Transcript Međunarodne organizacije za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa

Međunarodne organizacije za zaštitu
kulturnog i prirodnog nasleđa
Mirjana Vesić
Mirela Kondić
Darko Ilić
Miodrag Milovanović
Dejan Krkljuš
Nasleđe prirode
• Nasleđe prirode
je zaostavština
oblika i struktura
koje je stvorila
priroda bez
uticaja čoveka.
Uključuje floru i
faunu i
geomorfološke
oblike.
Nasleđe kulture
• Nasleđe kulture je
sve što je stvorio
čovek ili ljudsko
društvo u prošlosti,
a što je sačuvano
za buduće
generacije.
Uključuje istorijska
mesta, zgrade,
umetnička dela,
naučne izume...
UNESCO
• Specijalizovana agencija UN osnovana
1945. godine
•
•
•
•
•
•
U – United
N – Nations
E – Education
S – Scientific
C – Cultural
O – Organisation
UNESCO
• UNESCO čine 193 zemlje članice i 7
zemalja saradnika;
• Članice su statistički podeljene u pet
regiona: Afika, Arapske zemlje, Azija i
Pacifik, Evropa i Severna Amerika i
Kanada, Južna Amerika i Karibi
Potreba za delovanjem
• Zaustaviti i sprečiti razaranje nasleđa u
ratovima, kao i od potreba i opasnosti
modernog društva.
Konvencije
• Konvencija o zaštiti kulturnog nasleđa
• 1965. godine SAD traže da se sačuvaju “izvanredna
prirodna područija sveta i istorijska mesta za sadašnje i
buduće stanovništvo sveta”
• 1972. godine usvaja se
Konvencija o očuvanju i zaštiti
svetskog kulturnog i prirodnog
nasleđa
Svetska kulturna i prirodna baština
• 186 zemalja UN je dosada ratifikovalo
konvenciju očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i
prirodnog nasleđa
• UNESCO Lista svetske baštine
• Mesta svetske baština imenuje Komitet za
svetsko nasleđe, a ono može biti šuma, planina,
jezero, spomenik, zgrada ili kompleks od
specijalne kulturne ili fizičke vrednosti.
Svetska kulturna i prirodna baština
• Na listu svetske
baštine do sada
je ušlo 890
mesta u 148
zemalja sveta,
od čega je:
• 689 kulturnih,
• 176 prirodnih i
• 25 mešovitih.
Zona
Prirodna
Kulturna
Mešana
Ukupno
Afrika
33
42
3
78
4
60
1
65
Azija i
Pacifik
48
129
9
186
Evropa,
SAD i
Kanada
58
375
9
440
Južna
Amerika
i Karibi
35
83
3
121
Ukupno
176
689
25
890
Arapske
zemlje
Svetska prirodna baština
Svetska kulturna baština
UNESCO i Srbija
• Kao pravni naslednik SFRJ,
Srbija je od nastanka UNESCO
aktivna članica;
• Srbija je za mesto na listi do
sada predložila srednjovekovno
nasleđe, najviše manastire i
kraljevske mauzoleje
vizantijskog kulturnog uticaja sa
prepoznatljivim nacionalnim
obeležjima.
UNESCO i Srbija
Na UNESCO listi nalaze se:
• Stari Ras sa sopoćanima od 1979. godine;
• Manastir Studenica od 1986. godine;
• Srednjovekovni spomenici na Kosovu od
2004. godine;
• Gamzigrad – Romulijana od 2007. godine
UNESCO i Srbija
UNESCO “Pamćenje sveta”
• Program “Pamćenje sveta”
pokrenut je sa ciljem zaštite
dokumentarnog nasleđa od
zaborava i uništenja.
• Do danas se u Registru
nalazi 193 dokumenta
• Iz Srbije: Arhiv Nikole Tesle
od 2003. godine i
Miroslavljevo jevanđelje od
2007.godine
UNESCO Man and Bisphere
•
•
Program pokrenut 1970. godine, sa ciljem
stvaranja svetske mreže zaštićenih
područija nazvanih - biosfere.
Rezervati biosfere imaju tri osnovne
funkcije:
1. Zaštita – predela, ekosistema, vrsta i
genetičke raznovrsnoti
2. Razvoj – društveno-ekonomski na principu
održivosti
3. Podršku – naučno-istraživački rad,
monitoring, razmena informacija
UNESCO Man and Bisphere
• Do danas su u mrežu rezervata biosfere
uključna 553 rezervata u 107 zemalja.
UNESCO Man and Bisphere
UNESCO Čovek i biosfera
• U okviru programa “Čovek i biosfera”, u
Srbiji se nalazi samo jedna lokacija koja je
i deo Mreže rezervata biosfere. To je deo
parka prirode Golija, imenovan kao
Rezervat biosfere Golija - Studenica
Ramsarska konvencija
• Konvencija o močvarama međunarodne važnosti
kao habitatima vodenih ptica.
• Potpisana 02.02.1971. godine u Ramsaru, Iran.
Jugoslavija je potpisala ovaj dokument 1976.
• Uspostavlja međunarodnu saradnju pri zaštiti
močvara, njihovih funkcija i biološke raznovrstnosti
• Danas uključuje 159 država, zaštićeno je 1847
močvara i močvarnih područja ukupne
površine181.365.679 hektara
Ramsarska konvencija
• Vodena staništa obuhvaćena Konvencijom
nisu samo močvare već veoma širok spektar
tipova staništa, reka, jezera, mangrova ili čak
i koralnih grebena, pa i onih koje je čovek
stvorio, kanala ili ribnjaka;
Ramsarska konvencija
• Neprocenjive su • Nazivaju se i ''bubrezi
vrednosti za život i planete'', ''prirodni graditelji'‘ i
ekonomski razvoj;
''biološki supermarketi'‘.
Ramsarska konvencija u Srbiji
• U Srbiji ima devet Ramsarskih područija, ukupne
površine od 53.714 hektara i to: Obedska bara,
Ludaško jezero, Carska bara – Stari Begej,
Zasavica, Slano Kopovo, Vlasina, Gornje
Podunavlje, Labudovo okno i Peštersko polje.
Ta područja su, takođe, i rezervati prirode.
HVALA NA PAŽNJI !!
Mirjana Vesić
Mirela Kondić
Darko Ilić
Miodrag Milovanović
Dejan Krkljuš