PROGRAM IMUNIZACIJE U SRBIJI Dr Goranka Lončarević Institut za javno zdravlje Srbije IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE ■ Svako dete ima.

Download Report

Transcript PROGRAM IMUNIZACIJE U SRBIJI Dr Goranka Lončarević Institut za javno zdravlje Srbije IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE ■ Svako dete ima.

Slide 1

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 2

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 3

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 4

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 5

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 6

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 7

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 8

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 9

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 10

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 11

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 12

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 13

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 14

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 15

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 16

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 17

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 18

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 19

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 20

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 21

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 22

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 23

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 24

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 25

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 26

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 27

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 28

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 29

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 30

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 31

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 32

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 33

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 34

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 35

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 36

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 37

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 38

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 39

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 40

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 41

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 42

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 43

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 44

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 45

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 46

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 47

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 48

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 49

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.


Slide 50

PROGRAM IMUNIZACIJE U
SRBIJI

Dr Goranka Lončarević
Institut za javno zdravlje Srbije

IMUNIZACIJA JE JEDNA OD NAJEFEKTIVNIJIH I
NAJEFIKASNIJIH MERA PRIMARNE PREVENCIJE

■ Svako dete ima pravo da ne oboli od bolesti

čija je prevencija moguća imunizacijom
■ Više od tri miliona spašenih života godišnje

ZARAZNE BOLESTI I DALJE PRETE

. bolesti i dalje odnose oko
■ Vakcinama preventabilne
3 miliona života godišnje što čini oko 5% ukupnog
broja umrlih na globalnom nivou
■ Godišnje u svetu umire 10,6 miliona dece mlađe od
pet godina od kojih 1,4 miliona od bolesti koje se mogu
prevenirati vakcinama (13,2%)

UČEŠĆE POJEDINIH VPB U UKUPNOM MT OD
OVIH BOLESTI








morbili 38%
Hib 27%
pertusis 20%
neonatalni tetanus 13%
tetanus odraslih 1%
drugo 1%

DOSTUPNOST IMUNIZACIJE


Imunizacija kao bazično pravo nije
dostupno svima



Skoro 30 miliona dečje populacije na
globalnom nivou nema mogućnosti da se
vakciniše protiv bilo koje zarazne bolesti
(svako četvrto dete ostaje nevakcinisano)



Oko milion dece rođene u Evropskom
regionu svake godine ostaje nevakcinisano
ili nepotpuno vakcinisano

CILJEVI PROGRAMA IMUNIZACIJE U
EVROPSKOM REGIONU SZO
■ Dostizanje i održavanje visokog obuhvata
imunizacijom preporučenim brojem doza, dece
određenog uzrasta, posebno one koja pripadaju
vulnerabilnim grupama
■ Bezbedna imunizacija
■ Održavanje statusa “zemlja bez poliomijelitisa”
■ Eliminacija morbila i rubele
■ Prevencija kongenitalnog rubela sindroma
■ Uvođenje novih vakcina

ZAKONSKA REGULATIVA

■ Usaglašena sa preporukama SZO i regionalne
evropske strategije zdravlja za sve "21 cilj za 21.
vek", koje se odnose na sprečavanje, suzbijanje,
eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti u Evropi

ZAKONSKA REGULATIVA
■ Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl.
glasnik RS“ 125/04), član 25: vakcinacija je obavezna
■ Utvrđuju se opšte i posebne mere prevencije i
nadzora nad 70 zaraznih bolesti
■ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima ("Sl.
glasnik RS" 11/06)

KALENDAR VAKCINACIJE


Kalendar obavezne sistematske imunizacije
predstavlja redosled davanja određenih vakcina u
odnosu na uzrast.



Razlikuje se od zemlje do zemlje (broj i vrste
vakcina, broj doza, uzrast u kome se vakcine
aplikuju)

KALENDAR VAKCINACIJE
■ Uslovljen je varijacijama vezanim za aktuelnu
epidemiološku situaciju, socijano-ekonomsku
razvijenost, sistem organizacije zdravstvene službe i
kulturološke prilike
■ Duga tradicija u sprovođenju imunizacije u Srbiji
koja je među prvima počela sa primenom pojedinih
vakcina

OBAVEZNE VAKCINE ZA SISTEMATSKU
IMUNIZACIJU
Vakcina

Godina prve
primene

doza
2011. god.

BCG

1927

1

Protiv difterije (DTP, DT, dT)

1930

6

Protiv tetanusa (DTP, DT, dT, TT)

1934

6

Protiv pertusisa (DTP)

1959

4

Protiv poliomijelitisa (OPV)

1960

6

Protiv morbila (M)

1971

2

Protiv morbila i parotitisa (MM)

1981

2

Protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

1994

2

Protiv hepatitisa B

2002

3

Protiv oboljenja koja izaziva Hib

2006

3

CILJ SISTEMATSKE IMUNIZACIJE
■ Dostići i održati 95% i viši obuhvat programom obavezne
imunizacije na nivou celokupne populacije dece koju prema
kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez
demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika)
■ Najbolji imuni odgovor svake vakcinisane osobe

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE



Preporuka SZO - sistematska imunizacija jednom dozom
vakcine posle rođenja u zemljama sa visokom incidencijom
tuberkuloze



Sve više razvijenih zemalja prelazi na selektivni pristup imunizacija populacije u riziku dok su druge zadržale i
revakcinaciju



Srbija- prilikom otpuštanja iz porodilišta, deca rođena izvan
porodilišta do navršena 2 meseca, najkasnije do navršenih 12
meseci života.

EFIKASNOST BCG VAKCINE



Rezultati studija ukazuju da ova vakcina u 80%
vakcinisanih pruža zaštitu od milijarne tuberkuloze i
tuberkuloznog meningitisa



Efikasnost u prevenciji pulmonalne tuberkuloze
prema studijama se kreće 0-80%



Trajanje zaštite-nema validnih podataka

KRETNJE TBC MENINGITISA I OBUHVATA BCG
VAKCINOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
600

100.0

500

80.0

400
60.0
300
40.0
200
20.0

100

ob.TBC mening

%vakcinisanih

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0.0
1953

0

KALENDAR VAKCINCIJE


OPV
 sa 3 doze od navršena 2 meseca i mora se završiti do 6
meseci, najkasnije 12 meseci života u razmacima od 6
nedelja
 revakcinacija u 2, 7, i 14. godini jednom dozom OPV



IPV
 u slučajevima imunodeficijencije,
 ukoliko nije započeta imunizacija do navršenih 12 meseci
daje se prva doza, a nakon mesec dana se nastavlja
davanjem 3 doze OPV
 revakcinacija se sprovodi sa jednom dozom IPV

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teško dostupna nevakcinisana deca u
marginalizovanim socijalnim grupama van
zdravstvenog sistema
■ Prisustvo opština sa obuhvatom OPV3 ispod 95%
odnosno 90%
■ Pravovremenost imunizacijom OPV3 u 2010.
godini iznosila je 79%
■ Održavanje visokog kvaliteta AFP nadzora na
svim nivoima
■ Neme zone i propušteni slučajevi

KRETANJE POLIOMIJELITISA I OBUHVATA OPV3
U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. god.
900

100

800

90

700

80
70

600

60

500

50
400

40

300

30

200

20

100

10

br. obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0
1953

0

ERADIKACIJA POLIOMIJELITISA


Evropski region SZO “polio-free” 2002. godine



Nacionalni plan aktivnosti za “polio-free” status
(2009-2011. godina)



Prvi slučajevi poliomijelitisa izazvanog divljim
virusom u Evropskom regionu nakon dostizanja
“polio-free” statusa 2002. godine (Tadžikistan-april
2010. godine)

Rizik od transmisije nakon importacije divljeg polio
virusa: Evropski region SZO, 2011.

KRETANJE DIFTERIJE I OBUHVATA DTP3 U SRBIJI U
PERIODU 1953-2010. god.
2500

100
90

2000

80
70

1500

60
50

1000

40
30

500

20
10

oboleli

% DTP3

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

0

1953

0

KALENDAR IMUNIZACIJE


Primovakcinacija DTP vakcinom od navršena 2
meseca života sa 3 doze do navršenih 6 meseci,
najkasnije do navršenih 12 meseci, revakcinacija u 2.
godini



Revakcinacija u 7. godini sa DT i u 14. godini sa dT



Nevakcinisane, nepotpuno vakcinisane ili osobe bez
dokaza o vakcinaciji primaju nedostajuće doze
odgovarajuće vakcine shodno uzrastu u razmaku 0, 1
i 6 meseci

EFIKASNOST VAKCINE


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze iznosi najmanje 10 godina



Efikasnost vakcine je oko 90%



Ako se bolest i javi u potpuno imunizovanih osoba
biće sa blažom kliničkom slikom

KRETANJE OBOLELIH OD PERTUSISA I OBUHVATA
DTP3 U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
16000

100
90

14000

80
12000

60

8000

50
40

6000

30
4000
20
2000

10

broj obolelih

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

10000

obuhvat %

70

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU

■ Nepouzdanost dijagnoze na osnovu kliničke slike
odnosno nedostatak laboratorijske dijagnostike
■ Teškoće u nadzoru nad kontraindikacijama i
neželjenim reakcijama nakon imunizacije

■ Ograničena dostupnost acelularne pertusis
vakcine

EFIKASNOST VAKCINA PROTIV
PERTUSISA


Trajanje vakcinalnog imuniteta: 5-10 godina (može
biti i duže kod acelularne vakcine).



Efikasnost: 70-90% posle treće doze.



Pomeranje obolevanja ka starijem uzrasnom dobu u
Evropskom regionu i pored visokog obuhvata
objašnjava se slabljenjem vakcinom indukovanog
imuniteta tokom vremena.

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA



Imunitet na tetanusni toksin se može steći samo
imunizacijom



Oboljenje ne ostavlja zaštitu od budućih infekcija,
jer mala količina toksina dovoljna da izazove bolest,
nije dovoljna da stimuliše produkciju antitela

EFIKASNOST VAKCINE PROTIV
TETANUSA


Trajanje imuniteta posle primarne serije i buster
doze je najmanje 10 godina



Efikasnost iznosi oko 90%



SVAKA povreda integriteta kože mora biti povod za
proveru vakcinalnog statusa od strane zdravstvenog
radnika i primenu postekspozicione zaštite protiv
tetanusa prema Pravilniku!

NEONATALNI TETANUS
ograničenja u imunizaciji
■ Teško dostupna populacija nevakcinisanih žena u

marginalizovanim grupama van školskog i
zdravstvenog sistema
■ Oko 1% porođaja bez stručne pomoći

■ U 2009. godini registrovan je prvi slučaj neonatalnog

tetanusa nakon deset godina

KRETANJE OBOLELIH OD MORBILA I OBUHVATA
VAKCINACIJOM U SRBIJI U PERIODU 1953-2010. godine
45000

100

40000

90

35000

80

50
20000

40

15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

0

1956

0

1953

broj obolelih

60

25000

obuhvat %

70

30000

Epidemiološke karakteristike
■ 1997. epidemija sa oko 4000 obolelih (inc.
43/100 000) u kojoj su registrovani poslednji
smrtni ishodi (7) u Srbiji
■ decembar 2006., usvojen Plan aktivnosti za
eliminaciju morbila i prevenciju KRS

Epidemija morbila, 2007
■ 201 slučaj (2,68/100 000); 73,6 % južno-bački
i 24,9% zapadno-bački okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz BIH
■ Naredba o proglašenju epidemije epidemijom
od većeg epidemiološkog značaja (Službeni
glasnik R. Srbije 18/07)- obavezna vanredna
imunizacija i vanredni epidemiološki nadzor
■ oko 87 % nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani, 45% obolelih predškolski i školski
uzrast

Epidemija morbila, 2010-2011
■ 356 slučaj (4,74/100 000); 80 % jablanički,
17% nišavski okrug
■ Indeksni slučaj i većina registrovanih
slučajeva je iz visoko-rizične populacije, D4
genotip, importovan iz Nemačke
■ oko 90% obolelih nevakcinisani i nepotpuno
vakcinisani
■ 31,8% uzrasta 0-4 godine, > 30 godina
27,3%

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Teškoće u implementaciji Nacionalnog plana
aktivnosti za eliminaciju morbila
■ Nadzor na teritoriji cele Republike uspostavljen
februara 2009. godine
 Dostizanje i održavanje obuhvata iznad 95% na
nacionalnom i okružnim nivoima, pravovremenost
MMR u 2010. godini 84,1%
■ Primena dopunskih imunizacionih strategija



IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA,
PAROTITISA I RUBELE


Imunizacija protiv morbila, parotitisa i rubele se
sprovodi kombinovanom atenuisanom vakcinom–
MMR, koja se primenjuje od 1993. godine u Srbiji.



Vakcinacija MMR od navršenih 12 do navršenih 15
meseci života



Revakcinacija u 7. godini



Propuštena godišta u 12. godini života

Kretanje obolelih od parotitisa i obuhvata
vakcinacijom u Srbiji u periodu 1976-2010. godine
45000

100

40000

90
80

35000

50
20000
40
15000

30

10000

20

5000

10

oboleli

obuhvat %

20
09

20
06

20
03

20
00

19
97

19
94

19
91

19
88

19
85

19
82

0

19
79

0

19
76

broj obolelih

60
25000

obuhvat %

70

30000

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje prema kliničkoj slici i
podprijavljivanje obolelih
■ Epidemijski talasi u školskoj populaciji

■ Obolevanje među vakcinisanom decom (35% u 2010.
godini)

80000
75000
70000
65000
60000
55000
50000
45000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0

100

95

90

85

80

75

70

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
broj obolelih

obuhvat %

obuhvat %

broj obolelih

Kretanje obolelih od rubele i obuhvata vakcinom u
Srbiji u periodu 1989-2010. godine

OGRANIČENJA U IMUNIZACIJI I NADZORU
■ Prijavljivanje obolelih na osnovu kliničke slike

■ Poteškoće u implementaciji aktivnog nadzora nad
rubelom
■ Poteškoće u prijavljivanju KRS iako su nadzorne
jedinice formirane u 23 okruga, nadzor i dalje ima
karakteristike pasivnog

IMUNIZACIJA I NADZOR NAD VIRUSNIM
HEPATITISOM B



Imunizacija protiv hepatitisa B uvedena je u
Program obaveznih 2002. godine, ali je započeta tek
2005. godine

■ Neredovno i diskontinuirano snabdevanje vakcinom
protiv hepatitisa B u periodu od 3 godine od
uvođenja vakcinacije
■ Nedostatak adekvatne i kontinuirane laboratorijske
podrške u dijagnostici akutnih hepatitisa

KALENDAR IMUNIZACIJE


Vakcinacijom su obuhvaćena novorođenčad i
nevakcinisana deca u 12. godini života



Prva doza u porodilištu u roku od 24h, druga nakon
mesec dana i treća nakon 6 meseci od druge doze i
mora se završiti najkasnije do navršenih 12 meseci
života



Vakcinacija u 12. godini života se sprovodi po šemi
0,1 i 6 meseci



Revakcinacija se sprovodi kod bolesnika na dijalizi
i kod imunodeficijentnih slučajeva sa jednom dozom
5 godina posle potpune vakcinacije

KALENDAR IMUNIZACIJE (Hib)


Vacinacija je uvedena Zakonom o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti iz 2004. godine



Sprovodi se od 2006. godine konjugovanom
vakcinom
 od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci
života sa 3 doze u razmacima koji ne smeju biti
kraći od mesec dana,
 u uzrastu od 6-12 meseci sa 2 doze i
 ukoliko nije započeta do navršenih 12 meseci
života, davanjem jedne doze do navršenih 24
meseca

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B


HiB vakcinacijom se redukuje nazofaringealna
kolonizacija što dovodi do indirektne redukcije
infekcije u odnosu na direktan efekat vakcinacije kao
i antimikrobna rezistentnost



Efikasnost 90-98%

IZAZOVI
Dostići i održati obuhvat svim vakcinama po
programu u ciljnoj populaciji - pravovremeno i
potpuno

 Sprovođenje kampanja dopunske imunizacije
propuštenih godišta
Unaprediti i ojačati nadzor - dostići zacrtane
vrednosti indikatora
 Marginalizovane populacione grupe ( Romi, azilanti)

IZAZOVI
Sprovođenje seroepidemioloških studija
Antivakcinalni lobiji, odbijanje imunizacije
Multisektorski pristup i podrška donosica
odluka (politička podrška)
 Elektronski registar imunizovanih lica
Privatni zdravstveni sektor
 Dostupnost vakcina u apotekama

IZAZOVI
Implementacija strategija u planovima aktivnosti
za održavanje statusa “polio-free” i eliminaciju
morbila/rubele i prevenciju KRS

Funkcionisanje nacionalnih koordinacionih,
ekspertskih i sertifikacionih komiteta na
nacionalnom nivou

ZAKLJUČAK
■ Nadzor nad VPB ima karakteristike pasivnog
■ Svake godine ostaje nevakcinisano 5-10% dece
■ Nakupljanje određenog broja nevakcinisane dece

koja su van zdravstvenog sistema
■ Ovo dovodi do snižavanja kolektivnog imuniteta

stvarajući uslove za nastanak širenje infekcije

ZAKLJUČAK


Neophodnost uspešnije saradnje svih nosilaca
Programa imunizacije zasnovane na zakonskim
osnovama:
-MZ Republike Srbije
-RFZO
-mreža I/ZZJZ
-primarna zdravstvena zaštita
-proizvođači i distributeri vakcina
-ALIMS
-lokalna samouprava

■ Neophodnost formiranja Nacionalnog savetodavnog

komiteta za imunizaciju

ZAKLJUČAK

■ Neophodnost izmene zakonskih i podzakonskih
akata, odnosno kalendara imunizacije uvođenjem
kombinovanih vakcina, IPV i acelularne pertusis
vakcine u primovakcinaciju, kao i proširivanjem
liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija



Cilj programa obavezne imunizacije u
Srbiji je da svako dete bude vakcinisano
svim predviđenim vakcinama kako bi se
postigao visok stepen■ kolektivnog imuniteta
i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje
bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.