Transcript 2. FUNKCIJE SLOBODNOG VREMENA

FUNKCIJE SLOBODNOG
VREMENA
Doc. dr Predrag Cvetičanin
6. mart 2014
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
• Najčešće se govori o sledećim kategorijama
osnovnih funkcija ljudskog načina življenja: 1.
stanovanje, 2. rad, 3. snabdevanje, 4.
obrazovanje, 5. rekreacija, 6. učešće u
saobraćaju, 7. život u zajednici.
• Stanovanje je veoma bitan momenat za
ocrtavanje specifičnosti načina življenja.
Uobičajeno je razlikovanje seoskog i gradskog
načina života koji reprodukuju specifične potrebe
ljudi koji žive u takvim lokalnim zajednicama.
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
• Rad je funkcija kojoj se, s razlogom, najviše poklanja
pažnja.
• U području funkcije rada relativno je lako uočiti
karakteristične razvojne tendencije u toku prelaza
tradicionalnog u moderno industrijsko i
postindustrijsko društvo. Taj razvoj je pratio, pored
povećanja proizvodnje i podele rada, tehnički
napredak, kvalitet snabdevanja i kvalitet usluga,
profesionalna mobilnost, koncentracija radnih mesta,
pojačano odvajanje mesta stanovanja, mesta rada i
mesta odmora, promenjeno značenje rada kao
životnog sadržaja pojedinca (u korist naglašavanja
aktivnosti vezanih za slobodno vreme i rekreaciju).
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
• Obrazovanje postaje jedna od najvažnijih funkcija,
pogotovo u vremenu tzv. permanentnog obrazovanja, i
stalne demokratizacije obrazovanja - koje počinju
koristiti svi slojevi stanovništva. Funkcija obrazovanja
pokazuje velike regionalne razlike, ali i razlike koje su
uslovljene pripadnošću određenim društvenim
slojevima.
• Funkcija “rekreativno ponašanje” - rekreacija
podrazumeva dvostruko odnošenje – fizičko (jačanje i
usavršavanje fizičkih spososbnosti) i psihičko (razvijanje
samodiscipline i samokontrole)
OSNOVNE ŽIVOTNE FUNKCIJE
• Funkcija „učešća u saobraćaju” označava “ulogu
posrednika među mestima stanovanja, rada,
nabavke (kupovine), obrazovanja i ustanova za
rekreaciju, dakle, među mestima odvajanja
funkcija i nosilaca funkcije”.
• Funkcija “živeti u zajednici” može se kao i drugi
oblici života podeliti na sledeća uža područja: “na
biosocijalno, socijalno-psihološko, društvenopolitičko, društveno-religijsko, kulturno, etničko i
socijalno”.
FUNKCIJA ODMORA
Doc. dr Predrag Cvetičanin
6. mart 2014
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA ODMORA
• Odmor je odnos čoveka prema delatnosti ili
vremenu, koji sadrži pozitivne emocije,
samosvojnost, slobodu i odsustvo svih
neposrednih obaveza i ograničenja bilo koje vrste.
• Ključne reči našeg vremena postaju odmor, igra,
rekreacija, zadovoljstvo,
• Odmor je uticao da se pojavi novo interesovanje
za telo: fizičku kulturu i rekreaciju, zdravlje, dijetu,
hranu i njeno pripremanje
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA ODMORA
• Pojam rekreacije upućuje na ponovno stvaranje,
obnavljanje, osvežavanje i razonodu (lat. recreo,
recreare bukvalno znači ponovo stvoriti, obnoviti).
• Rekreacija podrazumeva dvostruko odnošenje – fizičko
(jačanje i usavršavanje fizičkih spososbnosti) i psihičko
(razvijanje samodiscipline i samokontrole)
• Veoma je bitan i socijalno-psihološki aspekt, odnosno
komunikaciona uloga unutar grupe ili između grupa.
Rekreacija pretpostavlja i obrazovno-vaspitni aspekt.
Vežbanje je najčešće grupna aktivnost, a poznato je
koliko grupa utiče na zbližavanje i socijalizaciju aktera
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA ODMORA
• Zavisno od rada mogu se razlikovati: (1) čisti
odmor koji se karakteriše potpunim povlačenjem
subjekata; (2) anomični odmor je, po pravilu,
povezan sa odsustvom umeća da se upravlja
sopstvenim slobodnim vremenom. (3)
institucionalni odmor označava potpuno
poistovećivanje sa svojom institucionalnom
ulogom i u vremenu odmaranja; (4) otuđeni
odmor karakteriše maksimum ograničenja i
minimum povlačenja subjekta
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
Doc. dr Predrag Cvetičanin
6. mart 2014
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
• U odnosu na odmor, zabava se često smatra
višim oblikom dokolice. Ako je za odmor
potrebno poštovanje samo nekih
elementarnih uslova (tišina, odsustvo brige,
dakle, eliminisanje nepoželjnih tokova buke),
za zabavu je potrebno angažovanje i bar
minimum napora, organizovanje i priprema za
njeno odvijanje.
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
• Potrebe za odmorom uslovljene su stanjem
organizma i stanjem nervnog sistema, dok
potreba za zabavom ima u velikoj meri sociopsihološki i kulturni karakter.
• Odmor je najčešće individualan, dok u zabavi
dominira motiv učešća u zajedničkom
grupnom životu.
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
• Ima mišljenja da zabavu ne treba prihvatiti u
neograničenim količinama;
• Nije bez razloga upozoreno da čovek koji nema šta da
radi osim da se zabavlja, na kraju krajeva, počinje da se
dosađuje.
• Istorija poznaje mnoge primere kad je neobuzdana žeđ
za zabavom vukla sa sobom moralnu degradaciju i
razvoj surovih i sirovih strasti.
• Platonova parabola o hidri (požudnom delu ljudske
duše koji se nikada ne može nahraniti, nego uvek traži
još i više)
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
• Razonoda i zabava imaju za cilj da prekinu
monotoniju i dosadu ljudske svakodnevice.
• Često se kao cilj zabave navodi razbijanje
dosade i ubijanje vremena.
• „Ubijanje vremena“ predstavlja jedan od
najvažnijih problema savremene civilizacije, a
industrija zabave i razonode nastoji da podmiri
te nove ljudske potrebe koje se naglo
umnožavaju i poprimaju neslućene razmere
FUNKCIJA ZABAVE I RAZONODE
• Razonoda kao elemenat rekreacije je
usmerena na zamenu radne atmosfere i
svakodnevnih briga nekim drugim sadržajima
koji čoveka relaksiraju i unose vedrinu, koji ga
privremeno isključuju iz redovnih fizičkih i
psihičkih opterećenja.
• Za razliku od zabave, razonodu karakteriše
najčešće neaktivnost i oštra, odvojenost
pasivnog posmatrača i događaja koji se odvija.
HEDONISTIČKA FUNKCIJA
Doc. dr Predrag Cvetičanin
6. mart 2014
HEDONISTIČKA FUNKCIJA
SLOBODNOG VREMENA
• Očigledno, postoji jaz između utilitarnog
(usmerenog ka korisnom) I hedonističkog
poretka. Međutim, hedonizam nije samo
protivrečnost kapitalizma nego suštinski uslov
njegovog funkcionisanja i ekspanzije.
• Sve se zasniva na neograničenom rastu, jakoj
potrošačkoj potražnji, potrošnji kao stilu života.
Slobodno vreme sledi takvu logiku, način
proizvodnje i potrošnje. Ono se poklapa sa
današnjim hedonizmom, koji polako diskvalifikuje
protestansku etiku koja je bila osnov nastanka
kapitalizma.
HEDONISTIČKA FUNKCIJA
SLOBODNOG VREMENA
• Neizbežna posledica hedonizma je gubitak takozvane
civitas (uljudnosti), javlja se egocentrizam i
ravnodušnost prema opštem dobru, nepoverenje u
budućnost, opadanje zakonitosti ustanova.
• Vrednujući jedino traganje za samoostvarenjem,
potrošačko i hedonističko doba podriva uljudnost,
minira hrabrost i volju.
• Udružen sa ekonomskom krizom koja dovodi do
prikraćivanja želja koje sistem teško može da umanji,
ekstremni hedonizam preti da pospeši nasilna rešenja i
pad demokratije (D. Bel).
HEDONISTIČKA FUNKCIJA
SLOBODNOG VREMENA
• Ako se posmatra iz ugla načina života, onda je
primetno da savremeni kapitalizam i putem sporta
stvara nove hedonističke obrasce. Masovno širenje
predmeta koji su se do tada smatrali luksuznim,
ubrzanje modnih trendova,reklame i propagande
putem mas-medija, uvođenje kredita (kreditnih
kartica), značilo je podrivanje načela štednje i
puritanskog morala. Kult potrošnje i dokolica postali su
dominantni. Stil modernog hedonističkog života
proizašao je iz preobražaja kapitalizma 60-tih godina,
kada je došlo do ubrzanja proizvodnje.
FUNKCIJA IGRE
Doc. dr Predrag Cvetičanin
6. mart 2014
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• Potreba za igrom ukorenjena je ljudska
potreba. Bilo da se radi o prastarim indijskim
zapisima, grčkim, arapskim ili nekim drugim
spisima, uvek je isticana važnost igre.
• Većina sociologa se slaže da je igra stara koliko
i sama kultura, da je ona pojava kulture, da je
sama kultura.
• Saznanje da se i životinje igraju ukazuje da je
igra čak starija od kulture.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• Aristotel je smatrao da igra deluje kao odmor;
budući da ljudi ne mogu neprekidno da rade,
potreban im je odmor. Ali cilj igre nije odmor; ona
se, naime, javlja samo u perspektivi aktivnosti.
• Kant je drastičniji: “dok je rad nešto što je samo
po sebi neprijatno i privlači samo zbog rezultata
koji obećava, igra je nešto što je samo po sebi
privlačno i nije joj potreban drugi cilj do nje
same”.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• Homo Faber I Homo Ludens (J. Huizinga)
• Misija Johana Hujzinge sastojala se u pokušaju
ukazivanja na poklapanje igre i široke lestvice
društvenog delovanja, naizgled udaljenog od
igračkog ponašanja.
• On pokušava ukloniti lažnu suprotnost igra ozbiljnost, jer igru shvata kao ozbiljnu ljudsku
delatnost.
• Po njemu, igra je nužan, ali nedovoljan uslov za
nastanak kulture
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• Huizinga je identifikovao 5 karakteristika igre:
1. Igra je slobodna, ona je ispoljavanje slobode.
2. Igra nije deo običnog, realnog života
3. Razlikuje se od običnog života i po mestu i po
trajanju
4. Igra kreira odredjeni poredak (pravila igre)
5. Igra nije povezana sa materijalnim interesima i
nikakav profit (osim uživanja u njoj samoj) ne
može se steći kroz nju.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• Po francuskom teoretičaru Rože Kajou može se povući
linija između tzv. 'primitivnih' i kultivisanih društava
prema tipovima igara koji su u njima dominantni.
• U ovim društvima igra je imala različite funkcije, među
kojima Kajoa izdvaja sledeće: funkciju takmičenja
(agon), funkciju igre na sreću (alea), funkciju
pretvaranja/prerušavanja (mimikri) i funkciju zanosa
(ilinks).
• U arhaičnim društvima preovlađuju mimikri i ilinks, a u
modernim, kultivisanim društvima dominantni su agon
i alea.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• 1) Agon (grčki: agonistos – takmičar, borac) je
takmičenje, suparništvo, borba, strategija; tu odlučuje
znanje i sposobnost igrača (takmičara); igrač se može
pouzdati jedino u sebe. Takmičenje je borba u kojoj su
veštački stvoreni jednaki izgledi da bi se protivnici sreli
u idealnim uslovima, za koje se smatra da trijumfu
pobednika mogu da pruže preciznu i neopozivu
vrednost. Kod agona je uvek u pitanju rivalstvo koje se
odnosi na jednu osobinu (brzinu, izdržljivost, snagu,
pamćenje, domišljatost). Ta vrsta igara zahteva
napregnutu pažnju, posebno prilagođen trening,
intenzivne napore, želju za pobedom, disciplinu i
postojanost.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• 2) Alea (latinski – kocka, kockanje) je hazardna, igra na
sreću. Ona označava i otkriva naklonost sudbine i
slučaja i sušta je suprotnost agonu. Igrač je potpuno
pasivan i njegove odluke, sposobnosti i veštine ne
dolaze ni do kakvog izražaja. Suprotno od agona, alea
negira rad, strpljenje, eliminiše profesionalnu vrednost,
tačnost, trening. Kod agona igrač računa samo na sebe,
kod alee on računa i na najmanju spoljašnju
neobičnost.
• Agon zahteva ličnu odgovornost, a alea isključivanje
volje i prepuštanje sudbini.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• 3) Mimikri (latinski mimicry) na grčkom znači
oponašanje, pretvaranje, iluziju i to su karakteristike
ove vrste igre. Kod dece se ono ogleda u imitiranju
odraslih. Zadovoljstvo je praviti se ili predstavljati za
nekog drugog. Velike sportske manifestacije pogodna
su prilika za mimikriju, jer se tu pretvaranje prenosi sa
aktera na gledaoce, publika pokretima oponaša ono što
se dešava na borilištu. Identifikacija sa idolom,
šampionom, predstavlja svojevrsnu mimikriju. Ta vrsta
igre nije podložna preciznim pravilima. Mimikri je
neprestano izmišljanje, a igra ima jedino pravilo: igrač
treba da opčini gledaoca, koji pak treba da se preda
iluziji.
SLOBODNO VREME: FUNKCIJA IGRE
• 4) Ilinks (grčki: vrtlog; ilingos – vrtoglavica) igre
su one koje se zasnivaju na izazivanju
vrtoglavice, transa i ekstaze. Njihov cilj je da se
za trenutak poljulja stabilnost percepcije i
jasnom razumu nametne neka vrsta
sladostrasne pometnje, koja naprečac briše
stvarnost. Suština ovih igara je sloboda da se
prihvati ili odbije uzbuđenje, jasne i
nepromenljive granice, izdvajanje iz realnosti.
KVARENJE IGRE
• Rože Kajoa je pokušao da prikaže i mehanizme
kvarenje igre, pri čemu naglašava da se:
• agon ispoljava kroz sportove kao kulturnu formu
koja je na margini društva; Institucionalne forme
agona, integrisane u društvo, su ekonomske
utakmice i takmičarski ispiti; kvarenje se ispoljava
kroz nasilje, želju za vlašću i varanje;
• alea se ispoljava kroz kulturne oblike kockanja i
klađenja; institucionalno kroz špekulacije na
berzi; kvarenje se manifestuje kroz sujeverje i
astrologiju
KVARENJE IGRE
• Mimikrija se ispoljava kroz kulturne obrasce
karnevala, pozorišta, bioskopa, obožavanja idola;
institucionalizovana je kroz najraznovrsnije
ceremonije; kvarenje se manifestuje kroz
otuđenje i cepanje ličnosti;
• Ilinks se ispoljava kroz kulturne forme vrtoglavih
sportova kao što su planinarenje, skijanje,
hodanje po žici, auto-trke; ova forma igre
institucionalizovana je kroz građevinske radove na
velikim visinama; kvarenje se manifestuje kroz
alkoholizam i drogu.
IGRE KOD NAS
• Koristeći funkcionalni princip (podela igara prema
onome čemu služe), Tihomor Đorđević igre deli
na:
• I. Viteške igre - koje se razlikuju po: dobu starosti
igrača; polu igrača; dobu godine.
• II. Zabavne igre - u kojima se težnja za igrom
ispoljava tako što su telesni pokreti namenjeni
isključivo zabavi igrača. Takve igre su: igra
lutkama, puštanje zmaja, čigre i različite
društvene igre koje se igraju zabave radi.
IGRE KOD NAS
• III Igre duha - “u kojima se težnja za igrom
ispoljava tako da mesto telesnih pokreta dolazi
radnja duha ljudskoga. U ovim igrama glavnu
ulogu ima dosetljivost i pažnja. Igre duha,
dobrim delom, spadaju u literaturu, kao, na
primer, zagonetke, gatalice, varalice, ali
spadaju i u igre, jer se kao besciljni pokreti
duha ljudskoga često upotrebljavaju i kao
prava igra”
IGRE KOD NAS
• IV Igre za dobit - nazivaju se tako jer im je dobit
glavni cilj (hazardne igre). Hazard znači slepu
sudbinu, priliku, slučaj, sreću. Stoga se pod
pojmom hazardiranje, odavanja hazardu, strasti
za hazard, “razumije da se čovjek u igri podređuje
odlukama sudbine, štoviše da on odluku u igri ili u
raznim drugim rizičnim pothvatima prepušta
slučaju; priznati rizik znači odreći se svjesnog
uticaja i prepustiti se u toku događaja sretnom ili
nesretnom slučaju”.
IGRE KOD NAS
• V. Orske igre - U njima se “težnja za igrom
ispoljavala tako što su telesni pokreti namenjeni
istraživanju ljudskih osećaja i zadovoljavanju
čovečijeg osećanja za lepim. Zbog toga su neki
orsku igru nazivali poezijom telesnih pokreta.
• Orskom igrom se nazivaju ritmovani pokreti dela
tela, tj. takvi pokreti koji prate ritam, bio on od
pesme ili muzike. Ti su pokreti uređeni po
izvesnom taktu, po izvesnom pravilu, čime se teži
da se zadovolji estetska strana života. Takve igre
su kola, polke, itd”.
LITERATURA:
• Dragan Koković „Fenomenologija slobodnog
vremena“ str. 60 – 67; 70 – 84; 94-99 (u
biblioteci)