Transcript pcelarstvo - WordPress.com

Pčelarstvo; i oprema u pčelarstvu
RADILI:
PAJIĆ STEFAN, PREDRAG MATIĆ I ALEKSANDAR TOPIĆ
PČELARSTVO:




Sa pčelarenjem se obično započinje u toku proleća ili leta.
Najbolje je upoznati se sa nekim pčelarom iz okoline i posetiti
njegov pčelinjak.
Čitaćemo pčelarsku literaturu, nabaviti osnovnu opremu i pribor
i odmah započeti sa sadnjom medonosnih biljaka u blizini
našeg pčelinjaka.
Mesto na kome se nalazi pčelinjak je od ogromne važnosti za
uspeh u pčelarenju, pa njegovom izboru treba posvetiti
posebnu pažnju.Treba da bude sunčan teren, zaklonjen od
jakih vetrova.
U našoj zemlji, u nešto većem procentu su zastupljene DB
(Dadan Blat) i LR (Langstrot Rut) košnice.
OSNOVNI DELOVI KOŠNICE

Podnjača :– postolje napravljeno od drveta na
kojem stoji košnica. Podnjača bi trebalo biti
postavljena tako da uvek bude odvojena od
zemlje, da leži bilo na ciglama, drvenim ili
betonskim gredama.
Telo košnice :- naleže na podnjaču i u njemu se
smeštaju ramovi sa satnom osnovom. Telo
košnice najčešće sadrži 10 ramova.
Ramovi :- drveni ramovi sadrže satne osnove u
koje je utisnuta mreža pravilnih šestougaonih
ćelija. Pčele to koriste za nadogradnju i
pravljenje saća.
Žičana mreža :- koristi se kako bi kraljicu
(maticu) odvojili od medišta (mesto na kojem
pčele skladište med) i legla (mesto gde matica
poleže jaja)
Medište - mesto gde pčele skladište med
Unutrašnji poklopac :- nalazi se izmedju tela
košnice i spoljašnjeg poklopca.
Spoljašnji poklopac :- pokriva celu košnicu i čuva
je od vetra, snega, kiše,....
Ovu su najosnovniji delovi koje svaka košnica
mora da poseduje. Tu kasnije dolaze i
polunastavci, hranilice, leta i još dosta drugih
stvari.
VRSTE KOŠNICA:
Dadan Blatova košnica:
Košnica sa jednim telom visine
31cm, koje služi kao plodište i
2 polunastavka, spoljašnje
visine 15,5cm, za smeštaj
viška meda.Standardna
košnica ima 12 ramova, ali je
sve popularnija i DB košnica
sa 10 ramova. Unutrašnje
dimenzije rama su
420´270mm. Jedan ram sa
obe strane napunjen medom
teži 3 do 4kg. plodište DB
košnice može da prihvati oko
3,6kg pčela.

VRSTE KOŠNICA

To je košnica koja se sastoji
od tri jednaka nastavka
spoljašnje visine 242mm.
Ram je spoljašnje visine
232mm a dužina satonoše
je 480mm. To je za 1cm
duže od satonoše DB rama,
a po visini za 7cm kraće.
Po jednom, dva nastavka
se koriste za plodište i
međusobno im se menjaju
mesta to je podsticajno za
razvoj legla.
KALENDAR RADOVA U PČELINJAKU



Januar: - Tada su pcele u
klubetu, cuje se tiho brujanje , to
znaci da pcele odrzavaju
postojecu temperature unutar
klubeta.
Februar:- U ovom mesecu bude
uvek po koji lep dan koje one
iskoriste da izbace izmet.Prvi
izlet nakon dugog mirovanja u
košnici za njih je veliko
olakšanje.
Mart:- U ovom mesecu broj ćelija
u saću sa leglom se znatno
povećava. Pčele radilice zajedno
sa maticom čine krajnje napore
da izvrše obnovu društva¸ tj. da
ovogodišnjim pčelama što pre
zamene prošlogodišnje što je
uostalom od velike važnosti i za
pčelara
•April:- U ovom mesecu pčelinja
društva jačaju, jer se usled stalnog
povećanja broja ćelija sa leglom koje
traje gotovo dva meseca, više rađa
nego umire pčela radilica.Velika je
šteta kad pčelinje društvo zbog tesnog
gnezda ne može da iskoristi celokupnu
svoju snagu u datom momentu.
•Maj:- U prvoj polovini ovog meseca
počinje da cveta bagrem,
najmedonosnije drvo našeg podneblja.
Da bi se uspešno iskoristio za
proizvodnju meda, pčelinja društva treba
u to vreme da budu dobro razvijena, da
u plodištu poseduju najmanje 10 okvira



Jun:- Posle bagremove paše obično
nastupa period slabe paše¸ koju
prekidaju livadska i lipova paša u
početku meseca juna. Vreme između
bagremove i livadske paše se obično
iskorišćuje za oduzimanje i istresanje
meda¸ za izvođenje matica i veštačko
rojenje.
Jul:- Pčelinje paše u julu ima manje nego
u prethodnim mesecima. U planinskim
predelima u cvetu su livade i lipa¸ a u
ravničarskim suncokret.Velike vrućine
koje u ovom mesecu vladaju kod nas¸
često umanje ili potpuno unište vrednost
ovih biljaka kao pčelinje paše.
Avgust: - Avgust se smatra kao poslednji
mesec stare¸ a kao prvi nove pčelarske
godine. U njemu se može misliti na
povećanje opšteg prinosa¸ ali se mora
misliti i na pripremanje pčelinjih društava
za narednu sezonu¸ jer produktivnost i
starih i novih društava u idućoj godini
umnogome zavisi od njihovog rada i
stanja u ovom mesecu.
•Septembar:- Pri kraju prve polovine ovog
meseca pčelinjak ponovo pregledati.
Ovoga puta pčelinje gnezdo svesti na
obim u kome će društvo zimovati. To
znači¸ako je u pitanju nastavljača¸ da
treba skinuti nepotrebne nastavke.
•Oktobar:- U ovom mesecu nema
potrebe da se oko pčela mnogo barata.
Gnezda su ranije sužena i društva
obezbeđena hranom. Ostaje još da se
gnezda utople i spoljašnji delovi
košnice¸ ako to ranije nije učinjeno¸
pregledaju i poprave i oboje u slučaju
da je boja popustila.
•Novembar:- Košnice obezbeđene
zimnicom i dobrom ventilacijom¸ a uz
to i dobro utopljene¸ mogu da ostanu
na istom mestu na kome su bile u toku
sezone ili pre i posle seljenja na pašu¸
a mogu se preneti na sklonitije i bolje
mesto.
•Decembar:- Pcelar ima malo posla.
PČELARSKI PRIBOR



Da bi mogli normalno da radimo oko pčela,treba da imamo i potreban
pribor.
Pozajmljivanje pčelarskog pribora svakako treba izbjeći,u prvom redu zbog
širenja opasnih pčelinjih zaraznih bolesti.
Najneophodniji pribor :
1.Dimilica:- Služi za umirivanje pčela pri otvaranju košnice. Postoji
vise tipova dimilice ali pri nabavci narocito treba obratiti paznju da
mehanizam za duvanje vazduha u dimilicu bude dobar i da cilindar ima
pogodnu zapreminu,kako bi materijal za sagorevanje i stvaranje dima kad
se jednom napuni trajao što duže.

2.PČELARSKI NOŽ
Pčelarski nošž je neophodna alatka,izrađena od čelika.Na jednoj strani je
prav i oštar, a na drugoj povijen.Služi za odvajanje poklopne daske od
tela košnice i jednog tela od drugog kao i za razdvajanje
ramova,skidanje voska i čišćenje zidova košnice i podnjače.
3.ČETKA
Služi za skidanje pčela sa ramova.Treba da bude izrađena od što mekšeg i
elastičnijeg materijala,tako da ne oštećuje pčele prilikom rada a ni ćelije na saću.
Prilikom rada četku treba,s vremena na vreme oprati.
4.PČELARSKA KAPA
Sastoji se od šešira sa širokim obodom preko kojeg pada i prekriva glavu
gusta mreža.Mreža pri radu ne treba da dodiruje glavu,a neročito lice i vrat.
5.VRŠKARA,PLETARA ILI TRMKA
Služi za hvatanje rojeva ukoliko dođe do prirodnog rojenja.
7.NOŽ I VILJUŠKA ZA SKIDANJE VOŠTANIH POKLOPACA SA ĆELIJA SAĆA:
Služe za skidanje voštanih poklopaca pre ceđenja-vrcanja meda iz saća.
Ima više vrsta noževa i viljušaka.Viljuške su ipak pogodnije od noževa.
Postoje i električni uređaji za skidanje poklopaca,koji su veoma praktični,jer se sa njim
veoma lako i brzo radi.
8.Oprema za ceđenje meda (centrifuga):