PROGRAM IMUNIZACIJE U SRBIJI Dr Goranka Lončarević Institut za javno zdravlje Srbije IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE ■ Svako dete ima.
Download ReportTranscript PROGRAM IMUNIZACIJE U SRBIJI Dr Goranka Lončarević Institut za javno zdravlje Srbije IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE ■ Svako dete ima.
Slide 1
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 2
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 3
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 4
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 5
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 6
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 7
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 8
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 9
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 10
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 11
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 12
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 13
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 14
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 15
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 16
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 17
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 18
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 19
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 20
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 21
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 22
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 23
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 24
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 25
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 26
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 27
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 28
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 29
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 30
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 31
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 32
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 33
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 34
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 35
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 36
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 37
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 38
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 39
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 40
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 41
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 42
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 43
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 44
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 45
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 46
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 47
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 48
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 49
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 50
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 2
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 3
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 4
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 5
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 6
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 7
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 8
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 9
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 10
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 11
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 12
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 13
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 14
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 15
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 16
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 17
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 18
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 19
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 20
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 21
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 22
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 23
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 24
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 25
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 26
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 27
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 28
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 29
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 30
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 31
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 32
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 33
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 34
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 35
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 36
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 37
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 38
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 39
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 40
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 41
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 42
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 43
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 44
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 45
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 46
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 47
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 48
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 49
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.
Slide 50
PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI
Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije
IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE
■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti
čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje
ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE
. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)
UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI
morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%
DOSTUPNOST IMUNIZACIJE
Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima
Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)
Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano
CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi
ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)
KALENDAR VAKCINACIJE
Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.
Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)
KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina
OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina
Godina prve
primene
doza
2011. god.
BCG
1927
1
Protiv difterije (DTP, DT, dT)
1930
6
Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)
1934
6
Protiv pertusisa (DTP)
1959
4
Protiv poliomijelitisa (OPV)
1960
6
Protiv morbila (M)
1971
2
Protiv morbila i parotitisa (MM)
1981
2
Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)
1994
2
Protiv hepatitisa B
2002
3
Protiv oboljenja koja izaziva Hib
2006
3
CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe
IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE
Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze
Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju
Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.
EFIKASNOST BCG VAKCINE
Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa
Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%
Trajanje zaštite-nema validnih podataka
KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600
100.0
500
80.0
400
60.0
300
40.0
200
20.0
100
ob.TBC mening
%vakcinisanih
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0.0
1953
0
KALENDAR VAKCINCIJE
OPV
sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV
IPV
u slučajevima imunodeficijencije,
ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi
KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900
100
800
90
700
80
70
600
60
500
50
400
40
300
30
200
20
100
10
br. obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA
Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine
Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)
Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)
Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.
KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500
100
90
2000
80
70
1500
60
50
1000
40
30
500
20
10
oboleli
% DTP3
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
1956
0
1953
0
KALENDAR IMUNIZACIJE
Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini
Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT
Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci
EFIKASNOST VAKCINE
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina
Efikasnost vakcine je oko 90%
Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom
KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000
100
90
14000
80
12000
60
8000
50
40
6000
30
4000
20
2000
10
broj obolelih
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
10000
obuhvat %
70
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije
■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine
EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA
Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).
Efikasnost: 70-90% posle treće doze.
Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.
IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA
Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom
Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela
EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA
Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina
Efikasnost iznosi oko 90%
SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!
NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u
marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći
■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog
tetanusa nakon deset godina
KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000
100
40000
90
35000
80
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
2007
2004
2001
1998
1995
1992
1989
1986
1983
1980
1977
1974
1971
1968
1965
1962
1959
0
1956
0
1953
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS
Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast
Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija
■
IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE
Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.
Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života
Revakcinacija u 7. godini
Propuštena godišta u 12. godini života
Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000
100
40000
90
80
35000
50
20000
40
15000
30
10000
20
5000
10
oboleli
obuhvat %
20
09
20
06
20
03
20
00
19
97
19
94
19
91
19
88
19
85
19
82
0
19
79
0
19
76
broj obolelih
60
25000
obuhvat %
70
30000
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji
■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)
80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
100
95
90
85
80
75
70
89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih
obuhvat %
obuhvat %
broj obolelih
Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine
OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike
■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog
IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B
■
Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine
■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa
KALENDAR IMUNIZACIJE
Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života
Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života
Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci
Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije
KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)
Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine
Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca
IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B
HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost
Efikasnost 90-98%
IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno
Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)
IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
Dostupnost vakcina u apotekama
IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS
Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou
ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece
koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta
stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije
ZAKLJUČAK
Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava
■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog
komiteta za imunizaciju
ZAKLJUČAK
■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija
Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.