Transcript Prezentacija

28. maj 2014.
Gde je danas energetski sektor Srbije?
 Kapaciteti: ≈ 80% termoelektrane (30+ godina starosti), ≈ 20% velike hidroelektrane.
 Termoelektrane u Srbiji su jedan od najvećih izvora štetnih gasova i zagađenja česticama u Evropi.
 Termoelektrane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor dioksida (SO2) u Evropi.
 Termoelektrane prave ozbiljne eksterne troškove za građane Srbije i samu državu koji nisu uračunati u cenu električne
energije:
 Zdravstveni sistem – UN WHO: Srbija ima najveći porast smrtnosti od raka pluća u Evropi.
 Poljoprivreda – nemogućnost organske poljoprivrede, poplave, odroni i sl.
 Ekonomija – izostanci na poslu zbog bolesti i alergija, prerana smrtnost, smanjenje radnog veka i sl.
 Procenjuje se da eksterni troškovi zastarelih termoelektrana u Srbiji dostižu oko €13 centi po kWh.
 Sektor grejanja u ogromnoj meri zavisan od uvoza gasa što dodatno ugrožava energetsku sigurnost zemlje.
 Posledica nedostatka diversifikacije u izvorima energije (ugalj za proizvodnju električne energije; gas za proizvodnju
toplotne energije) dovodi zemlju u ekstremno ranjiv položaj:
 Uvoz u vanrednim situacijama (poplave 2014. godine / gasna kriza 2009. godine)
 Zimski uvoz struje (čiju cenu ne znamo i ne postoji kao javni podatak)
STUDIJA SLUČAJA: GASNA KRIZA U SRBIJI, 2009
Sektor veoma zavisan od gasa = ekstremno ranjiv usled uvoza (84% uvoza iz Rusije).
6. januara 2009. godine, Rusko-Ukrajinski konflikt rezultirao je privremenom obustavom isporuke gasa Srbiji. Srbija je imala jednu od najhladnijih zima
te godine. Kombinacija ovoga, dovela je do vanredne situacije u celoj zemlji. Reagovanje u vanrednoj situaciji: prebacivanje na mazut gde god je
moguće. NIS je pokušao da obezbedi dovoljne količine dok se isporuka gasa ne stabilizuje. Srbijagas je apelovao na korisnike da prestanu da koriste
gas kako bi umanjili uticaj uzrokovan prekidom isporuke ruskog gasa.
Desetine hiljada domaćinstava su ostavljene bez grejanja tokom nekoliko dana, a stotine hiljada evra su izgubljene zbog zaustavljene ili otežane
proizvodnje usled gasne krize.
PAGE 2
Kuda ide energetski sektor Srbije?
Kuda ide energetski
sektor EU?
Prioriteti (Brisel, 21.
maj 2014. godine)
Povećati energetsku
nezavisnost EU
kroz:
1) Zajedničko
energetsko
tržište
2) Podizanje
energetske
efikasnosti
3) Povećanje
proizvodnje iz
sopstvenih
izvora
4) Diversifikovanje
izvora energije.
PAGE 3
 Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine:
 „Lignitski traktat“, kako nas vidi Sekretarijat energetske zajednice jugoistočne Evrope
 1,050 MW novih termoelektrana do 2030. godine
 Ukupno 4,000 MW iz uglja (lignita) do 2020. godine, (pri tome se 76% ukupnih rezervi uglja na Kosovu!)
 1,300 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije do 2025. godine (14% od ukupnih kapaciteta) – EU je
2012. godine već imala 14,1% ukupnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije!
 Zavisnost od uvoza će se povećavati:
 Uvozićemo ugalj da bi ga sagorevali u našim termoelektranama
 Nastavićemo da uvozimo struju zimi (sa očekivanim povećavanjem potrošnje energije od 5,7% do 2020. godine)
 Nastavićemo da uvozimo gas
 Dodatni troškovi:
 Troškovi emisije štetnih gasova (npr. Grčka mora da plati €150 miliona za emisiju CO2 tokom 2011. godine; 50%
proizvodnje struje u EU je trenutno „CO2 free“)
 Primena Uredbe o velikim ložištima (ugradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova termoelektrana,
smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh uvođenjem primarnih mera, rekonstrukcija postojećih ili zamena
elektrofiltera i sl)
 Obavezne mere zaštite životne sredine (čišćenje rečnih korita i rešavanje pitanja plivajućeg otpada, prečišćavanje
zauljenih otpadnih voda objekata JP EPS, rekultivaciju zemljišta: sadnice, pošumljavanje i sl).
 Povećanje cene energije:
 Liberalizacija tržišta
 Novi proizvodni kapaciteti (cena kWh proizvedena iz novih termoelektrana biće između €7-9 centi)
 Novi proizvodni kapaciteti (obnovljivi izvori energije – sve konkurentniji u poređenju sa novim postrojenjima na
fosilna goriva)
Vetar – teret ili razvojna šansa energetskog sektora?
Srpsko udruženje za
energiju vetra
(SEWEA):
• Investicioni
potencijal od
€700 miliona do
€1 milijardu evra
• Do sada uloženo
oko €30 miliona
u razvoj
projekata
• 90% do sada
uloženih
sredstava
uloženo direktno
u ekonomiju
Srbije (angažman
lokalnih firmi,
kupovina zemlje,
porezi, dozvole i
sl).
 Uticaj na ENERGETSKI sektor:
 Doprinosi energetskoj sigurnosti zemlje (kao sopstveni i obnovljivi izvor)
 Smanjiće uvoz struje (70% proizvodnje iz vetroparkova je zimi kada Srbija uvozi najviše i kada je uvoz najskuplji,
500 MW iz vetroparkova bi dovelo so smanjenja uvozne zavisnosti za najmanje 1,000 GWh godišnje (90% uvoza),
koliko je očekivana isporuka energije tokom sezonskih pikova u tražnji)
 EKONOMSKI uticaj:
 Dovešće do značajnog povećanja investicija u Srbiji
 Pokretanje domaće građevinske industrije (ugovore za građevinske, elektro i transportne firme u Srbiji)
 Veliki broj ljudi će biti zaposlen tokom perioda izgradnje
 Značajni prihodi od poreza za državni budžet
 Smanjenje negativnih eksternalija u ekonomiji (smanjenje troškova zdravstvene zaštite usled nižeg zagađenja
vazduha)
 Uticaj na ŽIVOTNU SREDINU:
 Ekološki prihvatljiva tehnologija koja rezultira u smanjenju emisije CO2 po jedinici proizvedene električne energije
 Čistija i zdravija Srbija
 Veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena
 POLITIČKI:
 Približavanje zemlje EU kroz ostvarivanje naših ciljeva o potrošnji energije iz obnovljivih izvora
 Jasan signal javnosti o modernizaciji Srbije
PAGE 4
Troškovi proizvodnje električne energije – termoelektrane Vs. vetar?
Tabela 1: Kalkulacija potrebnog rasta cene električne energije (%) kako bi se ostvarila zahtevana standardna stopa prinosa na investicije u iznosu od 10%
Opis kalkulacije
Instalisana
snaga
elektrana u
okviru
privrednog
društva (MW)
1
TE Nikola Tesla
3,015
Privredno društvo
TE Kostolac
Total
Razlika između
zahtevanog i
trenutnog dobitka
(zahtevano povećanje
prihoda)
Potrebno povećanje prihoda
(%) kako bi se ostvarila
zahtevana stopa prinosa na
investicije
Stalna imovina
Zahtevani
dobitak
(10% na vrednost
stalne imovine)
2
3
4 = 10% * 3
5
6=4-5
7=6/2
78,736,142
193,789,617
19,378,962
3,412,764
15,966,198
20%
Poslovni
prihodi
Poslovni dobitak
921
25,842,767
113,882,442
11,388,244
3,649,024
7,739,220
30%
3,936
104,578,909
307,672,059
30,767,206
7,061,788
23,705,418
22.7%
* Analizirana preduzeća obuhvataju 65% instalisane snage EPS-a
* Iznosi su preuzeti iz finansijskih izveštaja za 2013 godinu, objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR)
* Svi iznosi RSD '000
Tabela 2: Kalkulacija ekonomske i
finalne realne cene struje u Srbiji
(€/MWh)
Komponente pune cene
Bazna cena struje
37.1
Ekonomski zahtevano povećanje cene po MWh
8.4
Realna ekonomska cena struje
45.6
Troškovi eksternalija*
70.0
Puna cena električne energije iz termoelektrana
115.6
* Povećanje troškova zdravstvene zaštite, dodatni
troškovi revitalizacije zemljišta, troškovi globalnog
zagrevanja, i sl.
Tabela 3: Poređenje ukupnog društvenog troška proizvodnje električne energije iz Termo-elektrana i iz Vetro-elektrana
Puna cena struje proizvededne u TE (EUR/MWh)
115.6
Puna cena struje proizvededne u VE (EUR/MWh)
92.5
Razlika u EUR po MWh
23.1
PAGE 5
Uticaj vetroparkova na cenu električne energije u Srbiji
 Prvi kilovati iz vetroparkova ne mogu biti na mreži pre 2016. godine.
 Ukoliko se do 2020. godine izgrade vetroparkovi kapaciteta 500 MW, to će podići finalnu cenu električne energije te
godine za 2,4% (što je €0,2 centa po kWh).
 Povećanje finalne cene električne energije u Srbiji zbog instalisanja vetroparkova kapaciteta 500 MW na mrežu je u
domenu statističke greške!
PAGE 6
Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije
ANALIZA BENEFITA
300
€ mill
259
Ukupni dirketni
ekonomski
benefiti u
iznosu od
cca €259
miliona
tokom
životnog
ciklusa
vetroparka
„Čibuk 1“
(144 MW)
250
200
150
100
90
41
50
30
27
6
0
Porez na dobit
PAGE 7
Lokalna
komponenta
CAPEXa
Lokalna
komponenta
OPEXa
Porez na
imovinu
8
27
11
Troškovi razvoja Porezi i donacije
projekta
lokalnoj
samoupravi
6
Porez na
dividende
Usluge
upravljanja
imovinom AM
Potrošnja
električne
energije
13
1
Održavanje
građevinskih
objekata i
infrastrukture
Ukupni benefiti
 Prikaz suma nominalnih vrednosti priliva za ekonomiju tokom 25 godina životnog veka vetroparka, njegovog razvoja i perioda
izgradnje.
 Iznos poreza na dobit (€90 miliona) računat po stopi od 15% uz pretpostavku nepromenjivosti tokom posmatranog perioda.
 Prihod za budžet Opštine Kovin: 2% neto profita godišnje (€7 miliona ukupno).
 Pokretanje građevinskog sektora: direktno ulaganje u izgradnju oko €55 miliona.
 Radna mesta tokom naredne dve godine: oko 400 ljudi će raditi na izgradnji vetroparka.
 Povratak investicione banke Vlade SAD-a (OPIC) u Srbiju: OPIC u julu 2009. godine suspendovao sve programe za Srbiju (zbog
problema sa privatizacijom „Putnika“). Povratak OPIC-a će doprineti ekspanziji američkih investicija u Srbiji.
 GE zainteresovan za veće prisustvo u Srbiju. Ovaj projekat korak u tom smeru.
 Centrala CWP-a u Srbiji: CWP preselio centralu iz Londona u Beograd u septembru 2012. godine i sada zapošljava 25 ljudi sa
tendencijom rasta.
Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije
ANALIZA TROŠKOVA
25
Ukupni
procenjeni
troškovi
vetroparka
za
ekonomiju
Republike
Srbije bi
trebalo da
iznose
€165
miliona
€ mill.
20
15
21
10
20
20
19
17
15
12
5
9
10
7
7
5
3
0
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
Ukupni očekivani troškovi
30
€ mill.
25
20
15
10
5
0
-5
-10
-15
-20
-25
2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032 2033 2034 2035 2036 2037 2038 2039 2040 2041
Očekivani Neto Benefiti (Troškovi)
PAGE 8
Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije
KUMULATIVNI BENEFITI I TROŠKOVI
300
Ukupni socio
ekonomski
benefiti od
vetroparka
„Čibuk 1“
bi trebalo
da
prevaziću
troškove
(naknadu
za
povlašćenu
otkupnu
cenu
električne
energije)
za cca 65%
€ mill.
250
200
150
259
100
165
50
0
Ukupni očekivani benefiti
PAGE 9
Ukupni očekivani troškovi
Za više informacija molim kontaktirajte:
Ana Brnabić
Direktor projekta
Resavska 23, Belgrade, Serbia
+381 (11) 785 0100
[email protected]