Transcript погледај

ТЕМАТСКО ПЛАНИРАЊЕ
у млађим разредима основне школе
ПРИМЕР ТЕМАТСКОГ ПЛАНИРАЊА
у другом разреду основне школе
,,Пријатељства која се памте’’
За основу у тематско повезивање узет је
текст Доживљаји мачка Тоше
Тематски повезани часови:
- српски језик
- ликовна култура
- математика
- свет око нас
- час одељенског старешине
1. корак:
Давање упутстава за израду домаћег задатка
- неколико дана пре планиране обраде текста
Доживљаји Мачка Тоше ученици су добили задатак
да код куће прочитају текст и одговоре на
истраживачке задатке дате на наставном листићу
2. корак: час ликовне културе
Илустрација ликова из текста Доживљаји мачка
Тоше
3. корак: час српског језика
Обрада текста Доживљаји мачка Тоше
4. корак: час математике
Задаци са сабирањем и одузимањем. У тексту
задатака помињу се ликови и догађаји из
текста Доживљаји мачка Тоше
5. корак: час света око нас
Село-град
6. корак: час одељенског старешине
Радионица Пријатељство
РЕАЛИЗАЦИЈА ТЕМАТСКИ
ПОВЕЗАНИХ ЧАСОВА
Предмет: Ликовна култура
Наставна јединица: Илустрација ликова из
текста Доживљаји мачка Тоше
Тип часа: вежбање
Разред: други
Приказ часа
Наставни предмет: Ликовна култура
Наставна јединица: Илустрација ликова из текста Доживљаји мачка Тоше
Тип часа: вежбање
Наставна средства: хамер, фломастери
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, илустративна
Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Циљеви часа: оспособљавање ученика да вербални запис претворе у ликовни (слику),
подстицање и развој креативног посматрања ради уочавања изгледа ликува из текста,
развијање стваралачке маште, развој сарадничких односа у групи и стратегије
саопштавања резултата
Опис садржаја по корацима
1. Мотивациони разговор о тексту који су имали да прочитају за домаћи задатак из
српског језика (Доживљаји мачка Тоше)
О чему се у тексту говори, ликови, ко је јунак приче....(5 минута)
2. Распоређивање ученика у групе (10 минута)
На сваки припремљен сто за рад у групи залепити половину хамера
На сваку клупу постављамо ознаку са редним бројем групе и називом групе
(Жућа, Тоша, Шаров, деда Триша, Кокошке и Врапци), тако што ће шест
одабраних ученика извући по један картончић (делимично намеран избор)
Деца лако погоде да су то ликови из текста Доживљаји мачка Тоше
Објаснити ученицима да ће се смештати у одговарајућу групу тако што ће
извући листић и према томе шта пише на њему промислити којој групи
припадају
На листићима су реченице:
Волим деда Тришу јер он све чини за мене, увек ми опрашта несташлуке и
прима ме у воденицу кад год упаднем у невољу.
Име сам добио по жутој боји моје длаке. Љути непријатељ мије мачак Тоша
и његов другар Шаров.
Имам велике уши и огроман сам. Не раздвајам се од мачка Тоше, а и много
пута сам га извукао из невоље.
Ја сам млинар. Волим све животиње, али највише мачка Тошу. То је један
велики готован, али ја не могу без њега.
Ми свако јутро будимо деда Тришу својим цвркутом, али зато нам остави
испред воденице пшенице и више него што можемо да поједемо.
Деда Триша брине о нама, а ми му носимо јаја и не удаљавамо се од његове
воденице
3. Кад се ученици сместе у одговарајуће групе добијају упутства за рад (5 минута)
Задатак сваке групе је да илуструје лик из приче
Ради се оловком и фломастерима, крупно...
4. Рад ученика по групама (60 минута)
5. Демонстрација радова
Волим деда Тришу јер он све чини за мене,
увек ми опрашта несташлуке и прима ме у
воденицу кад год упаднем у невољу.
Име сам добио по жутој боји моје длаке. Љути
непријатељ ми је мачак. Тоша и његов другар
Шаров.
Имам велике уши и огроман сам. Не раздвајам се
од мачка Тоше, а и много пута сам га извукао из
невоље.
Ја сам млинар. Волим све животиње, али највише
мачка Тошу. То је један велики готован, али ја не
могу без њега.
Ми свако јутро будимо деда Тришу својим
цвркутом, али зато нам остави испред воденице
пшенице и више него што можемо да поједемо.
Деда Триша брине о нама, а ми му носимо јаја и
не удаљавамо се од његове воденице.
Предмет: Српски језик
Наставна јединица: Доживљаји мачка Тоше
Тип часа: обрада
Разред: други
Аутори: Божана Јеверичић и Надежда Поповић
ОШ ,,Душан Јерковић” Ужице
[email protected]
Приказ часа
Наставни предмет: Српски језик
Наставна јединица: Доживљаји мачка Тоше
Тип часа: обрада
Наставна средства: рачунар, пројектор, наставни листић, текст, слике
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, илустративна
Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Стандарди: уме да на занимљив начин да почне и заврши своје причање, процењује
сдржај текста на основу задатог критеријума, одређује главни догађај, ликове, време
и место дешавања радње, изводи једноставне закључке на основу текста, вреднује
примереност илустрације која прати текст
Циљеви часа: Упознавање ученика са новим текстом, даље оспособљавање ученика за
књижевно-уметничку анализу текста, оспособљавање за самостално читање,
доживљавање, разумевање, свесртано тумачење и вредновање књижевног дела,
васпитавање деце за живот у духу хуманости и солидарности, оспособљавање за
уочавање хронологије и повезаности догађаја, схватање целина у тексту и
одређивање поднаслова, заузимање става према поступцима ликова
Опис садржаја по корацима
1. Подела ученика у групе (исте групе као на часу ликовне културе), 2 минута
Поред картончића са називом групе, на столовима су и цртежи са ликовима из теста
нацртаним на часу ликовне културе (мачак Тоша, Жућа, Шаров, деда Триша, кокошке
и врапци)
2. Кратка размена у оквиру групе, упоређивање одговора на истраживачке задатке које су
имали за домаћи (5 минута)
Повратна ивформација на видео-биму (5 минута)
- слајдови 38 - 53
3. Интерпретативно читање текста (CD)
4. Особине ликова: Свака група добија задатак да на стикерима напишу које су особине
лика из текста који су извукли(физичке и карактерне различитим бојама) и да их
залепе на цртеж (15 минута)
- слајдови 54 - 64
5. Представник групе качи на таблу и презентује резултате рада своје групе
Сви трагамо да ли поједини ликови имају неке исте особине (10 минута)
- слајд 63 и 64
6. Свака група добија листећ са фабулом приче, али испреметаним редоследом
догађања. Задатак је да испред поднаслова целине ставе одговарајући редни број (3
минута) – слајд 65
7. Повратна информација на видео-биму (2 минута) – слајд 66
8. Групе добијају нови задатак да илуструју по један одељак приче (15 минута)
9. Представници групе каче цртеже на таблу и добијамо причу у сликама према
редоследу догађања ( 2 минута) – слајдови 67 - 73
10. Ученици су и даље у истим групама. Добијају листић са започетом причом.
Задатак је да се ставе у улогу лика који су добили и да заврше причи у 5 до 10
реченица. (15 минута) – слајдови 74 - 76
11. Представник групе чита причу са датим почетком. Коментаришемо, допуњавамо,
хвалимо..(10 минута)
12. Евалуација (6 минута)
Пажљиво прочитај текст Доживљаји
мачка Тоше, а онда одговори на питања:
1.Који је наслов приче коју си прочитао?
Доживљаји мачка Тоше
2. Ко је написао ову причу?
Бранко Ћопић
3. Како Шаров и Тоша читају трагове
других животиња?
Помоћу носа, њушењем и разним знацима
само њима видљивим
4. Коме се пас Жућа хвалио?
Кокошкама и врапцима
5. Чиме се Жућа хвалио?
Да је мачка Тошу протерао на крај света
и залупио врата
6. Којим речима Тоша, сав накострешен од
силне љутње, назива Жућу?
Лажовом, крадљивцем брашна, зечјом
поругом, прасећом њушком, буволовцем
7. Какав су план сковали Шаров и Тоша?
Да се освете Жући тако што ће га Тоша
измамити на мегдан, а Шаров напасти
8. Опиши борбу Жуће и Шаров.
Настаде лајање, режање, превртање,
скичање, прашење, котрљање, окретање...
9. Шта је радио Тоша док су два пса водила
борбу?
Навијао је и подругљиво викао: Држи га!
10. Опиши деда Тришину радост после борбе
Шарова и Жуће
Бацао је увис брашњаву капу, скакао од
радости као јарац, називао Тошу хајдучином...
11. Ко је храбар у овој причи?
Пас Шаров
12. Шта би ти урадио да си био на месту пса
Шарова?
(различити одговори)
13. Поруке текста:
Ако имаш друга имаш све
Пријатељство је највеће богатство
Пријатељ се у невољи познаје
(разноврсне поруке које су ученици смислили
а односе се на пријатељство, верност,
храброст...)
Објасни значење речи:
јакако –
прашити –
стругнути –
распалити –
кланац –
кочоперити се –
ледина –
нахерити се -
јакако – него шта, свакако
прашити – добијати батине
стругнути – побећи
распалити – бежати
кланац – узан пролаз између стена
кочоперити се – правити се важан
ледина – земља којa се не обрађује
нахерити се – накривити се
Допуни:
ХВАЛИСАВ – хвали се пред кокошкама
ЛАЖЉИВ –
УПЛАШЕН –
На кога се односе ове особине?
ХВАЛИСАВ – хвали се пред кокошкама
ЛАЖЉИВ – не говори истини, измишља
УПЛАШЕН – кад се сударио са Шаровом
На кога се односе ове особине?
На Жућу
Допуни:
СНАЛАЖЉИВ – смислио како да победи Жућу
НАКОСТРЕШЕН –
ЗАДОВОЉАН –
На кога се односе ове особине?
СНАЛАЖЉИВ – смислио како да победи Жућу
НАКОСТРЕШЕН – од љутње што Жућа лаже
ЗАДОВОЉАН – што је Шаров победио Жућу
На кога се односе ове особине?
На Тошу
Допуни:
ХРАБАР – пристао на борбу са Жућом
ПОЖРТВОВАН –
НЕУСТРАШИВ –
На кога се односе ове особине?
ХРАБАР – пристао на борбу са Жућом
ПОЖРТВОВАН – помаже другу
НЕУСТРАШИВ –храбро се бори са великим псом
На кога се односе ове особине?
На Шарова
Допуни:
БРИЖАН – стално мисли на свог Тошу
НЕЖАН –
ВОЛИ ЖИВОТИЊЕ –
На кога се односе ове особине?
БРИЖАН – стално мисли на свог Тошу
НЕЖАН – мази Тошу, тепа му, бодри га
ВОЛИ ЖИВОТИЊЕ – све опрашта Тоши,воли
Шарова, храни врапце и кокошке...
На кога се односе ове особине?
На деда Тришу
Допуни:
РАДОЗНАЛИ – воле да чују шта Шаров прича
ВЕРНИ –
ЗАХВАЛНИ –
На кога се односе ове особине?
РАДОЗНАЛИ – воле да чују шта Жућа прича
ВЕРНИ – увек су уз деду Тришу
ЗАХВАЛНИ – деди Триши што их храни
На кога се односе ове особине?
На кокошке и врапце
Одреди редослед догађања у причи
уписујући редни број на линији:
______ ЖУЋА И ШАРОВ СЕ БОРЕ
______ МАЧАК И ПАС КРАЈ РЕКЕ
______ ЖУЋА СЕ ХВАЛИ ВРАПЦИМА
______ ЧИРАЊЕ ТРАГОВА ЖИВОТИЊА
______ СУСРЕТ СА ДЕДА ТРИШОМ
______ ДОГОВОР ТОШЕ И ШАРОВА
1. ЧИТАЊЕ ТРАГОВА ЖИВОТИЊА
2. МАЧАК И ПАС КРАЈ РЕКЕ
3. ЖУЋА СЕ ХВАЛИ ВРАПЦИМА
4. ДОГОВОР ТОШЕ И ШАРОВА
5. ЖУЋА И ШАРОВ СЕ БОРЕ
6. СУСРЕТ СА ДЕДА ТРИШОМ
Тоша
Ја сам мачак Тоша. Имам љутог
непријатеља пса Жућу. Добар друг ми је Шаров.
Чули смо Жућу како прича да ме је __________
Шаров
Мој добар друг је мачак Тоша. Једног дана
док смо шетали поред реке упозорио сам Тошу
да је Жућа у близини. ______________________
Жућа
Ја сам Жућа. Таман сам почео кокошкама и
врапцима да причам, кад ____________________
Деда Триша
Живим у старом млину и много волим свог
мачка Тошу. Посматрао сам како је Жућу изазвао
на мегдан. _________________________________
Кокошка Пиргава
Живим код деда Трише. Зову ме Пиргава.
Хвалио ми се Жућа _______________________
Врабац Живко
Ја сам врабац Живко. Кљуцао сам зрна
пшенице испред деда Тришине воденице, кад ми
Жућа рече ________________________________
Предмет: Математика
Наставна јединица: Задаци са сабирањем и
одузимањем
Тип часа: утврђивање
Разред: други
Приказ часа по корацима
Наставни предмет: Математика
Наставна јединица: Задаци са сабирањем и одузимањем
Тип часа: вежбање
Наставна средства: рачунар, пројектор
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, илустративна
Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Стандарди: уме да на основу текста правилно постави израз, рачуна вредност израза с највише две
операције
Циљеви часа: Увежбавање сабирања и одузимања бројева до сто, оспособљавање ученика да на
основу текста поставе и израчунају вредност израза, упућивање ученика на писање текста на
основу израза
Опис садржаја по корацима
1. Подела ученика у групе (исте групе као на часу ликовне културе), 2 минута
2. Игра асоцијација: На екрану се појављују, један по један, ликови из приче
Доживљаји мачка Тоше. После сваке слике имају право да погађају коначно решење,
наслов приче. - (слајд 80)
Откуда мачак Тоша у математици?
Истицање наставне јединице (3 минута)
3. Следи низ од шест задатака у чијим текстовима се помињу ликови и
догађаји из приче Доживљаји мачка Тоше.- (слајдови 81 - 86)
Кад добију пројектован задазак на видео биму, прочитају га, не преписују
текст, ради га свако за себе у групи, пишу одговор, а затим провере у оквиру групе
решење, помажу онима који нису тачно урадили.
Затим следи повратна информација на видео биму (30 минута)
4. Пројекција задњег задатка: дат је израз да према њему, у оквиру
групе, саставе текст задатка и реше га.
Читање шест саствљених задатака и коментарисање да ли су исправни (10
минута) – слајд 87
5. Евалуација
Задаци са сабирањем и
одузимањем
1. Деда Триша је у петак самлео 32 kg пшенице,
а у суботу 28. Колико је укупно самлео пшенице?
32 + 28 = 60
Укупно је самлео 60 kg пшенице.
2. Од реке до деда Тришине воденице
Променом дељеника количник:
има 88 метара. Мачак Тoша је прешао 9 .
Колико још треба да пређе до воденице?
88 – 9 = 79
(428·2):4=856:4=214
а)
428:4
повећај
2
пута
;
Треба да пређе још 79 m.
б) 135:5 повећај 5 пута ; (135·5):5=675:5=135
в) 729:9 смањи 3 пута ; (729:3):9=243:9=27
г) 992:8 смањи 4 пута ; (992:8):4=124:4=31
3. Ја сам нањушио 57 рупа, а Шаров 9
рупа мање. Колико је рупа нањушио
Шаров?
57 – 9 = 48
Шаров је нањушио 48 рупа.
4. Ја сам на грани видео 32 врапца. Кад су
неки одлетели остало је 9. Помогните Жући
да израчуна колико је врабаца одлетело.
32 – 9 = 23
Одлетело је 23 врапца.
5. Јурио сам Жућу и он је направио 24
скока. Да бих га стигао ја сам направио за 6
скокова више. Колико смо укупно
направили скокова?
Жућа: 24
Шаров: 24 + 6 = 30
Укупно: 24 + 30 = 54
Укупно смо направили 54 скока.
6. У дворишту деда Трише једна кокошка је
покљуцала 17 зрна кукуруза, друга за 13
више, а трећа колико прва и друга заједно.
Колико су укупно зрна покљуцале?
1. 17
2. 17 + 13 = 30
3. 17 + 30 = 47
У: 17 + 30 + 47 = (10+30+40) + (7+7) = 80 +14= 94
Укупно су покљуцале 94 зрна.
7. Састави и реши задатак према изразу:
32 + ( 42 - 4) =
Предмет: Свет око нас
Наставна јединица: Село - град
Тип часа: утврђивање
Разред: други
Аутори: Божана Јеверичић и Надежда Поповић
ОШ “Душан Јерковић” Ужице
[email protected]
Приказ часа
Наставни предмет: Свет око нас
Наставна јединица: Село – град
Тип часа: утврђивање
Наставна средства:
Наставне методе:дијалошка, демонстративна,
Облици рада: фронтални, групни
Стандарди: зна које људске делатности постоје и њихову улогу, разуме повезаност и
међузависност различитих људских делатности, разуме заједничке карактеристике
друштвених група и разлике међу њима
Циљеви часа: Развијање основних елемената логичког мишљења и уочавање узрочнопоследичних веза, појава и процеса, подстицање радозналости и интересовања за
активно упознавање окружења, развијање социјалних вештина, уочавање међусобне
повезаности села и града, поређење села и града по делатностима људи
Опис садржаја по корацима
1. Кратак разговор о деда Трши (Доживљаји мачка Тоше)
Где је деда Триша живео? Чиме се још бавио осим што је био млинар? Откуд му
кукуруз и пшеница? Шта је још гајио? Где је продавао вишак производа? Да ли је са
собом водио и мачка кад пође у град на пијацу? Кад прода воће и поврће на пијаци и
исприча се са својим муштеријама, шта је куповао у граду да понесе кући?
Истицање наставне јединице(5 минута)
2. Подела ученика у две групе. Постављање тезги: Село – град (15 минута)
- Слајдови 91 - 96
3. Игра улога: Шта село даје граду. Купујемо на пијаци
Шта град даје селу. Купујемо у тржном центру (10 минута)
4. Евалуација
Радионица
ПРИЈАТЕЉСТВО
Реализатор: Дивна Марковић, школски педагог
Сценарио радионице Пријатељство
Уводна активност:
Ученици седе у круг и сваки ученик упућује особи лево од себе неки гест
пријатељства (руковање, тапшање, пољубац, миловање по коси...) док се не
стигне до оног ко је започео круг.
Питати ученике: Да ли је било тешко присетити се неког геста пријатељства?
Како се осећате када вам неко упути гест пријатељства? Да ли често кроз
гестове показујете да неког доживљавате као пријатеља? (одговара ко жели
Главна активност:
Наставник пита ученике: Шта све не можемо да радимо кад смо сами? Могу ли
одрасли сами? Ко нам треба?
Наставник каже ученицима: Седите што удобније, покушајте да се опустите и
пратите оно што говорим.
‘’Помисли на једног свог пријатеља, на неки његов поступак или особину због
којих можеш да кажеш – ово је мој пријатељ. Каква је то особа? Како знаш да
ти је неко друг или пријатељ.’’
Сваки ученик устане и каже гласно име свог пријатеља и подели са групом
одговор на претходно постављено питање.
Плусеви и минуси за пријатељство: Наставник на припремљеном великом
папиру на коме пише Плусеви за пријатељство исписује одговоре ученика на
питање Које су то особине, поступци, квалитети и шта неког чини добрим
пријатељом. На другој половини папира излиставамо шта може да нашкоди
пријатељству или да спречи њихово стварање.
Истичемо значај особина које треба да негујемо да би нас други доживљавали
као пријатеља и које понашање треба да избегавамо да би се стекли или
задржали пријатељи
Завршна активност:
Наставник качи плакат Знаци пријатељства и свако од ученика прилази и
ставља на плакат свој допринос или печат пријатељству у облику неког
симбола, речи, реченице, поруке, у циљу унапређења пријатељства и односа у
одељењу.
Материјал потребан за рад: Два хамера за пано, фломастери, листе за свако
дете Плисеви и минуси за пријатељство
ГЕСТОВИ ПРИЈАТЕЉСТВА
Ово је мој пријатељ!
Плусеви и минуси за пријатељство
ПЛАКАТ
ЗНАЦИ ПРИЈАТЕЉСТВА
KOМЕНТАРИ УЧЕНИКА
у току и после реализације часова
,,Баш је супер кад имаш у групи неког ко добро црта’’
,,Данас смо сви урадили све задатке’’
,,Волим што смо данас мало писали’’
,,Не смишљамо сами, имамо помоћ’’
,,Кад радимо у групи сложни смо, сви раде’’
,,Нико није био беспослен’’
,,Помагали смо се’’
,,Више се спријатељимо’’
ИДЕЈЕ
ЗА ИЗРАДУ ТЕМАТСКИХ ПЛАНОВА
У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Музичка култура: Музика часовника
Свет око нас: Мерење времена
Математика: Јединице за време
Ликовна култура: Израда часовника
Час одељенског старешине: Како проводим
слободно време
Свет око нас: Врсте кретања
Српски језик: Глаголи
Математика: Задаци са више операција
Физичко васпитање: Различити облици кретања
Свет око нас: Својства материјала
Народна традиција: Од темеља до крова
Музичка култура: На крај села жута кућа
Ликовна култура: Композиција
материјала различитог порекла