Transcript ŽIVOTNA SREDINA OTPAD KOMPOSTIRANJE Arilje, 14,15 Decembar 2011 Sadržaj • Osnovno o životnoj sredini • Osnvno o otpadu • Kompostiranje ŽIVOTNA SREDINA Šta čini životnu sredinu? Voda Čovek Zemljište Vazduh Biljke Životinje Šta je održivi razvoj? •

ŽIVOTNA SREDINA
OTPAD
KOMPOSTIRANJE
Arilje, 14,15 Decembar 2011
Sadržaj
• Osnovno o životnoj sredini
• Osnvno o otpadu
• Kompostiranje
ŽIVOTNA SREDINA
Šta čini životnu sredinu?
Voda
Čovek
Zemljište
Vazduh
Biljke
Životinje
Šta je održivi razvoj?
• Održivi razvoj predstavlja
pristup ljudskim aktivnostima,
na takav način da se očuva
priroda i za buduće generacije
Zaštita voda
Vodu možemo sačuvati na dva načina:
• Štedećemo vodu
• Nećemo bacati otpatke u vodotokove (reke i
jezera)
• Prerađivaćemo otpadne vode
Očuvanje zemljišta
•
•
•
•
•
Otpatke ćemo bacati samo u kante za smeće
Smanjićemo proizvodnju otpada
Selekcija otpada
Unapredićemo preradu otpada
Koristićemo prirodne materijale umesto
sintetičkih (npr. torbe od platna umesto
plastičnih kesa)
Zaštita vazduha
• Smanjićemo korišćenje automobila (kako?)
• Vozićemo se više javnim prevozom, a manje
svojim vozilima,
• Smanjićemo potrošnju goriva za grejanje
(kako?)
• Smanjićemo potrošnju struje (šta time
postižemo?)
Očuvanje biljnog i životinjskog sveta
• Čuvaćemo staništa biljaka i životinja (kako?)
• Štitimo ugrožene vrste (crvena lista)
• Štitimo autohtone vrste, i vodimo računa o
unošenju novih biljnih i životinjskih vrsta u
neko područje
Čovek
• Čovek je ugrožen od proizvoda svojih
aktivnosti, tako da se zaštitom životne sredine,
štiti i sam čovek
OTPAD
Šta je OTPAD?
• Otpad znači nešto odbačeno, nešto što
trenutnom vlasniku više nije potrebno
• Sa razvojem civilizacije otpad postaje sve
važniji problem.
• Neodgovornim ponašanjem prema otpadu, on
postaje zagađivac vazduha, voda i zemljišta.
PRODUKCIJA KOMUNALNOG OTPADA
1
oko
1 kg
oko
1 kg
otpada
otpada
nana
24h
24h
1
oko 370 kg
otpada
za 1 godinu
Problemi vezani za OTPAD!
• Zdrvstvenoekološki:
otpad može biti polazište epidemije!
• Ekološki problemi:
neadekvatno odlaganje otpada dovodi do
zagađenja atmosfere, zemljišta, voda i time dovodi
do poremećaja ekosistema a neki sastojci otpada,
lancem ishrane mogu ugroziti i zdravlje, ne samo
stanovnika sredine u kojoj je otpad dospeo već i
ljudske populacije.
Primer kruženja otpada u prirodi
MOGUĆNOST KORIŠĆENJA KOMUNALNOG
OTPADA
KG PO STANOVNIKU
GODIŠNJE
%
Ukupna količina
otpada
368
100
Reciklažni otpad
145
39.4
182.9
49.7
40.1
10.9
VRSTA OTPADA
Biološki razgradiv
otpad
Otpad koji se
deponuje
Papir
• Papir se dobija iz celuloze, sirovine koja je osnovni
sastojak drveta. Papira ima oko 30% u našem
otpadu.
• Moguće je reciklirati sve vrste novina, karton,
papirne i kartonske kesa, papir za pisanje i
ambalažu od papira i kartona i to od 5-7 puta.
• Reciklažom 1tone kancelarijskog papira uštedimo
4.200kW električne energije, 32.000 l vode, 74%
se manje zagađuje vazduh i spasili smo 17
stabala.
Plastika
• Plastika je materijal koji se dobija iz nafte, rude koja se
nalazi u unutrašnjosti Zemlje. Po sadašnjoj stopi
proizvodnje, procenjuje se da će rezerve nafte u svetu
nestati za 35 godina.
• Razgradnja različitih proizvoda od plastike traje od 1001.000 godina. Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se
onoliko koseonika koliko je potrebno čoveku za 1 dan,
što govori o opasnosti uništavanja i spaljivanja plastike.
• Zato su najbolje rešenje preventivne mere, izbegavanje
kupovine i korišćenje plastične ambalaže i kesa.
Vreme raspadanja otpada
VREME RASPADA
OTPAD
Hrana, cveće i svi organski proizvodi
1 do 2 nedelje
Papir
10 do 30 dana
Pamučna odeća
2 do 5 meseci
Vuneni predmeti
1 godina
Filter cigarete
1 do 2 godine
Drvo
10 do 15 godina
Konzerve
100 do 500 godina
Stiropor
1.000 godina
Plastična kesa
1.000.000 godina
Staklena flaša
nikada
OPASNI KUĆNI OTPAD!
!
TOKSIČNOST
ZAPALJIVOST
KARAKTERISTIKE OPASNOG
KUĆNOG OTPADA
Sredstva za čišćenje, kućni pesticidi, boje, lakovi, nitro
razređivači ...
Akumulatori, baterije, butan boce ...
Zapaljivi proizvodi
Farmaceutski otpad
Medicinski otpad
Elektronski otpad
KOROZIVNOST
Sredstva za zaštitu bilja
REAKTIVNOST
Zašto ja recikliram!?
Recikliram jer:
• manje se uništava priroda jer reciklažom čuvam prirodne
sirovine,
• smanjujem uticaj otpada na zagađenje vode, vazduha i
zemlje,
• čuvam živote i zdravlje biljaka i životinja i svih koje volim,
• smanjujem količinu energije da bi se nešto proizvelo,
• štedim novac,
• štedim prostor koji bi bio uništen deponovanjem otpada,
• štedim prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina,
• činim našu okolinu čistom i lepom.
KOMPOSTIRANJE
Šta je to kompostiranje
• Kompostiranje je metoda pretvaranja
organskih materija u plodni humus
• Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju
vredne organske materije koje poboljšavaju
strukturu tla, pomažu zadržavanju vlage, tlo
čine prozračnijim, povećavaju mikrobiološku
aktivnost tla, obogaćuju ga hranjivim
sastojcima te povećavaju otpornost biljaka na
štetočine i bolesti.
Razlozi za kompostiranje
• smanjenje volumena otpada i
rasterećenje odlagališta
• smanjenje troškova odlaganja otpada
• smanjenje zagađenja tla, vode i vazduha
• povećanje kvaliteta tla
• povećanje kvaliteta okoline.
Šta se može kompostirati
• zeleni, sočni, meki otpaci, kao i đubrivo, su po
pravilu puni azotnih belančevina i pri
lagerovanju brzo počinju da se razgrađuju.
• suva i tvrda masa koja sadrži puno ugljendioksida nije hranljiva. Ovaj biootpad se menja
polako tokom procesa razgrađivanja i tako
nastaju pukotine koje omogućavaju
“luftiranje” kompost-mase.
Sirovine bogate hranljivim
supstancama
• baštenski i kuhinjski otpad (biljke, sadnica, korov, bolesne
biljke, trava, kora od voća , talog od kafe, filter kesice od čaja..)
• uvelo cveće, lekovito bilje, izuzev pelina (žalfije) koji svojim
mirisom odbija kišne gliste (korisne učesnike razgradnje
organskog otpada).
• slama, paprat i prostirka za stoku poboljšavaju mineralni
sastav i razvijanje toplote neophodne za dekompostiranje
• trava pokošena prije cvetanja
• morske alge su dobar izvor minerala,
• kokošiji i zečji izmet,
• kokošje perje jer obogaćuje kompost fosforom.
Sirovine siromašne hranljivim
supstancama:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
lišće,
papir i karton ukoliko ne sadrže olovo i veštačke boje
pepeo obogaćuje kompost kalijumom i ima insekticidno dejstvo,
ostaci nakon orezivnja ukrasnog grmlja, stabala, ali dobro usitnjeni; bolje
ih je iskoristiti za drenažni sloj,
vuna, stara odeća ukoliko je dobro usitnjenja ali obavezno u manjm
količinama pomešana sa zemljom,
otpad od proizvodnje piva,vina i sl.,
treset se dodaje samo u malim količinama,
rožnate tvorevine (samleveni papci, kopita, rogovi) se dodaju u fazi
zrelog komposta,
piljevina se dodaje u manjim količinama, pomešana sa zemljom,
čađ ima sposobnost zagrevanja zemljišta
grane i iglice četinara, lišće i grane breze, buseni iz saksija, ali mora se
voditi računa da se veoma sporo razlažu.
U kompost ne treba stavljati
• kuvane ostatke iz kuhinje (prilikom truljenja nastaju pogodni
uslovi za razvoj patogena i štetočina, a njihov miris može
privući domaće životinje koje bi mogle rasturiti hrpu u
potazi za hranom)
• materijali koji se prirodno ne razlažu: plastika, staklo,
porcelan, kovani predmeti, boje, lakovi, mašinsko ulje...,
• obolele biljke ili one napadnute štetočinama,
• izmet ljudi, pasa i mačaka,
• deterdženti za veš i suđe,
• rascvetali korov,
• lekove, ostatke pesticida i
• jednokratne pelene.
Koraci u kompostiranju
Izbor mesta za kompostiranje
Sakupljanje i usitnjavanje
Vlaženje(zalivanje)
Punjenje komposta
Zaštita od sunca i padavina-pokrivanje
Mešanje-prevrtanje
Neke vrste kompostera
HVALA
OPŠTINA ARILJE
Opštinski projekat
Smanjimo otpad zajedno – novi korak bliže Evropi
031/891-918
[email protected]