Predavanje 6

Doc.dr Mara Kerić

Telesni razvoj i telesni rast

 Rast-povećanje broja ćelija, pojedinih tkiva, organa, delova tela i organizma u celini.

   Razvoj-morfološke, anatomske, fiziološke, funkcionalne i psihološke promene organizma čoveka.

Rast i razvoj se odvijaju po opštim anatomsko-fiziološkim zakonitostima karakterističnim za pojedine uzrasne periode ili doba života.

U nekim periodima čovekovog zivota preovladavaju procesi rasta a u nekim procesi razvoja.

Telesni razvoj i telesni rast

Zakonitosti rasta:  - oblik tela i njegove proporcije se stalno menjaju;  - rast nije linearan, pokazuje razdoblja brže i sporije intenzivnosti;  - organi u toku rasta povećavaju svoju masu i dobijaju složeniju strukturu.

Telesni razvoj i telesni rast

 Komponente telesnog sastava novorođenčeta i odrasle osobe  (Bozin 1996).

 Novorođenče odlasli - m odrasli – ž  Skelet 14% 18% 16%    Muskulatura 22% (23%) 42% (48%) 36% (40%) Unutrašnji Organi i koža 44% 28% 30%  Masno tkivo 20% 12% 18%

Telesni razvoj i telesni rast

 Sastav misića: gradivne materije (masti, belancčevina, ugljeni hidrati) i voda.

 Misićna masa kod sportista prelazi 50% od ukupne telesne mase.

   Sadržaj misićne mase može se proćenjivati i određivanjem koncentracije kalcijuma u krvi. U mišićima se nalazi 50-70% telesnog kalcijuma.

U odnosu na telesnu masu , koja se tokom zivota povećava 21 put, masa mišićnog tkiva se uvećava 37 puta.

Faktori telesnog razvoja



Unutrašnji

 Genetski faktor  Pol  Rasa  Neuro-endokrini 

Spoljašnji

 Socio-ekonomski uslovi  Geografski (klimatski)  Fizička aktivnost  Bolesti, povrede  Higijenski

Genetski faktor telesnog razvoja

 Veoma jak uticaj na: telesnu visinu (96%), dimenzije i oblik karlice i ramena, inteligenciju, temperament, tip mišića.

 Slab uticaj na: telesnu masu (oko 60%), ličnost, karakter.

Pol kao faktor telesnog razvoja

 Za razlike medju polovima odgovorni su hormoni, u prvom redu testosteron.

 Dečaci imaju veću telesnu masu, telesnu visinu, ukupnu mišićnu masu, jaču gradju kostiju, veće unutrašnje organe, izraženiju “grubu motoriku”.

 Devojčice imaju finiju motornu regulaciju, bolju koordinaciju i okretnost, veću fleksibilnost.

Rasa kao faktor telesnog razvoja

 Dužina nogu, tip mišićnih vlakana, telesna visina.

 Pod jakim uticajem socio-ekonomskih i higijensko-dijetetskih faktora.

 Japanske devojčice rodjene u SAD ranije polno sazrevaju.  Italijanska deca rodjena u SAD brže rastu.

Socio-ekonomski faktor razvoja

 Deca iz boljestojećih porodica imaju bolji telesni razvoj zbog kvaliteta i raznovrsnosti ishrane i higijenskih uslova.

Fizička aktivnost kao faktor telesnog razvoja

 Redovna fizička aktivnost ima uticaja na telesni razvoj, ali ne takav da može da promeni genetski programirane procese.  Intenzitet, trajanje i tip aktivnosti utiču na telesni razvoj.

 Sprečavanje hroničnih nezaraznih oboljenja i stanja (gojaznost, hipertenzija).

 Indeks telesne mase (engleski Body mass index, - BMI) je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima:

 BMI prikazuje odnos težine i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao gojazni. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli.

BMI Ispod 14 14 - 18 18 - 21 21 - 23 23 - 25 25 - 30 30 - 35 preko 35 OSOBINE Teška neuhranjenost Neuhranjenost Normalna težina Idealna težina Normalna težina Gojaznost Teška gojaznost Opasna gojaznost

Higijenski faktor razvoja

 Neraznovrsna, loša, oskudna, preobilna, jednolična ishrana može da utiče na telesni razvoj.

 Upotreba stimulativnih, hormonskih preparata, može da dramatično promeni telesni razvoj.

Periodi razvoja

 Prenatalni razvoj.

 Postnatalni razvoj.

 Period rastenja: 0 – 18 (20)  Period zrelosti: 18 (20) – 60  Period starosti: preko 60

Faze razvoja

 Prva brza faza: od rodjenja do 3. godine.  Prva spora faza: od 3. do 10. (m12.) godine.

 Druga brza faza: od 10. (m.12.) do 12. (m.14.) godine.  Druga spora faza: od 12. (m14.) do 17. (m19.) godine.

Dinamika visinsko-težinskog odnosa

 Periodi najbržeg rasta:  Dečaci 12 – 14 god.  Devojčice 10 – 12 god.  Periodi povećanja telesne mase:  Dečaci 12 – 14 god.  Devojčice 10 – 12 god.

Akceleracija

 Povećanje morfoloških, motoričkih i funkcionalnih karakteristika iz generacije u generaciju.

 Faktori akceleracije:  Socio-ekonomski  Urbanizacija  Zdravstvene zaštita  Fizičko vežbanje

Razvoj mišića

 Na rođenju 23% TM  U osmoj godini 27% TM  Na kraju puberteta 32% TM  Kod odraslih 40% TM

Vitalni znakovi

Dob

novorođenčad: 0 - 1. mes.

dojenčad: 1.mes. - 1. god.

deca: 1. do 3. god.

predškolska dob: 3. - 6. god.

školska dob: 6. do 12. god.

adolescenti: 12. do 18. god.

Disanje

40 do 60 / min.

30 do 60 / min.

24 do 40 / min.

22 do 34 / min.

18 do 30 / min.

12 do 16 / min.

Puls

120 do 160 / min.

100 do 160 / min.

90 do 150 / min.

80 do 140 / min.

70 do 120 / min.

60 do 100 / min.

Krvni pritisak

50 do 170 mm Hg 70 do 95 mm Hg 80 do 100 mm Hg 80 do 100 mm Hg 80 do 110 mm Hg 90 do 110 mm Hg

Funkcionalne sposobnosti

 Puls predstavlja srčani ritam. Srce svakim svojim otkucajem pumpa krv prema svim delovima našeg tela, omogućavajući normalan rad organizma. Puls se prilađava svakoj našoj aktivnosti, bilo fizičkoj ili psihičkoj.

 Tri vrste pulsa:  Puls u apsolutnom mirovanju. On se meri odmah posle jutarnjeg buđenja i to je najniži puls koji može da se izmeri.Za netreniraneje oko 60, za rekreativce oko 50 za veoma utrenirane (atletičare, maratonce), oko 40.

Funkcionalne sposobnosti

 Puls u dnevnom mirovanju meri se u budnom stanju u toku dana kada se ne obavljaju fizičke aktivnosti, dakle, u periodu odmaranja, sedenja ili ležanja. Kod neaktivnih i rekreativaca ovaj puls je oko 70, a kod utreniranih sportista od 50 do 60.

 Maksimalni puls je najveći broj otkucaja srca u minuti. Ova vrednost je individualna i menja se sa godinama. način određivanja maksimalnog pulsa je pomoću testa opterećenja kod sportskog lekara , na traci ili biciklu. Ovaj pokazatelj je važan, na osnovu njega se određuju zone treninga , prema utvrđenim procentima.

Razvoj aerobne sposobnosti

 Postepen porast do 18. god.  Najveće vrednosti: 18-25. god.  Razlike m-ž:  Do puberteta 10-15%  Kod odraslih ≈ 30%

Fizička zrelost deteta

 Test koordinacije (hod po crti, prelazak preko prepona, preskok preko prepreke).

 Psihološki testovi zrelosti.

 Početak sportskih aktivnosti.

Kada početi sa sportom?

 Ne pre 8. godine života:  U 7. godini života se kreće u školu, što traži mnogo vremena za prilagodjavanje  Psihički status ne dozvoljava trening pre 7-8 godina  Demboova tabela

Starost

7-8 8-9 7-10 9-10 9-12 10-11 10-12 11-12 12-13

Dembo-ova preporuka

Sportska aktivnost Plivanje, sportska gimnastika Umetničko klizanje Stoni tenis, tenis Skokovi u vodu, skijanje, skijaški skokovi Nordijsko trčanje Ritmička gimnastika Brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing Košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo Rvanje, konjički sport , streljaštvo, mačevanje

12-14 13-14 14-15

Boks Biciklizam Dizanje tegova, body building

Reakcija na fizičku aktivnost deca – odrasli

 Pri submaksimalnom naporu:  Niži minutni volumen srca  Veća srčana frekvencija  Veća frekvencija disanja  Veća energetska cena rada  Veća produkcija toplote  Manja sposobnost sekrecije znoja

Efekti treninga kod dece

Aerobna sposobnost Fleksibilnost Snaga Tehnika Želja za igrom Pre puberteta Tokom puberteta Posle puberteta

+ + +++ +++ + + ++ ++ ++ +++ +++ +++ + +

Preporuke američke pedijatrijske akademije

 Deca treba da učestvuju u sportu do nivoa svojih sposobnosti i interesovanja.

 Treneri treba da znaju o fizičkim, fiziološkim i emotivnim osobinama dece.

 Redovno pratiti TM, sastav tela, kardiovaskularni sistem, seksualno sazrevanje i emotivno stanje.

 Redovno procenjivati unos hrane.

 Potrebna posebna edukacija lekara i fizioterapeuta za rad sa decom.

Godine

VISINA TELA - UČENICI

Aritmetička sredina MIN MAX 7 8 9 10 11 12 13 14 130.46 135.7 142.59 147.78 153.14

159.28 166.07 173.46 116.5 123 128 132 137 141 138 152 146.5 149 157 165.5 167.5 178 180 189

Godine

VISINA TELA - UČENICE

Aritmetička sredina MIN MAX 7 8 9 10 11 12 13 14 129.21 133.83 141.25 147.7 154.94 160.21 163.12 166.84 115 123.5 123 135.5 142 147 141 151.5 140 152.5

155 162.5 173 171 176 178.5

Godine 7 8 9 10 11 12 13 14

MASA TELA - UČENICI

Aritmetička sredina MIN MAX 29.62 32.84 39.66 41.6 47.07 50.25 56.8 65.05 18.4 20.4 21.8 27.7 32.5 31.6 31 35.7 46.2 56 64.2 65 74 80 93 93.1

Godine

MASA TELA - UČENICE

Aritmetička sredina MIN MAX 7 8 9 10 11 12 13 14 28.9 30.73 35.67 40.53 45.22 50.49 53.14 58.74 20.2 21.5 21.4

27.6 30.4 34.4 34.5 44.6 51.2 43.1 58 57 63 69 82 86

Hvala na pažnji