Transcript Osnovni pojmovi o Internetu - Naslovna | Visoka poslovna

Osnovni pojmovi o Internetu
Nastavne teme
 definicija
i organizacija Interneta
 pružaoci usluga
 pregled Internet servisa
 razvoj primene Interneta
 intranet i ekstranet
Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini
delotvornima.
Michael Dell
Definicija Interneta
Internet je globalni skup međusobno
povezanih računarskih mreža pomoću
TCP/IP protokola koje čine javni,
distribuirani, multimedijalni informacioni
sistem sa više od milijardu korisnika.
Ključne odrednice Interneta

Globalno povezivanje korisnika u celom
svetu: malih lokalnih mreža, velikih
državnih, nacionalnih i internacionalnih u
jednu jedinstvenu mrežu

Pristup velikom broju informacija, tekstova,
grafika, zvuka, programa i ljudi
Koncept galaktičke mreže






Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži:
IP adresa sa 4 grupe brojeva
Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem
imena domena
Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa
prenosom u manjim, spojivim celinama
Određivanje puta: ruteri usmeravaju saobraćaj i
prevode poruke između različitih ICT
Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak
paketa i dugo čekanje na njih
Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije
potpuno standardizovane
Internet asocijacije I




ISOC (Internet Society) međunarodna organizacija
koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta,
njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad
IAB (Internet Architecture Board) bavi se
osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta,
nadgleda svoje delove - IRTF i IETF
IRTF (Internet Research Task Force) bavi se
istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije,
arhitekturu i tehnologije
IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se
evolucijom arhitekture Interneta i njegovim
funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole
Internet asocijacije II



ICANN (Internet Corporation for Assigned Names
and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele
prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP
protokolu
InterNIC (Internet’s Information Network Center)
upravlja dodelom Internet imena i adresa na
jedinstven i nekonfliktan način
W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju
interoperatibilnih tehnologija i Web standarda
Delatnosti
.aero – vazdušni prevoz
.biz – poslovne firme
.com – poslovne organizacije
.coop – kooperacije
.edu – obrazovne institucije
.gov – vladine organizacije
.info – pružaoci informacija
.mil – vojska
.museum – muzeji
.name – pojedinci
.net – mreže računara
.org – neprofitne organizacije i fondacije
.pro – profesionalci
Backbone
vrlo brza, osnovna mreža
saobraćaja na Internetu
 na ovu mrežu se povezuju
regionalne i mreže pojedinih
pružalaca usluga

Backbone
Regionalne mreže
Pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Regionalne mreže
Pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Pružaoci
usluga
Lokalni
pružaoci
usluga
Korinici Korinici Korinici Korinici Korinici
Povezivanje na Internet I



pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim
opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija
preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network)
sa propusnim opsegom od 64 Kb/s
optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske
televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s
Povezivanje na Internet II



Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni
opseg od 256Kb/s
Pomoću kablovskih medija i digitalnih linija po ATM
ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s
Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću
specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija
Povezivanje u gradovima SEE
Način povezivanja
Procenat ispitanika
modemom
46.55
pomoću ISDN
10.21
kablovski
15.29
bezžično
1.44
pomoću DSL
5.83
ne zna kako
18.55
nema odgovora
2.13
Provajderi Interneta
telefonske kompanije
 sistemi kablovske televizije
 hardverske i softverske kompanije
 univerziteti
 trgovačke kompanije
 telekomunikaciona industrija

Glavne funkcije provajdera
Uspostavljanje globalnih
komunikacionih veza
 Elektronska pošta
 Web hosting
 ...

Izbor provajdera









usluge dostupne 24/7/365
dostupnost tehničke podrške
kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet
mirroring sajta (više dostupnih kopija)
e-mail i ftp usluge
zaštita servera
softverska podrška (podaci o posetama,
multimedijalni servisi, ćaskanje idr.)
cena usluga
iskustva drugih
Internet servisi






elektronska pošta
daljinsko preuzimanje datoteka
telnet
diskusione grupe
ćaskanje
World Wide Web
Elektronska pošta





electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost
telefonske i trajnost pisane komunikacije
autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u
septembru 1971. godine
program se zvao SNDMSG
uveo simbol @ u adresu
prva poruka: QWERTYUIOP
Koncept e-maila




e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili
njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan
uslov da su njihove adrese poznate
pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje
poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo
memorije na njegovom disku
prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo
kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva
poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi
sadržaji
Adresiranje




adresa pretinca formata: [email protected]čje
ime: određuje vlasnika pretinca, mora biti
jedinstveno za organizaciju i područje
organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i
drugih istog naziva organizacije i područja
područje: geografsko područje (određeno ISO
standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije:
YU
Funkcije elektronske pošte










priprema pisma
priključenje proizvoljnog dokumenta
korišćenje adresara
korišćenje mnemoničkih adresa
slanje pisma (na jednu ili više adresa)
arhiviranje poslatih pisama
prijem i čitanje pošte
arhiviranje primljenih pisama
odgovaranje na primljeno pismo
prosleđivanje pisama
Dostavne liste







predstavljaju posebne adrese više korisnika
elektronske pošte
pismo koje stigne na tu adresu prosleđuje se
svima sa liste
saradničke dostavne liste – skupovi ljudi istog
interesa (klubovi hobista, stručna udruženja,
sekte isl.)
informativne dostavne liste – distribucija
novosti većem broju korisnika
moguće pretplate na dostavne liste
problem dostavnih lista: spam
program: Mailing List Server
Daljinsko preuzimanje datoteka




preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa
sa udaljenog servera (download), počev od 1973.
osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer
Protocol - FTP)
prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku
datoteke namenjene samo određenom krugu, sa
udaljenog servera, a na zahtev korisnika
najpoznatiji program: WS_FTP
Telnet
nastao 1974. godine
 omogućava pristup udaljenom računaru
pomoću programa za emulaciju terminala, na
poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku
 koristi se za udaljeno administriranje računara
 problem: zloupotreba pristupa sa visokim
ovlašćenjima

Diskusione grupe









koriste se od 1979. godine
UseNet Discussion Groups
okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa
korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim
učesnicima u grupi
razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe
sa direktnim slanjem poruka
grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i
potkategorije
prijava ili pretplata su slobodni za svakoga
najproduktivnija razmena informacija u svetu
registrovano više od 100.000 ovakvih grupa
Ćaskanje (Chatting)







u primeni od 1988. godine
organizivano na sistemu IRC (Internet Relay
Chat), program IRC Client
omogućava konverzaciju na neformalan način
privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz
mogućnost razmene datoteka
pismeno, govorno i grafičko čavrljanje
učešće pod nadimcima ili pseudonimima
najčešći korisnici - žene
Internet telefonija






napredna varijanta ćaskanja
direktna veza između Internet adresa
razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom
neophodna odgovarajuća opremljenost računara
izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog
znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca
usluga + cena njegovih usluga
ugrožen monopolski položaj telefonskih
kompanija
World Wide Web


mrežni servis za organizovanje informacija
dostupnih korisnicima Interneta u obliku
hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)
sinonimi: WWW, W3, the Web
Šta je WWW?



biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao
komunikacinu strukturu
veze dokumenata koji se nalaze na računarima
povezanim preko Interneta
neformalna kolekcija konvencija za rukovanje
ovim sadržajima
Šta je WWW?


sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje,
organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija
u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije
Web stranice: osnovni dokumenti u koje se
strukturiraju informacije na WWW
Sadržaj WWW





sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na
različitim lokacijama u celom svetu
računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju
se Web serveri
napisani su pomoću specijalnog jezika koji se
naziva HTML
sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio
fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i
uputstva kako će oni biti prikazani
ovi fajlovi se nazivaju Web stranice
Adresiranje Web strana




URL – Universal Resorce
Locator: mrežni servisni program
specificira adresu svake Web
stranice na Internetu
‚adresa: 2 dela – oznaka
protokola za prenos i naziv
domena (IP adresa računara)
svaki Web sajt ima jedinstvenu
adresu
primer URL adrese:
www.krstarica.co.yu
Osobine hiperteksta



ne pretpostavlja određeni
redosled ili hijerarhiju
obuhvaćenih informacija
omogućava višestruke
međusobne odnose između
informacija
njihovim logičnim povezivanjem
obzbeđuje se laka dostupnost i
pretraživanje informacija
Web sajt
Skup logički povezanih Web strana u
jednu celinu
Home page

Uvodna strana Web sajta
Veze stranica hiperteksta



HyperLink: veze između Web stranica
ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja
za uspostavljanje ovih veza
oni su osnova za pretraživanje Web stranica
(browsing)
Povezanost WWW






program Scooter je identifikovao oko 200 miliona
Web stranica sa 1,5 milijardom linkova:
56 miliona Web stranica je čvrsto povezano u jedan
centar
do 44 miliona stranica je moguće doći iz ovog
centra, ali se ne može nigde vratiti
sa 44 miliona stranica je moguće doći ali nema
povratka u centar
43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim
centrom
16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo
kime
Funkcije Web sajta



sa Web strane moguće je direktno poslati
elektronsku poštu ili preuzeti datoteku
može se povećavati funkcionalnost Web strana
pomoću kratkih programa (apleti)
mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom
podataka
Pristup Web stranama





programi za pristup nazivaju se
pregledači, čitači ili brauzeri
(browser)
jedno gledanje Web strane –
poseta (visit)
skup pristupa Web strani –
saobraćaj (traffic)
određivanje broja poseta Web
strani – brojači (counters)
registracija poseta Web strani –
Log File
Alati za snalaženje na Internetu


direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory)
pretraživači informacija (Search Engine)
Direktorijumi





metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene
kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu
programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima
upis u direktorijum traži vlasnik sajta
pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno
najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide
Pretraživači informacija




unapređeni direktorijumi sa programima za
pretraživanje Interneta
omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim
operacijama između ključnih reči
program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se
spider ili crawler
najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite,
Northen Light i Infoseek
Načini pretraživanja




postupak rada pretraživača je poslovna tajna
posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra
ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista)
kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na
prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa
određenim sajtom (Google)
ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i
procenjuje Web sajtove (Yahoo!)
Novi trendovi među pretraživačima

nova generacija pretraživača usmerena na
pojedine oblasti:
 sport
 vesti
 medicina
 finansije
 pravo
 ...
Prenos Web stranica



HTTP – HyperText Transfer
Protocol: izvorni protokol za
prenos Web stranica
nalazi se iznad TCP/IP
protokola
koristi definisani skup MIME
formata dokumenata
(Multipurpose Internet Mail
Extension)
Faze HTTP veze
1.
2.
3.
4.
Klijent uspostavlja HTTP
zahtev i ostvaruje TCP/IP
vezu
Server prihvata zahtev i
šalje stranicu preko HTTP
Klijent preuzima stranicu
Server prekida vezu
pretraživač
klijent
Interne
t
Klijent-server arhitektura
Internet
aplikacija
server
Sistemi u
pozadini
Arhitektura WWW aplikacija
troslojna klijent-server arhitektura:
1. WWW browser: preuzima funkcije grafičkog
interfejsa i prezentacije
2. logika aplikacije: WWW server, transakcioni
monitor, teleprocesing i aplikativni server
3. DBMS: sistem za upravljanje bazom
podataka
Pregledač
Slojevi
komunikacije
TCP format
IP protokol
Ethernet format
001001110101011 (prenosna linija)
Osobine HTTP veze
svaka operacija ili transakcija čini novu
vezu
 ni jedna operacija ne poznaje ni jednu
drugu vezu
 svaki klik je nova veza
 za svaku transakciju upisan je slog na
serveru

Razvoj hiperteksta


HTML – HyperText Markup Language:
‘program’ određuje kako će informacija biti
prezentirana na ekranu korisnika koji je
preuzima preko Interneta
sadrži 2 komponente: Visual Design Editor i
HTML Code Editor
Visual Design Editor

služi za obogaćivanje Web stranica grafičkim
sadržajima i animacijom
HTML Code Editor

Namenjen je, pre svega, uređivanju tekstualnih
informacija
Osnove HTML



zasnovan na SGML standardu: ISO
8879 Standard Generalized Markup
Language
SGML jezik: skup pravila kojima se
određuju podaci, naredbe i tipovi
dokumenata
HTML je izveden kao specijalni slučaj
primene SGML kada je unapred
poznata logička struktura, odnosno tip
dokumenata
XML






markirni jezik 1998. izveden je takođe iz SGML
standarda
informacije prati jasna sintaksa
ne služi za formatiranje strana ni za prezentaciju
već za označavanje podataka
omogućena primena inteligentnih aplikacija
XML je metajezik, a ne gotovo rešenje
moguća razmena svih vrsta podataka
XML/DTD





mogu se dizajnirati novi dokumenti namenjeni
određenoj svrsi
opisi se navode u definiciji tipa dokumenta
(Document Type Definition – DTD)
opisane strukture dokumenata
fleksibilan i jednostavan razvoj novih dokumenata
jednostavna distribucija objavljivanjem na Web
sajtu
XML standardi






Xlink: opsuje put dodeljivanja hiperlinkova XML fajlu
XML Query: standardizacija upita
XML Schema: za definisanje vlastitih formata
XSL: napredni jezik za promenu, dodavanje i
brisanje tagova i atributa
Xpointer: sintaksa adresiranja na delove XML
dokumenta
XML Namespaces: veze URL sa atributima i
tagovima u XML dokumentu
Odnos Internet-Web
Internet:
 Hostovi
 Serveri
usluge
Web:
 Web stranice
 Web baze podataka
sadržaji
Problemi u primeni Interneta






Internet je danas legatni sistem
kako je proizišao iz vojne mreže, koja je
distributivno (a ne konverzacijski) organizovana,
prisutna je sporost u online procesima
Internet dostiže granicu predviđenu IP adresama
distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da
prati šta se prethodno dogodilo
Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statični,
sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadržajem
Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu
Sprovedeno je testiranje nad 2200 sajtova koji su
posebno opterećeni problemima sigurnosti, a to su
banke, vladine agencije, osiguravajuća društva,
kompanije koje se bave izdavanjem kreditnih
kartica isl.
Za ovo testiranje ranjivosti sajtova korišten je
specijalno dizajnirani program SATAN.
Rezultati testiranja pokazali su da je čak 77%,
odnosno 1.700 testiranih sajtova bilo lako napasti i
ugroziti im sigurnost.
Internet nema





kontrolu kvaliteta
centralizovanu kontrolu
garanciju isporuke
sigurnosne garancije
garanciju privatnosti
Razlozi za prodor Interneta




nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za
objavljivanje sadržaja na Internetu
Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima
računara i nezavisni su od hardversko-softverske
platformme
fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno
dodavanje novih funkcija
Internet je otvoren za svakoga i niko ne može
kontrolisati njegovo korišćenje
Standardi
Jednostavnost
kreiranja
sadržaja
Rast Interneta
Pogodnost i
svestranost
čitača
Jednostavnost
korišćenja
sadržaja
Glavni poslovni uticaji Interneta








poštanske usluge
stanja u realnom vremenu
komunikacije
radio i TV
finansije (hipoteke, osiguranja...)
zabava
turistički agenti
berzanski brokeri
Posledice interneta (1)









povezivanje medija
slobodni sadržaji
smanjenje gledanja TV –a
nestanak posrednika i novo posredništvo
liberalizacija pornografije
ponovna upotreba ‘oka’ na vratima
neoznačena pravna pravila
bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici
prevaga engleskog jezika
Posledice interneta (2)










netačne zdravstvene informacije
lekovi bez recepta
strah od zloupotrebe kartica
zabrana kopiranja
izbegavanje poreza
instrukcije za izradu bombi isl.
hakeri i virusi
neželjena pošta (spam)
pomeranje barijera za konkurenciju
izazovi i proizvodi zaštite privatnosti
Pokretači razvoja Interneta




tehnološki standardi: TCP/IP, HTML, XML, Java
otvorena arhitektura: Linux...
korisnički interfejs: GUI na desktopu, Web stranice,
browseri
cena jedinice performansi i mogućnosti
Pokretači rasta Interneta





e-mail
propusna snaga
cena
zabava
deca
Nivoi rasta Interneta
B. C. Novina
1992.
Korist
1996.
Opšta
prisutnost
2000.
Sydney Olympic Games 2000
korišteno 600 PC servera i 7.300 PC klijenata
 u Olimpijskom selu postavljeno 2.000 radnih stanica i
kioska
 napisano je 13.000.000 linija koda
 u toku 16 dana igara zabeleženo:
8.700.000 različitih posetilaca
230.000.000 pregleda strana
11.300.000.000 posećenih strana
874.500.000 posećenih strana u jednom danu
371.654 primljenih email poruka
 sistem je postigao 100% raspoloživost

Intranet


intranet je Internet u malom: to su informacioni
sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre
svega WWW
osnova: brze lokalne računarske mreže sa više
servera (među kojima je obavezno bar jedan
Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, a
zasnovane su na klijent - server arhitekturi
Infrastruktura intraneta
heterogena mreža zasnovana na TCP/IP
protokolu i klijent-server arhitekturi
 bar jedan Web server
 softver za pristup bazama podataka na
intranetu
 DBMS
 klijenti sa Web čitačima

Interne
t
Vatreni zid
Uloge intraneta
zamenjuje lokalne mreže
 povezuje više lokalnih mreža
 zamenjuje rasprostranjene mreže
 povezuje rasprostranjene i lokalne mreže
 veze sa drugim korisnicima preko Interneta

Primena intraneta






razmena informacija između zaposlenih
učešće zaposlenih u upravljanju
izrada i dostava poslovne dokumentacije
podrška razvojnim aktivnostima
aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvežbavanja
neformalne komunikacije zaposlenih
Intranet vs. klasični IS






brzi razvoj na velikom broju platformi
pristup u postojeće informacione sisteme
mogućnost korišćenja skladišta podataka
razvoj na postojećim mrežama uz znatno niže
troškove
značajno kraće vreme uvođenja
manja sigurnost
Intranet informacioni sistemi




očuvanje postojeće funkcionalnosti
briga o ranijim investicijama u informacioni sistem
kontrolisan prelazak na nove platforme
osigurana kompatibilnost, interakcija i
interoperatibilnost sa ICT infrastrukturom
Prednosti intranet IS




upotreba browsera je jednostavnija od
uparivanja više informacionih sistema
intraneti se lako nadograđuju na postojeće
sisteme organizacija
idealni su za delenje informacija neophodnih da
zaposleni usvoje nove procese
omogućavaju pristup sa različitih platformi
Ekstranet




zaštićena mreža sa stalnim poslovnim partnerima,
zasnovana na Internet protokolima
informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljašnju
komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa
drugim informacionim sistemima ili drugim delovima
internog informacionog sistema (intranetima)
zamena za klasične javne i privatne mreže
vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni
Internet
Problemi ekstraneta



nije dovoljno pouzdan
performanse prenosa su nepredvidljive
sigurnosni problemi: verodostojnost,
prisluškivanje, upad u sistem, nepriznavanje
učešća u transakciji i dr.
Virtuelne privatne mreže



Virtual Private Net - VPN ili IP tuneli
ekstranet namenjen povezivanju
udaljenih delova informacionog
sistema organizacije
protokoli koji omogućavaju
privid direktne veze između
delova distribuiranog sistema:
Microsoft PPTP (Point-To-Point
Tunneling Protocol) i Cisco L2F (Layer
Two Forwarding)
Pažnja!
Extranet ima smisla
razvijati samo ako
njegovi učesnici već
imaju razvijene
intranete!
Karakteristike rešenja
LAN
Intranet
WAN
Extranet
low
Bandwidth high
Scope
Building
or campus
city to
global
Scope
Building
or campus
city to
global
Protocols
diverse
diverse
Protocols
internet
internet
high
Security
moderate to
high
low to
moderate
Bandwidth high
Security
very high
low