Transcript 1. POJAM SLOBODNOG VREMENA

POJAM SLOBODNOG VREMENA
Doc. dr Predrag Cvetičanin
27. februar 2014
VREME?
• Sv.Avgustin: „Ako me ne pitas šta je vreme,
znam, ali ako me pitas, onda ne znam!”
• Seneka: „Sve je tuđa imovina, samo vreme
pripada čoveku. Samo ovu ka bekstvu sklonu
stvar dala nam je priroda u našu
sopstvenost...., a niko ne misli da je išta dužan
kad je dobio vreme, a ovo je ipak jedina stvar
koju ni zahvalan čovek ne može da vrati".
• B.Franklin: Vreme je novac (?)
VREME
• Ciklično vreme (dan, noć, mesec, godina...)
• Sezonsko vreme (doba oranja, setve, uzgoja i
žetve, sezone lova i ribolova, skijanja i turističke
sezone, a takođe i godišnja doba - leto, jesen,
zima i proleće).
• Psihološko vreme (zabave, dosade, ushićenja)
• Mehaničko vreme (časovnika)
• Životno vreme (mladosti, zrelosti, starosti)
• Shvatanje vremena u različitim kulturama
RADNO I VANRADNO VREME
• Rad i slobodno vreme (dokolica)
• Najčešća klasifikacija budžeta vremena koja se
sreće u literaturi jeste ona koja celokupni fond
vremena deli na radno i vanradno vreme.
• Vanradno vreme uključuje sledeće grupe
“utrošaka” vremena: a) vreme koje je povezano
sa odlaskom i povratkom sa posla; b) domaći rad i
zadovoljavanje životnih potreba; c)
zadovoljavanje fizioloških potreba; d) slobodno
vreme.
SLOBODNO I POLU-SLOBODNO VREME
• Uočavajući ovu podeljenost čoveka, francuski
sociolog Žofre Dimazdije konstatuje da više
teoretičara “teži da svakodnevni život rada svede
na par: rad - slobodno vrijeme”.
• Po njegovom mišljenju to je pogrešno
pojednostavljivanje, jer se u “doživljenoj
stvarnosti slobodno vreme definiše ne samo u
odnosu na profesionalne obaveze, već isto tako i
u odnosu na druge obaveze, porodične ili
društvene”, koje najčešće pripadaju tzv.
“poluslobodnom vremenu” ili “poludokolici”.
PODELA VREMENA (Ž.DIMAZDIJE)
• Opšti fond vremena Dimazdije deli na:
1. Obaveze (profesionalna zanimanja, socijalna
zanimanja, obaveze u kući i porodici)
2. Poludokolica - utrošci vremena u vezi sa
ispunjavanjem obaveza izvan sfere rada
3. Dokolica
4. Ostalo (briga za decu, san, ishrana, higijena,
zdravlje)
POLU-SLOBODNO VREME
• Po njemu, postoje četiri kategorije
poluslobodnog vremena:
• a) aktivnost slobodnog vremena, u kojima je
pojedinac istovremeno učesnik i ima izvesnu
korist od njih (sitni radovi, “uradi sam”, unosni
lov ili ribolov, plaćeno učešće u sportskim ili
kulturno-umetničkim društvima itd.),
• b) domaće aktivnosti, polukorisne i
polurekreativne: vrtlarstvo, sitni radovi,
POLU-SLOBODNO VREME
• c) porodične aktivnosti, poluvaspitne i
poluzabavne: učestvovanje u zadacima ili igrama
dece,
• d) radovi na ukrasima koji se obavljaju za sebe,
porodicu, prijatelje, društva: dekoracija, mali
modeli brodova i aviona, itd. Mnogi ljudi kod kuće
preuzimaju “novu vrstu rada kućni posao svaki
čovjek je u izvesnoj mjeri, zanatlija amater, koji
nekoliko naknadnih sati radi u porodičnoj
radionici”
OSLOBOĐENO I SLOBODNO VREME
• I francuski sociolog Žorž Fridman smatra da treba
praviti razliku između slobodnog i oslobođenog
vremena. Oslobođeno vreme bi obuhvatalo celokupnu
količinu vremena izvan obaveznog, profesionalnog
rada.
• Ipak, to nije vreme potpunog slobodnog izbora, već pre
neka vrsta “poluslobodnog vremena”, koje nije u
potpunosti oslobođeno od konkretne, egzistencijalne
svakodnevnice čoveka.
• Slobodno vreme je, po mišljenju Fridmana, onaj deo
vremena “koji je oslobođen svake obaveze u kome
ličnost upražnjavajući svoje izbore pokušava da se
izrazi, i, ako poseduje sposobnost i sredstva da se
razvije”.
PODELA VREMENA (A.MOL)
• Kao osnov za podelu vremena Abraham Mol uzima
način kako ga čovek usvaja. Prema tom kriterijumu,
vreme se može podeliti na tri velika područja:
1. Prinudno vreme (gde je prinuda uglavnom rad): U
pitanju je vreme u kojem su postupci pojedinca,
njegov položaj u prostoru i vremenu određeni voljom
nekog drugog a ne njegovom sopstvenoin, odnosno
nekom ekonomskom ili institucionalnom nužnošću. To
je neprovidno, zaokupljeno vreme koje pojedinac
doživljava kao tuđ prostorno-vremenski blok.
PODELA VREMENA (A.MOL)
2. “Slobodno” vreme, pretpostavlja potpunu autonomiju i
vlast pojedinca nad svojim postupcima. Čovek je istinski
gospodar samog sebe i svog vremena koje koristi bez
prinude po svojoj volji i gde može donositi proizvoljne
odluke.
3. Poluprinudno ili šupljikavo vreme - život je tako
organizovao da predstavlja ograničavanje mogućnosti
izbora. Najbolji primer za ovaj segment vremena je
odlazak i povratak s posla. Ovo vreme je istovremeno
prinudno (u odnosu na mesto - kretanje kola, sredstvo
prevoza) i slobodno (u odnosu na sadržaj – čitanje novina,
učenje, gledanje programa na prenosnom televizoru).
ČETIRI TIPA SLOBODNOG VREMENA
(A.MOL)
• Ako bismo podrobnije ispitali morfologiju slobodnog
vremena mogli bismo, po mišljenju Mola, izdvojili
“četiri fenomenološka tipa”, u zavisnosti od njegove
dužine:
• Međuvremena (pauza za kafu ili čaj, sitni poslovi u
gradu) koja se karakterišu prilikom, pogodnim
trenutkom, osećanjem sitnog dobitka i zadovoljstvom.
• Rutinski periodi dana (povratak kući) opterećeni
vremenom potrebnim za prevoz, vezani za “navike i
odmor”, izgleda da je vreme prevoza namet na
slobodno vreme.
ČETIRI TIPA SLOBODNOG VREMENA
(A.MOL)
• Vikendi - periodi namenjeni ostvarivanju
nesigurnih i neodređenih planova, kao
posetama i izletima u okviru porodice.
• Godišnji odmori za vreme kojih se ostvaruje
pravi ritam slobodnog vremena i poseban
način života.
PODELA VREMENA (P.SOROKIN)
• Klasifikacija američkog sociologa Pitirima Sorokina
uključuje neke nove elemente podele celokupnog
vremena.
• Njegova struktura budžeta vremena izgleda ovako: 1.
fiziološke potrebe (spavanje, ishrana, briga za sebe,
sport); 2. ekonomski utrošci vremena (rad, domaći rad,
kupovina); 3. društveni utrošci vremena (opštenje sa
ljudima, odlazak u goste, briga i igra sa decom); 4.
religiozni obredi; 5. intelektualna zanimanja (čitanje,
učenje, slušanje radija); 6. umetnička zanimanja
(bavljenje umetnošću, poseta pozorištima, sviranje na
muzičkim instrumentima itd.); 7. hobi i igre; 8. razna
zadovoljstva (igra karata, piknik itd.).
POJAM SLOBODNOG VREMENA
• Imajući sve ovo u vidu slobodno vreme trebalo
shvatiti kao ono vreme koje je oslobođeno svake
obaveznosti i prinude.
• Pod pojmom slobodnog vremena
podrazumevamo onaj deo vanradnog vremena
koje ostaje čoveku kad se oslobodi svih obaveza, a
koje može koristiti za ciljeve svoje delatnosti koje
je sam odabrao i odredio i koje, u prvom redu,
služe za ispunjavanje njegovih autentičnih,
suštinskih snaga i mogućnosti.
DEFINICIJA SLOBODNOG VREMENA
• Slobodno vreme je skup aktivnosti kojima se
pojedinac po svojoj volji može potpuno
predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da
povećava nivo svoje obaveštenosti ili svoje
obrazovanje, bilo da se dobrovoljno društveno
angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu
stvaralačku sposobnost pošto se oslobodi
svojih profesionalnih, porodičnih i društvenih
obaveza (Žofre Dimazdije).
SLOBODNO VREME I DOKOLICA
• Dokolica je deo slobodnog vremena u kojima se čovek
prepušta aktivnostima po svojoj volji i u kojoj se
“najpotpunije iskazuje pojedinčev odnos prema
pojavnosti”.
• Ona je nužna pretpostavka sopstvene stvaralačke
delatnosti, sposobnosti i kritičke receptivnosti.
• Jozef Pajper (Joseph Peiper) piše da je dokolica
mentalni i duhovni stav i da prema tome ona nije
prosto rezultat spoljnjih uticaja, odnosno nije
neizbežan rezultat slobodnog vremena, praznika,
vikenda ili godišnjih odmora. "Ona je na prvom mestu
stav uma, uslov duše".
SLOBODNO VREME I DOKOLICA
• Američki sociolog Sebastijan de Gracija, ističe
da dokolica i slobodno vreme žive u dva
različita sveta, s tim što svako može da ima
slobodno vreme, ali svako ne može imati i
dokolicu.
• Po njemu, slobodno vreme je realna ideja
demokratije, dok dokolica nije potpuno
ostvariva. Za ovog autora rad je suprotnost
slobodnog vremena, ali ne dokolice.
DOKOLICA
• U mnogim teorijskim razmatranima dokolica je
jednostrano ocenjena. Teoretičari su termin
dokolica doveli u vezu sa latinskom reči otium,
koja se u naše vreme često pogrešno poistovećuje
sa pojmom besposličarenja u kome je sadržana
nijansa pogrdnosti.
• Međutim, suština otiuma daleko je od smisla
besposlenosti. Pošto je ona stanje duha i duhovni
prostor za razvoj ličmosti, ona se ne stiče radom.
DOKOLICA
• To dvojstvo rada i dokolice izraženo je u grčkom
jeziku rečima koje potiču iz istog korena: schole
pokriva značenje dokolice, dok je a schole, oznaka
za vreme izvan dokolice ili za stanje koje pripada
prostoru nužnosti. Ova podeljenost, pa čak i
nezavisnost, rada i dokolice, sreće se i u latinskom
jeziku u rečima otium (dokolica) i negotia
(odustvo dokolice). Zato Mari Fransoa Lanfan i
kaže da je prioritet dokolice nad radom u antičkoj
filozofiji unet i u rečin. U oba slučaja rad je
definisan negativnim prefiksom "a" u grčkom i
"neg" u latinskom jeziku.
ISTORIJA SLOBODNOG VREMENA
Doc. dr Predrag Cvetičanin
27. februar 2014
PRIMITIVNA DRUŠTVA
• Koncepcija o slobodnom vremenu nezavisnom od rada
bila je po mnogo čemu strana primitivnim društvima.
Pre svega, ni rad se u primitivnim društvima nije javljao
u čistom stanju.
• Magijski ritual prati osnovne elemente privobitne
privrede. Na taj način se rad koji ima isključivo
proizvodni karakter i proizvodni značaj u velikoj meri
prepliće sa igrom i aktivnostima koje imaju religijski i
zabavni karakter.
• Takva organizacija rada koja se u najvećoj meri
poklapala sa aktivnom organizacijom života nije
dozvoljavala izdvajanje bilo kog segmenta iz
celokupnog jedinstvenog kompleksa vremena.
RAĐANJE DOKOLICE
• Sebastijan de Gracija u delu Of Time, Work and
Leisure (1962: 3) navodi da je „okriće dokolice
vezano za oblast Mediterana, nakon kritskomikense civilizacije.... Dokolica pre toga nije
postojala
• Nastanak dokolice se vezuje za nastanak
civilizacije stare Grčke
• Robovlasničko društvo, prezir prema fizičkom
radu, a veličanje dokolice
• Sloboda definisana u odnosu na ropstvo, a
dokolica definisana u odnosu na rad.
POGLED NA SVET STARIH GRKA
• Veliki lanac Bića (Great Chain of Being), Arthur
Lovejoy (1936)
• Savršeno biće iz koga proizilazi kreacija i sve
niže i niže dostojanstvo bića sa porastom
udaljenosti od njega.
• Božanska bića, ljudi, životinje, biljke, neživi
svet (minerali)
• Ali u „velikom lancu bića“ sve ima razlog za
postojanje i sve ima neku svoju vrlinu.
GREAT CHAIN OF BEING
• Svim drugim bićima su njihovo mesto i njihova
vrlina dati neposredno (ptice da lete, ribe da
plivaju, biljke da rađaju plodove), samo je u
slučaju čoveka dato samo da on može da bira.
• Ljudi mogu da biraju ili da se kreću „naviše“
prema savršenstvu ili da odaberu pad nadole ka
haosu.
• Naše mesto u velikom lancu bića, određeno je
našom suštinom, našom ljudskom prirodom,
odnosno, - slobodom.
DOKOLICA KOD GRKA
• Mesto dokolice u pogledu na svet starih Grka
treba razumeti kao mesto za slobodu da se
uspinjemo uz veliki lanac bića ka ostvarenju punih
ljudskih potencijala , autentičnosti i slobode.
• Dva su osnovna puta za uspinjanje: gimnastika i
muzika
• A treći, za najbolje, je filozofija (parabola o pećini)
• Platonova Akademija (shole - dokolica, school,
škola)
STARI GRCI (ARISTOTEL)
• Tri značenja dokolice kod Aristotela
1. Rekreaciona dokolica (obnavljanje snaga
nakon rada, relaksacija)
2. Etička dokolica (dokolica kao potraga za
vrlinama)
3. Kontemplativna dokolica (razmišljanje o
prvim principima, o dobru i o čovekovom
mestu u univerzumu)
RIM
• Ideje o dokolici koje su rođene u Grčkoj prenete
su u Rim zahvaljujući najviše Platonovim i
Aristotelovim delima. Rimljani su bili vični u
organizovanju zabava i pronalaženju
najraznovrsnijih oblika razonode.
• Međutim, mnogi dokazi govore da je način na koji
su oni provodili vreme bilo lišen kreativnosti i
dostojanstva.
• Virgilije, Horacije i Seneka (povratak zemlji i
jednostavnim zadovoljstvima)
RIM
• Kako je rimska republika slobodnih građana,
tokom godina postajala carstvo, tako su i njeni
demokratski ideali sve više nestajali.
• I rimske igre su pratile degeneraciju društva.
Juvenalove prekorne reči upućene Rimljanima:
panem et circenses (hleba i igara) najbolje
simbolizuju duh jednog oskudnog vremena i
jednu civilizaciju na zalasku.
JUDEO-HRIŠĆANSKA CIVILIZACIJA
• U stvari, svet je postao "radionica" tek posle Adamovog
proterivanja iz raja koji je bio atribut za pastoralnu
egzistenciju utemeljenu daleko od napornog rada.
Kasnije, međutim mesto svega onoga što je ranije bila
delotvornost rada, ostaje kao izraz božanskog spasenja,
mira i spokojstva samo onaj deo vremena u kome se i
sam Bog odmara.
• U jevrejskoj religiji, slavljenje sabata, pretvaranje rada
kao svojevrsne čovekove aktivnosti u njegovu
suprotnost, u stanje mira i odmora, ima obeležje
zakonske isključivosti.
JUDEO-HRIŠĆANSKA CIVILIZACIJA
• Erih From ukazuje da u osnovi biblijskog
shvatanja rad predstavlja "svako zadiranje
čoveka u fizički svet, bilo da je ono
konstruktivno ili destruktivno.
• "Odmor" je stanje mira između čoveka i
prirode. Zato, po njemu, "ritual subote"
simbolizuje stanje potpune harmonije između
čoveka i prirode.
SREDNJI VEK
• Granica između slobodnog vremena i
proizvodne delatnosti određena je klasnom
pripadnošću. Kulturno-istorijske ocene
razonode u srednjem veku veoma su
neusaglašene: dok neki teoretičari i istoričari
ističu da je razonoda zauzimala važno mesto u
životu srednjovekovnog čoveka, drugi to
uporno odriču ili u najboljem slučaju svode na
meru koja je zanemarljiva
SREDNJI VEK
• Međutim, poznato je da razonoda
srednjovekovnih plemića nije bila ni jednolična,
niti je bila njihova uzgredna delatnost. Lov,
sportske aktivnosti, jahanje, borbene igre, turniri,
pesme, priče, pozorišni i muzički spektakli – sve
se to odvijalo oko plemićskih dvoraca koji su bili
centra društvenog života
• Niži slojevi su uglavnom bili isključeni iz aktivnosti
dokolice, a nju su zamišljali po modelu „Zemlje
dembelije“
SREDNJI VEK
• Zemlja Dembelija (Piter Brojgel Stariji)
SREDNJI VEK
• Manastirski redovi – izdvajanje od
svakodnevnog života, vita activa (fizički rad) i
vita contemplativa (molitva, razmišljanje,
učenje, proslave...)
• I vita activa i vita contemplativa su potrebne
za blaženi život
• Benedinktinski red (preteče novog odnosa
prema radu)
SREDNJOVEKOVNE UTOPIJE
• Tomas Mor: "Utopija" – u toj idealnoj državi ukinuta je
privatna svojina i uspostavljena društvena svojina, a
položaji se stiču isključivo radom.
• Mor nalazi da bi proizvodni rad trebalo da obezbedi pre
svega materijalne uslove za razvitak slobodne
delatnosti u kojoj će i društvo i pojedinac razvijati svoje
sposobnosti.
• Za rad je predviđeno samo šest sati dnevno, a slobodno
vreme bi trebalo da provode ne u uživanjima i
lenčarenju, nego u bavljenju nekim privatnim poslom
van svoga zanimanja.
SREDNJOVEKOVNE UTOPIJE
• Tomazo Kampanela: "Grad sunca" – u ovom
državi sve je zajedničko: žene, deca, hrana,
stanovi i sve drugo, tako da bi zajednički život
doveo do opšte harmonije.
• Kad se raspodele sve službe, građani rade
samo četiri sata dnevno, a ostalo vreme se
troši na učenje nečeg prijatnog, na razgovore,
čitanje, pričanje, pisanje, šetnje, vežbanje tela
i duha i sve to se radi sa radošću.
RENESANSA
• Renesansa, reformacija i industrijska revolucija
zadale su snažan udaraca dotadašnjim
pogledima i načinu života. Progres, razum i
nauka daju osnovnu boju svim duhovnim
aktivnostima i svim vidovima kulture.
• Pored bitnih promena na području politike,
vere, društva i privrede, renesansa je otvorila
put i novim oblicima slobodnog vremena i
razonode.
REFORMACIJA
• Najveća promena u odnosu rada i dokolice
• Reformacija – Martin Luter (95 teza –
1517.godine) protest protiv praksi katoličke crkve
(posebno protiv prodaje „oproštajnica)
• Džon Kalvin (kalvinisti) – učenje o predestinaciji
• Unapred se zna ko je u Božijoj milost, a način da
to ljudi saznaju je poslovna uspešnost
• U protestantskom svetu dokolica je dokonost (i
izvor svih mogućih grehova)
• Maks Veber: Protestantska etika i duh kapitalizma
NOVO DOBA
• Kapitalistički sistem je sa stanovišta slobodnog
vremena najizrazitija i najkarakterističnija faza u
razvitku ljudskog društva od njegove pojave.
Usled procesa mašinskog rada dolazi do sve
izrazitijeg odvajanja fabričkog radnog vremena od
vremena koje je unapred određeno za ostale
aktivnosti.
• Perod manufakture nameće radničkoj klasi
rigorozne radne obaveze koje su se često
produžavale do kraja dana. Skromni ostatak
vremena posle rada takođe je kontrolisan.
INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
• Početak razvoja mašinske industrije nije bio ništa
bolji od period manufakture. Dnevni rad je trajao
i više od 18 časova. U takvim uslovima života i
rada kulturni razvitak radnika bio je potpuno
onemogućen
• U toku XVII veka, pa čak i u prvim dvema
trećinama XVIII veka desetočasovni radni dan bio
je "normalni" radni dan u celoj engleskoj. Tek
kasnije je radno vreme počelo da se produžava na
12, 14, 16, pa i 18 časova dnevno.
RADNIČKI POKRETI XX VEK
• Pod uticajem raznih činilaca tokom XIX veka
postepeno dolazi do ograničavanja radnog
dana. Radnički pokret, koji se pojavio kao
snažna društvena snaga, već je uveliko vršio
pritisak da se stvore uslovi za normalan rad i
život radnika. Borba koju su 40-tih godina XIX
veka vodili čartisti za politička prava radnika u
Engleskoj dovela je do donošenja zakona o 10to časovnom radnom danu.
RADNIČKI POKRETI XX VEK
• Već pri kraju XIX veka 60-to časovna radna
nedelja preovlađivala je u razvijenim industrijskim
zemljama.
• U XX veku situacija se bitno promenila. Posle I
svetskog rata bio je rasprostranjen 8-časovni
radni dan. Osim nedelje, određen je još jedan dan
za odmor.
• Utoliko se slobodno vreme pojavljuje kao
fenomen tičičan za industrijsko društvo XX veka.
SLOBODNO VREME DANAS
• Zamena proizvođačke orijentacije,
potrošačkom orijentacijom
• Komodifikcija slobodnog vremena (slobodno
vreme kao roba)
• Post-fordizam (fleksibilno radno vreme,
parcijalno zaposlenje, rad od kuće)
• Skraćivanje radnog vremena i nastanak
civilizacije „totalnog rada“
LITERATURA:
• Definisanje slobodnog vremena:
• Dragan Koković „Fenomenologija slobodnog
vremena“ str. 8- 15 (u biblioteci)
• Ratko Božović „Iskušenja slobodnog vremena“
str. 17 – 57 (u biblioteci)
• Istorija slobodnog vremena:
• Ratko Božović „Iskušenja slobodnog vremena“
str. 69 – 121 (u biblioteci)