Transcript Култура и друштво

РАЗЛИЧИТА ПОИМАЊА КУЛТУРЕ
Термин култура је многозначан и укључује у себе
многа значења.
• Прво, овим термином означава се одређена историјска
епоха у развитку човечанства.
• Друго, употребљава се за означавање обележја
конкретног друштва или народа (етноса).
• Треће, њиме се означава специфична делатност друштва,
социјалних група, индивидуа, носилаца одређених форми
животне делатности.
• Четврто, користи се за обележавање одређеног нивоа
духовне културе, или још уже за обележавање уметничке
културе.
• На крају, треба поменути а се термин користи и за
означавање степена образованости и васпитања самог
човека.
У одређењу културе, издиференцирала су се три приступа:
• технолошки
• друштвени и
• аксиолошки
Култура се одређује и као «скуп свих оних
процеса, промена и творевина које су настале
као последица материјалне и духовне
интервенције људског друштва (у природи,
друштву и мишљењу). А основни смисао
културе састоји се у томе да олакша одржање,
продужење и напредак људског друштва» /.../
култура је оно што живот чини вредним
живљења» (М. Илић)
Полазећи од различитих поимања културе и
критеријума класификације можемо да разликујемо
• материјалну културу и духовну културу,
• културу различитих региона, држава и народа,
цивилизација, али и
• културу карактеристичну за поједине друштвене
групе, слојеве, институције или делатности.
Култура се разликујуе и по времену у коме је
настала, при чему су у оквиру ње препознају
социокултурни процеси прошлости и
садашњости, али и назначена будућност. Тако
у оквиру европске културе разликујемо
- античку културу Грчке и Рима,
- културу средњег века,
- епоху ренесансе и
- културу новог века.
ПОЈМОВНО ОДРЕЂИВАЊЕ
ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Многобројне проблеме везане за дефинисање
можемо поделити у три групе.
• Прва група произлази из интердисциплинарно методолошке равни, при чему различите дисциплине
немају јединствен приступ у изучавању овог феномена.
• Други круг проблема проистиче из различитих приступа у
оквиру поменутих дисциплина. Још увек постоји спор о томе
да ли појам треба користити за означавање вишег нивоа
развитка друштва, или за фазу распадања система битних
вредности - за процес декаденције.
• Трећа група проблема проистиче из различитог заначења
овог појма у различитим језицима. За означавање истих
феномена у друштвима (језицима) коришћен је други
термин
култура.
У 20. веку у одређивању појма цивилизације доминирају
три становишта.
• По првом, овај појам је опозит појму културе јер се ова два
феномена потпуно разликују (нпр. О. Шпенглера и Н.
Берђајева).
• По другом, ово су идентични феномени, те се појмови
користе синонимно. Синонимну употребу појмова први
пут сусрећемо у књизи Е. Б. Тејлора, Primitive Culture, у
којој се наглашава идентитет ова два феномена, те он
говори «култура или цивилизација».
• По трећем, цивилизација је сложенији облик културе, па
су појмови субординирани.
Најчешће се појам цивилизација користи за
означавање највишег степена социјалне еволуције,
вишег степена културе, као антитеза за примитивну
културу, као антоним дивљаштва и варварства.
Схватања се разликују по елементима које сматрају
пресудним за развој цивилизације: појава металног
оруђа, писма, подела рада, раст економске
неједнакости, формално организовање држава,
урбанизација, монументалност у уметности.
Цивилизација означава квалитативно вишу етапу у
развитку људског друштва, творевине материјалне
културе и духовне културе, које одређују човеков
однос према природи и датом типу организације
друштва на одређеном географском простору.
Основна
обележја
• универзалност,
• општост и
• стабилност
цивилизације
су
Тофлерова класификација цивилизација
• Цивилизација првог таласа започела је 8000 год. пре
наше ере и трајала је све до почетка XVII века.
- Производ је пољопривредне револуције. Однос човека
према природи био је инстинктиван.
- Становништво се делило на цивилизовано: племство и
свештенство и примитивно: кметове и робове. Многе
цивилизације су доживеле свој успон и пад (Египат,
Месопотамија, Вавилон, Грчка, Рим . . .).
- Привреда је била децентрализована, тржиште слабо
готово неразвијено, а занатство се заснивало на
наруџбини.
- Информације су се преносиле путем гласова, звука и
биле су намењене углавном појединцима, а не масама.
- Моћ религије је била огромна.
• Цивилизација другог таласа започиње између 1650. и
1750. и траје до 1985.
- То је време проналаска парне машине, прерастања
занатских радионица у фабрике, пропагирања идеје
прогреса, индивидуалних права, одвајања цркве од
државе . . .
- У овом периоду раубује се природа, исцрпљују
минерални и енергетски извори, уништавају шуме.
Основна обележја ове цивилизације су :
- индустријска револуција са масовном производњом,
масовном потрошњом, масовним образовањем, масмедијима, и
- све је «повезано и опслуживано специјализованим
институцијама – школама, корпорацијама и политичким
партијама.»
• Трећи талас везује се за технолошку револуцију .
- Цивилизацију трећег таласа поред нових технологија, чију
основу чини штедљивост, симболизују компјутер и
доминација заснована на научном стварању и знању.
- Биосфера је све угроженија, а њена релативна равнотежа
одржава се средствима техносфере.
- У социосфери долази до промена у породичном животу.
Веће су могућности бирања начина живота и избора
занимања.
- Цивилизација трећег таласа темељи се на информацијама,
виртуелној култури, јер електронска комуникација
обезбеђује већу размену знања и информација.
КУЛТУРА И ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Херберт Маркузе у делу Култура и друштво
промишља разлику између културе и цивилизације
и поставља питање да ли се у индустријским
друштвима још увек може одржати ова разлика.
• Залаже се за њихово јединство, јер култура
надахњује цивилизацију и евидентна је
«уплетеност духа у историјски процес друштва.»
Мркузеов приказ обележја цивилизације и културе:
цивилизација
култура
материјални рад
радни дан
рад
царство нужности
природа
операционално
духовни рад
празник
доколица
царство слободе
дух
неоперационално мишљење
ТРАДИЦИЈА И КУЛТУРА
Традиција
• представља «сплет идеја, симбола, вредности,
веровања, начела, навика, који се у области
културе (обичајности, морала, фолклора,
религије, политике, права, философије,
уметности, свакодневног понашања и делања)
преноси с генерације на генерацију, усмено или у
некој тварној објективацији (као што су писмена,
сликарије, артефакти . . .).»
• У филозофско-социолошким одређењима
традиције полази се од ње као укупне духовне
баштине човечанства.
Традиција, представља скуп вредности, идеја,
норми, обичаја, који су садржани «у
историјском
памћењу»,
културном
идентитету појединаца, група, народа и
човечанства, преноси се усмено или писмено
с генерације на генерацију, а огледа се и у
начину понашања и начину живота, пре свега
старије популације.
Позитивна функција традиције, доприноси одржавању свих
или бар неких вредности претходних генерација, претходног
друштвеног и културног живота у савременом тренутку
живљења. Изражава се кроз фолклор, религију, начин
живота друштвених група, али и кроз процес њиховог
преобликовања.
Традиција има и негативну функцију која се огледа у
величању вредносног система, без обзира на то што су
услови њиховог настанка нестали.
Елементи традиционализма најдуже се задржавају у
обичајима, моралним нормама, комуницирању, понашању.
традиција-напредак-култура
традиција – еволуција – напредак