Transcript Rezultati istraživanja javnog mnjenja Srbije Konferencija za medije Medija Centar 21. decembar 2011. U periodu od 10.

Rezultati istraživanja
javnog mnjenja Srbije
Konferencija za medije
Medija Centar
21. decembar 2011.
U periodu od 10. do 19. decembra 2011. godine agencija za istraživanje tržišta i
javnog mnjenja Partner Consulting, u saradnji sa marketing agencijom Plum Mark,
specijalizovanom za organizovanje terenskog rada i različite metode prikupljanja
podataka, i pod pokroviteljstvom Udruženja istraživača Srbije (UUTI), realizovala je
veoma značajno istraživanje:
•
stavova punoletnih gradjana Srbije na temu odložene kandidature za
Evropsku Uniju
•
percepcije stvarnih razloga za odlaganje kandidature
•
stavova o uslovima za dobijanje kandidature
•
stavova o članstvu u EU
•
tekućih političkih stavova gradjana o narednim izborima i
•
rejtinga političkih stranaka
Istraživanje je realizovano kao komercijalni projekat agencije Partner Consulting i
sadrži otvoreni deo, koji se ovom prilikom objavljuje, ali i dopunske i specifične
informacije za pojedine klijente iz oblasti politike i medija.
Najnovije istraživanje izvedeno je tehnikom telefonskog intervjua na uzorku od 1.600
ispitanika, dobijenom višeetapnim slučajnim izborom, koji je obezbedio punu
reprezentativnost, posebno po kriterijumu pola, starosti i obrazovanja. Tokom
pripreme i realizovanja istraživanja poštovan je u celini medjunarodni Kodeks
socijalnih i tržišnih istraživanja, koji propisuje Medjunarodna trgovinska komora i
Svetska asocijacija istraživačkih profesionalaca, ESOMAR.
Agencija Partner već 20 godina prati, istražuje i analizira pulsiranje javnog mnjenja
Srbije, od predratnih, ratnih, posleratnih, do poslednjih „novodemokratskih“ godina.
Poznavanje savremene istraživačke metodologije, iskustvo primene istraživanja u
najtežim uslovima, ali i inovativne tehnike anketiranja, uzorkovanja i tumačenja
podataka, garantuju pouzdane uvide u stavove i očekivanja srpskog javnog mnjenja i
u trenucima najvećih previranja i izazova.
Dobrodošli!
Miroslav Šutić
Direktor Agencije Partner Consulting
Višegodišnji regionalni predstavnik ESOMAR-a
Predsednik UUTI-a
Kontakt: 011 319.1822, 063 213.975 – [email protected]
Da li biste
odlaganje
kandidature
ocenili kao dobro
ili loše za Srbiju?
0.0
18 do 25
50.0
Ne
zna/odbija
12%
Veoma
loše
24%
Dobro
12%
Nije loše
24%
Donekle
loše
28%
100.0
Veoma loš
26 do 35
Donekle loš
36 do 50
Nije loš znak
51 do 65
preko 66
To je dobar
znak
Ne zna/odbija
total
Ocena odlaganja
kandidature po
starosti
0.0
Ocena odlaganja
kandidature po
simpatizerima
DS
SNS
SPS
DSS
LDP
SRS
URS
PUPS
JS
LSV
SVM
SDSM
50.0
100.0
Veoma loš
Donekle loš
Nije loš znak
To je dobar znak
Odlaganje kandidature očigledno nije doživljeno kao dramatično, jer samo četvrtina
gradjana smatra da je to veoma loše, a nešto više od polovine da je uopšte loše.
Sa porastom godina starosti zabrinutost je sve manja.
Barikade
9%
Ne zna/odbija
7%
Koji je glavni
razlog za
odlaganje
kandidature?
Neuspeli
pregovori
20%
Nešto treće
24%
I jedno i
drugo
40%
Zanimljivo je da većina gradjana ne vidi barikade kao glavni razlog za odlaganje
kandidature. Znatno veći značaj gradjani pridaju neuspelim pregovorima, odnosno,
neprihvatanju postavljenih uslova. Značajnih razlika nema ni po partijskom
opredeljenju ni po demografskim karakteristikama gradjana.
Ne
zna/odbija
21%
Koliko godina će
Srbija čekati
učlanjenje u
Evropsku Uniju?
Manje od 5
22%
Vise od 10
30%
Manje od 10
27%
Što se dužine čekanja tiče, sličan je broj velikih optimista (učlanjenje za manje od 5
godina) i pesimista (učlanjenje za više od 10 godina). Značajne razlike kod pojednih
segmenata javnosti zabeležene su samo po osnovu glasačkog opredeljenja.
Najveći optimisti su glasači DS-a. Sličnu procenu imaju i glasači DSS-a, mada, očigledno,
iz sasvim drugih razloga.
0.0
50.0
100.0
DS
SNS
SPS
DSS
LDP
SRS
URS
PUPS
JS
LSV
SVM
SDSM
Manje od 5
Manje od 10
Vise od 10
Koliko godina će
Srbija čekati na
učlanjenje
nakon dobijanja
kandidature?
Da li će
priznanje
Kosova biti
uslov za
kandidaturu?
Ne
zna/odbija
14%
Ne
13%
Da
73%
Ogromna većina gradjana smatra da će uslov za kandidaturu biti priznavanje Kosova.
Razlike po demografskim karakteristikama i političkim preferencijama su zanemarljive.
Ako je Kosovo
uslov, da li
Srbija treba
da se učlani u
Evropsku
Uniju?
Odbija
2%
Ne zna
6%
Da
17%
Mozda
16%
Ne
59%
Mali broj gradjana smatra da se treba učlaniti u EU i ako je priznavanje Kosova uslov,
dok značajno iznad polovine svih gradjana to isključuje. Prema očekivanju, značajno
različite stavove imaju simpatizeri različitih stranaka.
Više od polovine glasača DS-a, više od 60% glasača LSV-a, više od 70% glasača SVM-a i
blizu 80% glasača LDP-a u principu želi kandidaturu i ako je priznavanje Kosova uslov.
Na drugoj strani spektra su glasači DSS-a, od kojih ni jedan ne želi kandidaturu pod
takvim uslovima (20% se koleba). Zanimljivo je da samo trećina mladih do 25 godina
izričito ne želi da prihvati kandidaturu pod tim uslovima, a da najtvrdji stav ima
starosna grupa od 51 do 65 godina sa 70% odbijanja kandidature.
100%
90%
80%
70%
60%
Odbija
50%
Ne zna
40%
Ne
30%
20%
10%
0%
Mozda
Da
Da li treba
prihvatiti
članstvo ako je
uslov
priznavanje
Kosova?
Kada bi se
danas
održavao
referendum za
članstvo u EU,
kako biste
glasali?
Ne zna/odbija
20%
Za
28%
Protiv
52%
Već u ovom trenutku, iako nam tek predstoji suočavanje sa glavnim uslovom za
kandidaturu, evroentuzijasti su u značajnoj manjini. Ovaj odnos „za“ i „protiv“ ima
utoliko veću težinu, što se na ovu temu izjašnjava čak 80% svih gradjana Srbije, dakle,
znatno više od onih koji zagovaraju bilo koji politički stav.
Zanimljivo je da su protivnici učlanjenja, posle glasača SRS-a, odmah glasači SDSM-a
(Ljajić), PUPS-a i SPS-a. Najveći zagovornici ulčlanjenja su glasači LSV-a i SVM-a (preko
70%), a zatim podjednako glasači DS-a i LDP-a (preko 50%).
Naravno, evroentuzijazam je najprisutniji kod mladih do 25 godina (46% „za“, 37%
„protiv“) i pravilno opada sa godinama starosti.
0
20
40
60
80
100
DS
SNS
SPS
DSS
LDP
SRS
URS
PUPS
JS
LSV
SVM
SDSM
Kada bi se danas
održavao
Za
referendum za
Protiv
članstvo u EU,
Ne zna/odbija
kako biste
glasali?
Nezaposlenost
28.4
Opšte siromaštvo
31.6
Korupcija i kriminal
18.1
Nesposobno državnog rukovodstvo
Svetska kriza
12.8
1.8
Pritisci i ucene međunarodne zajednice
4.3
Nešto drugo
Ne zna/odbija
1.8
Koji je
danas
najveći
problem u
Srbiji?
1.3
URS
Nezaposlenost
SRS
Najveći
problem prema
simpatizerima
pojedinih
stranaka
Opste siromastvo
LDP
Korupcija i kriminal
DSS
Nesposobno drzavno
rukovodstvo
SPS
Svetska kriza
SNS
Pritisci i ucene
medjunarodne
zajednice
DS
0
50
100
0
18 do 25
50
100
Nezaposlenost
26 do 35
Opste siromastvo
36 do 50
Korupcija i kriminal
51 do 65
preko 66
Nesposobno drzavno
rukovodstvo
Najveći problemi u
Srbiji – prema
starosti ispitanika
Svetska kriza
total
Pritisci i ucene
medjunarodne
zajednice
Jasno je da se najveći problemi danas svode na elementarnu egzistenciju gradjana.
„Spoljašni“ faktori, kao što je svetska kriza ili „zavera“ medjunarodne zajednice, gotovo
da nisu ni pomenuti. Zanimljivo je, medjutim, koliko se u percepciji najvećih problema
razlikuju glasači pojedinih stranaka.
Glasači DS-a i URS-a u prvi plan stavljaju „lični“ ekonomski problem – nezaposlenost.
Najmanju „socijalnu osetljivost“, medjutim, pokazuju glasači LDP-a, za koje je opšte
siromaštvo tek na četvrtom mestu.
Značajnu „socijalnu osetljivost“ pokazuju glasači DSS-a i SNS-a, za koje je opšte
siromaštvo najveći problem.
Na političkom kontekstu sadašnje loše situacije instistiraju glasači LDP-a i SPS-a, koji
„nesposobno rukovodstvo“ ocenjuju kao najveći trenutni problem.
Kao kuriozitet, „medjunarodna zajednica“, kao faktor krize, gotovo je prošla nezapaženo.
Jedina grupacija koja tome pridaje ozbiljan značaj su glasači DSS-a.
Da li će
predstojeći
izbori
dovesti do
poboljšanja
situacije u
Srbiji?
Da
9%
Ne zna/odbija
8%
Verovatno da
22%
Uopšte ne
23%
Verovatno ne
38%
Ovako niska očekivanja od predstojećih izbora nesumnjivo su znak pesimizma, pa i
apatije u velikom delu biračkog tela. Teška ekonomska situacija ne samo da istrajava,
nego preti da se dalje pogorša. Očigledno je da političke stranke ne mogu da ponude
rešenja za poboljšanje situacije, koliko god je to zahvalno polje za dobijanje glasova.
Zanimljivo je, medjutim, da najviše optimizma povodom narednih izbora pokazuju
glasači DS-a (55% pozitivnih odgovora). Ubedljivo najveći pesimisti su glasači LDP-a sa
samo 30% pozitivnih odgovora. Ispod 40% optimističkih odgovora daju i glasači DSS-a i
glasači SPS-a.
Glasači SNS-a su najoprezniji, a pozitivni i negativni odgovori su potpuno uravnoteženi.
SRS
LDP
Da
DSS
Verovatno da
Verovatno ne
SPS
Uopšte ne
SNS
DS
0
20
40
60
80
100
Da li će izbori
dovesti do
poboljšanja?
Da li će na
predstojećim
izborima
najviše
glasova
osvojiti DS ili
SNS?
Odbija
3%
DS
26%
Ne zna
28%
SNS
23%
Ni jedna ni druga
20%
Iako većina istraživanja javnog mnjenja daje prednost SNS-u, ukupna javnost još uvek
daje neznatnu prednost DS-a kao pobedniku na budućim izborima. Može se pretpostaviti
da se ovakva percepcija zasniva na „većem koalicionom potencijalu“, ulaska DS-a u
izbornu trku sa pozicije vlasti, fenomenu „straha od onih drugih“ u slično.
Posebno su zanimljiva očekivanja glasača pojednih partija u pogledu pobednika na
izborima.
Ako se zanemari visoki stepen lojalnosti glasača DS-a i SNS-a, koji veruju u sopstvenu
pobedu (pažnja: 10% glasača SNS-a veruje u pobedu DS-a!), očigledno je da u pobedu DSa veruju glasači LDP-a i SPS-a u visokoj meri, a da u pobedu SNS-a veruju glasači SRS-a,
PUPS-a, DSS-a i URS-a. Sa izuzetkom URS-a, očekivanja manjih stranaka u pogledu
pobednika izbora nagoveštavaju izvesnu bliskost odredjenih segmenata biračkog tela i,
možda, „prirodni“ potencijal za stvaranje budućih koalicija.
SNS
DS
Koja će
stranka po
Vašem
mišljenju
pobediti na
predstojećim
izborima?
23.0
22.8
Za koga biste
glasali da se
danas
održavaju
izbori?
17.6
13.9
5.2
2.8 3.2 2.8
2.3
1.1 1.3 1.2 0.7 0.6 1.6
Polovina biračkog tela, koja je u ovom trenutku opredeljena za neku od političkih stranaka,
očigledno daje prednost SNS-u u odnosu na DS. Nešto manje od polovine svih birača u ovom
trenutku nema stav i ne bi glasali, što je uobičajeni odnos sve dok su izbori relativno daleko.
Izvesno je da se sa približavanjem trenutka izbora povećava broj aktivnih birača u biračkom telu,
ali je iskustvo pokazalo da takve promene u retkim slučajevima bitno menjaju odnos snaga.
32.6
25.7
9.5
5.2
5.8
5.2
2.0 2.3
2.2
1.2
1.1
2.9
4.2
Mogući
izborni
rezulatat pri
izlaznosti
54,2%
Drugačiji prikaz rejtinga, koji isključuje neglasače, nešto je razumljiviji, jer podseća na
rezultate izbora na koje smo navikli. Relacije izmedju stranaka su na ovaj način bolje vidljive.
Stvarna prednost SNS-a pred DS-om je oko 7 procentnih poena. Rejting (mogući izborni rezultat u
ovom trenutku) SPS-a je 9,5% i to je značajno bolja pozicija nego u brojnim prethodnim
istraživanjima. DSS, LDP i SRS trenutno prelaze cenzus. Ostale stranke na današnji dan to još
uvek nisu obezbedile.
Da li je moguća promena pozicija pojedinih stranaka? Naravno da je moguća i ona će zavisiti od
budućih aktivnosti i realnih potencijala svake od stranaka. Još jednom valja istaći da pre svega
PUPS i URS raspolažu organizacionim i drugim kapacitetima za ostvarenje cenzusa, ali je
nesumnjivo ozbiljan zadatak obezbediti blizu 170.000 do 200.000 glasova, koliko će iznositi 5%
od ukupno izašlih na sledećim izborima.
Partner Consulting
011 319.1822, 063 213.975
[email protected]