svake vegetacijske sezone brati lekovite biljke i pripremati droge.