Transcript Efekat staklene bašte

Efekat staklene
bašte
EFEKAT STAKLENE BAŠTE je prirodni
mehanizam kojim se zagreva atmosfera,
absorbujuci svetlost većih talasnih dužina i
tako zadržava Sunčevu energiju koja se
odbija od tla, nalik na toplotu koja se čuva
u baštenskom stakleniku, po čemu je
efekat dobio ime. Dakle, atmosfera
zadržava odbijenu toplotu, i na taj način se
ona sve više zagreva.
Aktivnostima čovečanstva , a posebno od
početka perioda industrijalizacije koncenracija
prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi, a
pre svega ugljen-dioksida, bitno se povećala.
Pored toga, u atmosferu se emituju i dodatni
sintetički gasovi na bazi halogenih hidrogena
koji bitno utiču na klimu. Time se pojaćava
efekat staklene bašte, a globalno srednja
temperatura raste.
Omotači od ugljen-dioksida iznad Zemlje
sprečavaju odlazak toplote u svemir, pa se tako
Zemljina površina pregreva -GLOBALNO
ZAGREVANJE, koja ima drastične posledice na
prirodu i sav živi svet na Zemlji.
Ugljen- dioksid
CO2 je gas koji prouzrokuje dodatni efekat staklene
bašte. Smatra se da učestvuje sa oko 50-55% u
globalnom zagrevanju.
Pre industrujske revolucije nivo CO2 iznosio je
280ppm, što je bila dobra količina, ako “dobro”
definišemo kao “ono na šta smo bili naviknuti”.
Medjutim kada smo 1950. započeli s merenjem
koncentracija se već povećala na 315ppm.
Danas ona iznosi 380ppm.
Poslednjih godina javlja se niz izveštaja koji ukazuju na
to da se prag kojeg bismo morali da se čuvamo nalazi na
450ppm.
Nastanak i razgradnja CO2
Nastanak
-Sagorevavanjem fosilnih materija (nafta,
zemni gas, ugalj)
-Erozijom zemljišta (oksidacija ugljikovih
materija u tlu)
Razgradnja
-Okeani
-Biljke
Metan
CH4 ima oko 12% učešća u efektu staklene
bašte.
Od 1750. godine koncentracija metana u
atmosferi je porasla za 151%, a i dalje beleži
porast.
Molekuli metana imaju veliku sposobnost
apsorpcije toplote, što znači da i male količine
metana prouzrokuju veliko delovanje u smislu
pojačavanja efekta staklene bašte
Nastanak CH4
Metan nastaje razgradnjom organiskih
materija prouzrokovanom bakterijama pod
anaerobnim uslovima (uz prisustvo kiselina).
Prirodni izvori metana: vlažne oblasti,
životinje, npr. termiti (termiti mogu da probave
drvo uz pomoć bakterija koje proizvode metan).
Antropogeni izvori: polja pirinača, uzgoj
stoke (bakterije u želucu jedne krave dnevno
proizvedu oko 100l metana), deponije smeća,
iskorišćavanje i transport zemnog gasa,
termoelektrane, gomile đubriva.
Azot dioksid
N2O čestvuje sa 6% u u globalnom zagrevanju, u
smislu efekta staklene bašte 300 puta delotvorniji od
CO2.
Nastanak
N2O nastaje prvenstveno mikrobskom razmenom
azota u tlu. Razlozi za pojačano stvaranje azotnog
dioksida od strane ljudi treba da se traže u povećanom
zagadenju tla azotom, pre svega poljoprivredom,
industrijom i saobraćajem.
Razgradnja
Putem fotohemijskih reakcija u stratosferi
Fluor-hlor-ugljenohidrat
FCKW je čisto sintetički materijal (u prirodi ga nema). Ovi
gasovi ne deluju samo kao gasovi u staklenoj bašti, već su, pre
svega, odgovorni za razgradnju ozona (naše zaštite od UV-zraka) u
stratosferi. Srećom, zahvaljujući merama donesenim u Protokolu iz
Monterala od 1996. godine nije zabeležen porast njihove
koncentracije, čak je primetno i opadanje. Učestvuje oko 25% u
efektu staklene bašte.
Izvori
-Pokretači aerosola (konzerve pod pritiskom), penasti i izolacioni
materijali
-Sredstva za hladenje kod aparata za hladenje i hladnjača
-Sredstva za čišcenje i uklanjanje mrlja
Razgradnja
-Samo fotolizom u stratosferi prilikom koje atomi hlora utiču na
razgradnju ozona
Ostali gasovi
Vodena para
H2O učestvuje u efektu staklene bašte u visini
od 3%
Sumporni heksafluorid
SF6 gasu koji se jako teško vezuje i ima najveći
potencijal za povećavanje efekta staklene bašte.
Jedna tona SF6 opterećuje atmosferu kao
23.000 tona CO2.
Ozon
O3 gradi ozonski omotač u stratosferi koji nas
štiti od uv začenja, ali povećane koncentracije u
troposferi pojačavaju efekat staklene bašte
Promena klime i posledice koje
sa sobom nosi globalno
zagrevanje
U poslednjih 100 godina, otkad je
počela industrijalizacija, globalna srednja
temperatura se povisila za 0,6 °C brže
nego u prethodnih 1000 godina
Osnovni je razlog promene klime, koji više niko ne
dovodi u pitanje, zagrejavanje Zemljine površine. To za
sobom povlači još neke promene u globalnom
klimatskom sistemu:
-Glečeri i polarni lednici se otapaju
-Povećava se temperatura okeana i raste nivo mora
(gubi se tlo, malim ostrvima preti potapanje).
-Pojačava se intenzitet globalnog kruženja vodene
mase: u tropskim predelima ispari više vode nego što
ima padavina na severu; promenjena šema padavina.
-Nivo soli u Atlanskom okeanu se povećava, Golfska
struja i prenos toplote ka Evropi slabe, ne mogu da se
isključe nagle klimatske promene.
-Češce dolazi do tzv. prirodnih katastrofa: oluje,
poplave, suša.
-Šire se pustinje (gubitak površina za stanovanje,
izbeglice)
-Promena vegetacije: može da dode do odumiranja
velikih šuma.
-Moguća oštećenja ozonskog omotaca
Glečeri i ledene ploče
Planinski glečeri se smanjuju u mnogim
delovima sveta mada su naučnici posebno
zabrinuti za oblast Aljaske. U tom području je u
zadnjih 50 godina nestalo oko 80 kubnih
kilometara leda. Glečeri se obično tope kada u
toku zime padne manje snega nego što se
tokom leta istopi. Količina snega na većini
planina Aljaske je znatno smanjena. Računa se
da je stvar toliko ozbiljna da čak polovina vode
koja usled topljenja ide ka okenima potiče od
topljenja leda na Aljasci.
Boulder Glacier 1932.
Boulder Glacier 2005.
Grinnell Glacier 1940.
Grinnell Glacier 2004.
Grinnell Glacier 1938.
Grinnell Glacier 2005.
Poplave
Izveštaj britanske vladine agencijeThe
Environment Agency Sustainable
Development Unit iz 2001. kaže: „Velike
poplave koje su se ranije događale u
proseku na svakih 100 godina mogu se
početi dogašati svakih 10 ili 20 godina.
Poplave mogu postati dugotrajnije, a
ugrožene oblasti znatno veće pa čak
obuhvatiti i područja za koja je do tada bilo
nezamislivo da budu poplavljena“.
Iako je za očekivati povećanje padavina
izazvano globalnim otopljavanjem, glavnu ulogu
kod poplava igraju neki drugi faktori. Ogoljavanje
tj. sečenje šuma takođe ima veliki uticaj pošto
planinske šume imaju veliku moć upijanja vode.
Močvare takođe imaju veliku sposobnost
upijanja vlage, ali one se danas masovno
isušuju radi industrijskog razvoja. Obalna
područja na celoj planeti su prva na udaru u
slučaju podizanja nivoa mora. Od 15 najvećih
gradova sveta čak 13 se prostire u priobalnim
zonama tako da će u slučaju povećanja nivoa
mora biti ugrožena kako ljudska populacija, tako
i biljni i životinski svet.
Golfska struja
Pokreću je kretanja vetra na površini i razlike u
gustini vode ispod površine. Ključ zemaljske klime krije
se u masivnom kružnom toku vodenih masa od
severnog Atlantika do severnog Pacifika. Površina vode
u severnom Atlantiku se hladi vetrovima sa Arktika. U
Atlantiku se topla i vrlo slana Golfska struja hladi i tone,
pa hladna voda u obliku dubinske slane morske struje
teče oko cele planete prema Pacifiku. Tu se postupno
zagreva i uzdiže kako bi potom ponovno potekla
površinom prema Atlantiku. Model je pojednostavljen, ali
se danas puzdano zna da glavnina oceanskih masa
kruži na taj način.
Sadašnji klimatski modeli predviđaju sledeći
scenario - ukoliko emisija gasova staklene bašte
nastavi da se povećava, komponenta bazirana
na gustini vode koja pokreće Golfsku struju će
najverovatnije opasti za 25% u narednih 100
godina. Kako Golfska struja bude slabila biće
sve nestabilnija pa nije isključeno da u
budućnosti potpuno stane.
Osim predviđenog efekta hladenja i oštrijih
zima, pretpostavlja se da bi usled ovog
poremećaja došlo i do drugih promena klime u
celoj Evropi.
Kako se može sprečiti klimatska
katastrofa?
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko
pedeset zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju
Ujedinjenih nacija o klimatskim promena čime su se
obavezale na smanjenje emisije gasova koji dovode do
pojačanog efekta staklene bašte. Dakle, cilj je
sprečavanje i smanjenje emisije otrovnih gasova, pre
svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavnim
uzročnicima porasta temperature na Zemlji, odnosno
stvaranja efekta "staklene bašte".
Za suzbijanje efekta staklene baste pronađeni su
razni mehanizmi, koji su predviđeni u Protokolu iz Kjota,
čija je namena da ubedi čovečanstvo da mora probeći
drugoj vrsti energije, kao sto su nuklearna ili energija
vetra. Sa tehničkog gledišta, svet je spreman da prelazi
na drugu vrstu energije.
Koncentracija gasova staklene bašte u
atmosferi ne sme više da se povećava. Ovo
može da se postigne samo drastičnim
smanjenjem emitovanja štetnih gasova.
Sagorevanje fosilnih resursa (nafta, zemni gas,
ugalj) mora da se smanji i to prelaskom na
korišcenje alternativnih izvora energije (Sunce,
vetar, voda, biomasa). Pored toga, atmosferi
može da se oduzme određena količina ugljendioksida i to pošumljavanjem. Velike šumske
površine koje vrše ovu funkciju moraju da se
očuvaju, seca šuma mora da bude zaustavljena.
Ipak, čak iako bi smo istog momenta prestali sa
emitovanjem štetnih gasova i ukoliko bi prestalo
zagrevanje zemljine površine i povećanje nivoa
mora, klimatske promene bi se i dalje nastavile i
to decenijama ili čak vekovima.
KRAJ