Transcript Krivicna odgovornost lekara

Prof. dr Branimir Aleksandrić
Institut za sudsku medicinu Medicinskog
fakulteta u Beogradu
„Kunem se Apolonom, Asklepijem,
Higijejom i Panakejom, svim
bogovima i boginjama, pozivajuči
ih za svedoke, da ću se po svim
silama i savesti držati ove Zakletve i
ove obaveze...“
Fragment iz Hipokratove zakletve (460-377. g.p.n.e)
Odnos lekara (doktora medicine, doktora stomatologije, te višeg
i srednjeg medicinskog kadra) s jedne strane, i pacijenata s druge
strane, može se analizirati u odnosu na deontološku, etičku,
materijalnu i krivičnu odgovornost.
 Deontološka odgovornost podrazumeva prava i dužnosti lekara
koji su pravno uobličeni u okviru staleških udruženja.
 Etička odgovornost se odnosi na lični i moralni stav lekara
odredjen njegovim
svojstvima.
vaspitanjem,
obrazovanjem
i
ličnim
 Materijalna odgovornost podrazumeva kada je lekar dužan da
nadoknadi materijalnu nadoknadu za pretrpljenu štetu
pacijentu koju je isti pretrpeo zbog neodgovarajućeg rada lekara,
i ovo je regulisan Zakonom o parničkom postupku.
 Krivična odgovornost podrazumeva odgovornost za rad lekara na
osnovu Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Krivična dela protiv života i tela:
 lišenje života iz samilosti (čl. 117 KZRS)
 navodjenje na samoubistvo i pomaganje u
samoubistvu (cl. 119 KZRS)
 nedozvoljeni prekid trudnoće (čl. 120 KZRS)
Krivična dela protiv sloboda i
prava čoveka i gradjanina:
 neovlaščeno otkrivanje tajne (čl. 141 KZRS)
Krivična dela protiv zdravlja ljudi:
 nepostupanje po zdravstvenim propisima (čl. 248 KZRS)
 prenošenje zarazne bolesti (čl. 249 KZRS)
 prenošenje infekcije HIV virusom (čl. 250 KZRS)
 nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. 251 KZRS)
 protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i
ispitivanja leka (čl. 252 KZRS)
 neukazivanje lekarske pomoći (čl. 253 KZRS)
NEOVLAŠĆENO OTKRIVANJE TAJNE
(čl. 141 KZRS)
 „Advokat, lekar ili drugo lice koje neovlašćeno otkrije
tajnu koju je saznalo u vršenju svog poziva, kazniće
se...“
 (Drugo
lice je: stomatolog, zdravstveni radnik,
psiholog, socijalni radnik, notar...)
 Hipokratova zakletva (deo): „...O svemu što sam video
ili čuo u vršenju svog posla ćutaću i smatraću tajnom i
svojom dužnošću...“
Kada se tajna može otkriti?
 Onda kada je otkrivanje tajne važnije po zajednicu, nego
sakrivanje iste, i to u slučajevima:
 po zahtevu suda
 kod prijave zarazne bolesti
 kod kliconoštva osobe koja radi sa hranom i vodom
 kada psihičko ili fizičko zdravlje pacijenta može da ugrozi širu
zajednicu
 ukoliko lekar leči pacijenta koji priprema ili je izvršio teško
krivično delo
 Tajna se odnosi i na osobe koje su umrle, pa tako obducent
mora postati vlasnik tajne mrtve osobe.
NEUKAZIVANJE LEKARSKE POMOĆI
(čl. 253 RS)
 „Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku
pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna, a koji se nalazi u
neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške
telesne povrede ili teškog narušenja zdravlja, kazniće se...“
 Suština dela se sastoji u oceni da li je lekar učinio sve potrebno
što je u datim okolnostima objektivno bilo moguće?
 Lekar nije dužan da pruži pomoć ukoliko je njegov život u
neposrednoj opasnosti, npr. da skače u reku i spasi utopljenika,
ali ima obavezu da ide u područje u kojem je epidemija zarazne
bolesti, iako njegov život može biti u opasnosti.
NESAVESNO PRUŽANJE LEKARSKE
POMOĆI (čl. 251 KZRS)
 „...Lekar koji pri pružanju
lekarske pomoći primeni
očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban
način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere
lečenja, ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time
prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica,
kazniće se...“
 U drugom stavu ovog člana navodi se da će se kazniti „...i
drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske
pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti
nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje
zdravstvenog stanja nekog lica...“
NESAVESNO PRUŽANJE LEKARSKE
POMOĆI (čl. 251 KZRS)
 Očigledno nepodobno sredstvo ili način lečenja podrazumeva
vidljivo odstupanje od standarda savremene medicinske prakse i
nauke – primena metode i sredstva koja su ili zastarela i
napuštena, ili nedovoljno ispitana i neproverena, stručno
nepriznata i neprihvaćena, načini lečenja koji se ne primenjuju,
odnosno napušteni su jer su dali loše rezultate, i sl.
 Neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera podrazumeva
nesprovodjenje propisanih mera za higijenski ispravan rad,
odnosno nepoštovanje uslova asepse i antisepse.
 Pod pojmom „uopšte nesavesno postupa“, podrazumeva se
brzopletost, površnost, bahatost, birokratski stav, gruba
nepažnja i sl. - reč je o grubim povredama profesionalnog
ponašanja lekara.
NESAVESNO PRUŽANJE LEKARSKE
POMOĆI (čl. 251 KZRS)
 Krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći
postoji uvek ukoliko je zbog lošeg rada lekara došlo do
pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta, pa i njegove
eventualne smrti kao krajnje posledice.
 Lekar je dužan da nadzire i stručni rad svojih
saradnika i on im ne sme davati ona zaduženja za koja
oni nisu stručno u celosti osposobljeni (recimo
specijalizantima), jer će i u tom slučaju odgovarati.
NESAVESNO PRUŽANJE LEKARSKE
POMOĆI (čl. 251 KZRS)
 Težina
štetne
posledice
može
biti
vrlo
neproporcionalna učinjenom pogrešnom zahvatu (npr.
minimalna nepreciznost kod operacije oka može
dovesti do teške invalidnosti - gubitka vida).
 Nema krivičnog dela ako nema posledice (npr. nije
vidjen prelom lobanje, data terapija za kontuziju
mozga).
Svakodnevni rad obavezuje lekare da ne zaborave odgovor
na često postavljeno pitanje:
Da li pogrešna dijagnoza spada u domen ovog
krivičnog dela?
Da, ako se dijagnoza postavi bez
potrebnih pregleda i pretraga koje je
trebalo obaviti u odnosu na zdravstveno
stanje i kliničku sliku, a nije bilo
objektivnih razloga da se isti ne učine.
Nehat može biti svesni i nesvesni:
Svesni nehat je kada je izvršilac krivičnog dela „...bio svestan
da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti
zabranjena posledica ili je olako držao da će je moći sprečiti
ili da ona neće nastupiti...“. Drugim rečima, svesni nehat se
može poistovetiti sa preteranim samopouzdanjem.
Nesvesni nehat kada izvršilac krivičnog dela „...nije bio
svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako
je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan
i mogao biti svestan te mogućnosti...“. Drugim rečima,
nesvesni nehat se može poistovetiti sa stručnim
neznanjem.
DAVANJE LAŽNOG ISKAZA
(čl. 335 KZRS)
 U stavu 1 ovog člana je navedeno: „Svedok, veštak,
prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u
disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u
drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se
zatvorom do tri godine“.
 U stavu 3 ovog člana je navedeno: „Ako je lažni iskaz dat u
krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom, učinilac će se
kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina“.
 U stavu 5 ovog čalana se navodi sledeće: „Učinilac koji
dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese
konačna odluka, može se osloboditi od kazne“.
Neophodno je da svaki lekar i svaki
zdravstveni radnik u celom svom
radnom veku ima u vidu sledeće:
Svaki pacijent je potencijalni tužilac.
Svaki pojedinac koji zapamti
rečenicu dužan je da upamti i da:
ovu
„Dužnost lekara nije da leči bolest
nego obolelog.“
(A.P. Gromov, 1969.)