Transcript Socio-politička percepcija dve generacije (1971/1991) u zemljama

Od Jugoslavije do Evropske Unije:
20 godina posle 1991 – Priča o dve generacije
SOCIO-POLITIČKA PERCEPCIJA DVE GENERACIJE
(1971/1991) U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA
(Istraživanje sprovedeno oktobra 2011. – prezentacija mart 2012.)
METODOLOGIJA
Realizacija:
Terensko istraživanje sprovedeno u periodu od 25.
septembra do 17. oktobra 2011.
Zemlje:
Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo*,
Makedonija, Crna Gora, Srbija
Uzorački okvir:
Tip uzorka:
Tip istraživanja:
Građani ovih zemalja rođeni 1971. i 1991.
Kvotni uzorak; Rasute kvote
Geografski i po tipu naselja (grad / selo) sa
definisanim polaznim tačkama (razlikuje se po
zemljama u zavisnosti od veličine uzorka, od
minimum 32 do 42 polazne tačke); 7 do 8 ispitanika
po uzoračkoj tački
Licem-u-lice u domaćinstvu ispitanika
2
METODOLOGIJA – VELIČINA UZORKA
VELIČINA UZORKA
ALB
B&H
HRV
KOS*
MAK
CG
SRB
Total
Planirana veličina
uzorka
240
720
320
240
240
240
320
2320
Realizovana veličina
uzorka
251
770
320
260
263
262
342
2468
VELIČINA UZORKA
po generaciji
HRV
KOS*
MAK
CG
SRB
71
91
71
91
71
91
71
91
71
91
71
91
71
91
125
128
160
160
129
131
131
132
127
135
178
164
127
91
130
71
B&H
Srbi
131
91
B&H
Hrvati
129
71
123
Realizovana veličina
uzorka
B&H
Bošnjaci
128
Generacija
ALB
NAPOMENA: Zbog primetnih razlika u stavovima tri etničke grupe
u Bosni i Hercegovini, rezultati za tu zemlju se prikazuju odvojeno
za generacije svake etničke grupe, a posebno za Federaciju BiH i
Republiku Srpsku, na nivou totala za zemlju.
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
3
ZAPADNI BALKAN:
RAZLIČITOSTI & SLOŽENOST REGIONA
BOSNA I
HERCEGOVINA
SARAJEVO
SLOVENIJA
7-8 zemalja
23 M stanovnika
7 nacionalnosti (glavnih)
LJUBLJANA
SRBIJA
1:5 ppp BDP per capita
BEOGRAD
HRVATSKA
1: 11 # stanovnika
ZAGREB
7 zvaničnih jezika
(za 4 nije potreban prevod da bi
se razumeli)
CRNA GORA
PODGORICA
6 valuta
ALBANIjA
3 religije
TIRANA
2 alfabeta
MAKEDONIJA
KOSOVO*
SKOPLJE
PRIŠTINA
8 parova nacija bilo je u ratu
tokom devedesetih
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
4
4
ZAPADNI BALKAN: PPP BDP PER CAPITA: PREKINUT RAST – 2009/2009
BDP nije jedini parametar u padu:
____________________
Srbija
Crna Gora
Hrvatska
B&H
Makedonija
Kosovo (*)
Albanija
25,000
 Realne zarade su takođe
smanjene u celom regionu
20,000
 Inflacija je porasla u nekim
zemljama
 Tokom 2009. & 2012. godine
oslabio je devizni kurs (u
nekim zemljama sa domaćom
valutom … Srbija i Albanija)
15,000
10,000
 Devizni kurs je bio od
posebnog značaja – naročito u
Srbiji (koja još uvek pamti
hiperinflaciju iz 1993/94.
godine od 4% na sat)
5,000
0
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011E
Izvor: Procene Ipsos SM
5
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
VEROVALI ILI NE: ŽIVOT BI BIO BOLJI
DA JE OPSTALA SFRJ
Sa izuzetkom Kosova* i donekle Hrvatske, većina građana iz zemalja bivše
SFRj veruje da bi bolje živeli da je opstala SFRJ, i to sa istim političkim
sistemom kao u vreme Tita
Razlike se javljaju među zemljama a ne među generacijama (tj. mišljenje
je determinisano zemljom prebivališta)
Sa izuzetkom Kosova*, Albanije i donekle Hrvatske, većina građana iz
zemalja bivše SFRJ veruje su njihovi roditelji živeli bolje nego što oni žive
sada
Ipak, dobar deo stanovništva, naročito u Hrvatskoj, veruje da je raspad
bivše države bio neizbežan i da ga je u to vreme bilo teško sprečiti.
Međutim, ostaje uverenje da je rat mogao biti sprečen
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
6
SA IZUZETKOM KOSOVA* I DONEKLE HRVATSKE, VEĆINA GRAĐANA IZ ZEMALJA
BIVŠE SFRJ VERUJE DA BI BOLJE ŽIVELI DA JE OPSTALA SFRJ, I TO SA ISTIM
POLITIČKIM SISTEMOM KAO U VREME TITA
A šta mislite kakav bi vaš život bio da je Jugoslavija (SFRJ) i danas ostala država sa istim
političkim sistemom i istim odnosima između republika (sadašnje nezavisne države) kao u
vreme Tita
Gore
25
Isto
Bolje
30
58
62
17
65
69
24
56
19
25
33
Kosovo*
Hrvatska
21
19
81
16
13
10
5
9
5
Makedonija
Federacija BiH
Crna Gora
Srbija
BiH RS
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
7
SA IZUZETKOM KOSOVA* I DONEKLE HRVATSKE, VEĆINA GRAĐANA IZ ZEMALJA BIVŠE
SFRJ VERUJE DA BI BOLJE ŽIVELI DA JE OPSTALA SFRJ, I TO SA ISTIM POLITIČKIM
SISTEMOM KAO U VREME TITA
A šta mislite kakav bi vaš život bio da je Jugoslavija (SFRJ) i danas ostala država sa istim
političkim sistemom i istim odnosima između republika (sadašnje nezavisne države) kao u
vreme Tita
Gore
44
76
Isto
33
50
64
86
77
70
Bolje
27
59
29
17
22
16
58
66
25
75
62
23
BiH Hrvati
Hrvatrska
Kosovo*
18
14
15
3
7
1991
23
1971
1991
Crna Gora
17
1991
1971
BiH Srbi
22
1971
10
1991
9
29
57
36
1971
12
5
54
1991
6
6
1991
1991
BiH Bošnjaci
1991
5
21
1971
8
17
24
1971
18
19
1971
15
29
1971
36
Makedonija
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
8
SA IZUZETKOM KOSOVA*, ALBANIJE I DONEKLE HRVATSKE, VEĆINA GRAĐANA IZ
ZEMALJA BIVŠE SFRJ VERUJE DA SU NJIHOVI RODITELJI ŽIVELI BOLJE NEGO ŠTO
ONI ŽIVE SADA
Po Vašem mišljenju, kako su, kada uporedite sa time kako Vi danas živite, živeli Vaši roditelji?
Gore
40
Isto
28
39
62
15
45
Kosovo*
Bolje
53
60
69
64
25
21
18
23
44
38
Hrvatska
13
20
23
26
Makedonija
Federacija BiH
Crna Gora
Albanija
15
18
15
17
Srbija
BiH RS
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
9
IPAK, DOBAR DEO STANOVNIŠTVA, NAROČITO U HRVATSKOJ, VERUJE DA JE
RASPAD BIVŠE DRŽAVE BIO NEIZBEŽAN I DA GA JE U TO VREME BILO TEŠKO
SPREČITI. MEĐUTIM, OSTAJE UVERENJE DA JE RAT MOGAO BITI SPREČEN
Neki ljudi smatraju da su ratovi 90ih i raspad SFRJ mogli biti sprečeni, dok drugi misle da to
nije moguće. Koje mišljenje je bliže vašem stanovištu?
Ni rat ni raspad bivše SFRJ nisu mogli biti sprečeni
Rat je mogao biti sprečen, ali raspad nije
I rat i raspad bivše SFRJ su mogli biti sprečeni
27
46
50
31
22
18
Kosovo*
Hrvatska
36
36
33
36
19
22
33
28
39
44
Srbija
BiH RS
32
34
24
27
27
Makedonija
Federacija BiH
Crna Gora
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
10
KO JE NAJODGOVORNIJI ZA RATOVE
Ogromne razlike po zemljama: Podeljeni odgovori o tome ko snosi krivicu
za ratove – većina građana u Hrvatskoj smatra da su najodgovorniji
politički lideri; na Kosovu* uglavnom krive narod, dok se u Albaniji, B&H,
Makedoniji i Srbiji najveća odgovornost pripisuje međunarodnoj zajednici
Miloševića smatraju daleko najodgovornijim političarem – a na Kosovu*,
teritoriji B&H Federacije i u Albaniji on je praktično jedini političar koga
smatraju odgovornim. U Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i na teritoriji RS –
odgovornost je podeljena, a samo na teritoriji RS Miloševića ne smatraju
najodgovornijim.
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
11
ISPITANICI SU PODELJENI OKO TOGA KO JE NAJODGOVORNIJI ZA TO ŠTO JE DOŠLO DO
SUKOBA I RATOVA – VEĆINA GRAĐANA U HRVATSKOJ SMATRA DA SU ZA TO
NAJODGOVORNIJI POLITIČKI LIDERI; NA KOSOVU* UGLAVNOM KRIVE NAROD, DOK SE
U ALBANIJI, B&H, MAKEDONIJI I SRBIJI NAJVEĆA ODGOVORNOST PRIPISUJE
MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI
A ko je po vašem mišljenju najodgovorniji što je 90tih godina došlo do
sukoba i ratova na teritoriji bivše SFRJ?
Politicki lideri
12
13
24
Nacija - narod
8
23
43
37
10
Međunarodna zajednica
6
20
16
20
42
36
45
19
14
15
51
30
Hrvatska
Albanija
30
Makedonija
30
Srbija
29
Kosovo*
NZ / Odbija
24
38
26
48
16
11
27
22
Crna Gora
BiH Federacija
15
BiH RS
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
12
VEĆINA ONIH KOJI MISLE DA SU POLITIČKI LIDERI NAJODGOVORNIJI ZA IZBIJANJE
SUKOBA I RATOVA KRIVE ZA TO SLOBODANA MILOŠEVIĆA, SA IZUZETKOM ISPITANIKA
IZ REPUBLIKE SRPSKE, KOJI ČEŠĆE SMATRAJU DA KRIVICU TREBA DA SNOSI TUĐMAN
Dozvoljeno više odgovora; Baza: oni koji smatraju da je politički lider
najodgovorniji za izbijanje sukoba i ratova na teritoriji bivše SFRj tokom
devedesetih- % najčešćih odgovora
Politički lider
Slobodan Milosevic
Franjo Tudjman
Alija Izetbegovic
2
12
9
28
92
69
Kosovo
29
65
BiH
Makedonija
Federacija
22
30
32
10
17
64
54
11 1
42
39
46
19
Hrvatska
Albanija
Srbija
Crna Gora
BiH RS
51
30
30
27
15
% ispitanika koji misle da su odgovorni
politički lideri
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
1
3
(NE)POVERENJE I PERCEPCIJA ZAPADNOG
BALKANA KAO JEDINSTVENE
KULTUROLOŠKE OBLASTI
Generalno gledano, postoji puno nepoverenja među ljudima različite etničke
pripadnosti koji su živeli zajedno na teritoriji bivše SFRJ. Stepen POVERENJA je
najviši na teritoriji FBH i u Makedoniji – a najniži u Srbiji i na Kosovu*.
Izuzetno mali broj ljudi posmatra sedam zemalja zapadnog Balkana kao jednu
kulturološku oblast. Države su najčešće svrstane u 3 grupe, u Albaniji i Crnoj Gori, i
u 4, u većini zemalja.
Kulturna identifikacija sa drugim narodima Zapadnog Balkana u oblasti kulture,
muzike, književnosti, umetnosti i zabave je najjača na Kosovu* i u Makedoniji, a
najslabija u Hrvatskoj
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
14
GENERALNO GLEDANO, POSTOJI PUNO NEPOVERENJA MEĐU LJUDIMA RAZLIČITE
ETNIČKE PRIPADNOSTI KOJI SU ŽIVELI ZAJEDNO NA TERITORIJI BIVŠE SFRJ
A šta mislite, koliko se narodima KOJI SU ZAJEDNO ŽIVELI U BIVŠOJ
SFRJ/ BIVŠA YU danas može verovati? – % MOŽE IM SE VEROVATI
(uglavnom + u potpunosti)
Makedonci
34
40
59
Slovenci
Srbi
Hrvati
Albanci
43
Bošnjaci / Muslimani
37
34
39
28
14
21
20
26
26
5
14
35
24
Crnogorci
38
41
63
25
38
35
79
31
45
20
21
33
28
26
28
16
23
9
14
33
7
43
41
41
41
33
42
36
41
BiH
Federacija
Makedonija
Crna Gora
Albanija
BiH RS
Hrvatska
50
20
Kosovo*
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
15
IZUZETNO MALI BROJ LJUDI POSMATRA SEDAM ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA KAO JEDNU
KULTUROLOŠKU OBLAST: 6% U FEDERACIJI B&H, PO 2% U CRNOJ GORI I MAKEDONIJI, I PO 1% U
HRVATSKOJ I SRBIJI. DRŽAVE SU NAJČEŠĆE SVRSTANE U 3 GRUPE, U ALBANIJI I CRNOJ GORI, I U 4,
U VEĆINI ZEMALJA.
A ako bi trebalo da grupišete zemlje zapadnog Balkana po bliskosti, kako
biste ih grupisali? Koje zemlje su, po Vašem mišljenju, u tom
kulturološkom smislu dovoljno bliske među sobom tako da se mogu
svrstati u istu grupaciju?
Broj grupa u koje su zemlje klasifikovane
1
7
2
7
2
3
3
1
11
17
7
5
31
14
Albanija
1
6
39
20
49
4
27
6
9
2
3
2
2
3
16
18
17
7
5
10
16
27
26
14
24
6
BiH Federacija
5
32
45
24
21
46
33
41
24
24
0
12
2
13
1
13
0
7
2
11
1
BiH RS
Crna Gora
Hrvatska
Kosovo*
Makedonija
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
16
KULTURNA IDENTIFIKACIJA SA DRUGIM NARODIMA ZAPADNOG BALKANA U OBLASTI
KULTURE, MUZIKE, KNJIŽEVNOSTI, UMETNOSTI I ZABAVE JE NAJJAČA NA KOSOVU* I U
MAKEDONIJI, A NAJSLABIJA U HRVATSKOJ
Uzimajući u obzir samo oblast kulture, muzike, književnosti i zabave
uopšte... koliko biste rekli da delite tu kulturu sa ostalim zemljama
Zapadnog Balkana?
Ne
28
38
I da i ne
50
Da
44
39
43
40
43
48
42
50
58
38
38
37
29
31
17
Hrvatska
Albanija
13
12
11
11
10
9
Makedonija
Kosovo*
BiH RS
Srbija
Crna Gora
BiH Federacija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
17
NAJUOČLJIVIJE GENERACIJSKE RAZLIKE POSTOJE U ALBANIJI I HRVATSKOJ, GDE
MLAĐE GENERACIJE U VEĆOJ MERI SMATRAJU DA DELE KULTURU U SMISLU MUZIKE,
KNJIŽEVNOSTI I ZABAVE SA OSTALIM ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA
Uzimajući u obzir samo oblast kulture, muzike, književnosti i zabave
uopšte... koliko biste rekli da delite tu kulturu sa ostalim zemljama
zapadnog Balkana?
43
40
42
40
48
46
40
33
61
38
40
48
47
13
11
10
1991
23
1971
46
35
Da
1991
31
I da i ne
55
50
50
29
37
37
15
12
1971
Da
39
50
45
42
43
43
41
Albanija
BiH Hrvati
BiH Srbi
10
1991
Crna Gora
26
9
1971
9
1971
6
1991
12
1971
1991
BiH Bošnjaci
9
1991
5
15
1971
9
1971
11
30
Hrvatska
1971
50
36
1991
1971
22
54
1991
36
1991
37
40
Kosovo*
Makedonija
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
18
18
ŽELJA ZA POSETOM ZEMALJA BIVŠE SFRJ
Priličan broj onih koji žele da posete zemlje bivše SFRJ još nije imao priliku da to
uradi – većinom su to stanovnici Makedonije, Crne Gore i Kosova*, a najmanje ih
je u Hrvatskoj i Albaniji
Mlađe generacije u gotvo svim zemljama u nešto većem broju žele da posete
druge zemlje u regionu
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
19
PRILIČAN BROJ ONIH KOJI ŽELE DA POSETE ZEMLJE BIVŠE SFRJ JOŠ NIJE IMAO
PRILIKU DA TO URADI – VEĆINOM SU TO STANOVNICI MAKEDONIJE, CRNE GORE I
KOSOVA*, A NAJMANJE IH JE U HRVATSKOJ I ALBANIJI
A koliko biste Vi lično želeli da obiđete (za one koji su bili u nekim zemljama: i
druge) zemlje bivše SFRJ i Albaniju i sretnete ljude koji tamo žive?
Želim
3
16
9
26
I da i ne
16
26
Ne želim
8
18
28
41
32
24
15
26
36
32
81
62
Makedonija
Crna Gora
58
Kosovo*
50
50
47
44
42
Srbija
BiH RS
Albanija
BiH Federacija
Hrvatska
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
20
MLAĐE GENERACIJE U GOTVO SVIM ZEMLJAMA U NEŠTO VEĆEM BROJU ŽELE DA
POSETE DRUGE ZEMLJE U REGIONU
A koliko biste Vi lično želeli da obiđete (za one koji su bili u nekim zemljama: i druge) zemlje
bivše SFRJ i Albaniju i sretnete ljude koji tamo žive?
Ne želim
38
58
47
I da i ne
34
39
34
42
54
Želim
58
50
64
61
53
47
63
79
25
BiH Hrvati
23
Crna Gora
Hrvatska
14
Kosovo*
20
5
16
2
15
1991
8
15
1971
1991
BiH Srbi
9
19
1991
7
1971
10
23
31
1971
26
29
1971
1991
1991
BiH Bošnjaci
22
1971
9
1971
1991
1971
Albanija
13
18
25
1991
34
33
29
1971
34
38
19
27
48
1991
35
36
1971
24
83
37
1991
39
54
Makedonija
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
21
STAV PREMA EU
Građani zemalja Zapadnog Balkana imaju želju su da posete zemlje Evropske
Unije a nešto raspoloženiji za posetu su prpadnici mlađih generacija
Mlađe generacije u svim zemljama češće iskazuju želju da posete zemlje Evropske
Unije
Većina podržava ulazak svojih zemalja u EU, a nešto skeptičniji od ostalih su
građani Hrvatske i Srbije
22
GRAĐANI ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA IMAJU ŽELJU SU DA POSETE ZEMLJE
EVROPSKE UNIJE A NEŠTO RASPOLOŽENIJI ZA POSETU SU PRPADNICI MLAĐIH
GENERACIJA
U kojoj meri želite da posetite neku od zemalja EU?
Ne želilm
I želim i ne želim
Želim
61
89
83
82
76
76
70
70
24
20
6
10
BiH Federacija
Hrvatska
26
9
2
13
4
15
3
Makedonija
Crna Gora
Kosovo*
16
17
9
7
Srbija
BiH RS
13
Albanija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
23
MLAĐE GENERACIJE U GOTOVO SVIM ZEMLJAMA ČEŠĆE ISKAZUJU ŽELJU DA POSETE
ZEMLJE EVROPSKE UNIJE
U kojoj meri želite da posetite neku od zemalja EU?
Ne želim
48
73
I da i ne
57
69
72
84
Želim
61
69
84
81
79
85
82
81
69
86
84
92
32
Albanija
BiH Bošnjaci
Hrvatska
Kosovo*
Makedonija
11
1991
7
1
11
6
1971
12
2
1991
17
2
1971
6
14
4
1991
1991
Crna Gora
BiH Srbi
16
1971
1971
BiH Hrvati
14
20
1991
10
12
3
1971
5
14
5
1991
8
13
4
1991
6
12
4
1971
23
1991
7
1991
1971
20
24
1971
20
25
21
1971
34
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
24
VEĆINA PODRŽAVA ULAZAK SVOJIH ZEMALJA U EU, A NEŠTO SKEPTIČNIJI OD
OSTALIH SU GRAĐANI HRVATSKE I SRBIJE
Da li podržavate ili se protivite ulasku svoje zemlje u EU?
Podržavam
9
15
8
I podržavam i ne podržavam
32
8
29
22
Ne podržavam
6
6
41
23
19
23
28
95
76
Makedonija
87
68
Crna Gora
Kosovo*
32
48
50
Srbija
BiH RS
57
38
Albanija
BiH Federacija
Hrvatska
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
25
ŽIVOTNI STANDARD I STAV PREMA
MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI
‘Prosečan’ je najčešća ocena životnog standarda u svim zemljama sem Kosova,
jedine zemlje gde je većina stanovnika ocenila sopstveni životni standard kao
dobar
Mlađe generacije u Hrvatskoj i Srbiji imaju pozitivnije stavove prema ulozi
Međunarodne zajednice u njihovim državama nego starije, i ova razlika je
naročito primetna u Hrvatskoj
Većina smatra da nije verovatno da će da dođe do novih oružanih sukoba između
pojedinih država na Zapadnom Balkanu, ali građani Srbije, Makedonije i Crne Gore
su manje uvereni u to nego građani drugih zemalja
26
‘PROSEČAN’ JE NAJČEŠĆA OCENA ŽIVOTNOG STANDARDA U SVIM ZEMLJAMA SEM
KOSOVA*, GDE JE VEĆINA STANOVNIKA OCENILA SOPSTVENI ŽIVOTNI STANDARD
KAO DOBAR
Kako biste ocenili životni standard Vas i Vaše porodice?
Loš
51
36
35
46
53
18
12
Prosečan
30
Dobar
33
30
53
52
55
18
15
15
Makedonija
Crna Gora
Hrvatska
25
25
54
51
21
24
BiH RS
Srbija
39
10
Kosovo*
BiH Federacija
Albanija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
27
MLAĐE GENERACIJE U HRVATSKOJ I SRBIJI IMAJU POZITIVNIJE STAVOVE PREMA ULOZI
MEĐUNARODNE ZAJEDNICE U NJIHOVIM DRŽAVAMA NEGO STARIJE, I OVA RAZLIKA JE
NAROČITO PRIMETNA U HRVATSKOJ
A šta mislite o sadašnjoj ulozi međunarodne zajednice u našoj zemlji? Neki ljudi misle da se
međunarodna zajednica isuviše meša u unutrašnje poslove naše zemlje, dok drugi misle da
međunarodna zajednica u našoj zemlji ima pozitivnu ulogu u razvoju demokratskih institucija i
uvođenju reformi. Koje mišljenje je bliže Vašem?
Međunarodna zajednica u našoj zemlji ima pozitivnu ulogu u razvoju demokratskih institucija i uvođenju
reformi
NZ/Odbija
Međunarodna zajednica se isuviše meša u unutrašnje poslove naše zemlje
18
57
71
59
13
Albanija
BiH Bošnjaci
8
62
10
2
BiH Hrvati
1
34
30
28
31
1991
Crna Gora
Hrvatska
Kosovo*
41
36
Makedonija
71
62
1991
2
45
1971
1991
1971
BiH Srbi
2
61
1971
11
1991
9
52
1991
21
51
1971
20
1991
9
1971
15
1991
1971
23
6
75
1971
76
11
69
28
14
1
2
70
57
1971
74
5
1991
74
41
1971
75
49
20
26
1991
48
6
20
Srbija
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
28
VEĆINA SMATRA DA NIJE VEROVATNO DA ĆE DA DOĐE DO NOVIH ORUŽANIH SUKOBA
IZMEĐU POJEDINIH DRŽAVA NA ZAPADNOM BALKANU, ALI GRAĐANI SRBIJE,
MAKEDONIJE I CRNE GORE SU MANJE UVERENI U TO NEGO GRAĐANI DRUGIH
ZEMALJA
A koliko je po Vama verovatno ili nije verovatno da u sledećih 3-5 godina dođe do novih oružanih
sukoba između pojedinih država na zapadnom Balkanu?
Nije verovatno
9
12
65
Albanija
11
15
72
BiH Federacija
I da i ne
14
12
65
BiH RS
11
17
13
Verovatno je
14
10
27
22
17
17
56
50
Makedonija
Srbija
17
70
57
Crna Gora
Hrvatska
75
Kosovo*
*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP
29
29
Hvala Vam
Predrag Kurčubić
Media CT and Public Affairs Director, Ipsos Strategic Marketing
Gavrila Principa 8, Belgrade, Serbia
Direct: +381 11 263 4161 Mobile: +381 60 09 00 321
[email protected]
http://www.ipsos.com
The Home of Researchers