Transcript Elektronsko poslovanje 125

Elektronsko poslovanje:


Definicija: Elektronsko poslovanje je korišćenje
računara i telekomunikacija kao podrška za izvršenje
raznih poslovnih aktivnosti izmedju dve ili više strana.
Elektronsko poslovanje (E-business) obuhvata:





1
Elektronsku trgovinu (E-commerce): elektronska trgovina
uključuje transakcije nastale u postupku kupovine a elektronsko
poslovanje: marketiranje proizvoda, isporuku, traženje proizvoda
radi kupovine itd.
Elektronsko bankarstvo (E-banking)
Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)
Elektronsko obrazovanje (E-learnig) itd.
Elektronsko poslovanje je nastalo sa pojavom Interneta
Internet
Razvoj
Interneta
Arhitektura Interneta
2
Razvoj Interneta





3
I FAZA: ARPANET mreža, sredinom šezdesetih
godina
ARPANET povezuje centralne računare
odredjenih institucija američke armije
Ključni elementi ARPANET-a su IMP uredjaji koji
su obavljali funkciju usmeravanja podataka od
polazišnog do odredišnog računara
IMP uredjaji s jedne strane povezani s host
računarima a s druge s drugim IMP uredjajima
Na ARPANET-u korišćen NCP protokol
Razvoj Interneta
NCP protokol neadekvatan:



Nije posedovao mogućnost hijerarhijskog
adresiranja
Broj računara na lokaciji je ograničen brojem
portova na IMP uredjaju
NCP protokol se zamenjuje TCP/IP
protokolom
4
Razvoj Interneta
TCP/IP protokol omogućava:




5
Totalnu decentralizaciju mreže u pogledu
njene topologije
Uspostavljanje redudantnih linkova izmedju
njenih delova
Hijerarhijsku organizaciju
Povezivanje regionalnih mreža korišćenjem
samo jednog linka ka ostatku mreže
Razvoj Interneta




6
II FAZA: Formiranje NSFnet-a, 1986 god. u koji
je bilo povezano šest najmoćnijih univerzitetskih
računara tipa DEC
Magistrala NSFnet-a postaje jezgro Interneta
NSFnet zabranjuje korišćenje svoje mreže u
komercijalne svrhe
Pojavljiju se specijalizovane firme koje pružaju
usluge povezivanja na Internet (Internet Service
Providers, ISP)
Razvoj Interneta

1996 god. Formira se Internet 2 –
nezavisne mreže akademskih institucija

TCP/IP protokol postaje de facto
standard za medjusobno povezivanje
mreža, kako regionalnih, nacionalnih
razmera tako i lokalnih mreža
7
Arhitektura Interneta

Struktura Interneta se deli u tri nivoa:



8
Korisnički nivo (mreže krajnjih korisnika koje
su jednim ili sa više linkova povezane ka ISP)
Pristupni nivo (obuhvata mreže ISP
opremljene ruterima preko kojih korisnici
pristupaju Internetu
Nivo jezgra ( medjusobno povezane mreže
velikih ISP)
Arhitektura Interneta
9

Mesta na kojima se mreže velikih ISP
sučeljavaju radi medjusobne razmene
saobraćaja nazivaju se IXP čvorišta

Srce IXP čvorišta čini komutator (switch)
Internet, internet, Intraner, Ekstranet
10
Internet , internet

internet- globalni internet-javna
komunikaciona mreža koja nema vlasnika
(internet tehnologije, nešto što je bazirano
na internet tehnologijama)

Internet- korišćenje interneta za
ograničene svrhe (uz korišćenje
passworda)
11
Intranet
Intranet- mreža jednog preduzeća-korporacije




12
baziranja na internet tehnologijama
Korišćenje TCP/IP protokola, brovsera,
tehnologije servera, search engina
Najčešće povezana sa Internetom
Radi kao privatna mreža
Privatnost mreže se ostvaruje preko firewall-a
Intranet
Servers
ERP
Clients
Legacy
systems
Public/External
Internet Users
Intranet
E-mail
servers
Firewalls
Web
servers
Databases
13
© Prentice Hall, 2000
13
Ekstranet
Ekstranet je kolaborativna mreža, koja po definiciji
nije otvorena glavnim internet korisnicima.
 Koristi internet tehnologiju da uključi sledeće
strane:
1. poslovne partnere
2. kupce
3. i zaposlene
u podelu informacija i vođenje elektronskog
biznisa.

14
Ekstranet
U poslovanju ekstranet se koristi za:
 programe obuke (training programs)
 zajedničke kataloge proizvoda
 kao sredstvo upravljanja projektima
 upravljnje porudžbinama
 upravljanje zalihama
 dizajn proizvoda
 promocije
 registracije
 specijalne programe
 izveštaje prodaje
 raspored proizvodnje
15
Ekstranet



16
Ekstranet- omogućava ekstreno korišćenje
jednog Intraneta iz drugih udaljenih Intraneta
Takodje koristi TCP/IP, brovsere itd.
Security odnosno tajnost podataka kao i
privatnost se obezbedjuje VPN tehnologijom
(Virtual Private Network) – za povezivanje dva
sajta mora da postoji VPN kabl i ruter i firewall
Osnovni koncepti Extraneta
Extranet
Consumers
Suppliers
Enterprise
Intranet
VPN
VPN
Intranet
Clients
VPN
Intranet
17
© Prentice Hall, 2000
Internet
VPN
Remote
Employees
VPN
Distributors
Intranet
Intranet
Business Partners
Virtualna privatna mreža VPN




18
VPN je sigurna (bezbedna) mreža na Internetu
Njena najveća prednost je što koristi javnu
infrastrukturu
Bezbednost/sigurnost mreže se ostvaruje
odgovarajućom tehnologijom
Pri povezivanju dveju strana, one moraju imati
instaliran VPN ruter, firewall ili VPN pristupni
uredjaj
Arhitektura e-bussines modela
19
Arhitektura e-bussines modela



20
Na internetu se koristi Klijent-server model
Na klijentu i na serveru ne postoji tehnološka razlika
osim u softveru
Softverske komponente klijent-server modela:
Klijent: služi na postavljanje zahteva (requiste-a)
korišćenjem nekog brovsera-to je front end aplikacije
Server: aplikacioni, za upravljanje bazama podatka
Proxy server: izmedju klijenta i servera za filtriranje
zahteva koji dolaze od klijenta i odgovora koji se dobijaju
od servera
Client Server Model
file
client a
client b
21
server
Arhitektura e-business modela nastavak
• Klijent :
koristi HTTP za davanje zadataka Web serverima preko Interneta
a u ime korisnika browsera.
Server obuhvata:
• Aplikativni server koji uključuje:
Web server software – generiše dokumente u HTML
code, podržan od velikog broja OS: NT, UNIX,OS/2,
Novell
Commerce server software – srce e-commerce rešenja,
uključuje Storefront implementatin tools, commerce
server management tools i back-end integration tools
• Back-end systems (data base server) – osigurava lako
povezivanje sa postojećim beck-end sistemima (bazama
podataka)
22
1. CERA Bank Arhitektura
Back-End
Web/Commerce Servers
Front-End
MQ Series
IMS Database
And MQ Series
• OS/2 Warp
• IBM Internet Connection Server
• Encryption Software
• Java Applet
Firewall
23
Web Clients
2. DELL Arhitektura
Back-End
Web /Commerce Servers
Front-End
Tandem Mainframe
Microsoft SQL Server 6.5
NetWeawe
Cisco Routers 2501 or 4700
and Distributed Director
Web Clients
• Dell PowerEdge Dual 200 MHz Pentium Pro Processors
• Windows NT Server 4.0 running 512k cache
• Microsoft Internet Information Server
• Microsoft Site Server Commerce Edition
Internal Credit Verification System
24
Firewall
3. Dreyfus Brokerage Arhitektura
Back-End
Web / Commerce Servers
IBM DB2 Databases
Front-End
Dial-up
IBM DB2 Connect
• AS/400 with 20 GB or RAM and 996 GB of storage
• IBM OS/400
• I/Net Commerce Server/400
Mirrored Site
25
Web Clients
Komunikacioni protokol na Internetu:
TCP/IP protokol
TCP/IP aplikacije (Servisi Interneta)
26
TCP/IP protokol


27
TCP/IP je skupina protokola koja je
postala de facto svetski standard za
povezivanje heterogenih računarskih
mreža
Svi savremeni operativni sistemi imaju
podršku za TCP/IP
TCP/IP protokol
Struktuta TCP/IP skupine protokola sadrži sledeće
slojeve:
a. fizički sloj – definiše karakteristike koje
mora da zadovolji prenosni medijum kao i
formate signala koji se koriste na medijumu
b. sloj veze – definiše formate paketa koji se
prenose po fizičkim medijumima
c. ARP sloj – definiše postupak konverzije
numeričke adrese u adresu razumljivu sloju
veze
28
TCP/IP protokol
d. IP sloj – obavlja zadatke vezane za
usmeravanje (rutiranje) paketa u mreži u
zavisnosti od polazne i odredišne IP adrese.
Paketi se od polazišnog do odedišnog računara
upućuju nezavisnim putanjama (svaki paket ima svoj
redni broj koji odredjuje mesto paketa u poruci. Na mestu prijema
poruka se rekonstruiše na osnovu pomenutih rednih brojeva)
e. UDP sloj – vrši razvrstavanje paketa prema
aplikacijama (koji pripadaju Telnet servisu, FTP servisu itd.)
29
TCP/IP protokol
f. TCP sloj – obavlja zadatke vezane za
uspostavljanje i raskidanje veza, kontrolu
ispravnosti i redosleda paketa na prijemu
g. Aplikativni sloj – pretstavlja skup protokola
vezanih za funkcionisanje pojedinih aplikacija
npr. FTP- file transfer protokil, SMTP – Simple
Mail Transfer Protocol, HTTP – Hyper Text
Transport Protokol
30
TCP/IP aplikacije (servisi interneta):
TCP/IP softver ukuljučuje:
 Udaljeno (remote) logovanje sa klijenta
korišćenjem TELNET protokola
 Slanje elektronske pošte sa klijenta korišćenjem
SMTP protokola (simple mail transfer) do
udaljenog sistema
 File transfer sa klijenta korišćenjem FTP
protokola za transfer file-ova izmedju dve
mašine

Web – je biblioteka sadržaja koja koristi
Internet kao komunikacionu strukturu.
31
Osnove Web-a






32
Web server – mašina koja servisira (daje
odgovor) na zahtev Interneta (Internet requeste)
Web klijent – mašina koja inicira Internet
requeste (Internet zahtev)
Browser – sowftver za interkaciju izmedju web
podataka i klijenta
TCP/IP – Internet data transfer protokol
FTP – Internet file transfer protokol
HTTP – hypertext transfer protokol (protokol za
WWW).
HTTP konekcija se
odvija u četiri koraka

1. Klijent


2. Server prihvata request



Šalje HTTP request za dobijanje web
stranice, uspostavlja TCP/IP konekciju
Šalje stranicu kao HTTP
3. Client download-uje stranicu
4. Server prekida konekciju
Svaka operacija ili transakcija inicira novu konekciju
(svaki klik je nova konekcija)
33
Adresiranje računara na Internetu
Svaki računar ima:

jedinstvenu mrežnu adresu (numeričku adresu)
129.173.66.61

jedinstveno mrežno ime (alfanumerička adresa)
Sastoji se od imena računara i imena domena (gledano s
desna u levo)
www.cs.dal.ca

34
Hijerarhija domena

Domen – DNS (doment name server) se može
posmatrati kao stablo




35
Svaki čvor stabla odgovara jednom domenu
Svaki list stabla odgovara hostu, računaru kome se
dodeljuje adresa
DNS ime se obradjuje s desna na levo a tačke
se koriste kao separatori.
Domen je podeljen na podstabla koja se
nazivaju zone. Svaka zona implemntira deo
name servera koja se prevodi u mrežnu adresu
Hijerarhija domena
edu
com
arizona….mit
cs ece
bas che
36
gov
mil
acm
org
net
uk
ca
govcanada
dal
ieee
physics
opt
cs
Sretstva
za prenos informacija
(Infrastruktura E-business)
37
Sredstva za prenos informacija




38
e-Business se odnosi na efikasno povezivanje
ljudi i kompanija
stvaranje efikasne mreže i kreiranje
infrastrukture predstavljaju najvažnije elemente
uspešnog e-Business;
kompanije koriste različita sredstva za prenos
informacija;
sredstvima za prenos informacija, informacije
se distribuiraju unutar organizacije i između
njih;
Sredstva za prenos informacija
Sredstva za prenos informacija obuhvataju
 direktne linkove,
 VAN (mreže dodatih vrednosti),
 ISP (provajdere internet usluga),
 VPN (virtualne privatne mreže),
 CSP (provajdere trgovinskih usluga);
39
Direktni linkovi
Direktni komunikacioni linkovi koriste:
 direktne linije (kada je obim transakcija mali i
kada podatke ne treba razmenjivati interaktivno)
ili
 posebne zakupljene linije (kada je obim
transakcija veći, a informacija više vremenski
osetljiva);
Poslovni potrošač
40
Snabdevač
Direktni linkovi

Korišćenjem direktnih linkova kompanija se
mora pripremiti za sledeće faktore :
a. signale zauzeća,
 b. razlike u vremenskim zonama,
 c. dostupnost sistema trgovinskog partnera;


41
Kompanije su odgovorne za implementaciju
procedura bezbednosti i revizije;
Direktni linkovi


veće kompanije preferiraju korišćenje direktnih
linkova zbog manjih troškova u odnosu na ostale
modele;
kompanije se moraju spremiti za izazove tipa:
obezbeđivanje konverzije protokola,
 posedovanja dovoljnog broja komunikacionih
linkova;

42
VAN
(Value-Added Networks)

obavljaju bazične funkcije poštanske službe ili
elektronske usluge isporuke;
Trgovinski partner 1
VAN
Trgovinski partner 2
Trgovinski
partner
Trgovinski partner 3
Trgovinski partner 4
43
VAN





razmena dokumenata i poruka preko VAN;
komunikacija sa VAN vrši se preko telefonskih
linija;
podaci se smeštaju u samom VAN sistemu i
dostupni su u svakom trenutku;
VAN se koriste za čuvanje i isporuku EDI
dokumenata;
poseduju veliki broj mogućnosti :





44
prevođenje u EDI i obrnuto,
arhiviranje,
slanje EDI, faks, e-Mail,
konverzija protokola,
funkcionisanje kao bezbedonosna međuzona;
VAN


45
poseduju ljudske resurse koji nadgledaju
kompletan saobraćaj kao i ponudu Internet
usluga, kako bi korisnici dobili sve usluge
na jednom mestu;
VAN su popularne, ali nisu najbolje
rešenje za e-Business prvenstveno zbog
visokih troškova;
ISP
(Internet Service Providers)





46
ISP predstavlja treće lice koje pruža usluge
vezane za Internet;
Internet je jeftin, sveobuhvatan, lako primenljiv
izbor, ali mnogo kompanija su još uvek zabrinute
zbog bezbednosti;
Internet je skup globalno povezanih mreža koje
koriste standardni TCP/IP protokol;
ogromna upotreba Interneta kod e-Mail, kao i
kod e-Business;
veliki broj kompanija koristi Internet za svoj eBusiness uz odgovarajući hardver i softver;
ISP



ISP sistemi moraju biti pouzdani i dostupni
24h;
ISP sistemi moraju biti širokog opsega, na
šta se mora obratiti pažnja prilikom izbora
ISP;
bitne stavke u izboru ISP su :
kapacitet,
 širina opsega,
 broj aktivnih klijenata,
 transakciona opterećenja;


47
gore navedene stavke predstavljaju pravu
sliku o efikasnosti ISP;
VPN
(Virtual Private Network)

interno implementirane mreže ili ponuđene
od strane trećeg lica, da bi svojim
potrošačima pružile bezbedan mehanizam
za transportovanje transakcija i poruka eBusiness;
Kako rade VPN?
48
Princip rada VPN

u prošlosti kompanije su imale dva načina da
omoguće korisnicima pristup njihovim internim
IS :





49
putem realne privatne mreže, i
međugradskim telefonskim pozivom interne mreže
kompanije;
za VPN potreban je samo pristup Internetu i
njegovim servisima kao i korišćenje Web
browser–a;
VPN nije fizička mreža;
koriste se Internet ruteri, asinhroni transferni
mod(ATM), digitalne ili analogne linije za
uspostavljanje veze;
Princip rada VPN





50
VPN treba da obezbede da su podaci šifrovani
dok se prenose između strana i da podržavaju
standardnu kriptografiju;
VPN je korisna solucija zbog smanjenih troškova
(iznajmljivanja linija, realnih mreža, ... );
VPN je korisna po pitanju ljudskih resursa, jer je
dovoljno osnovno poznavanje Web browser-a i
Web tehnologija (nije potrebna posebna obuka);
korišćenje e-Business pobudilo je interes za VPN
tehnologiju;
ISP garantuju bezbednost, isporuku i širinu
opsega za VPN u novije vreme;
CSP
(Commerce Service Providers)

telekomunikacione kompanije ili ISP koji nude
različite usluge upravljanja sistemima eBusiness:




CSP nude neku kombinaciju sledećih usluga:






51
pristup Internetu velikom brzinom;
obradu transakcija;
stalnu podršku i/ili IT konsalting;
održavanje Web – sajta,
bezbednost servera,
e-Mail,
upravljanje porudžbinama i plaćanjem,
izvršenje i isporuka porudžbina,
servis potrošača;
Kako doneti najbolju odluku?

prilikom donošenja pravih odluka u
komuniciranju treba obratiti pažnju na
sledeće faktore :
fleksibilnost,
 kompatibilnost,
 bezbednost,
 izbor ljudskih resursa,
 brzina,
 pouzdanost,
 cena;

52
Infrastrukture
e-Business





53
više od polovine IT budžeta se troši na
infrastrukturu;
tehničke infrastrukture obuhvataju:
hardver,
mrežu i
operativna okruženja pod kojim rade aplikacije;
IT infrastrukture se redovno moraju održavati, tj. ažurirati i
obogaćivati, da bi bile efikasne;
od kompanija se zahteva da poseduju infrastrukturu koja
podržava različite sisteme;
mnoge kompanije ne uspevaju da primene i razviju
infrastrukture e-Business;
Infrastrukture e-business

Proteklih 20 godina infrastrukture su se
razvijale od :
decentralizovanih,
 distribuiranih, do
 mrežno-centričnih.

54
Infrastrukture e-Business
Centralizovano
u 1980 - ih god.
Mrežno - centrično
u 2000 - im god.
Distribuirano
u 1990 - ih god.
55
Infrastrukture e-Business



56
upravljanje infrastrukturom značajnije je
nego ikada ranije;
koriste se mrežni računari koji su
dizajnirani za pokretanje JAVA interfejsa,
multimedijalnih aplikacija korišćenjem Web
browser-a;
pristup podacima u prošlosti je bio jedan
od većih problema što se bezbednosti tiče,
pristup je bio je omogućen samo
zaposlenima;
Infrastrukture e-Business



57
pristup podacima se pojavom EDI
proširio na trgovinske partnere, na
ograničen način;
danas je preko Web-a dostupno
trgovinskim partnerima da pristupe
internim sistemima;
IT infrastruktura mora biti sposobna
da upravlja ogromnim stresom;
Pomoćna rešenja (Middleware)



e-Business ima potrebu za otvorenošću i
povezivanjem;
kompanije moraju biti kadre da zadovolje različite
zahteve (usklađivanje različitih hardverskih i
operativnih sistema);
pomoćna rešenja predstavljaju mrežno-svestrane
softverske pakete koji su smešteni između aplikacije
i operativnog sistema, ili između operativnih sistema
i transportnih slojeva mreže;
Aplikacije
Operativni
sistem
58
Pomoćna
rešenja
Mreža
Pomoćna rešenja (Middleware)



59
kompleksne i heterogene računarske
strukture imaju potrebu za pomoćnim
rešenjima, zbog sistema povezivanja “svako
sa svakim”;
ljudski faktor i dalje predstavlja nezamenjivu
stavku u nekim sistemima koji se ne mogu
automatizovati;
uvođenjem nove vrste standarda od strane
softverskih giganata IBM i Microsoft,
proizvodi IBM (MQ Series Queue) i
Microsoft (MSMQ) su prihvaćeni zbog
mogućnosti rada na više platformi (NT, Unix,
AS/400);
Ključne oblasti koje treba razmotriti



razlike između e-Business i tradicionalne
infrastrukture;
e-Business IT infrastruktura pruža mogućnost
upravljanja preduzećem;
potrebno je razmotriti mnoge IT oblasti prilikom
dizajniranja tehničke infrastrukture :
hardver, uključujući
desktop ili server poslovnih aplikacija,
 servere baze podataka,
 Internet servere i
 kompjutersku telefoniju

60
Ključne oblasti koje treba razmotriti






softver, uključujući operativne sisteme, softver pozadinskih
aplikacija, brauzer i druge GUI interfejse – mrežu kao što je
LAN/WAN, proširenja ili zamenu, rutere i zaštitne
mehanizme.
topologiju mreže, koja zavisi od potreba za intergracijom
aplikacije.
potrebe bezbednosti u oblasti mreže, servera i aplikacija
resurse rezervi i ponovnog uspostavanja (backup i recovery
resursi) sa mogućnošću podrške trećeg lica u slučaju
problema i potrebe za ponovnim uspostavljanjem.
resursi za podršku i proširenje sistema i pružanje tehničke
podrške.
planiranje kapaciteta i testiranje svih hardverskih i
softverskih komponenti infrastrukture;
61
Ključne oblasti koje treba razmotriti
Pravilno pripremljena strategija e-Business
može zahtevati:




62
modele predviđanja ponašanja infrastrukture;
arhitekturu koja definiše odnose između procesa,
podataka i vremena;
sisteme upravljanja mrežom sa podsistemskim
direktorijumima koji omogućavaju nadgledanje i
praćenje transakcija i resursa u okruženju;
pomoćna rešenje za prenos informacija između
različitih okruženja i aplikacija;
Ključne oblasti koje treba razmotriti





63
jednoobrazne ili unifromne protokole komunikacija
koji koriste Internet kao mehanizam transporta;
skup standardne semantike iz koje se može
izgraditi potreban transakcioni set;
definiciju poslovnih pravila za svaki transakcioni
set;
sveobuhvatnu bezbednost korišćenjem šifrovanja,
identfikacije i zaštitnih mehanizama;
sveobuhvatnu politiku i sistem kopija i ponovnog
uspostavljanja u slučaju pada sistema;
Zaključak


pored svih tehnologija komuniciranja između
sistema (Direktni linkovi, VAN, VPN, ISP, CSP)
potrebno je evolucirati i sopstvene i potrebe
trgovinskih partnera;
bilo kakvo rešenje treba da reši dva problema,
upravljanje velikim brojem podataka koji se brzo
i bezbedno moraju preneti preko javnih i
privatnih mreža;
64
E-business
65
tehnologije
Kategorizacija e-business tehologija


66
e-Commerce
Collaborative
Mnogi alati postaju e-business alati kao deo
kombinacija alata koji pomažu automatizaciji
internih i externih business procesa.
e-Business Technologies
EDI (Electronic Data Interchange)

67
Razmena poslovnih dokumenata
standardizovanog formata sa računara na
računar.
EDI (Electronic Data Interchange)





68
Sredstvo za razmenu business dokumenata velikih
razmera između organizacija telefonskim linijama –
narudžbenice, fakture,...
EDI eliminiše slanje dokumenata putem papira. Stvara
“paperless” office okruženje
EDI dokumenta su ograničena standardima, kao što
su X12 ili UN/EDIFACT. Definišu format i sadržinu
poslovnih dokumenata . Omogućava elektronsko
vođenje business procesa između dobavljača i
korisnika bez manuelnih intervencija
Za EDI transakciju treba više alata uključujući
software za prevođenje i komunikacione uređaje.
Translator software postoji za svaku hardversku
platformu.
EDI (Electronic Data Interchange)



Mnoge organizacije koriste direktne
komunikacijske veze.
Većina korisnika koristi Value-Added Network
(VAN). Osnovna odgovornost VAN mreže:
skladištenje, sigurno sredstvo prenosa za potrebe
korisnika.
EDI ubrzava razmenu poslovnih dokumenata i
redukuje administrativne troškove. Neke
kompanije koriste Internet, a neke oklevaju.
69
EDI (Electronic Data Interchange)
Koristi se u modelima:
 Business-to-business i Collaborativni ebusiness
 Koristi se i u inter-organizacionoj razmeni
dokumenata
 Slabije se koristi u modelu business-toconsumer iz razloga što su transakcije najčešće
individualne.
 Kad narudžba korisnika treba da se prosledi
distributeru ili drugoj kompaniji – rešenje je EDI
Raste interes malih i srednjih preduzeća za EDI
tehnologiju koja postaje manje skupa za
implementaciju.
70
Internet i Web





71
Izjednačavanje e-commerce i e-business sa
Internet/Web
Web omogućava kupcima nalaženje adekvatnijeg
proizvoda sa konkurentskom cenom
Web i Internet su sredstvo odnosno infrastruktura
koje omogućavaju da se vrši e-commerce i ebusiness
Tradicionalni prodavci brinu o konkurentnosti sa
Web prodajom
15% uštede u kupovini. Ipak, da li je stepen
zadovoljstva-usluge isti ili manji???.
Telefonija


72
Telefonija je tehnologija koji povezuje glas i
servise podataka
SPAJANJE telefonskih i kompjuterskih
sistema
Telefonija
Tehnologija telefonije se koristi:

Kod banaka i “credit card” kompanija

Za transakcije u business-to-business modelu

Call centeri - putem kojih se omogućava
kupcima da pregledaju katalog, provere
informacije o proizvodima i odmah izvrše online
porudžbinu.
73
Telefonija
Telefonija je pogodna:
 Kada postoji potreba za direktnim kontaktom –
koristi se zajedno Web i Telefonija
(Telefonski kontakt se uspostavlja preko Web-a pri
čemu je potreban mikrofon i specijalni software)
 Postoje 2 načina da se dođe do Web kupaca koji
žele da pričaju sa nekim:
 call back dugme – automatski povezuje
predstavnika za kupce i kupca
 live contact dugme - predstavnik vidi da kupac želi
kontakt
74
Automatsko prikupljanje podataka
Automated Data Capture





75
Podaci o životnom ciklusu proizvoda (od ideje, preko
proizvodnje do prodaje )
Tehnologija obezbeđuje blagovremene i tačne
podatke omogućavajući usmeravanje i upravljanje
transakcijama
Potrebno je najmanje imati: bar code printer, skener
(čitač bar coda), opremu za radio frekvencije
Njihova vrednost tek kad se skupljeni podaci
integrišu sa business aplikacijama
Primer: Intra-organizacioni e-business model: Toyota
distribucioni centar; POS ili skeniranje bar code na
prodajnim mestima automatski smanjuje nivo zaliha I
vrši ažuriranje prodaje
AUTOMATED DATA CAPTURE




76
Tradicionalni sistemi: informacije se skupljaju i šalju
kao ulazni podatak tek kad su proizvodi otišli iz
skladišta – podatak zastareo
Proces seli iz skladišta – čim je proizvod izabran,
faktura potvrđena, palete i kartoni izabrani i
proizvod krenuo, svi podaci su uneti i ažuriran je
sistemi zaliha i računovodstva
Poslovni korisnik skenira bar kod i identifikuje
nesklad. Posle usklađivanja generiše
računovodstvene podatke i pokreće sistem plaćanja
Kad kompanija koristi posrednika za skladištenje,
tačne i blagovremene informacije o zalihama su
vrlo važne
XML

Kritični faktor u razvoju računarskih mreža
je ostvarivanje medjusobne komunikacije
izmedju računara i aplikacija na različitim
platformama koje rade pod različitim
operativnim sistemima
Šta je XML ?
77
SGML, HTML, XML
Veza izmedju XML-a, SGML-a i HTML-a

78
SGML( Standard General Markup Language)
je jezik za struktuiranje dokumenata korišćenjem
oznaka ili tagova koji pretstavljaju ključne reči za
opisivanje delova dokumenata koji su razumljivi
za bilo koju softversku aplikaciju
HTML
HTML je jezik za kreiranje Web-ova
 HTML je uprošćena verzija SGML
 HTML uprošćava SGML smanjenjem broja
tagova i dodavanjem hypertext linkova i
pogodan je za specifikaciju sadržaja dokumenta
i razmenu dokumenata
 HTML-om se mogu izdvojiti delovi dokumenta
kao što su naslov, header, body sekcija itd.
odnosno delova bitnih za njegovu prezentaciju
79
XML




80
XML je takodje uprošćena verzija SGML-a čiji je cilj
struktuiranje dokumenata tako da se omogući njihovo
pretraživanje, navigacija i prezentacija
U XML-u, svaka Web stranica ili svaki objekat Web
stranice (paragraf, slika, link itd.) moraju imati jedno
informaciono polje ili metafile koji opisuje njihov sadržaj i
vaze sa drugim sadržajima u struktuiranom formatu
Takav metafile omogućava pretraživanje i izdvajanje
samo nekih Web-ova koji odgovaraju kriterijumima
pretraživanja (HTML nema takvu mogućnost)
U XML-u za svaku vrstu dokumenata se može razviti
DTD (definicija tipa dokumenta) kojim se definiše njihov
sadržaj i odgovarajući tagovi
XML
Primer XML dokumenta (opis karakteristika automobila)
<productspec>
<manufacturer>Ford</manufacturer>
<model>Escort</model>
<doors>2 doors</doors>
<color>Red</color>
<price> 18500</price>
<terms> Price is negotiable</terms>
<description>This automobile is new </description>
</productspec>

81
XML
XML je naročito važan u e-business gde se kombinuju,
razmenjuju i obradjuju informacije koje se nalaze na
sistemima različitih osobina, formata i aplikacija
 Primer: da bi kupac uporedio cene proizvoda mora da
pristupi opisima proizvoda zapamćenih u različitim
formatima na različitim računarima proizvodjača
 Rešenje: XML dokument se može lako parsirati tj. mogu
se izdvojiti njegove komponente koje se podvrgavaju
procesu obrade od strane bilo kog korisnika
 XML se može tretirati kao posrednik izmedju baze
podataka dobavljača i kupca koji interpretira i
prevodi podatke u formu koja je razumljiva različtim
korisnicima bez obzira na platformu na kojoj se
nalaze
82

Tehnologija Smart kartica




83
Smart kartica je kreditna plastificirana kartica u
koju je ugradjeno integralno kolo (IC) koje je čini
“pametnom”
Ugradjeno IC omogućava čuvanje, pristup i
obradu informacija (online ili offline)
Ono po čemu se Smart kartica razlikuje od
ostalih kartica sa ugradjenim IC je njeno
korišćenje u lične svrhe
Zavisno od vrste ugradjenog IC, Smart kartice
mogu biti: memory card ili processor card
Smart kartica


84
Memory card služi za memorisanje (pamćenje)
informacija
Processor card imaju ugradjen mikroprocesor
koji može funkcionisati kao procesor koji obavlja
funkcije npr. enkripcije, zaštite (security), lokalne
obrade podataka, složenih sračunavanja. Samo
se processor card mogu smatrati dovoljno
pametnim za upotrebu u e-business
Smart kartica
Tehnologija Smart kartica podrazumeva objedinjavanje
četiri tehnološka segmenta:
 Proizvodjače kartica (Siemens, Motorola, Thompson itd.)
 Čitače i terminale kartica (smart kartice se mogu čitati u
konvencionalnim čitačima ili u bežičnim terminalima).
Proizvodjači POS i ATM čitača kartica su proširili svoju
proizvodnju i na čitače smart kartica
 Interface izmedju kartice i terminala (API). Sastoji se od
hardverskih i softverskih elemenata
 Aplikacije- utility programi koji upravljaju procesom
plaćanja, identifikacijom, zdravstvene zaštite itd.
85
Kolaborativna sredstva
(Collaborative Tools)

86
Poslovne transakcije u organizaciju pristižu kroz
razne “gateways”: direktne veze, internet, privatne,
javne, i “value-added” mreže.
Kolaborativna sredstva
(Collaborative Tools)

87
Poslovne transakcije u organizaciju pristižu kroz
razne “gateways”: direktne veze, internet, privatne,
javne, i “value-added” mreže.
e-Mail i slanje poruka
(Massaging)
Popularni e-business alat je uključivanje
glasa u e-mail poruke (voice e-mail systems).
Postoje 3 načina da se glasovna poruka
prosledi putem e-mail.
1. Snimiti poruku i attach .wav file .
2. Glas se usadi u zvučni file u e-mail
poruci, slično kao hypertext link?
3. Pustiti glasovnu poruku u mail od
klijenta na server
 Večina Web browsers to podržava

88
Video e-mail systems, kao i glasovni, zahteva
visoku kompresiju kako bi obezbedio visok
kvalitet krajnjeg rezultata.
(Neophodno je sinhronizovati audio i video
podatke tokom kompresije i dekompresije)
 Popularan način slanja video e-mail je
korišćenjem .avi file formata kao attacment.
Prednosti e-mail i imaging:
 Jeftin
 Lak za slanje razmene poruka
 Garantuje kvalitet i tačnost informacije

89
Elektronsko upravljanje dokumentacijom
EDM - Electronic Document Menagement (Imaging)
Zamena za procesiranja bazirana na papiru.
 Image-processing
uključuje kreiranje, čuvanje i
uspostavljanje
elektronskih
verzija
papirnih
dokumenata.
 EDM sistem uključuje:
Personalne računare ili file servere; Uređaje za skeniranje;
Medije i uređaje skladištenja; Komunikacione uređaje i
linije; Softver za upravljanje dokumentacijom i
štampače
Cena: od 1000 do milion dolara
 Korisnici: finansijske institucije,osiguravajuće
kompanije, transportne kompanije

90
Prednosti:
 ušteda vremena
 manji troškovi
 poboljšanje potrošačkih servisa
91
EDM sredstva koja se najčešće koriste
su:
 Optical Character Recognition (OCR)Optičko raspoznavanje znakova
 Ink Character Recognition (ICR)Raspoznavanje znakova mastila
 Magnetic Ink Character Recognation
(MICR) – Magnetsko raspoznavanje
znakova mastila
 drugi
92
OCR




93
Usaglašava uzor slovne slike sa rečnikom
slovnih šablona (templates).
OCR se koristi za skeniranje štampanih
materijala
ICR se koristi za prepoznavanje rukopisa.
Kvalitet zavisi od originalnih dokumenata
Automatizacija radnih tokova
(Workflow Automation)
Automatizacija procesa informisanja je:
 interna i eksterna
 danas se ovi procesi i transakcije mogu
potpuno automatizovati
 Cilj automatizacije radnih procesa je da
podrži efikasnu manipulaciju podataka:
podaci mogu biti skupljeni na nivou radne stanice, a
zatim usmereni odgovarajućim
korisnicima
na
osnovu odgovarajućih
kriterijuma,
pitati za
dalju akciju ili integrisati se
sa
sistemima
aplikacijama.
94
Workflow Automation




95
Koristi se najnovija tehnologija: Grafički objekti za
dijagrame tokova, a definicija tokova može se planirati
preko “mouse and point-to-click” obrisa
Primer: Izdavač novina u metropoli - razne fakture
moraju ići na odobrenje i sl. Workflow alati prosleđuju
ili zadržavaju fakture dok ne stignu odgovarajući
podaci, integriše sve i prosleđuje sledećem nivou
odlučivanja
Ako treba vršiti izmene u workflow to se radi na način
“point-to-click”
Nekad se koristio samo u inter-organizacionom
modelu. Danas u svim e-business modelima

96
E-business firme
E-business firme



97
E-business firma je firma koja koristi informacionu
tehnologiju a pogotovu mrežnu infrastrukturu u
obavljanju različitih aktivnosti
E-business firme ne samo da prodaju svoje proizvode
putem Interneta već takodje koriste računar i mrežnu
tehnologiju u svom procesu proizvodnje, nabavke,
marketinga i pružanja podrške kupcima.
ZAKLJUČAK: E-business firma primenjuje digitalne
tehnologije i mrežu za svoju sopstvenu organizaciju i za
uspostavljanje kontakta (relacija) sa drugim e-business
firmama.
E-business firme

98
Fundamentalne razlike e-business firmi u
odnosu na konvecionalan način poslovanja se
sastoje u:
a. Internoj organizaciji e-business firme
b. Vezi e-business firme sa eksternim
okruženjem
Interna organizacija e-business firme

99
Firma u Internet okruženju postaje
virtualna organizacija bez klasičnih
kancelarija, odeljenja i zaposlenih.
Virtuelane organizacije
Geografski razmeštene organizacije koje su povezane
zajedničkim interesima, a sarađuju kroz međusobno
nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i
kroz organizacione granice, uz pomoć informacionih i
telekomunikacionih tehnologija.
Virtuelne organizacije možemo organizovati:
•
•
•
100
TELEWORK
VIRTUELNE KANCELARIJE
VIRTUELNI TIMOVI
Telework
Telework - rad zaposlenog na daljinu.
Lokacija radnog mesta može biti:
• Kod kuće - zaposleni upravljaju dinamikom rada i
•
•
•
101
radnim vremenom i obezbeđena su im sva tehnička
sredstva
Satellite office - kancelarije udaljene od sedišta
organizacije, zaposleni dele radni prostor, smanjuju
vreme i troškove komunikacije.
Mobile office - primenjuje se kod trgovačkih putnika
Telecentre – kancelarija u kojoj se deli prostor sa
zaposlenima iz drugih organizacija
VIRTUELNA KANCELARIJA
Novi koncept organizacije kancelarija primenjuje se u :
 kancelarijama za telework
 klasičnim kancelarijama u preduzećima
Vrste virtuelnih kancelarija su:
• Hot desk environment - zaposlenom se svakog dana
određuje drugi sto i omogućen mu je pristup elektroskoj
pošti i računarskim podacima.
• Hotelling - zaposleni veći deo radnog vremena provode
kod klijenta koristeći njegovu opremu i resurse – slično
kao posetilac hotela.
• Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni
prostor kada dođu na posao po principu »first come –
first serve”.
102
VIRTUELNI TIMOVI
•
Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije
nemaju osposobljene stručnjake.
•
Formiraju se timovi stručnjaka, koji mogu biti fizički
udaljeni,
•
Fleksibilni na promenljive uslove u okruženju
•
Imaju komplementarne veštine i nezavisne ciljeve, čine
ih zaposleni koji rade kod kuće i male grupe u
kancelarijama,
103
VRSTE VIRTUELNIH TIMOVA
•
•
•
•
•
•
•
104
Mrežni timovi
Paralelni timovi
Timovi za razvoj projekata ili proizvoda
Radni ili proizvodni tim
Servis timovi
Upravljački timovi
Akcioni timovi
PREDNOSTI VIRTUELNIH ORGANIZACIJA
•
•
•
•
•
•
•
•
105
Omogućava angažovanje najboljih stručnjaka
Fleksibilna organizacija lakše odgovara na
promenljive
zateve tržišta
Konkurentnost između različitih privrednih
jedinica
Povećanje produktivnosti
Pouzdanije i zadovoljnije osoblje
Fleksibilnost pri radu zaposlenih
Povećanje produktivnosti zaposlenih
Radni dan traje 24 časa
Veze e-business firmi sa eksternim
okruženjem


106
Podrazumevaju se veze sa dobavljačima,
kupcima s kojima je firma u interakciji
putem mreže.
Vaznost primene internet tehnologije u
vezama e-business firmi sa eksternim
okruženjem se najbolje vidi na primeru
online maloprodaje
Veze sa eksternim okruženjem

Tabela prikazuje paralelno poslovanje jedne
online knjižare Amazon.com i klasične knjižare
Barnes&Noble
Broj prodavnica
Broj naslova po
prodavnici
Vraćene knjige
Rast prodaje
Prodaja po
zaposlenom
107
Amazon.com
1
Barnes/Noble
1.011
3.1 miliona
2%
306%
175.000
30%
10%
375.000$
100.000$
Modeli e-business firmi


108
Tradicionalni modeli poslovanja
Modeli poslovanja na Internetu
Tradicionalni modeli poslovanja



109
Primarna industrija – rudarstvo, ribolov-dodatna
vrednost je promenljiva
Proizvodjači – obrada ruda, topionice (sirovina
se prevode u gotove proizvode) – ima dodatne
vrednosti
Velikoprodaja – npr. vodovodnih instalacija:
kupuju se delovi od različitih dobavljača,
stvaraju se zalihe proizvoda kojima se upravlja –
nema dodatne vrednosti
Tradicionalni modeli poslovanja



110
Maloprodaja – posrednik izmedju velikoprodaje
i kupca – može da ima dodatne vrednosti npr.
sečenje mesa. U slučaju maloprodaje, posrednik
je vlasnik proizvoda.
Agencije - zastupaju nekog proizvodjača ili
pojedinca (npr. nekog talenta) ali nemaju
vlasništvo nad njima – nema dodatne vrednosti
Provajderi usluga (advokati, knjigovodje) –
nema dodatne vrednosti
Tradicionalni modeli poslovanja


111
Konsignaciona prodaja (posrednici u prodaji
umetničkih dela) – imaju odgovornost ali ne i
vlasništo
Brokeri – veza izmedju onog ko pozajmljuje ili
prodaje i onog ko kupuje. Brokeri nisu
vlasnici tih proizvoda već zaradu ostvaruju
samo naplatom provizije za svaku izvršenu
transakciju.
Modeli poslovanja na Internetu




112
Brokerski model
Reklamni model
Trgovački model
Proizvodjački (direktan) model
Brokerski model


113
Oni dovode u vezu kupce i prodavce i olakšavaju
transakcije izmedju njih. Njihova se zarada sastoji od
naplate takse za svaku transakciju. Brokerski model
ukuljučuje sledeće slučajeve:
Razmenu dobara na tržištu: Broker obezbedjuje sve
usluga počevši od ispitivanja tržišta do ugovaranja i
ispunjavanja ugovora za neku granu industrije
Vršenje trgovine-prodaje: Kupac specificira narudžbine
za kupovinom ili prodajom nekog proizvoda ili usluge
uključujući cenu, isporuku itd. Broker opterećuje kupca
i/ili prodavca taksom za svaku izvršenu transakciju.
(Respon.com)
Brokerski model



114
Vodjenje aukcije za prodavce: Broker opterćuje
prodavca taksom čija visina zavisi od vrednosti
transakcije.Aukcija varira zavisno od pravila ponude i
potražnje. (eBuy.com)
Distributerstvo: to je katalog kojim je obuhvaćen veliki
broj proizvodjača. Brokeri olakšavaju poslovnu
transakciju izmedju ovlašćenog distributera i njegovih
partnera. (Questlink.com)
Agenti za pretraživanje (Search Agent) – softverski
agenti ili roboti koji se koriste za pronalaženje dobara ili
usluga na osnovu cene ili drugih karakteristika koje
specificira kupac. (MySimon.com, DealTime.com)
Reklamni model
Web reklamni model je proširenje tradicionalnog modela
emitovanja reklama preko medija. Reklamiranje se u
ovom slučaju vrši preko web site-a koji pruža neki
sadržaj (često, ali ne obavezno, besplatno) i usluge (kao
što je e-mail, chat, forum) zajedno sa reklamnim
porukama u obliku banera.Reklamni modeli se najčešće
javljaju kao portali.
Portal je tačka ulaska na Web, najčešće
pretraživač (Search engine) koji uključuje
različite sadržaje ili servise.(Yahoo.com,
Google.com)
115
Trgovački model



116
Obuhvata veletrgovine i maloprodaju dobara i usluga.
Prodaja može vršiti na bazi cenovnika ili aukcijom. Javlja
se u sledećim oblicima:
Virtuelna trgovina ili maloprodaja je prodaja koja se vrši
preko web-a (Amazon.com)
Kataloška trgovina – naručivanje se vrši preko mail-a a
na osnovu web baziranog kataloga
BitVendor – trgovina koja se striktno odnosi na digitalne
proizvode i usluge tako da se i prodaja i distribucija vrše
preko web-a.
Proizvodjački (direktan) model


117
To je web preko kojeg proizvodjači (kompanije koje
kreiraju proizvode ili usluge) direktno istražuju kupce.
Web sadrži različite korisničke servise koji služe za bolje
razumevanje potreba kupaca.
(Dell computer, Apple Computer)
Relacije izmedju učesnika u elektronskoj
trgovini
118
ELEKTRONSKA TRGOVINA
RELACIJE IZMEĐU UČESNIKA
B2B2C
C2C
B2C
B2B
119
C2B2C
B2B
B2B (Business to Business)
• Stvaranje novih veza između preduzeća.
• B2B aplikacije omogućavaju organizacijama da izgrade nov
način poslovanja
• B2B tehnologije:
 olakšavaju transakcije za prodaju roba i usluga između
organizacija
 omogućavaju integraciju lanca nabavke
 online pribavljanje robe jedne firme za drugu
•Problemi za primenu B2B aplikacija:
 pravna integracija
 bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama
120
B2C
B2C (Business to Consumer)
• Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs
između preduzeća i potrošača.
•
Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili
usluga.
•Preduzeća koja nisu nikad direktno prodavala potrošačima,
shvatiće da je mnogo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu.
•Preduzeća
koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i
prodaji proizvoda B2C nije efikasan model.
121
C2C
C2C (Consumer to Consumer)
• Nov oblik trgovine.
•
Potrosači trguju direktno sa drugim potrosačima.
•
Kompanija koja podržava ove transakcije mora naći neki
ne tradicionalni način za naplatu usluge.
•
Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina,
reklamiranje ili neka kombinacija.
122
B2B2C
B2B2C
(Business to Business to Consumer)
• Noviji model elektronske trgovine
•
Korišćenje modela B2B koji podržava poslovanje preduzaća
po modelu B2C
•
Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tražnju
B2C
•
Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim
može se smatrati kao B2B2C aplikacijom
123
C2B2C
C2B2C
(Consumer to Business to Consumer)
• Uključuje potrošače sprovodeći transakciju sa ostalim
potrošačima koristeći online preduzeće kao posrednika.
• Primer C2B2C aplikacije
•
- www.autotrader.com.
Katalog i prodaja
 polovnih i
 novih kola između korisnika
124
C2B2C
C2B2C
(Consumer to Business to Consumer)
www.autotrader.com
125