Transcript Primenjena lingvistika (2014)

Primenjena lingvistika
Uvod u opštu lingvistiku 2
Nastanak i razvoj primenjene
lingvistike
• Language Learning: A Journal of Applied Linguistics (1948) –
početak primenjene lingvistike.
• Pedesete godine XX veka – nastava stranog i maternjeg
jezika
• Šezdesete godine XX veka – usvajanje i učenje jezika, jezička
politika
• Sedamdesete godine XX veka - multilingvizam, jezička prava
nacionalnih manjina, jezičko planiranje i jezička politika,
književnost i obuka predavača
• Osamdesete godine XX veka – širenje
• Devedesete godine XX veka - sistematizacija
Nastanak i razvoj primenjene
lingvistike
• AILA – Internacionalno društvo za primenjenu
lingvistiku – osnovano 1964. na naučnom
skupu u Nansiju (Francuska).
• U okvire primenjene lingvistike ulaze sve
brojniji problemi.
Definisanje primenjene lingvistike
• Problem definisanja
• Grejb: „Primenjenu lingvistiku je najbolje
posmatrati kao praksom motivisanu disciplinu
koja se bavi problemima jezičke prirode u
kontekstima realnog sveta“ .
• AILA daje slično određenje
Definisanje primenje lingvistike
• Ranko Bugarski:
– Primenjena lingvistika: opšta orijentacija u
lingvistici, tj. usmerenost jezičke nauke prema
rešavanju mnogobrojnih i raznovrsnih problema u
vezi sa usvajanjem i upotrebom jezika u društvu.
Definisanje primenje lingvistike
• Dejvis, Elder, Grejb i Vidovson:
– Primenjena lingvistika – objašnjavanje i rešavanje društvenih
problema koji uključuju jezik (побољшавање наставе језика,
унапређивање дијагнозирање говорних патологија,
унапређивање обуке преводилаца, оцењивање школских
билингвалних
програма,
утврђивање
степена
писменосити целокупне популације, давање савета
министарству образовања око имплементације новог
језика
у
настави,
проверавање
аутентичности
полицијског транскрипта разговором са осумњиченим,
планирање језика итд.)
– Primene lingvistike – pomeranje fokusa lingvistke sa
formalističkih na funkcionalistička interesovanja (jezički korpus,
analiza diskursa, pragmatika, stilistika itd.)
Određivanje primenjene lingvistike
• Grejb: moguće definisati primenjenu lingvistiku kao disciplinu.
• Navodi krakteristike primenjene lingvistike oko kojih se mnogi
lingvisti slažu.
– Ima sve odlike jedne discipline
– Potrebno poznavanje rada primenjene lingvistike
– Primenjena lingvistika se bavi društvenim problemima koji su u vezi sa
jezikom.
– Primenjena lingvistika inkorporira nelingvističke discipline
– Bavi se nizom problema koji se identifikuju sa radom primenjene
lingvistike
– Primenjena lingvistika ima jedan broj poddisciplina
• Ove odlike opravdavaju određivanje primenjene lingvistike kao
discipline.
Društva za primenjenu lingvistiku
• Društvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije –
osnovano 1973.
• AILA
– 30 društava (8.000 članova)
– Dvadesetak naučnih komisija (usvajanje jezika, učenje
i nastava jezika, kontrastivna analiza, obrazovna
tehnologija, analiza diskursa, retorika i stilistika,
leksikologija i leksikografija, višejezičnost, planiranje
jezika, profesionalna komunikacija, jezici struke...)
Motivacija i razlozi za učenje drugog
jezika
• Motivacija
– centralna uloga u kontekstu učenja stranog jezika
– Ima centralnu ulogu u osvetljavanju individualnih
razlika u učenju stranih jezika
• Usvajanje jezika
• Učenje jezika (nije neophodno; motivacija igra
veoma važnu ulogu)
Motivacija
• Mnogi lingvsiti se slažu da motivacija ima više
uticaja od ostalih faktora (talenat, eduaktivne
strategije, samopouzdanje...)
Teorija motivacije
• Robert Gardner – teorija motivacije
(istraživanje motivacije u učenju drugog jezika)
• Gardnerov model – faktori koji utiču na
motivaciju
Teorija motivacije
• Integrativnost
• Okolnosti učenja > motivacija > uspeh
• Instrumentalnost
• Talenat
• Strategije učenja
• samopouzdanje
> uspeh
motivacija
• Motivacija
– pokretačka snaga
– Sastoji se iz tri elementa
• Trud u savladavanju jezika
• Postizanje cilja
• Zadovoljstvo u učenju jezika
– Svaki element
postizanje cilja
ponaosob
nije
dovoljan
za
Integrativnost
• Učenje jezika radi približavanja drugoj jezičkoj i
kulturnoj zajednici.
• Može doći i do potpune identifikacije
• Pozitivni stavovi prema toj zajednici
Stavovi prema okolnostima učenja
• Stavovi prema bilo kom aspektu situacije u
kojoj se uči jezik
• Stavovi usmereni prema nastavniku, kursu
uopšte, kolegama sa kursa, nastavnom
materijalu, vannastavnim aktivnostima
• Ovi stavovi utiču na motivaciju
• Ako je slaba motivisanost, stavovi i
integrativnost neće biti povezani sa uspehom.
Instrumentalnost
• Instrumentalni
razlozi
podrazumevaju
pragmatičke, utilitarne motive za učenje
jezika.
• Želja za društvenim priznanjem, ekonomskim
napretkom. Npr. Bolji posao, lični uspeh,
dobijanje stipendije, lični napredak.
• Ne postoji interes za socijalnim približavanjem
jezičkoj zajednici.
Uspeh
• Mnogi lingvisti se slažu da su integrativno
orijentisani učenici uspešniji u učenju stranog
jezika.
• Ove dve orijentacije nisu međusobno
isključive.
• Postoji mogućnost postojanja obe orijentacije,
ali su prisutne različitim intenzitetom.
• Nijedna klasa razloga nije nezavisna.