Transcript doba-jedrenjakax

Jedrenjaci
Brodovi za trgovinu Indijom bili su
brodovi koji su prevozili bjelokost,svilu I
različite začine iz Indije i Kine u Evropu.
Јављају се у вријеме крсташких ратова, као бродови високих бокова и округлог трупа.
Имају већу носивост у односу на дотадашње бродове, који су углавном користили весла за
покретање. У 11. вијеку користи се нава са 2 јарбола, а од 13. до 16.
вијека каравела и карака.
У 17. вијеку за прекооцеанске пловидбе се користе источноиндијци (енгл. East Indiamen),
западноиндијци (West Indiamen) и левантинци (Levanters). То су већ тројарболни
једрењаци, депласмана до 1500 тона. Имају 3 крстаста једра на предња два јарбола, и
велико латинско једро на крменом јарболу. Између јарбола имају такозвана летна једра.
Највећи развој једрењаци дотижу у 19. вијеку. Двадесетих година 19. вијека брзе фрегате
(Blackwall Frigate) и поштански бродови прелазе пут од Њујорка до Ливерпулаза 16-17
дана, а депласмани су им 500-1000 тона. 1840-их година се уводи клипер, најсавршенији и
најбржи једрењак тог доба.
Од средине 19. вијека све се више граде ј. жељезне и челичне конструкције, мада их парни
погон бродова све више потискује. Још доста дуго граде се и комбиновани бродови, са
парним погоном и додатним једрима, који су били економичнији од чисто парних бродова
због мање потрошње угља. Тако је 1907. у САД израђен ј. Томас Лосон (Thomas W. Lawson)
депласмана 12000 тона са додатним једрима површине око 3.800 m².
„крст”, 3-5 јарбола, крстаста једра
голета, 3-7 јарбола, сошна једра и вршњаче
барк, 3-5 јарбола, крма сошно, остали јарболи
крстаста једра
шкуна-барк, 3-4 јарбола, прамчани с
крстастим, остали сошним једрима и
вршњачама
баркантина, 3 јарбола, 2 крмена са сошним
једрима, предњи с комбинованим крстастим и
сошним једрима
шкуна, 2 јарбола, прамчани са крстастим а
крмени с сошним једрима
шкунер, 2 јарбола, сошна једра и вршњаче
брик, 2 јарбола, са крстастим, а крмени још и
са доњим сошним једром
логер, 2 јарбола, велика сошна једра и
вршњаче.
Сви ови типови имају на коснику 2-4 пречке.
Најпознатији типови ј, на Јадрану су трабакул,
брацера и брагоц. Трабакул је од 30-300 тона
депласмана, са 2 јарбола и логарским
једрима. Брацера има од 20 до 50 тона, један
јарбол и логарско једро. Брагоц има 10-12 тона
депласмана, 2 јарбола и логарска једра.
Ratni brod je brod koji je sagrađen i namijenjen prvenstveno za rat, odnosno za
djelovanje u oružanim sukobima.
Ratni brodovi su obično sagrađeni sasvim drukčije od civilnih, tzv. trgovačkih brodova.
Osim što su naoružani (najčešće s topovima i mitraljezima), ratni brodovi su u stanju
podnijeti veću štetu, te su brži i imaju bolje manevarske sposobnosti od trgovačkih
brodova. Za razliku od njih obično nose oružje, municiju i druge zalihe za svoju posadu
(umjesto običnog tereta). Ratni brodovi obično pripadaju ratnim mornaricama, iako u
prošlosti nije bio rijedak slučaj da pripadaju privatnim osobama ili tvrtkama.
U doba rata često zna nestati razlike između ratnog i trgovačkog broda. U ratu se
trgovački brodovi znaju često koristiti kao pomoćni ratni brodovi, kao što su u prvom
svjetskom ratu bili Q-brodovi, odnosno pomoćne krstarice u drugom svjetskom ratu.
Sve do 17. vijeka bila je uobičajena praksa da se trgovački brodovi rekviriraju za
potrebe rata, tako da su znali činiti više od polovice sastava nečije ratne mornarice. Do
19. vijeka, kada su pirati uglavnom nestali s važnijih mora, bilo je uobičajeno za veće
trgovačke brodove da budu naoružani.
Ratni brodovi su, s druge strane, nekada znali služiti za snabdijevanje, odnosno za
prijevoz trupa.
Prvi ratni brodovi - sagrađeni u svrhu pomorskog ratovanja - nastali su na Mediteranu.
Najčešće su to bile galije, dugački brodovi s pogonom na vesla, koji su kao glavno
oružje imali kljun kojim bi se pokušavali zariti u neprijateljski brod. Ipak je najpopularnije
sredstvo pomorskog ratovanja bio abordaž.
Ratne galije su ratni jedrenjaci počeli istiskivati s mora tek sa razvojem brodske
artiljerije, koja je postala glavno oružje na moru. Dugi redovi vesala su postali
nepraktični u tim uvjetima, te se promijenila taktika i dizajn brodova. U tom periodu,
poznatom kao Doba jedrenjaka, morima je zavladao linijski brod kao najveći i najbolje
naoružan od svih plovila.Fregate i korvete su bile manje i brže, ali su uglavnom služile
za izviđanje i prepade.
Izum parnog stroja je polako promijenio pomorsku taktiku, jer su brodovi postali brži i
pokretljiviji. Eksplozivna zrna su, pak, dovela do stavljanja oklopa na brodove, odnosno
prvihoklopnjača sredinom 19. vijeka. Izum pomorskih mina je doveo do
stvaranja minopolagača i minolovaca. Izum torpeda je doveo do stvaranja novih klasa
brodova - torpiljarki, koje će poslije evoluirati u manje, ali brže torpedne čamce te razarača, lakog broda čija je svrha ispočetka bila borba protiv torpiljarki.
Mlečani su shvatili da su inferiorni na kopnu, zato su se odlučili za pomorski rat, u
kojem su bili superiorni, i uživali pomoć kršćanskog zapada, kojeg su uvjerili da se radi
"Obrani krišćanstva". Njihova namjera bila je jednostavna, blokirati osmanlije da
nemogu dostavljati rezerve na Kretu. Zbog tog su uputili eskadru od 23 broda pod
komandom Tommasa Morosinija da spriječi prolaz turskim brodovima kroz Dardanele.
On je uspio zaustaviti flotu kapudan paše Kara Muse od 80 brodova 26. maja 1646.[1],
ali slijedeći otomanski konvoj je zahvaljući vjetru prošao kroz blokadu 4. juna i opskrba
osmanskih trupa u Kandiji se nastavila. Veliki gubitak za Veneciju bila je smrt Tommasa
Morosinija, koji je poginuo27. januara 1647 kad se njegov brod našao pred cijelom
otomanskom eskadrom od 45 galija, Morosini se hrabro suprostavio - i nanio velike
gubitke otomanskim brodovima (samkapudan paša Kara Musa je poginuo). Usprkos
brojnim pobjedama u pomorskim bitkama te godine, Venecijanci nisu uspjeli spriječiti
osmanlije u dostavi rezervi i ljudsva na Kretu. Mlečani su se vratili u Dardanele 1648.
sa nekih 65 broda, i ponovno pokušali uvesti blokadu, koju su relativno uspješno i
proveli cijelu tu godinu, pored svih nevolja (u oluji im je stradao admiral Grimani u
martu)[1]
Zbog tog su se osmalije okrenule novoj taktici, dostavu na Kandiju su prebacili u luke
u Maloj Aziji, novi komandant mletačke flote Riva, morao je razdvojiti svoje snage - koje
nisu bile dostatne da drže tako veliku liniju. Tako da je novi otomanski kapudan paša
Voinok Ahmed probio blokadu kod Dardanela 1649.[20] Usprkos ponekom uspjehu, kao
što je bila Bitka kod Fokeje 2. maja 1649 u kojoj je Riva pobjedio otomansku eskadru i
potopio im nekoliko brodova.
Osmanlije su 1654. uspjele značajno obnoviti svoju flotu brodovima izgrađenim
u Tripolitaniji i Tunisu, tako su uputili početkom maja flotu od 79 brodova (40 jedrenjaka,
33 galija i 6 galijuna), kojim se priključilo 22 galije iz cijelog Egeja i
14 brodova berberskih sultanata koje su značajno ojačale njihove snage kod
Dardanela. [1] Tako da je njihova flota imala 26 brodova više od mletačke koja je držala
blokadu pa su je napali 16. maja 1654 i uspjeli natjerati u bijeg. Mletačke posade držale
su se hrabro za vrijeme bitke, i nanijele veliku štetu osmanskom brodovlju, ali nakon
toga Egej više nije bio pod potpunom mletačkom kontrolom. Osmanski brodovi napali su
otok Tinos ali su se povukli nakon bitke sa Alvisom Mocenigom 21. juna. Novi
mletački admiral Francesco Morosini koji je naslijedio Alvise Moceniga, pokazao je više
energičnosti, u proljeće 1655., razorio je osmansko skladište naEgini i porušio
luku Volos u noćnom napadu 23. marta. Početkom juna Morosinijeva flota doplovila je
do Dardanela, čekajući isplovljavanje otomanske flote, koje je odgođeno zbog političkih
previranja na Visokoj Porti. Zbog tog je Morosini otplovio na Kiklade, ostavljajući svog
zamjenika Lazzara Moceniga s polovicom flote (36 broda) da bdije nadtjesnacom.
Nakon tjedan dana pojavila se otomanska flota od 143 broda pod komandom Mustafa
Paše. [1]U pomorskoj bitci koja je uslijedila 21. juna 1655 venecijanska flota odnijela je
uvjerljivu pobjedu, nakon toga osmanlije do kraja godine nisu poduzeli nikakve
značajnije pomorske akcije. U septembru je Morosini postavljen za
Generalnogprovidura Kandije, a na njegovo mjesto postavljen je Lorenzo Marcello.
Mlečani su nastavili sa blokadom Dardanela, i uglavnom kontrolirali gornji Egej, ali su
osmanlije ipak uspijevale dostavljati zalihe na Kretu iz Aleksandrije, Rodosa, Hiosa ili
saPeloponeza. [21]
Udružena mletačko malteška flota od 67
brodova, je u junu 1656. pod komandom
Lorenza Marcella, nanijela najteži poraz
otomanskoj floti od 108 brodova pod
komandom Kenan Paše "Bitci kod
Dardanela" usporediv sa "Bitkom kod
Lepanta 1571"[1] Šezdeset osmanskih
brodova je potopljeno, 24 zarobljeno i
oslobođeno 5000 kršćanskih galeota,
pritom su i mletačko-malteški saveznici
imali velike gubitke, poginuo je komandant
Marcello. [1] Maltežani su nakon toga
otplovili kući, a venecijanci zauzeli
strateške važne otoke na ulazu u
Dardanele Tenedos (8. jul)
i Limnos (20. august). Nakon toga je
njihova blokada bila puno efikasnija, tako
da je i sam Carigrad trpio od nestašice
hrane.
Jedrenjaci su u toku povijesti povećavali
tonažu, mijenjajući pri tom oblik, broj jarbola i
vrste jadara. Po broju jarbola i po vrstama
jedara dobivali su nazive. Prema snasti
jedrenjaci se dijele u nekoliko
tipova; oceanski: križnjak ili nava, bark,
škuner ili goleta, škuna bark, bark škuna,
barkantina ili bark beštija, brik, brigantin, brik
škuna, škuna; obalni (na Jadranu): leger,
trabakul, pelig, bracera, bragoc. Jedrenjaci su
se održali do danas, uglavnom kao školski
brodovi, jahte ili turistički brodovi.
Jedrenjaci imaju najviše pet jarbola,
iznimno sedam (neke američke golete); idući
od pramca prema krmi jarbol može biti
pramčani, prednji, glavni (veliki ili velejarbol),
zadnji (stražnji) i krmeni jarbol.
JEDRENJAK, 1. križnjak, 2. bark, 3.
goleta, 4. bark-škuna, 5. barkantina, 6.
škuna-bark, 7. brik, 8. škuna, 9.
trabakul, 10. pelig, 11. bracera, 12. leut
jedrenjak, brod s jedrima koji se pokreće
iskorištavanjem energije vjetra. U novije doba
redovito ima i motor, a razlikuje se motorni
jedrenjak, koji se jedrima služi samo pri
povoljnu vjetru, te jedrenjak s pomoćnim
motorom, kojemu su jedra glavno pogonsko
sredstvo. Iako su se brodovi i ranije opremali
jedrima, razdoblje pravih jedrenjaka započelo
je početkom srednjega vijeka, a trajalo do
početka XX. st. (→ BROD). Danas su se
jedrenjaci održali kao školski brodovi ratnih
mornarica ili kao jahte za krstarenje, a grade se
i razmjerno veliki putnički brodovi za kružna
putovanja opremljeni jedrima za pomoćni
pogon.
Jedrenjaci se razlikuju prema broju jarbola i
obliku jedara
(→ JEDRO; JEDRILICA). Križnjak ili nava ima tri do
pet jarbola s križnim jedrima, a na krmenome
jarbolu i jedno sošno jedro. Brik je križnjak s
dvama jarbolima, a bark se od križnjaka
razlikuje prema krmenomu jarbolu na kojem se
razapinje samo sošno jedro s trokutnim jedrom
(vrškom) iznad njega. Bark s dvama jarbolima
zove se škuna. Goleta ima na svim jarbolima
uzdužna jedra, a može imati i do sedam
jarbola. Postoje i jedrenjaci s različitim
kombinacijama uzdužnih i poprečnih
jedara. Križna goleta na svim jarbolima ima
sošna jedra, a na dvama ili trima jarbolima i
križna jedra iznad njih. Škuna-bark ima četiri
do pet jarbola, od kojih pramčani jarbol ima
križna jedra, a ostali imaju sošna jedra i
vrške. Bark-škuna ima tri jarbola.
„крст”, 3-5 јарбола, крстаста једра
голета, 3-7 јарбола, сошна једра и вршњаче
барк, 3-5 јарбола, крма сошно, остали јарболи крстаста једра
шкуна-барк, 3-4 јарбола, прамчани с крстастим, остали сошним
једрима и вршњачама
баркантина, 3 јарбола, 2 крмена са сошним једрима, предњи с
комбинованим крстастим и сошним једрима
шкуна, 2 јарбола, прамчани са крстастим а крмени с сошним
једрима
шкунер, 2 јарбола, сошна једра и вршњаче
брик, 2 јарбола, са крстастим, а крмени још и са доњим сошним
једром
логер, 2 јарбола, велика сошна једра и вршњаче.
Сви ови типови имају на коснику 2-4 пречке. Најпознатији типови ј,
на Јадрану су трабакул, брацера и брагоц. Трабакул је од 30-300
тона депласмана, са 2 јарбола и логарским једрима. Брацера има
од 20 до 50 тона, један јарбол и логарско једро. Брагоц има 10-12
тона депласмана, 2 јарбола и логарска једра.
Prvi jedrenjaci pojavili su se u doba križarskih ratova. Imali su okrugao brodski trup,
visoke bokove, veću nosivost i bolja pomorska svojstva za plovidbu na otvorenome
moru od dotadašnjih brodova pretežito na vesla. Najpoznatiji jedrenjak u XI. st. bila
je nava, a između XII. i XVI. st. to su bilekaraka i karavela. Jedrenjaci su imali 2 do 3
jarbola s križnim jedrima, a na krmenom jarbolu latinsko jedro. Nosivost im je bila do
1500 t, postizali su brzinu i do 10 čvorova, a radi zaštite bili su naoružani topovima. Od
XVI. st. počeli su se razvijati posebni tipovi ratnih brodova jedrenjaka. Od sred. XVIII. st.
na jedrenjacima se primjenjivala prečka, čime je dobivena pravilnija raspodjela pritiska
vjetra duž broda i olakšano manevriranje. Latinsko jedro na krmenom jarbolu
zamjenjivalo se većim sošnim jedrom koje je olakšalo jedrenje uz vjetar i smanjilo
zanošenje broda. Najveći su razvoj jedrenjaci doživjeli u XIX. st. Gradili su se sve veći i
brži jedrenjaci, a vrhunac je dostignut gradnjom klipera,najsavršenijeg i najbržega tipa
jedrenjaka. Sredinom XIX. st. počela je gradnja kompozitnih jedrenjaka (željezni kostur,
drvena oplata), a zatim željeznih i čeličnih, koji su bili jeftiniji, sigurniji od požara i mogli
su imati veću duljinu. Uvođenjem parnoga pogona i otvaranjem Sueskoga kanala naglo
se, potkraj XIX. i u početku XX. st. smanjila važnost jedrenjaka.
Gradnja jedrenjaka na hrvatskoj obali
Jadrana ima dugu tradiciju. Posebno je
značajno razdoblje procvata dubrovačke
brodogradnje u XVI. st., kada su se njegovi
jedrenjaci, u prvom redu karake, ali i nave,
galijuni, koke i karakuni ubrajali među
najbolje i najveće na svijetu. U XVIII. st. bio
je poznat i dubrovački brik. U XIX. st. na
hrvatskoj su se obali od većih jedrenjaka
gradili brikovi, barkovi i nave, a od manjih,
obalnih jedrenjaka trabakul, pelig, bracera i
leut. Trabakul je jedrenjak s dvama
jarbolima i s dvama oglavnima
jedrima. Pelig ima dva jarbola, od kojih je
pramčani s oglavnim jedrom, a krmeni sa
sošnim. Bracera je manji brod s jednim, a
gdjekad i dvama jarbolima te s oglavnim
jedrom i prečkom. Leut je obalna brodica s
jednim jarbolom i latinskim jedrom.
Roneći na omiljenoj plazi u Grblju, nedaleko
od obale naišao sam na dio oplate neke davno
potonule olupine. Po zakovicama kojima je
oplata spajana vjerujem da je u pitanju dio
nekog jako starog broda. Ako neko ima ideju o
kojem se brodu moze raditi neka piše…
Porto Montenegro i Zbirka pomorskog
nasljeđa sa zadovoljstvom su predstavili
sinoć 16.avgusta izložbu organizovanu
povodom 79. rođendana školskog broda
“Jadran”, u Zbirci pomorskog nasljeđa sa
početkom u 20 sati. Izložba predstavlja
uvod u proslavu 19. avgusta, dana kada je
Jadran po prvi put upisan u flotnu listu
mornarice Kraljevine Jugoslavije, a koji se
od 1933.
Od oktobra prošle godine pažnju mnogih
prolaznika na kotorskoj rivi privukla je
pojava jednog pomalo neobičnog
jedrenjaka, koji kao da je doplovio iz
daleke prošlosti. Radi se o jedrenjaku
replici rađenom po nacrtima trgovačkih
ruskih brodova iz 16.vijeka. Najzanimljivija
je njegova misija… Brod je bio prvo na
vezu u Risnu Pred zidinama starog
kotorskog grada [...]