Transcript Celijakija

CELIJAKIJA
ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD
VMS Stošić Nataša
Odeljenje za gastrointestinalne i
nutritivne poremećaje
Univerzitetska dečja klinika
Beograd
Celijačna bolest je nasledni poremećaj podnošenja
glutena, odnosno glijadina i srodnih prolamina
pšenice, raži i ječma.
♦ primarno se javlja kod pripadnika bele rase
♦ ubraja se u red najčešćih hroničnih oboljenja
čoveka
♦ nešto češće se javlja kod devojčica
♦ velike razlike u incidenciji bolesti zavise ne
samo od genetskih faktora i navika u
ishrani već i od dostupnosti savremene
dijagnostike
Klinička obeležja bolesti
♦ Celijačna bolest je hronično zapaljensko oboljenje
multifaktorske etiologije a nastaje kao posledica
poligenetske predispozicije i izloženosti glutenu.
♦ Posmatrano s patogenetskog aspekta ona je u svojoj
suštini autoimuno oboljenje u kome je gluten
pokretač autoimunog procesa.
♦ U prilog naslednoj sklonosti govori i velika
promenljivost incidencije bolesti u različitim
populacijama, kao i visoka stopa prevelencije
kod jednojajčanih blizanaca (80%) i srodnika
prvog reda (10%).
♦ Istraživanja pokazuju da glavnu ulogu u
naslednoj sklonosti bolesti imaju geni HLA klase
(HLADQ2 haplotip ili HLADQ8).
♦ Na osnovu kliničko - seroloških i patohistoloških
promena celijačna bolest se deli na dva osnovna
tipa: simptomatski i asimptomatski.
► Simptomatski oblik:
● klasičanom kliničkom slikom
● netipičnom (monosiptomatskom i
oligosimptomatskom) kliničkom slikom
► Asimptomatski oblik:
● može biti latentni i potencijalni - beleže se samo
serološki parametri nepodnošenja glutena
Klasičan oblik bolesti
♦ javlja se u periodu od 9 do 36 meseci
♦ odlikuje se postepenim početkom
♦ praćen hroničnom diarejom, anoreksijom,
nenapredovanjem u telesnoj težini, apatijom i
razdražljivošću
♦ u kasnijem toku javlja se gubitak telesne težine,
smanjenje koštano - mišićne mase i uvećanje trbuha
♦ kod zapuštenih oblika - hipoproteinski edemi i
zaostak u longitudialnom rastu
♦ klasičan oblik bolesti je najčešće opisivan i
najbolje proučen entitet i danas se zna da
predstavlja samo vrh “celijačnog brega“
♦ najveći broj bolesnika jesu oni sa netipičnim i
asimptomatskim oblikom bolesti
Simptomi i znaci celijačne bolesti posle treće godine po
rođenju a posebno u školskom i predškolskom uzrastu,
obično su netipični i često neprimetni.
♦ gastrointestinalne smetnje uglavnom nisu naglašene
♦ povremeno se javljaju opstipacija ili diareja
♦ nekad rekurentni abdominalni bol
♦ često anemija
♦ sekundarna intolerancija laktoze
♦ zastoj u rastu i razvoju
♦ promene u ličnosti deteta
U odraslom dobu, međutim, poremećaj podnošenja
glutena, bilo da se do tada ispoljavao ili ne može biti
uzrok:
♦ steriliteta kod mladih ljudi
♦ kod starijih osoba uzrok osteoporoze
♦ nehočkinskog (non-Hodgkin) limfoma tankog creva
♦ karcinoma usne duplje, ždrela i jednjaka
U sklopu celijačne bolesti pored oštećenja sluznice
tankog creva, javljaju se i različite autoimune, odnosno
nutritivne promene na drugim organima i sistema
organa.
♦ To se, pre svega, odnosi na neke neurološke
poremećaje kao što su ataksija, polineuropatija,
miopatija, epilepsija, Miestenija gravis, anemija
otporna na oralnu primenu gvožđa, rekurentni
aftozni stomatitis, steatoza jetre...
♦ Takođe, celijačna bolest, pored značajne učestalosti
među bliskim srodnicima obolelog, obeležava i visoku
udruženost s nekim drugim oboljenjima kao što su:
dijabetus melitus tip II, autoimuni hepatitis,
autoimuni tireoditis, nefropatija, dermatitis, Daunov
sindrom, Tarnerov sindrom i druga oboljenja...
DIJAGNOZA
♦ Endoskopska ili aspiraciona enterobiopsija s
patohistološkom analizom uzorka sluznice tankog
creva pre uvođenja dijete bez glutena ostaje i dalje
tzv. zlatni standard u dijagnostikovanju celijačne
bolesti.
♦ Serološki pokazatelji bolesti, kao što su IgA
autoantitela na endomizijum i IgG na
tkivnutransglutaminazu, visoko su osetljivi i
specifični ali nemaju apsolutnu dijagnostičku
vrednost.
a), b) - normalni izgled
crevne sluzokože
c),d) – izmenjena sluznica
tankog creva kod
celijačne bolesti
LEČENJE
♦ Celijačna bolest zahteva doživotnu dijetu bez glutena.
♦ Kod većine pacijenata sa simptomatskim oblikom bolesti,
posebno odojčadi i male dece, nephodna je korekcija
nedostataka mikroelemenata i vitamina, naročito gvožđa
i folata.
♦ Kod najtežih oblika - i.v. nadoknada vode i elektrolita,
zatim dodatana parenteralna iskrana a nekad i
glikokortikoidna terapija.
♦ Kod 5 - 10% bolesnika javlja se nepodnošenje
laktoze - privremena restrikcija laktoze.
☻ Uz striknu dijetu celijačna bolest ima dobru prognozu.
☻ Zapravo, ukoliko poštuju odgovarajući režim ishrane,
osobe s trajnim poremećajem podnošenja glutena i
nisu bolesnici.
► Ukoliko se ne pridržavaju dijete bez glutena,
međutim, može doći do ozbiljnih
komplikacija, koje su nekad veoma teške.
ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD
Jedan od važnih zadataka bolnice kao zdravstvene
institucije jeste zdravstveno vaspitni rad.
☻ Značajnu uloga ima medicinska sestra kao član tima
za zdravstveno vaspitanje.
☻ Ostali članovi tima mogu biti i sami pacijenti, roditelji,
članovi porodice i dr.
☻ Svakodnevni rad sa pacijentima daje mogućnost
medicinskoj sestri da iskoristi svaku situaciju za
zdravstveno vaspitni rad.
☻ Medicinska sestra upoznaje želje, potrebe i interese
pacijenta.
☻ Ona ih informiše o samoj bolesti, ishrani, način na koji
spremaju i čuvaju namirnice, načinom života...
☻ Dijagnoza celijakije uznemirava roditelje koji se u
početku sreću sa gomilom problema ali oni ne smeju
biti obeshrabljeni.
☻ U početku dijeta izgleda komplikovano, zbog
ograničenja i zabrana.
☻ Kako da prepoznaju simptome i znake ukoliko dete
krišom uzima namirnice koje sadrže gluten.
☻ Jednom dijagnostikovana celijakija nije više bolest,
nego samo stanje.
☻ Dijagnoza celjakije nosi sa sobom niz pozitivnih
promena.
☻ Prelaskom na bezglutensku ishranu, pacijenti će
osećati prestanak svih neprijatnosti, koje su ih
pratile a bez upotrebe lekova.
☻ Posle početka tretmana, psiho - fižičko zdravlje se
znatno poboljšava ali je neophodno naučiti živeti
s pravilima nametnutim novim načinom ishrane.
Namirnice koje nisu dozvoljene u ishrani:
♦ žitarice: pšenica, raž, ječam, ovas, zob i
njihovi derivati
♦ proizvodi od gore navedenih žitarica: brašno,
skrob, griz, prezle, mekinje, kaše, sirupi,
želatin,vitamini, instant pire...
♦ mesne prerađevine: kobasice, paštete, salame...
♦ industriski proizvodi: konzervansi, aditivi,
boje, emulgatori...
♦ testenine, makarone, špagete, sosevi, pahuljice,
senf, kečap, gotova jela, sosevi za salate, šlag,
puding, prašak za pecivo, vanilin šećer,
kocke za supu, aleva paprika, žvake...
♦ mnogi lekovi i sirupi sadrže gluten, paste za
zube, kozmetički preparati...
Namirnice koje su dozvoljene u ishrani:
♦ Prirodni proizvodi koji ne sadrže gluten, pirinač,
kukuruz, kukuruzno brašno, krompir, soja, heljda,
proso
♦ sve vrste voća - sveže, suvo koje nije posuto brašnom
♦ sve vrste povrća
♦ sve vrste mesa, riba, jaja
♦ mleko, jogurt, sir
♦ biljna ulja, biljni margarin, maslac, mast, so,
biber, začini
♦ med, šećer, fruktoza, glukozni sirup
♦ bezalkoholna pića i dijetalna pića
♦ kafa, čaj, voćni sokovi i nektari
♦ Kod određenog broja dece sa celijačnom
bolešću javlja se prolazno nepodnošenje
laktoze (mlečni šećer), te u tim situacijama
treba izbegavati mleko - koristiti mleko bez
laktoze.
♦ Istaći roditeljima da obavezno pročitaju
sastav namirnica i da ne koriste namirnice
čije poreklo nije deklarisano.
♦ Neki lekovi i sirupi sadrže gluten.
♦ Posebnu pažnju treba posvetiti izboru
namirnica jer u raznim namirnicama može
biti prisutan gluten u tragovima.
♦ U poslednje vreme na tržištu se pojavljuje
ogroman asortiman proizvoda bez glutena
(hleb, testenine, keks, slatkiši...)
♦ Pomoću mašte je moguće otkriti svet hrane,
koja se može koristiti u bezglutenskoj ishrani.
♦ Specijalno proizvedene namirnice za bezglutensku
ishranu mogu se prepoznati po natpisu “bez glutena”
(gluten free) ili precrtan klip pšenice.
Mere u domaćinstvu
♦ Preduzeti odgovarajuće mere za skladištenje hrane
i pripremu jela
♦ Očistiti radne površine, aparate, sudove,
kalupe za kolače
♦ Voditi računa da krpe za sudove, sunđeri, kecelje
budu bez tragova glutena
♦ Za pripremu bezglutenskih namirnica ne treba
koristiti iste sudove, aparate i pribor za jelo, koje
se koriste za pripremu namirnica sa glutenom.
♦ Namirnice bez glutena i jela treba odvojeno čuvati
od onih, koje sadrže gluten, spakovati ih npr.
u plastične činije, kutije, tegle sa poklopcem ili ih
prekriti folijom.
♦ Napomenuti roditeljima o mogućoj kontaminaciji
namirnica.
♦ Teret dijetalnih ograničenja je naročito primetan
kada treba jesti van kuće (vrtići, škole, restorani).
♦ Informisati roditelje i uputiti ih na Udruženju Srbije
za celijakiju.
ZAKLJUČAK
☻ I sa celijakijom život može biti slikovit, aktivan,
zanimljiv i u njemu se može potpuno uživati.
Bez ikakvih dilema, život pacijenata sa
celijakojom može biti život bez kompromisa!
HVALA NA PAŽNJI